Слобода у хришћанству

[mcvija]

Ако би била само слобода без љубави онда би то сигурно била уцена. 

[grigorije22]

7.5. Покајани разбојник

 

На крају, следбеници ове заблуде и те како воле да се позивају на пример покајаног разбојника - ето, он није био крштен, а спасио се, значи, морате да признате да се незнабошци и сви они који не верују у Христа могу спасити без Крштења.

Јако чудан аргумент. Као прво, покајани разбојник није био незнабожац, он је био Јеврејин, то јест, већ је самим обрезањем ушао у Завет са Богом и знао, у крајњој мери, основне истине богооткривеног знања, иако и није следио то знање у животу. Као друго, сагласно са Јеванђелистом Луком, он је веровао у Христа Распетог, називао Га Господом и Њему се обраћао молбом за спасење. Како његов пример може да служи као оправдање за мисао да могу да се спасу и они који нису били у Завету са Богом и који нису веровали у Христа?

Свети Кирил Јерусалимски пише: "Ко се не крсти, нема му спасења, осим мученика који и без воде примају Царство небеско. Спаситељ је искупио васељену Крстом и био је прободен у ребро и из утробе је потекла крв и вода да би се једни, у време мира, крстили водом, а други у време гоњења, својом сопственом крвљу. Да је Спаситељ и мучеништво назвао крштењем послушајте реч: 'можете ли пити чашу коју ја пијем и крстити се крштењем којим се ја крстим'? (Мк. 10:38) Мученици познаше ово и постадоше пример и свету и анђелима и човеку."[13]

У Цркви је познато древно предање које о покајаном разбојнику говори као о Мученику. Блажени Јероним је писао: "Христос је са крста разбојника увео у рај; и да нико не би сматрао обраћење закаснелим - претворио казну за убиство у мучеништво."[14] Свештеномученик Кипријан Картагински, рекавши, да су мученици "крштени најславнијим и највећим Крштењем крвљу" наставља: "а да они који су се крстили својом крвљу и осветили страдањем достижу савршенство и добијају благодат Божанског обећања, показује тај исти Господ у Јеванђељу, када говори разбојнику, који верује у Њега и исповеда Га у свом страдању, да ће бити са Њим у рају."[15]

Не само свети Кипријан, већ су и други Свети Оци јасно учили да је разбојник примио Крштење. Преподобни Јефрем говори: "разбојник је добио отпуштење грехова кроз тајну воде и Крви које су истекле из ребра Христовог."[16] Свети Јован Златоуст говори да је "Христос крстио разбојника на крсту из Своје ране и он се истог тренутка удостојио да отвори врата раја."[17]

"Разбојнику је било обећано спасење од Спаситеља; међутим, времена није било и није пошло за руком да оствари своју веру и просвети се (Крштењем), а речено је: 'ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.' (Јн. 3:5) Није било ни прилике, ни могућности, није било ни времена за разбојника да се крсти јер је тада висио на крсту. Спаситељ је међутим нашао излаз из тог безизлазног положаја... Христос је уредио тако да је након страдања један од војника пробо ребро Господње и из њега 'изиђе крв и вода' (Јн. 19:34)... - не просто истекла, већ са шумом тако да је бризнула на тело разбојника; јер када илази са шумом она прсне, а када истиче полако, онда иде тихо и спокојно. Међутим, из ребра су крв и вода изишли са шумом, тако да су прснули на разбојника и тим окропљењем је он био крштен."[18]

Тако учи и свети Димитрије Ростовски који у Слову на Богојављање говори да је за покајаног разбојника "вода која је истекла из ребара Христових, постала вода Крштења" и позива се при том на преподобног Анастасија Синаита.

[Sherlock H.]

Нисам сигуран да сам разумео шта хоћеш да кажеш. Ето разбојник се спасао у самртном часу јер је исповедио да је Исус Христос и син Божији иако претходно није имао никакво добро дело. Апостол Павле тако говори у посланици римљанима да ће се незнабошцима судити по унутрашњем закону савести, Господ прича причу о талантима и сам говори да ће свако бити бијен спрам онога колико је знао, неко од апостола у посланицама каже да ће свако дати Богу одговор за себе....

 

Hocu da kazem da, ako je pakao stanje duha koje uzrokuje sam covek, nebitno je da li je neko cuo za Hrista i jevandjelje ili ne. To uopste ne mora da igra nikakvu ulogu. Samo uvodjenje takvih juridickih pravila nije bas u skladu sa paklom kao stanjem. Jedino ako te ja ne razumem bas najbolje.  

[grigorije22]

7.2. Рим. 2:14-15 и 1 Кор. 5:13

 

Друге текстове које често наводе следбеници разматране заблуде су речи апостола Павла: "Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају" (Рим. 2:14-15) и друге његове речи: "А онима који су напољу судиће Бог." (1 Кор. 5:13) Из ових апостолских речи о томе да ће се незнабошцима који нису знали за Откровење судити по њиховим делима на основу сведочења њихове савести, следбеници ове заблуде желе да изведу закључак о могућности спасења оних који нису поверовали у Христа и који се нису сјединили са Њим у Крштењу.

Предлажу нам чудну логику: "биће им суђено" - значи "биће оправдани". Али одакле је узето ово значење? За сваког човека који је истински савестан, речи "судиће ти се по твојим делима и по праведности ћеш добити за њих оно што ти следи", уопште нису "сјајне вести". То је страшна пресуда јер савест подсећа на све грехе који не заслужују награде, већ казне.

Биће суђени - значи биће осуђени у сагласности са гресима које су учинили, како о томе директно говори апостол на том истом месту: "Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити... На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа." (Рим. 2:12,16)

Речи апостола о суду Божијем над онима који су напољу свети Јован Златоуст није схватао као "сјајну вест" о могућности оправдања, већ, напротив, као страшно упозорење о вечном кажњавању: "Да неко из његових речи ?Јер што да судим и онима који су напољу?? не би извео закључак да ће незнабошци остати некажњени, он им указује на други суд - Страшни суд. Говори то да би уплашио оне који су напољу и да би уз то утешио своје и да би показао да временска казна избавља од вечне и бесконачне."[4]

Човек би могао да се оправда сведочанством своје савести само када би провео безгрешни живот. Међутим, Бог нам говори да "нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши" (Проп. 7:20), "нема човека који не греши" (2 Дн. 6:36), "сви сагријешише и лишени су славе Божије" (Рим. 3:23). По сведочењу светог Веде Блаженог: "сви људи се рађају у тами порока и пребивају у мраку док их не просвети благодат Крштења Христовог."[5] Човек који није прибегао благодати Крштења није користио пут спасења који је Христос открио за све, остао је у мраку својих грехова.

Постојање савести указује да нико неће побећи од суда. Када не би било тог гласа Божијег у човеку, онда не би имало за шта да се суди онима који нису добили информацију о вољи Божијој из спољашњих извора.

Међутим, како објашњава блажени Теофилакт: "апостол сада говори о томе на који ће се начин судити свим људима уопште. У дан суда стајаће испред нас наше сопствене мисли, да нас осуде или да нас оправдају, и човеку на том суду неће бити потребни други тужиоци ни други браниоци."[6] И тада, по тумачењу блаженог Теодорита, оне који нису знали Божански закон Судија ће због њихових сагрешења "законито казнити, по, за њихову природу, урођеном дару да распознају добро и зло... Савест оних који су живели ван закона ће се час оправдавати, истичући као изговор незнање, час ће примати оптужбу и објављивати праведност донете пресуде."[7]

[Megidon]

 

Hocu da kazem da, ako je pakao stanje duha koje uzrokuje sam covek, nebitno je da li je neko cuo za Hrista i jevandjelje ili ne. To uopste ne mora da igra nikakvu ulogu. Samo uvodjenje takvih juridickih pravila nije bas u skladu sa paklom kao stanjem. Jedino ako te ja ne razumem bas najbolje.

 

Шта је пакао не знам нити ме нешто велико занима, по неком искуству људи када ураде нешто лоше осећају таква стања која пореде са паклом па вероватно стога и мишљење да га ми стварамо. Онда је питање шта је грех по себи, јер ни за грех не би знао да нема закона и следи да је сила греха у закону а Бог је дао законе,  има затим ту и ђаво кога сви занемаримо код таквих тема који је отац лажи и човекоубица итд.... О томе се може посебно дискутовати.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ако би била само слобода без љубави онда би то сигурно била уцена. 

I ako bi sloboda od nekoga drugog dolazila a ne od Boga Tvorca.  

 

Ma gde će stvoreno da kritikuje Tvorca da mi je baš znati  

[Grizzly Adams]

Ja sam lepo rekao da je odgovornost podeljena. Tako da nema nikakvog prebacivanja odgovornosti. Covek je odgovoran za svoje duhovno stanje a Bog za to sto nas primorava da stupimo u zajednicu koja ce nam izazvati nevidjene muke.

 

Pitanje se uopste ne vrti oko slobode izbora, vec oko toga zasto nas Bog primorava da stupimo u ljubavnu zajednicu sa njim kad zna da ce to za neke biti stravicno mucenje. Sloboda bi postojala cak i da do toga ne dodje. Ne bi bilo nikakvih robota. 

 

То је опет погрешна интерпретација... Не ради се о томе да нас Бог "приморава" да ступимо у заједницу, него је Космос у коме живимо његово дело, ништа не постоји без њега, нити било шта постоји ван њега. Као да кажеш да вода "приморава" рибе на заједницу или ваздух животиње.

[Grizzly Adams]

Значи неко може да проба како је у цркви и после извесног времена сагледа све и каже: ”није то за мене”, не нужно због већих обавеза, него због саме врсте обавеза. Не проналази се ту никако. То га све гуши, уместо да га тера напред. Узмимо као пример да неко не види смисао одласка на богослужења, али, рецимо, види смисао да регуларно одваја време и бесплатно подучава децу која немају новца да плате часове тога и тога. Тешко да је богослужење ”већа обавеза”, просто је другачија. И тај неко одлучи да буде добар човек колико може, да се стално исправља и да испуњава разне друге обавезе, да прихвата одговорност за своје поступке итд, али се никако не проналази у цркви и не учествује у свему томе. Свесно одабере да живи практично хришћански колико може, али без цркве, јер у њој не види много смисла. То је ОК?

 

Па ОК. Верујем да је бољи од онога ко иде на богослужења, а не ради то остало. Има у предању светитеља који су отишли на богослужење једном или два пута, а остатак живота провели у добрим делима.

[Sherlock H.]

То је опет погрешна интерпретација... Не ради се о томе да нас Бог "приморава" да ступимо у заједницу, него је Космос у коме живимо његово дело, ништа не постоји без њега, нити било шта постоји ван њега. Као да кажеш да вода "приморава" рибе на заједницу или ваздух животиње.

Kosmos postoji i bez te eshatoloske zajednice sa Bogom. Evo vec milijardama godina.  

[Sherlock H.]

7.2. Рим. 2:14-15 и 1 Кор. 5:13   Друге текстове које често наводе следбеници разматране заблуде су речи апостола Павла: "Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају" (Рим. 2:14-15) и друге његове речи: "А онима који су напољу судиће Бог." (1 Кор. 5:13) Из ових апостолских речи о томе да ће се незнабошцима који нису знали за Откровење судити по њиховим делима на основу сведочења њихове савести, следбеници ове заблуде желе да изведу закључак о могућности спасења оних који нису поверовали у Христа и који се нису сјединили са Њим у Крштењу.

Evo, Jurij Maksimov nam nudi jos jednu verziju dogadjaja.  

[Ненад Р.]

Ја мислим Петре да све што нас окружује је Божије дело . 

[Grizzly Adams]

Космос не постоји без Бога, Он је "сведржитељ". Мислим то је по дефиницији...

[Sherlock H.]

Космос не постоји без Бога, Он је "сведржитељ". Мислим то је по дефиницији...

Ne iskljucujem mogucnost da ga Bog odrzava na neki drugi nacin u postojanju, ali to svakako nije eshatoloska zajednica. Barem tako kaze Predanje. I time se opet vracamo na pitanje zasto nas Bog primorava da stupimo u tu zajednicu sa njim...  

[Sherlock H.]

Ја мислим Петре да све што нас окружује је Божије дело . 

Ok, al' to nikako ne daje odgovor na moje pitanje...

[Grizzly Adams]

Ne iskljucujem mogucnost da ga Bog odrzava na neki drugi nacin u postojanju, ali to svakako nije eshatoloska zajednica. Barem tako kaze Predanje. I time se opet vracamo na pitanje zasto nas Bog primorava da stupimo u tu zajednicu sa njim...  

 

Не капирам баш шта желиш да кажеш...

 

Ништа не постоји изван Бога, Он је Творац свега видљивог и невидљивог. И не само Творац него и Сведржитељ што значи да без Њега ништа не постоји. Он нас не "приморава" на заједницу него ми једино тако постојимо. Сви ми, не само верници.