Слобода у хришћанству

[cloudking]

Значи да закључимо. Црква није обавезна за спасење. Можеш да будеш ван ње и све док си добар човек, спасићеш се. Једина разлика је што су у цркви веће обавезе, па ко хоће да вежба, може ту да дође. Црква је само нека врста духовне теретане.

Al to onda znaci da su sva ucenja jedne religije (bilo koje) zapravo nepotrebno komplikovanje necega sto je u svojoj sustini prilicno jednostavno...

[Megidon]

Значи да закључимо. Црква није обавезна за спасење. Можеш да будеш ван ње и све док си добар човек, спасићеш се. Једина разлика је што су у цркви веће обавезе, па ко хоће да вежба, може ту да дође. Црква је само нека врста духовне теретане.

То важи само ако ниси чуо за јеванђеље и није ти проповедано, као што је био случај са незнабошцима, или рецимо ако си се родио у некој другој вери и традицији. Сваки који чује јеванђеље и  исповеди да је Исус Христос Господ и крсти се биће спасен. И колико је коме дано толико ће се од њега тражити. Бог познаје сваког од нас понаособ и Суд Божији се одиграва на личном плану између Бога и човека, стога ће свако проживети суд кроз свој лични однос са Богом и ту неће бити неправде. Не може се успоставити неко опште правило суда него суд кроз јеванђеље на основу наше датости и таланата, и склопа свих животних околности.

[Срђан Шијакињић]

@@Megidon, 

 

Што се тче питања шта је за нас слобода

 

Проблем је што ја не видим слободу, не могу никако да је појмим, бар не рационално, на начин на који могу да појмим друге ствари.

 

Укратко:  

 

1) човек бира на основу онога што носи у себи у тренутку избора (ако ми понудиш карте за Колдплеј или Цецу изабраћу Колдплеј, јер имам такав музички укус, нпр.) 

 

2) Човек носи у себи урођено (наслеђено) и оно што стиче под утицајем околине у најширем смислу речи.

 

Пошто човек не бира шта ће наследити, нити бира у каквој ће се околини родити, први избор који он учини у животу је неслободан, одређен оним што носи у себи, а што он није бирао. Сваки следећи избор је одређен целокупним дотадашњим животом једне особе, дакле наслеђеним, околином и низом претходно донешених избора - рецимо ако ја у 20. години одлучим да се бавим класичном музиком, то ће бити због тога што сам ја у 20. години у себи носио нешто што ме подстакло ка музици, што сам имао такав унутрашњи састав који је у једном тренутку одлучио да се позабавим музиком. Тако је и са сваком другом одлуком, због тога не видим у чему се састоји људска слобода.

 

Иначе, могао бих да се сложим са тобом и Зероом да права слобода за човека настаје тек када уђе у заједницу са Богом, као Апсолутном Слободом, али онда није баш најпоштеније рећи да је човек слободно биће, а притом не додати да је слободан само да донесе одлуку да ли ће бити са Богом или не, и да се слобода ту отприлике завршава. А често се може чути да се човекова слобода, баз икаквих појашњења, узима као нешто очигледно и веома широко, а не као слобода да се учини само један избор... Свакако, најважнији од свих и у коме се очитава суштина постојања.

[Juanito]

@Гризли

А хришћанин се рађа или је хришћанин онај ко одабере да буде хришћанин? Ако је ово друго тачно (а верујем да ће се ту већина сложити), онда се твоја тврдња може написати као "црква је обавезна за оне који то изаберу."

[Megidon]

Иначе, могао бих да се сложим са тобом и Зероом да права слобода за човека настаје тек када уђе у заједницу са Богом, као Апсолутном Слободом, али онда није баш најпоштеније рећи да је човек слободно биће, а притом не додати да је слободан само да донесе одлуку да ли ће бити са Богом или не, и да се слобода ту отприлике завршава. А често се може чути да се човекова слобода, баз икаквих појашњења, узима као нешто очигледно и веома широко, а не као слобода да се учини само један избор... Свакако, најважнији од свих и у коме се очитава суштина постојања.

Ми смо створена бића и имамо свој почетак стога нам је и слобода ограничена. Управо тежња ка вишој апсолутној слободи доказује да смо створени по подобију Божијем и да смо део њега. Али ту апсолутну слободу можемо остварити само кроз њега и заједницу са њим, и по његовим правилима а не изван њега као што је хтео сатана.

[Срђан Шијакињић]

Значи да закључимо. Црква није обавезна за спасење. Можеш да будеш ван ње и све док си добар човек, спасићеш се. Једина разлика је што су у цркви веће обавезе, па ко хоће да вежба, може ту да дође. Црква је само нека врста духовне теретане.

 

Из хришћанске перспективе вероватно се узима да ће добар човек када се сусретне са хришћанством сам од себе пожелети да буде хришћанин, јер ће му савест указати да је то права прича и онда ће он нађи ту смисао живота и неће желети да губи време на другим путевима већ ће што пре пожелети да се прикључи Цркви... Само се питам, ако неко сазна за Христа тиме што прво налети на неки од скандала или на црквене фигуре као што су бивши вл. Качавенда, да ли се рачуна да му је проповедано хришћанство и да ли му се може замерити шти се није нашао у томе...

[Срђан Шијакињић]

Ми смо створена бића и имамо свој почетак стога нам је и слобода ограничена. Управо тежња ка вишој апсолутној слободи доказује да смо створени по подобију Божијем и да смо део њега. Али ту апсолутну слободу можемо остварити само кроз њега и заједницу са њим, и по његовим правилима а не изван њега као што је хтео сатана.

 

Лепо речено, слажем се са овим.

[Juanito]

Из хришћанске перспективе вероватно се узима да ће добар човек када се сусретне са хришћанством сам од себе пожелети да буде хришћанин, јер ће му савест указати да је то права прича и онда ће он нађи ту смисао живота и неће желети да губи време на другим путевима већ ће што пре пожелети да се прикључи Цркви...

Ово је потпуно погрешно очекивање, чак и без Качавенде. "Очигледно" је само онима који су већ ту и себе су искључили из остатка света. На истом нивоу је резоновање "онај ко воли чоколаду и ко има истанчан укус, заувек ће се заљубити баш у ову моју омиљену, јер ће му његов укус нужно рећи шта је најбоље."

[Grizzly Adams]

@Гризли А хришћанин се рађа или је хришћанин онај ко одабере да буде хришћанин? Ако је ово друго тачно (а верујем да ће се ту већина сложити), онда се твоја тврдња може написати као "црква је обавезна за оне који то изаберу."

 

Па да.

[Deki992]

Значи да закључимо. Црква није обавезна за спасење. Можеш да будеш ван ње и све док си добар човек, спасићеш се. Једина разлика је што су у цркви веће обавезе, па ко хоће да вежба, може ту да дође. Црква је само нека врста духовне теретане.

Slusao sam oca Timoteja kada je govorio o tome da ce se,po njemu i neki ateisti spasiti.

Zasto?!

Zato sto postoje ljudi koji su za svoga zivota jednostavno nesvesno sluzili Bogu i ljudima,iako su se deklarisali kao nevernici.

Bezgranicna ljubav koja ce se u vecnosti izliti na sve ljude njima nece biti nesto strano i odbojno,zbog toga sto su oni sa tom ljubavlju vec "saradjivali"...

[Zero]

 

@@Megidon, 

 

Што се тче питања шта је за нас слобода

 

Проблем је што ја не видим слободу, не могу никако да је појмим, бар не рационално, на начин на који могу да појмим друге ствари.

 

Укратко:  

 

1) човек бира на основу онога што носи у себи у тренутку избора (ако ми понудиш карте за Колдплеј или Цецу изабраћу Колдплеј, јер имам такав музички укус, нпр.) 

 

2) Човек носи у себи урођено (наслеђено) и оно што стиче под утицајем околине у најширем смислу речи.

 

Пошто човек не бира шта ће наследити, нити бира у каквој ће се околини родити, први избор који он учини у животу је неслободан, одређен оним што носи у себи, а што он није бирао. Сваки следећи избор је одређен целокупним дотадашњим животом једне особе, дакле наслеђеним, околином и низом претходно донешених избора - рецимо ако ја у 20. години одлучим да се бавим класичном музиком, то ће бити због тога што сам ја у 20. години у себи носио нешто што ме подстакло ка музици, што сам имао такав унутрашњи састав који је у једном тренутку одлучио да се позабавим музиком. Тако је и са сваком другом одлуком, због тога не видим у чему се састоји људска слобода.

 

Иначе, могао бих да се сложим са тобом и Зероом да права слобода за човека настаје тек када уђе у заједницу са Богом, као Апсолутном Слободом, али онда није баш најпоштеније рећи да је човек слободно биће, а притом не додати да је слободан само да донесе одлуку да ли ће бити са Богом или не, и да се слобода ту отприлике завршава. А често се може чути да се човекова слобода, баз икаквих појашњења, узима као нешто очигледно и веома широко, а не као слобода да се учини само један избор... Свакако, најважнији од свих и у коме се очитава суштина постојања.

Čuo sam da sveti oci za Hrista kažu da je Tajna... Možda se na sličan način može posmatrati i sloboda. Nisam ni ja ništa bliži otkriću, ali verujem da kroz zajednicu sa Hristom Bogočovekom i drugim hrišćanima čovek može, za početak, krenuti na taj put samospoznaje, a na kraju i biti potpuno slobodan. E sad, što se tiče ovoga da li naša sloboda i naše buduće dobro zavisi od jednog izbora i da li je to fer ili nije, ne mogu da kažem, ali evo, čitah malopre ovaj zanimljiv tekst: http://upodobljavanje.wordpress.com/2014/04/16/%D0%BE%D0%B4-%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0/

i primetio sam da autor priznaje kako povremeno uhvati sebe u svađi sa Bogom, neslaganjima i tako dalje. I dopada mi se to što kaže da je i to deo našeg odnosa sa Bogom, bez obzira što nećemo da naš odnos bude takav. Prosto, mislim da nam ljubav daje slobodu, ljubavlju slobodno biramo hoćemo li ili nećemo da služimo, da nešto učinimo ili ne učinimo.

Prosto, Bog ti je dao šta ti je dao, ako tvoja sloboda zavisi od toga šta će ti Bog dati ili ne, onda normalno da nisi slobodan. Izvini, ovako ja gledam na stvar. Po meni, sloboda je mogućnost i volja da izvučemo maksimalno dobro iz onoga što nam je život, odnosno Bog podario. Po ovome ni ja nisam slobodan 

[Deki992]

Slusao sam oca Timoteja kada je govorio o tome da ce se,po njemu i neki ateisti spasiti.

Zasto?!

Zato sto postoje ljudi koji su za svoga zivota jednostavno nesvesno sluzili Bogu i ljudima,iako su se deklarisali kao nevernici.

Bezgranicna ljubav koja ce se u vecnosti izliti na sve ljude njima nece biti nesto strano i odbojno,zbog toga sto su oni sa tom ljubavlju vec "saradjivali"...

Inace,meni je ovakvo vidjenje vecnosti sasvim logicno.

Znaci nema nikakve kazne od Boga,vec kazne od samoga sebe.Jednostavno,covek se susrece sa samim sobom,sve izlazi na videlo i to nekima nece biti prijatan osecaj.

Kao sto je rekao neki svetitelj,nzm tacno koji,lakse je coveku da vidi andjele nego da upozna samoga sebe.

E sad,sigurno je da se mnogi tumaci pravoslavlja ne slazu sa ovakvim vidjenjem vecnosti (sta reci za mitarstva npr),ali to je sad neka druga prica.

[Grizzly Adams]

Al to onda znaci da su sva ucenja jedne religije (bilo koje) zapravo nepotrebno komplikovanje necega sto je u svojoj sustini prilicno jednostavno...

 

Па добрим делом јесте тако. Људи се узалуд упињу да објасне што не треба пуно објашњавати.

[Juanito]

Па да.

 

Значи неко може да проба како је у цркви и после извесног времена сагледа све и каже: ”није то за мене”, не нужно због већих обавеза, него због саме врсте обавеза. Не проналази се ту никако. То га све гуши, уместо да га тера напред. Узмимо као пример да неко не види смисао одласка на богослужења, али, рецимо, види смисао да регуларно одваја време и бесплатно подучава децу која немају новца да плате часове тога и тога. Тешко да је богослужење ”већа обавеза”, просто је другачија. И тај неко одлучи да буде добар човек колико може, да се стално исправља и да испуњава разне друге обавезе, да прихвата одговорност за своје поступке итд, али се никако не проналази у цркви и не учествује у свему томе. Свесно одабере да живи практично хришћански колико може, али без цркве, јер у њој не види много смисла. То је ОК?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ово је потпуно погрешно очекивање, чак и без Качавенде. "Очигледно" је само онима који су већ ту и себе су искључили из остатка света. На истом нивоу је резоновање "онај ко воли чоколаду и ко има истанчан укус, заувек ће се заљубити баш у ову моју омиљену, јер ће му његов укус нужно рећи шта је најбоље."

 

Ček samo malo, pričaš o Jedinome i o jedinoj Istini? 

 

Naš ukus nema veze nikakve sa tim jer On je Jedini i ono što Jeste, potpuno jedina Istina.