Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке

[Sinergija]

Hvala od srca... :group111:

[dragisa]

Nadam se da nisam udavila

Zlato hvala za post.

Cesto sam se pitao, Stari zavet ima jedan stih: „ne može čovek Boga videti i ostati živ”, nije li smisao ovih reci upravo ovo iskustvo "ostavljenosti" (a ne neki teoloski aksiom)?

Novi zavet kaze "Blazeni cistim srcem jer ce Boga videti", tako da akcenat ocigledno nije na pitanju mogucnosti "vidjenja" Boga vec na onome "ostati ziv" (posle toga).

Al' sto bi ti rekla "...i evo sada sam dobro...Hvala Bogu!" ccvige

[zlata]

Zaista divan komentar...Ne znam sta bih dodala bendoff

[Данијел Драгичевић]

Уместо Богу,захвалност је упућена себи,или свом "моралу",труду,својој такозваној богоугодности,

па се запитам,да ли је то сујета узела данак и сад не да души да скрушено захвали Богу јер би морала да се одрекне сопствених "заслуга".

И они сами и други (спољашњи притисак) придају превелики значај том труду.

Како беше оно о слугама бескорисним које чине што су дужне.

:rolleyes: ... хех.... да ли између ових подебљаних слова пише моје име и презиме, или ми се само причињава?

не. нема двојбе. заиста пише, ено одмах послије ријечи "сујета". хехе, како је то добро када човјек тачно зна шта му прави проблем а стиди се да призна... а онда тако случајно прочита реченицу која каже... па се човјек у томе пронађе... супер, супер... 0403_feel

[Ignjatije]

Zlato,kao da sam citao svoju proslost,zaista. Uklapa se otprilike 95 % .

Najveca greska na pocetku vernika je to sto pokusava da krene sa velikim podvizima naglo.Posto nema duhovne kondicije nakon brzog zagrevanja sledi i naglo hladjenje i vracanje na prethodni gresni zivot. Imao sam nekoliko takvih faza.

Bio sam opterecen teorijama zavere i svuda poceo da vidjam masonske simbole.Nisam vise toliko opterecen time da sebe i druge mucim,ali i dalje verujem da Zavera postoji,jer sam je izucavao dosta.......ali to je druga prica.

Sve se resava umerenoscu i nosenjem podviga onoliko koliko mozemo a ne koliko bi hteli. Izgleda da nam Bog nakon davanja velike blagodati na pocetku namerno dozvoljava da padamo u ekstreme,ne pruzajuci pomoc na pocetku da bi ojacili i stekli iskustva za nadalje.Kao kada majka uci dete da hoda pa ga pusti da ide samo i kad padne ona se sa ljubavlju smesi dok ono place,jer zna da je to put do sazrevanja i sticanja iskustva.

Naravno da je i zru forum puno pomogao u razbijanju nekih pogresnih uverenja.

Neka nam Bog pumogne i uputi nas na pravi put.

[Justin Waters]

Naš trud i spoljašnji pritisak mogu našoj duši doneti suprotan ishod: odbojnost prema svemu što je duhovno.

http://www.lajk.ba/n...slavlje&id=5893

kako shvatate ove starčeve reči

Могу да их схватим довсмислено. Тако како си ти објаснио, да старац мисли на јеванђеоску мисао да се сила Божија показује у немоћи, а може да се схвати као да старац има нешто претјерано против труда и притиска којим се излажемо док се ради јер то наводно одузима пријемчивост за духовно.

Мислим да су ствари поприлично јасне. Ако је труд и притисак који доживљавамо наводно служби приближавања Богу (протестантска етика) онда свакако да се можемо довести у то стање да изгубимо вољу за духовно. Ако се трудимо и трпимо притисак у послу зато да би посао био обављен како треба не везано за то јел угађамо Богу или не, онда свакако остаје простора и да се осјећамо задовољанији и пред Богом и да ни близу не губимо вољу за духовним. Колико се трудиш, колико стичеш материјалног богатсва и све остало не вриједи пред Богом ништа ако су односи са људима поремећени.

Осим тога старац је монах и он своје доживљаје духовности не може преносити на мирјане. Он се одрекао стицања добара, приволио се добровољно сиромаштву и свакако да му је контемплација ка духовности далеко већа него мирјанима.

[Sinergija]

:rolleyes: ... хех.... да ли између ових подебљаних слова пише моје име и презиме, или ми се само причињава?

не. нема двојбе. заиста пише, ено одмах послије ријечи "сујета". хехе, како је то добро када човјек тачно зна шта му прави проблем а стиди се да призна... а онда тако случајно прочита реченицу која каже... па се човјек у томе пронађе... супер, супер... 0403_feel

Приметила сам ја одавно да сујета чека као лопов иза сваког доброг дела и краде благодат.

Питала сам проту како да се ослободим од тог лопова, а прота каже да не може,и да сујета увек чека у заседи да покраде непажљиве.

Моја сујета се овде огледа у томе што оправдање за сопствену не спремност на труд проналазим у овим речима старца, а сигурно му није била намера да оправда лењивце. 301

Моја сујета се апдејтује сваке секунде,и свака верзија је софстициранија и неприметније се увлачи у ум. :ph34r:

[JESSY]

милина је читати овакве постове...кад наш Моzz постави тему, онда је то ekstra

[Данијел Драгичевић]

Моја сујета се апдејтује сваке секунде,и свака верзија је софстициранија и неприметније се увлачи у ум. :ph34r:

Ma... Мало самосталним, мало заједничким напором, али срушићемо ми те сервере сујете, па неће имати одакле да се апдејтује. ccvige

-----------------------------------------------------

А до тада ће добри isus-sinai да нам буде: "The Best antisins and antispywere protection".

[Милан Меденица :)]

А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

Свето Јеванђеље по Луки, глава 15, стих 20-24

:cheesy3: :cheesy3: :cheesy3: :cheesy3: :cheesy3: :cheesy3:

злато, сестро, немој молим те више да луташ него да се веселимо заједно међу васкрслима :drugarstvo:

[zlata]

Kako ti znas lepo da se obradujes.....Uvek i od srca 0442_feel 0442_feel 0442_feel :-X klapklap grouphug.gif' class='bbc_emoticon' alt='grouphug1' />

Hiljadu smajlica...Hvala ti na tome..

[Guest]

Старац Порфирије и непристојно одевене жене

 

 

 

 

 

Два догађаја из живота светог старца Порфирија показују расуђивање које морамо да имамо према нашим ближњим.

Девојка у "Супер мини сукњи" има дивну душу!

 Пре много година, када је старац био на Поликлиници у Атини, једног дана ходајући Омонијом  са две девојке које су биле његова духовна чеда, он је видео са друге стране улице младу жену  са изазовним изгледом. Носила је  "супер мини сукњу" која је била у моди. Када су је видели, Старац је рекао:"Шта  кажете, шта мислите? Осуђујете ли ту жену?"

"Не, старче", одговориле су, схвативши своју позицију.

"Добро чините што је не осуђујете", рече старац. "Не судите људима према њиховом спољашњем изгледу. Та девојка коју видите има дивну душу. Она има динамичну душу. Оно што она сада ради, то је наметљиво и због снаге њене душе. Замислите шта би се десило када би та девојка упознала Христа, и знала све што ви знате. Онда би сигурно достигла високо. ".То је био начин на који је o.Порфирије саветовао и поучавао. Он је водио и поучавао кроз живот.

Дошли су код старца у неприличној одећи

 Једног дана, када сам отишао старцу, он се сусрео са неким девојкама које су дошле да га виде. Међутим, оне су биле непристојно обучене. Старац Порфирије је ћаскао са њима о разним духовним темама, али није направио никакав коментар о њиховом изгледу. Признајем да сам био огорчен на те девојке, које су дошле ​​оваквом светом старацу непристојно обучене.  Згражавао  сам се чињеницом да старац Порфирије није уопште обраћао пажњу на то.Када су девојке отишле, он ми је рекао, насмејано:

"Господине, ја нисам тако строг као ви."

Наравно, одмах сам знао да је похватао моје помисли и згражавање. Али сам га питао:"Зашто то кажеш старче?"

Он је тада рекао:"Девојке су дошли  тако обучене, а ја нисам коментарисао јер имам другу тактику.. Јер, чак и да сам им причао о изгледу, пошто немају веру у Христа, оне се тога неби придржавале. Прво покушам да их доведем вери у Христа, а потом, оне ће сaме схватити своју грешку и исправити је. "

Извор

 

 

 

Манастир Глоговац

 

[Зосима]

Девојка у "Супер мини сукњи" има дивну душу!

 

 

Е такву  тражим...

[Срђан Ранђеловић]

Старац Порфирије

 

Старче, какав одговор дајете онима који Вас питају и траже од Вас објашњење за благодатне дарове којима Вас је Бог обдарио? Јер, и нас често питају о томе, па нам чак наводе познату народну изреку: "Нема пророка после Христа".

 

Уместо непосредног одговора, старац Порфирије је саговорника упутио на седму главу старозаветне књиге Премудрости Соломонове, где у 27. стиху стоји следеће:

 

"Поколењима се усељавајући у душе светих, пријатеље Божје и пророке ствара светодуховска благодат и енергија".

Пошто стихови 15.27. јасно говоре о занимљивом питању деловања Светога Духа кроз поједине личности које су носиоци благодати, у наставку ћемо их навести:

 

"А мени нека Бог да да говорим по уму и да се достојно сетим онога што ми је дато, јер Он је и Премудрост и водитељ и мудраца исправитељ. Јер у Његовој руци смо и ми и речи наше, свака разумност и делатности знање. Јер Он ми је дао истинско познање бића, да знам устројство света и дејство стихија, почетак и крај и средину времена, измене сунчевих повратака и промене годишњих доба, годишњи круг и положај звезда, природу животиња и нарави дивљих звери, струјања ветрова и људске помисли, разноликост биља и моћи корења. Спознах и оно што је скривено и што је јавно; јер ме научила Премудрост изумитељка свега.

Јер у њој је дух разума, свети, јединородни, многострани, танани, благољетни, светли, чисти, јасни, незлобиви, добротољубиви, продорни, неодољиви, добротворни, човекољубиви, тврди, крепки, безбрижни, свесилни, свевидећи и све духове прожимајући, умне, чисте, светанане. Јер Премудрост је покретљивија од сваког покрета, а прожима и прониче све и сва чистотом; јер она је дах Силе Божје и излив чисти Сведржитеља славе; зато се ње ништа нечисто не дотиче. Јер она је одбљесак светлости вечне и огледало чисто Божанског дејства и слика Његове доброте. Једна је она и све може, и обитавајући у себи самој - све обнавља и поколењима се усељавајући у душе светих, пријатеље Божје и пророке ствара."

 

Из књиге:

 

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ

ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_1108.html

[Guest - . . .-]

 

 

Христа треба да осећамо као свог пријатеља. Он и јесте наш пријатељ. У то нас и Сам уверава када каже: „Ви сте пријатељи моји“ (Јн. 15, 14). Гледајмо на Њега као на пријатеља и приступајмо Му као пријатељу. Падамо ли духовно, грешимо ли? Са присношћу, љубављу и поверењем похитајмо к Њему не са страхом да ће нас казнити него са поуздањем које нам да је осећање да у Њему имамо пријатеља. рецимо Му: Господе, учинио сам грех, пао сам; опрости ми! Али истовремено треба да осећамо да нас Он љуби, да нас прима нежно и са љубављу и да нам опрашта. Нека нас грех не одваја од Христа! Када верујемо да нас Он љуби и када се трудимо да и ми Њега љубимо, онда се нећемо осећати туђима Њему и одвојенима од Њега чак ни када грешимо. Ми смо обезбедили за себе љубав Његову: како год да се владамо, знамо да нас Он љуби.

 

Ако стварно љубимо Христа, онда не постоји бојазан да ћемо изгубити осећање страхопоштовања према њему. Овде важи реч апостола Павла: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?… Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим. 8, 35, 38, 39). Овде је реч о најузвишенијем, јединственом односу душе са Богом, односу који ништа не може да растргне, који се ничега не боји и ничим се не да поколебати.

Ако будемо хтели да идемо за Христом, и овај живот на земљи биће нам уз Христа радост без обзира на тешкоће. С тим у вези апостол Павле каже: Радујем се у својим страдањима. То је наша религија. У том правцу треба да идемо. Не састоји се она толико од формалних обавеза колико од решености да живимо са Христом. Када ти то пође за руком, шта би друго хтео? Задобио си све. Живиш Христом, а Христос живи у теби. Све је потом веома лако – послушност, смиреност, мир у души.

 

 

 

Старац Порфирије Кавсокаливит

 

Извор: Епархија нишка 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!