Да ли за Бога постоји неизвесност? (Божије предзнање)

[nana]

Pa trude se ali svi redom grese. Jer je pitanje slobode u ovom smislu pitanje koje je moguce otkriti/razumeti samo introspektivno.

 

Бојим се како би Мурамаса то тек  могао  да разуме  

[Milan Nikolic]

Kako za koga. Za nekoga je pakao, ali da li je to Bogu u ovom trenutku poznato?

 

Mislim da Bogu to nije poznato, kao ni tom određenom čoveku. Nego zajedno Bog i čovek u hodu odlučuju.

[Vesna Milovic]

Za Boga ne postoji neizvesnost, ali za ljude postoji.

[Никола Ђоловић]

Судбина на постоји. Постоји само оно што одредимо ехом своје дејствености. Ако постоји судбина онда нико није слободан. Бог је изнад времена и простора. Бог је изнад судбине. Оно што је за нас будућност за Бога је садашњост. Он зна шта ће унапред бити али се не меша у све што ће бити управо да не би окрњио слободу. Условно речено, једини боголики концепт „судбине“, то јест, неизбежности за цео свет је свеопште Васкрсење мртвих, Други Христов долазак и вечни живот са Богом Тројичним. Али, неко ће рећи да од тога не може бити слободан, да је детерминисан самом условљеношћу онога што је „судбински“ конципирано у захват есхатологије. Може ако не познаје свеуглове слободе. Јер слобода се може остварити само из ове есхатолошке неизбежности која у рукама пријемчивог постаје естетика слободе и пољубац Другог.

Поглавља о судбини и њеном култу превасходно дугујемо Грцима који су некада на месту Врховног Бића стављали улогу Судбине која диригује чак и боговима а богови онда – фаличних особина сразмерних људима – фрустрирају људе кроз разне непогоде, неправде и тлачења тражећи заузврат жртве умилостивљења. Тек, много касније, муслимани – грађени на апокрифној отпадији Јеванђеља – преузимају разне концепте од старогрчких философа (налик хришћанима) а са њима и идеје о судбини. Ово пак не значи потцењивање исконских муслиманских идеала који су базирани на љубави према Богу и људима. За муслимане „све је записано“, „суђено да се деси“, колико год конотацију саме судбиничности покушавали да оперишу теолошком аргументацијом да није у питању судбина сама по себи већ воља Божија јер судбина, неминовност, се поистовећује са вољом Божијом (вољом Алаховом) а да се, уосталом као ни код хришћана, не разликују законитости овога света и законитости деловања Божијег. Ниједан ум не може никада прецизно рећи, ако је иоле поштен према себи, у ком догађају је негде деловао Бог или не. Данас се пред сваким незнањем наглашава свезнајуће да је у питању воља Божија. Шта ћемо рећи ако унутар простор – времена постоје околности на које Бог не утиче? Хоће ли се наше незнање макар за трен примирити.

Нажалост, ови концепти, лаж-логоси „суђености“ патолошки живе већ вековима код Срба, па и код других народа, те се и код најинтелигентнијих људи може уочити претерано самопоуздано усаглашавање са оваквом примитивном кованицом саме „досуђености“. Људи као да се плаше да изађу из шаблона, да помисле да у смрти неког или пропасти неког није крива судбина, већ смрт или пропадљивост сама. Допуштање случаја који није производ деловања Божијег је нешто што плаши чак и саме хришћане. Хришћани не могу да укључе свест да постоји деловање у свету у које Сам Бог није умешан. У супротном, дошли би у познање своје ништавности и крхкости. Овако, под илузијом „суђености“ и „пресуђености“, човек не мора пуно да брине и размишља. Јер све је унапред „одређено“. Све је неко Други прорачунао па не мора да постоји ни лична одговорност. Мада, ако и прихватају „одређеност“ као „религију“, углавном се не слажу са последицама личних драматика које детерминисаност прождире.

Свакако, постоји Промисао али не и предестинација. Бог учествује у овоме свету самим одржавањем света у постојању, али није све свето што Он одржава у постојању јер је то домен на који слобода човека треба да одговори. Зато постоји Црква у свету. Зато још увек циркулише оно нестворено: „Да свет не прима Духа“. Постоји Промисао али није све у саставу Његове Промисли што има догађање у свету. То не значи да је Он присутан у свим акцијама и реакцијама јер онда нико од људи не би био слободан него би Бог, по тој логици ствари, играо шах са Собом користећи нас као шаховске фигуре.

 

Да ли, дакле, постоји неизвесност за Бога? Не – кад је у питању Он Сам (јер је изнад времена и простора), и да – ако је реч о хватању корака са човеком који нема Његову меру (будући ограничен самим временом и простором). Када Христос говори „да ли ће наћи веру на земљи кад буде дошао“, ту не видимо само реторички набој, или аскетски позив на унутрашње бдење, или неко тобожње Божије незнање, већ се отвара један процеп неизвесности у који се и Сам Бог укључује јер зна за непостојаност људске слободе која се на билион начина може Њему придружити или Га одбити.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Onda ne postoji za ljude. To što oni ne znaju šta će se desiti, to ne čini buduće događaje neizvesnim.

Умеш ти да знаш.

[w.a.mozart]

Procitah temu i iskreno, ranije sam mislio da znam nesto o ovome ali sada mogu reci samo da ne znam. Takodje mogu reci da mi je odnos sa Bogom napredovao od kad sam prestao da ga doživljavam na klasičan način

 

 

 

Када Христос говори „да ли ће наћи веру на земљи кад буде дошао“, ту не видимо само реторички набој, или аскетски позив на унутрашње бдење, или неко тобожње Божије незнање, већ се отвара један процеп неизвесности у који се и Сам Бог укључује јер зна за непостојаност људске слободе која се на билион начина може Њему придружити или Га одбити.

 

Što se ovog dela tiče, mišljenja sam da je ipak Hristos retorički pitao jer njegov derugi dolazak očekujem kada po zemlji budu hodali zombiji ispranih mozgova a Crkva bude relikt iz prošlosti.Naravno, ovo je interpretacija amatera nad amaterima, bez zezanja

[w.a.mozart]

Meni je još bolje kada kaže "Bolje da se nije ni rodio". Ako je bolje, što ga nisi pobacio pre rođenja?

 

Jesi čuo za figure of speech, matafore, ludila, hladila.... ovim se naglašava težina greške ili promašaja. Ako baš oćeš direktan odgovor, on time ispisuje granicu izmedju tebe i sebe

 

P.S. Umlatih 100gr čokolade sa marcipanom dok pročitah temu LOL

[Srdjan Kotur]

Za Boga nema neizvesnosti, za nas ima.

[Александар Милојков]

Како рекох, одосмо у схоластичка мудровања.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Što se ovog dela tiče, mišljenja sam da je ipak Hristos retorički pitao

 

И ја сам мало пре написао да Христос може да се изненади количином вере али не и да учествује у неизвесности са нама.

 

Иначе сваки одговор за било какву људску неизвесност Христос има,што Га чини дељивим од нас. 

[Milan Nikolic]

Interesantno je iz Jevanđelja ono kada Isus kaže da niko ne zna kada će doći kraj - osim Otac nebeski. To se može konkretno protumačiti.

 

Naime, ako Isus ne zna kada će doći kraj, onda se znanje koje Otac ima mora tumačiti na određeni način. Mislim da Otac to ne zna onako kako bismo bukvalno protumačili - kao o nekom određenom datumu -, nego Otac to zna kao Svoju volju.

 

Razmislimo bolje. I ponovimo, zašto Isus ne zna o tome što je rekao za Oca - da jedino Otac zna? To nas navodi na zaključak da dejstvo Svete Trojice dolazi od blagovoljenja jedne Ličnosti - Prvoga, Boga Oca.

 

Da bi se to razumelo, moramo odbaciti shvatanje da Bog nešto zna kao ,,prošlost u večnosti'' - što mnogi naivno prihvataju i time stvaranje stavljaju u kategoriju večnosti. Zato je važno reći da Bog sve konkretno zna kao ostvarenje Svoje volje.

 

Međutim, neophodno je pojasniti. Uvek će se javljati iskušenje da sve što je konačno stavimo u svršen čin u samoj večnosti.

 

Treba poći od teologije. Verujemo da je Ovaploćenje Sina Božijeg bilo plan od večnosti, što u taj plan stavlja i stvaranje. Ali pazimo na prvo, plan polazi od ideje o samom čoveku - Bogočoveku koji će kroz mnoge ljude carovati u večnosti.

 

Dakle, sama ideja o čoveku nosi određenu slobodu, neizvesnost, tj. neku vrstu neodređenosti. Sve je moguće da se desi i to je određeno, ali konkretan događaj kod čoveka zavisi od njega isto koliko i od Boga.

 

Ajnštajnu je bilo sablazno misliti o Bogu kao o nekome ko se kocka. Zato nikada nije prihvatio Boga kao Ličnost. Mada mislim da se posle smrti Ajnštajn obradovao uvideći svoju grešku.

 

Rekao bih da Bog nije kockar, nego Umetnik verovatnoće. Bog ispravlja puteve naše zavisno od naših izbora. Bog jedno hoće, ali mi vagamo po izboru. Zato se sve dešava kao ili dopuštenje ili blagovoljenje Božije. I zato nema razloga za sablažnjavanja zbog zla u svetu. Može se o ovome još mnogo govoriti.

[Ламех]

Можемо говорити о неизвесности у људској природи Христовој. 

Али ако говоримо о Богу пер се, онда свакако не.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Можемо говорити о неизвесности у људској природи Христовој. 

 

Па и то је врло занимљиво,могао би да почнеш. 

[w.a.mozart]

Verujem da bi Aca to ovako reko (zašto mi je Aca pao na pamet, samo Bog zna) - Činjenica da se oci nisu ili su se u neznatnoj meri bavili ovom temom govori dosta o tome da li ili ne za Boga ima neizvesnosti. Inače, Aco, jesu oci pisali o ovome na direktan način?

[Volim_Sina_Bozjeg]

У којој ситуацији је Богочовек доведен до потпуне неизвесности?