Да ли за Бога постоји неизвесност? (Божије предзнање)

[Драган άσημος :)]

"Још једну чудотворну и веома важну икону, велику светињу – икону Млекопитатељницу, Св. Сава је донео као дар Преподобног Саве Освећеног, по коме он и носи име, и који је предвидео унапред много векова и оставио завештање монасима свог манастира, да ће доћи после много векова један монах, који ће носити исто његово име Сава и да ће бити царског порекла и да му дају ту икону."

 

Ово је један од примјера. 

Како разумијете, тумачите Божије предзнање,  знање будућих догађаја?

[Драган άσημος :)]

 Sveštenik je pronašao moju pećinu, ali nije i mene. Ostavio mi je u boščaluku jabuke i pitu. Kad sam pred veče došao u pećinu, začudio sam se: odakle jabuke i pita? Spazio sam tada hartiju. Vladika Nikolaj mi je pisao: "Znam, Kaliste, da ti je lepo tamo u planini i da uživaš. Ali u manastiru te čekaju važni poslovi. Zapovedam ti da odmah dođeš u Ohrid!" Po crkvenim pravilima, morao sam da se odazovem pozivu svoga starešine. Prilikom monašenja zavetovao sam se i na poslušnost. Uprkos tome, odlučio sam bio da ne idem. Tvrdo sam bio rešen da ostanem u samoći, i da se u svet, među ljude, nikad više ne vratim. Mislio sam: živeću do kraja života u planini, na jezeru, bilo gde. A povremeno ću odlaziti u crkvu da se pričestim. Šta će meni onda vladika? Šta onda imam s njim, i zašto bih ga slušao? Držao sam se tako sedam dana. Tada me spopala velika griža savesti; strah me neki obuzeo i svakog časa se pojačavao. Borio sam se, ali nije vredelo. Devetog dana, da bih se oslobodio griže savesti, odlučio sam da odem u Ohrid i saznam šta vladika od mene hoće. Stigao sam u manastir uveče. Ujutru sam bio na službi i pričestio se. Posle liturgije vladika me uveo u oltar, obukao u stihar i proizveo u ipođakona. Onda mi je rekao da moram da se odreknem života u planini i da sam potreban manastiru. "Nemam ja odviše ljudi, pa da ih držim u planini!" Opiranje mi nije pomoglo, ni molbe da se vratim u samoću. A bez blagoslova nisam smeo da odem. Razočaran, išao sam kao lud po dvorištu; nisam znao šta da uradim. Bio sam tužan i utučen, jedva bih progovorio koju reč sa braćom monasima. I bio sam ljut na vladiku, i osećao sam veliki otpor prema njemu. U notesu sam nosio ikonu Svete Bogorodice, izvezenu u svili. Cele noći sam klečao pred ikonom i molio Svetu Bogorodicu da me spase od vladike Nikolaja. Mnoge sam suze prolio te noći!

Ujutru smo se opet videli; pozvao me. Tada sam mu, na moju veliku nesreću, ispričao, pored ostalog, da sam u planini doživeo viđenje da će Jugoslavijom i Srbijom uskoro zavladati komunisti, i da će on, Nikolaj, otići u daleku zemlju i u njoj kasnije umreti. Još neke slične stvari sam mu ispričao. Odmah sam shvatio da je bilo bolje da sam ćutao. Ukorio me rekavši: "Ja sam ti, Kaliste, odobrio da molitveno tihuješ u planini, misleći da ćeš postati dobar monah i hrišćanin. A ti si postao fanatik!" "Nisam fanatik, vladiko. Ono što stvarno znam, to sam ti rekao. Razmotrio sam polako i temeljno svoje viđenje. Ne varam se i ne lažem." Ali on je bio ljut i o tome više nije hteo sa mnom da razgovara. Bio sam i ja ljut na njega što mi nije verovao i što nije hteo da me pusti tamo kuda sam želeo da odem. Molio sam ga i dalje da me pusti u samoću, i smišljao kako da jednom zauvek odem od njega. Najzad je popustio i rekao mi: "Ti si neposlušan monah, Kaliste! Neki si vajni pustinožitelj, i umesto da budeš bolji od ostalih, ti si gori! Idi, kad si toliko zapeo, na tu stranu! Ali znaj: opet ćeš se ovde vratiti! Još i ovo hoću da ti kažem, da bi upamtio: i ja sam imao viđenje, i znaj, nećeš dočekati starost i umreti u pustinji i u samoći, onako kako si smislio, nego među monasima, u manastiru!" "Kako Bog kaže tako će biti, vladiko."

[Никола Ђоловић]

Хајде да видимо какве су коме асоцијације и ставови. Хвала.

[Александар Милојков]

Мислиш на неизвесност у односу на нас и нашу слободу?

[Панарет]

Апсолутно постоји. Нема односа са Богом без неизвесности. Заправо, непознато и неизвесно су ми главне асоцијације када је Бог у питању.

[Deki992]

Ja mislim da ne postoji, posto smatram da je Bog svevremen i sveprisutan, samim tim nema ni neizvesnosti.

[Александар Милојков]

@@Панарет, 

 

Ја се не бих сложио. Прво, не бих Божије знање поредио са нашим знањем и искуством. Таква антропоморфизација Бога нас води у сувишне схоластичке расправе. На основу библијског откривења и отачког промишљања, рекао бих да је Богу све познато, ало да то познање није детерминанта света. Дакле, слободни смо.

[Deki992]

A evo bas sam sada citao i nesto na onu temu "Ako mozes da verujes, sve je moguce onom koji veruje", tako da ispada da i za onog ko ima savrsenu veru nema neizvesnosti jer "Po veri vasoj neka vam bude"

[Никола Ђоловић]

Добри сте. 

Али мислим да није тако лако отписати проблем неизвесности, без обзира што се ради о томе да за Бога нема ничег неизвесног будући да је изнад времена и простора. 

Он Сам наравно да увиђа сваку неизвесност као извесност.

Тешко је подвући границу рецимо када се ради о ишчекивању смрти Христове, у Гетсиманском врту видимо трење између извесног и неизвесног док не постане извесно.

А кад смо ми у питању, како добро примети Аца, ја бих ипак зауставио созерцање пред оним пред-есхатолошким "да ли ће Бог наћи веру на земљи".

[Панарет]

не бих Божије знање поредио са нашим знањем и искуством.

 

Зато и кажем да је искуство пребивања с Њим увек непознато...и неизвесно.

[Ненад Р.]

Господ нема не извесности јер је изнад свега .

 

Господ нам је дао слободу , али не и не ограничену слободу јер све што се значајније деси у животу , Његова је воља.

[Milan Nikolic]

Mozda mu je poznato sta se sve moze desiti, ali ne i sta ce se konacno desiti.

Ako ne bi postojala neizvesnost, postojao bi determinizam, a mi ne bismo imali slobodnu volju. Sve bi unapred bilo odredjeno.

 

Pa to je za čistu desetku.

[Milan Nikolic]

Samo je jedno determinisano. Carstvo Božije.

[Никола Поповић]

Нешто размишљам. Са једне стране рекао бих да постоји и код Њега неизвесност, јер дајући нам потпуну слободу у одлучивању, не може да зна увек шта ћемо ми учинити, али опет то некако није баш права истина о Богу, јер како сви овде говорите, Он је изнад свега и начин на који Он посматра нас је много другачији у односу на оно што ми можемо да претпоставимо...

 

Дакле, не верујем да постоји неизвесност, јер би то значило да нам Он намеће неке изборе, па самим тим и ствара неизвесност, већ узимајући у обзир да код Оца време не постоји, он не мора да чека да ми донесемо одлуку, Он је једноставно ту и Он зна. Баш ту, и посматра дух. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

У Онога у коме су сви одговори овога света,не постоји неизвесност.