Нова православна издања

[JESSY]

Радован Пилиповић: Ореоли и сенке

20. Август 2016 - 19:12

Из штампе је изашла књига „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“.

Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонатно развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и научној периодици, а неки се објављују по први пут. Од наслова се истичу: „Босанска крајина у Другом светском рату“, „Кардинал Евгеније Тисеран и Срби“, „Бискуп бањалучки Алфред Пихлер и Срби“, „Православни храмови као места страдања њихових верника“, „Преглед извора о генодицу над Србима у НДХ“, „Алојзије Степинац и хришћанско схватање историје“, итд.

Публикација је већег формата и опремљена је факсимилима и другим ликовно-документарним прилозима. Књигу је објавио Музеј жртава геноцида из Београда, а њено објављивање је у склопу реализације  Протокола о сарадњи кога су потписали Архив Српске Православне Цркве и Музеј жртава геноцида 31. марта 2016. године.

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

Књига "О јересима" преподобног Јована Дамаскина

5. Септембар 2016 - 12:45

Слободан Продић, "Књига "О јересима" преподобног Јована Дамаскина као 61. поглавље Сарајевског рукописа "Законоправила" светог Саве Српског"

"Законоправило" Светог Саве Српског представља дело које свакако јесте незаобилазан извор у проучавању многих сегмената живота наше Цркве и државе у времену средњег века. Дуги низ година ово дело због околности да није било преведено на српски говорни језик, било је недоступно широј читалачкој публици.
Крајем прошле године светло дана најзад је угледао превод Сарајевског рукописа овог дела светог Саве Српског што је, слободно можемо рећи, важан тренутак за све оне који се баве како историјом Српске Православне Цркве у средњем веку, тако и за обичан верујући народ. Како је "Законоправило" зборник који у себи садржи списе који настају у различитим временима и из пера различитих људи, потребно је да се сваком од његових поглавља приступа са пажњом и намером да садржај исти буде разумљив онима који их читају.

Управо из овог разлога, др Слободан Продић, преводилац Сарајевског рукописа "Законоправила", прихватио се труда да пред наше читаоце дође и књига која се бави садржајем 61. поглавља рукописа о коме говоримо. Наиме, ово поглавље својом садржином бави се питањима различитих јереси из угла посматрања преподобног Јована Дамаскина. Напомене овог светог оца у вези са јересима од непроцењиве су вредности и то јесте био разлог што их је у свој зборник уврстио свети Сава Српски. Много векова касније, ми смо се обрели у ситуацији да велики део читалаца ипак мало тога зна у вези са појединим јересима о којима се говори, тако да је постојала потреба да се упоредо са преводом текста преподобног Јована Дамаскина у једној књизи појаве и најосновнији коментари о свакој од њих. Приступајући овом труду управо на овај начин, др Продић је и сачинио књигу која читаоца уводи у садржај списа преподобног Јована Дамаскина, истовремено га упућујући на многобројне изворе у којима се могу пронаћи још подробнији детаљи везани за проблем појединих јереси. Радећи на овај начин, аутор књиге која је пред нама створио је штиво које је пре свега намењено ученицима и студентима наших богословских установа, али и дело које свакоме ко чита "Законоправило" пружа могућност да заиста продре у срж онога што је садржина поменутог 61. поглавља овог рукописа.

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

Епископ Атанасијe Јевтић: Мајка, дар Божји човеку

19. Септембар 2016 - 11:37

У Дворцу краља Николе у Бару 16. септембра 2016. године представљена је књига епископа Атанасија Јевтића „Мајка дар Божији човеку “ посвећена Владикиној мајци Савки Јевтић. Поред аутора Владике Атанасија, о књизи су говорили и др Зорица Кубуровић и ђаконица Оливера Балабан, које су са својим текстовима узеле учешћа у настанку ове књиге. У предговору књиге у издању „Светигоре“ митрополит Амфилохије је, између осталог, написао:

По речима умног песника Тина Ујевића - срце је мајке срце Богомајке. Једна од таквих Мајки, која посвједочује да се кроз материнство открива и јавља тајна богоматеринства, јесте и Савка Јевтић, Мајка Атанасија Јевтића, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког, једног од најзначајнијих Епископа богослова савремене Православне Цркве. Сјећање на њега из младих ђачких дана у Богословији Свети Сава у манастиру Раковици, неодвојиво је, од самог почетка, од сјећања на његову Мајку Савку... Шта је значила и шта значи за владику Атанасија Мајка јасно се даде видјети и из овог његовог сјећања на њу, описаног у овој књизи о њој...

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

Глава која свијетли: Зборник есеја о Светом Јовану Владимиру

23. Септембар 2016 - 8:51

Зборник есеја о Светом Јовану Владимиру ,,Глава која свијетли“ промовисан је пред бројном публиком у књижари Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори у Подгорици. Приређивачи зборника су мр Слободан Чуровић Апис и хаџи Радован Радовић.

-Личност Светог Јована Владимира готово да је била заборављена, али се његов култ полако враћа. Он је потребнији нама него ми њему, а управо ова књига есеја радује хиљадугодишњу душу. Свети Јован Владимир је личност изузетног значаја, први мученик чија глава заиста свијетли, свијетли Црној Гори. Није слава светаца само у цркви и само на иконама, она је и у књизи, казао је у својој бесједи протојереј Предраг Шћепановић. Он је додао да је једина права љубав она која се потврди кроз жртву.

-Дуго је чекао Јован Владимир, али кроз храм у Бару и овом и сличним књигама, враћа се у наше домове и наша срца. Аутори су теми приступали са великим стидом и страхопоштовањем, што овај светац и заслужује, мишљења је Шћепановић.

Аутор мр Слободан Чуровић је рекао да ,,наша српска историја вјере јесте памћење на прве, вјечне смрти и жртвовања, мучениковања“. -Све послије тога је било понављање, још ужасније, још модерније, геноцидније. Између вјеровати и живјети било је истинска мјера, код наших првих светитеља, свјетилника неугасиве оданости Богу, гдје је сљедовало једно другом и гдје је снага вјере била радост побједе несавладане никада. И наше памћење на Светог Јована Владимира јесте враћање у чистоту првости. Мудрошћу неплашивом он свјетлошћу живи, као и сви други српски свеци, они су свјетлошћу доказиви, и у свјетлости радосниви, казао је мр Чуровић. Он је додао да је свјетлост име мученика.

-Сви наши свеци су окупани том прозорљивом нелако достигнутом свјетлошћу, и Свети Симеон и Свети Лазар. Закотрљана глава Јована Владимира је прва глава српског мученија, глава је симбол, врх, глава је мјера два свијета, куда се прогледује и куда је земни невид, закључио је Чуровић.

Књижевник Тодор Живаљевић Велички је у својој надахнутој критици између осталог рекао да овај Зборник садржи текстове различитих амбиција и обима: од синтетичких погледа на ,,реалност легенди, или боље рећи, Житија о Владимиру и Косари“ па преко једнозначних осврта, заправо реаговања на поменуту легенду. -То је, чини се, и најзначајније, јер заједничке одлике налазимо у непосредној посвећености тексту, његовој илустративности и поступности у представљању, као изричитости и комуникативности.

Слободан Чуровић, припада оној све рјеђој врсти ,,зборничара“, који умију на непосредан изазов да позову и организују више аутора, који ће са више страна ,,проблем освијетлити“, потврдивши старо правило да књижевна критика и историја не дозвољавају затирање трагова, што је и најважније у овом смутном времену потискивања истине и диригованог заборава – мишљења је Тодор Живаљевић Велички.

Хаџи Радован Радовић је истакао да се ,,О Светог Јована Владимира и данас многи отимају и грјехове своје перу“. -Он, Владимир, више није легенда, него жива истина. Први роман на српском језику, од ког су сачувани дијелови, чак и у Риму, на глагољици, написан је о Светом Јовану Владимиру. Написано је и више других зборника, житија, пјесама, драма, а вечерас ево и првог зборника есеја који ће публика оцјењивати, и опет на ћирилици, казао је Радовић.

Скуп је благословио отац Милун Фемић, а публици се обратио и Павле Милић. Модератор вечери био је Вељко Рачић. Глумац Гојко Бурзановић казивао је текст о Светом Јовану Владимиру, док је на гуслама наступио познати народни гуслар хаџи Стеван Вујачић. Стихове су казивали гости вечери, пјесници: Љубисав Бјелић Морачки, Веселин Вујовић Вивет, као и Бобан Велимировић Подгоричанин. На крају вечери, мр Слободан Чуровић је пјеснику Љубисаву Бјелићу Морачком и књижевнику Тодору Живаљевићу Величком уручио чланске карте Удружења ,,Ћирилица“, што је испраћено бурним аплаузом.

А.Ћ. Дан

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Нове књиге
•  

[JESSY]

Српска Црква на Сајму књига у Београду

21. Октобар 2016 - 10:38

 

61. Међународни сајам књига биће одржан од 23. до 30. октобра 2016. године у Београду. Српска Православна Црква ће представити својаиздања на штандовима у хали 1 (први прстен) и у хали 4.

 

[JESSY]

Нова књига митрополита Порфирија у издању Беседе

25. Октобар 2016 - 15:02

Митрополитов отворен приступ сопственој мисији, животу и људима убеђено је дијалошки. Уосталом, он је дијалог и програмски најавио као прво темељно начело свога деловања, тако да он у многим његовим иступањима заузима средишње место.

За Пофирија је дијалог нешто много више и дубље од пуке размене информација, већ мора бити „даривање себе другоме, сапостојање“, јер је човек створен као“ биће заједнице, биће дијалога“. Овакво онтолошко поимање дијалога, с исходиштем у хришћанском схватању да је „човек слика Божија, а Бог је у Себи дијалог Оца, Сина и Духа Светога“, надилази мисионарску функцију дијалошког општења, ону која је, рецимо, минуциозно разрађена у енциклици папе Павла VI Ecclesiam suam. Зато и јесте тешко остати таквом дијалогу веран у пометњи свакодневног општења, у друштву поремећеног система вредности, где је многима толико призивани „дијалог“ само средство мирења савести, ритуалног испуњавања „политички коректне“ обавезе или, још горе, инструмент обмане и замка лукавства циничног политичког ума. А митрополит Порфирије, јасно се то види из његових беседа и интервјуа, таквом дијалогу постојано остаје веран. Откуда му снага да, упркос свим искушењима, не затвори капије дијалога и не повуче се у резигнацију или осаму? Одговор је у љубави. Безобалној љубави коју први у служби међу православним пастирима у Хрватској и Словенији није навео међу трима основним начелима којих ће се придржавати, али без које би та племенита начела била неукорењена у животодавном хумусу хришћанског милосрђа. У књизи Порфиријевих порука реч љубав се јавља око стопедесет пута! Мржња ниједном!

проф. др Дарко Танасковић

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије: Загреб и ја се волимо јавно, одабрани интервјуи и обраћања, рецезент: проф. др Дарко Танасковић, издавачи: Издавачка установа Епархије бачке Беседа и Митрополија загребачко-љубљанска, Нови Сад - Загреб 2016. године

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

 

Tоком Београдског сајма књига из штампе је изашла нова збирка есеја руског мислиоца, мисионара и свештеника, оца Андреја Ткачова. Књигу „Бегунац од света“ издала је издавачка кућа „Драслар“ у сарадњи са Сретењским манастиром из Москве. Слично, руско издање доживело је у Русији огроман успех.

 

Дизајн књиге је у складу са њеним насловом, и прилагођен је читаоцу који живи у буци и гужви овог времена. „Бегунац од света“ представља својеврсну карту за креативни бег у свет књижевности и уметности .

 

У предговору ове књиге, јеромонах Игнатиј Шестаков, сабрат Сретењског манастира, подсећа колико је у животу човека важно место књиге и тема читања, тема која се без прекида провлачи кроз многе чланке, беседе и проповеди оца Андреја.

Књига се током трајања сајма може пронаћи на штанду Задужбине манастира Хиландара, у хали 4 Београдског сајма.

***

Предговор

Књига коју држите у рукама посебна је по томе што, на њеним страницама, један познати руски свештеник, проповедник и мисионар наступа у улози књижевног критичара.

Наравно, он не спада у ону категорију критичара који разлажу на делове сваку фразу и реченицу, пишу о томе читаве томове, труде се да кажу нешто мудро ради сопствене славе, крију се иза навежбане красноречивости.

 

    

 

Он је, пре, срдачан саговорник са најбољим представницима светске културе. Проналази у њиховом стваралаштву најважније – реч о Спасењу, Лепоти и Истини. Само мали број наших савременика има такав дар – да види тајне светске културе кроз призму Јеванђеља.

 

Тема читања и место књиге у животу човека провлачи се, непрекидном линијом, кроз многе његове чланке, беседе и проповеди. Нећемо преувеличавати ако ову тему назовемо једном од његових омиљених, а ауторе и хероје светске литературе његовим блиским пријатељима.

 

Отац Андреј Ткачов разговара са нама, у атмосфери хришћанског погледа на свет, о најпознатијим делима из ризнице светске литературе, тражи у стваралаштву сваког аутора реч о Христу и Спасењу, о вишем смислу људског постојања. Његови саговорници су Толстој и Честертон, Луис и Достојевски, Платонов и Вајлд....и ми.

Тешко је пронаћи познатог представника светске литературе којег је отац Андреј заобишао, са којим није поразговарао,није дискутовао, са којим се није насмејао и заплакао.

На тај искрени разговор он позива и нас, своје читаоце.

[александар живаљев]

Нова књига о Светој Гори енглеског аутора Грејама Спика

28.10.2016.

Београд – На овогодишњем Међународном београдском сајму књига, представљена је нова књига „Света Гора, обнова у рају“, писца Грејама Спика у преводу проф. др Владете Јанковића. Књигу су заједнички издали Друштво пријатеља Свете Горе Атонске из Београда и Задужбина Светог манастира Хиландара.

Писац ове књиге Грејам Спик (Graham Speake) рођен је у Лондону, где је завршио престижну средњу школу Светог Павла. Дипломирао је класичну филологију на Тринити Колеџу у Кејмбриџу, а докторирао на Оксфордском универзитету са темом о византијској трансмисији старогрчке књижевности. Током читавог радног века бавио се издаваштвом, са посебним интересовањем за грчко културно наслеђе. Осим књиге која је пред читаоцем, објавио је Пенгвинов речник античке историје (1995.) и двотомну Енциклопедију Грчке и хеленске традиције (2000.). Света Гора, обнова у рају до данас је имала два енглеска издања, а објављена је и на грчком и румунском језику.

Грејам Спик редовно походи Свету Гору од 1988., а 1999. је, у Ватопеду, примио православну веру. Један је од оснивача британског Друштва пријатеља Свете Горе, које делује под покровитељством престолонаследника Чарлса и има око хиљаду чланова из читавог света. Грејам Спик је био дугогодишњи секретар, а данас је председник Друштва, које је, после пожара 2004., дало леп допринос обнови Хиландара.

http://www.hilandar.org/nova-knjiga-o-svetoj-gori-engleskog-autora-grejama-spika/

[александар живаљев]

Капитална монографија проф. др Мирка Ковачевића о Хиландару

22.10.2016.

Београд – На штанду Задужбине Светог манастира Хиландара на 61. Међународном београдском сајму књига представљена је нова монографија проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекте Обнове Хиландара. Књига представља плод пет деценија дугог рада на заштити и обнови хиландарског градитељског наслеђа и намењена је како стручној, тако и широкој публици. Издање је помогла Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије. У наставку доносимо приказ књиге који је написао архитекта Стевица Трипковић, дугогодишњи сарадник проф. Ковачевића у Хиландару. Књига се може купити на штанду Задужбине у Хали 4 или у књижари на Сењаку у Милована Глишића 1а од 8 до 16 сваког радног дана (тел:0117159141; [email protected])

СВЕТА ЦАРСКА СРПСКА ЛАВРА ХИЛАНДАР НА СВЕТОЈ ГОРИ АТОНСКОЈ – 

АРХИТЕКТУРА И ДРУГА ДОБРА

Књига о првом миленијуму развоја градитељске баштине манастира Хиландара у издању Манастира Хиландара на Светој Гори и Задужбине манастира Хиландара у Београду, Београд 2016. године

Прошле године навршило се хиљаду година од најстаријег познатог писаног помена манастира Хиландара на Светој Гори Атонској. Књига Света царска српска лавра  Хиландар на Светој Гори Атонској, архитектура и друга добра професора др Мирка Ковачевића представља изузетан сажетак овог првог миленијума историје манастира, понајвише са аспекта његове градитељске баштине, али и кроз приказ духовног и уметничког блага које се у њему чува. Књига је такође значајна јер се после дужег времена појављује једна свеобухватна, комплексна и садржајна монографија о Хиландару, која у великој мери допуњује постојеће знање о манастиру.  На преко шест стотина страница аутор излаже знање сакупљено током педесетогодишњег периода у коме се на разне начине бавио Хиландаром, од снимања и проучавања до рада на конзервацији и рестаурацији. Текст је праћен стотинама архитектонских цртежа и фотографија који читаоцу илуструју изложену фактографију и ауторове тезе.

Ковачевић започиње излагање описом историјског и просторног контекста Свете Горе и Хиландара. Сажет приказ стварања и карактера монашке државе помаже нам да схватимо околности у којима настају и развијају се светогорски манастири, њих двадесет, од којих је један и Хиландар. У кратким цртама представљени су појединачно сви манастири, као и шест важнијих скитова. После уводног путовања кроз време и простор Ковачевић прелази на детаљан и широк приказ самог манастира и великог броја његових објеката и поседа у ближем и даљем окружењу. Објекте у манастирском утврђењу приказује појединачно, анализира их у погледу настанка, карактеристика, места у оквиру целине и реконструкције процеса који су им дали коначни облик. Детаљно приказане и аргументима поткрепљене фазе изградње од најстаријих делова па до интервенција које су обликовале данашњи изглед објеката дају посебну вредност књизи. Поред архитектуре, за поједине објекте приказане су и фреске, иконе и други предмети од духовне, уметничке и историјске вредности које ови објекти садрже и који су за њих особени. Хиландар је још од времена Светог Саве стицао поседе како широм Свете Горе тако и ван њених граница, на којима су временом настајала здања која су обележила разне епохе хиландарске и светогорске историје. У посебним поглављима књиге представљене су ове грађевине, подељене по групама у објекте ужег и ширег окружења, објекте у Кареји, њеној околини и у остатку Свете Горе, као и објекте на поседима ван Свете Горе, а на грчком тлу.

У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и сјајан водич за све оне који се тек упознају са Хиландаром.

Стевица Трипковић

[александар живаљев]

Др Слободан Продић: Слово о полку Игорову

 

Др Слободан Продић: Слово о полку Игорову - Извор за проучавање историје руске земље и народа у времену средњег века

Проучавање историје незамисливо је без историјских извора. Руководећи се овим правилом др Слободан Продић је пред наше читаоце изнео књигу о свакако једном од најважнијих историјских извора за проучавање средњовековне историје руског народа и Цркве. Слово о полку Игореву јесте дело које је, највероватније, настало 1187. или 1188. године. Сам овај податак наравно да је интересантан свакоме кога интересује како се и на који начин стварала Руска земља и Руска Црква у другој половини 12. века. Када се томе дода и чињеница да је Слово један од најраније насталих рукописа међу Русима, тада, без сумње у то, пред нама имамо својеврсно ремек дело словенске културе и писмености.

Потпуно свестан ових чињеница, аутор је поред превода дела у текст књиге уврстио потребне уводне напомене, а такође, на њему својствен начин, и многобројне пропратне коментаре који олакшавају данашњем читаоцу да се подробније упозна са особама или догађајима који се помињу у епу. Посматрано као једна целина, књига која је пред нама заиста јесте један од наслова који потенцијалним истраживачима може бити на корист, исто као што може бити на корист и обичном човеку који има жељу да своја знања о историји руског народа добрано прошири и допуни неопходним информацијама.

• Нове књиге

|

[JESSY]

Георгије Флоровски - руски интектуалац и православни богослов

12. Децембар 2016 - 10:35

Ендрју Блејн (ур.), Георгије Флоровски, руски интектуалац и православни богослов, Истина, Београд - Шибеник 2013, стр. 503.

У библиотеци „Савремено богословље“ издавачке куће „Истина“ Далматинске епархије и по благослову њеног епархијског архијереја г. Фотија, изашло је ово, можемо рећи, капитално дело о Георгију Флоровском. Са енглеског су књигу превеле Наташа Б.  Колунџић и сестринство манастира Тројеручице – Шибеник, на чијем изванредном преводу и овом приликом благодаримо. Поред предговора уредника Ендрју Блејна из Финске, књига садржи опсежан животопис овог православног философа, историчара и богослова, и при том је обрађен његов животни пут у Русији (1983 – 1920), Европи (1920 – 1948) и Америци (1948 – 1979), док су у додатку донети радови Марка Рифа („Искушења и расцепи: Георгије Флровски као руски историчар“) и Џорџа Х. Вилијамса („Неопатристичка синтеза Феорфија Флоровског“).

Библиографија радова овог незаобилазног руског интелектуалца донета је на страницама 447 – 501, фототипски пренето из оригиналног издања и отуда не садржи све библиографске јединице објављених радова, посебно не на српском језику. Рецимо, нема назнаке да је његову студију „Очев дом“ још пре Другог светског рата превео о. Јустин Поповић, а посебно што је у последње време овај теолог много превођен и објављиван у часописима, па је присутан и у интернету.

даље...

[JESSY]

Изабране проповеди митрополита Христофора

29. Децембар 2016 - 12:00

 

 

 

Док ишчекујемо божићне празнике, велику радост нам је приредила књига „Изабране проповеди“ блаженопочившег митрополита Христофора (Ковачевића).

По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, а уз помоћ Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке понудила је јавности прави духовни бисер.

[Драгана Милошевић]

Споменица поводом јубилеја митрополита Амфилохија

1. Јануар 2017 - 19:19

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх најсветијега Пећкога трона др Амфилохије Радовић навршио је 2015. године 30 година архијерејске и 25 година митрополитске службе на Цетињском трону.

 

Прослава јубилеја Његова Високопреосвештенства још је у живој успомени код свих многобројних поштовалаца слављеникових, који су у истој ма на који начин учествовали. Она ће остати у њиховој трајној успомени као радосан доказ о томе колико се у нашој Православној Цркви  цијене заслуге заслужних.

Високопреосвећени слављеник примио је о данима прославе 30-годишњице  архијерејске и 25-годишњице митрополитске службе велике, видне и дивне знаке пажње, љубави и уважења, како из помјесних Цркава, тако и са разних страна свијета. Поменути знаци пажње тако су топли и искрени, а многи од истих толико значајни, да би се погријешило кад би остали неприбрани у једној цјелини, у једној књизи, ради трајнијег и лакшег сјећања и ради чувања у виду примјера и подстицаја за све, који имају воље, љубави и способности, да се ваљаним радом одужују својој Православној Цркви, сваки на положају, које му је Провиђење одредило.

То и јест сврха ове књиге, ове Споменице, у којој су сређени и прикупљени сви главнији знаци поменуте пажње. Књига садржи сљедећа поглавља: Предговор, Биографија Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорскo-приморског и Егзарха најсветијег Пећкога трона г. др Амфилохија Радовића, Прослава јубилеја, Свечана духовна академија, Света архијерејска Литургија, Поклони поводом јубилеја, Наставак прославе јубилеја,    Честитке поводом јубилеја, Писање медија (штампаних и електронских) поводом јубилеја, Бесједе, Признања добијена разним пригодама, Поговор.

Као што смо на почетку рекли, разлог објављивања Споменице јесте прије свега то што се кроз прослављање јубилеја Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија на најљепши начин пројавила љубав Цркве Божје према овом неуморном трудбенику и архипастиру словесног стада Великога Архијереја Христа. Други разлог је био педагошки - надамо се да ће подсјећање на протекли период живог живота и бујања овог рукосада Божјег, ове мјесне Цркве Божје, Митрополије црногорско-приморске, под мудрим и самопрегорним пастирским и архијерејским руководством Митрополитовим, све нас подстакнути да будемо бољи и достојнији његови ученици, да и нама као и њему ништа не буде претежније од истине и правде Божје, пројављене у овом свијету кроз саможртвену љубав Јагњета Божјега закланога за живот свијета, како он то воли да каже.

Радујући се и гледајући добре плодове, не смијемо заборавити ни оно што у овој споменици није показано, а што се само може наслутити из бесједа и честитки упућених митрополиту Амфилохију у част - ону чашу жучи коју је заједно са чашом меда испио наш Митрополит у својој Црној Гори. Протеклих двадeсет пет година су обиљежене и многим неспоразумима и неразумијевањима, па и отвореним антагонизмом и прогонима. Најважније од њих бисмо овдје ипак поименце поменули:

-Подношење кривичне пријаве државном тужиоцу против митрополита Амфилохија од стране једног броја његових племеника, 2003. године, јер је на достојан начин похранио земне остатаке њиховог заједничког претка војводе Богића Морачанина (+1487) у новосаграђени манастир Светих архангела у Прекобрђу;

-Подношење захтјева од стране Вишег државног тужилаштва у Подгорици 2011. године за покретање прекршајног поступка против митрополита Амфилохија, јер је „дана 6, 13. и 18. јануара 2011. године у Подгорици и Бару, на јавном мјесту, говором, повриједио национална и вјерска осјећања грађана, на начин што је 6. јануара у Бару испред храма Светог Јована Владимира приликом обраћања православним вјерницима на церемонији полагања бадњака, проклињањем свакога ко би се усудио да сруши цркву Свете тројице на Румији…”  У најмању руку као да је Митрополит црногорско-приморски требао да благосиља оне који се спремају да руше свете храмове, по угледу на њихове претходнике који су 1972. године разорили цркву Светог Петра Цетињског и Његошеву гробницу на Ловћену;

Управа за заштиту културних добара Црне Горе поднијела је кривичну пријаву Основном државном тужилаштву у Даниловграду 2014. године против Митрополије црногорско-приморске и митрополита Амфилохија због сумње да су починили кривично дјело оштећења културног добра манастирског комплекса Острог, и том приликом је констатовано да се изводе радови којим се, како су навели, нарушавају културно-историјске вриједности манастира. Вјероватно су у Управи за заштиту културних добара мислили да су Митрополија црногорско-приморска и митрополит Амфилохије требали да сачекају да се усљед ерозије тла прво сруши црква у којој је кивот са моштима Светог Василија Острошког да би се потом добиле потребне дозволе за хитну санацију…

Оваквих примјера неразумијевања и сличних недаћа са којима се сусрео наш Митрополит у својој Црној Гори има толико да би се могла о томе написати посебна „споменица“. Али, да би се проблем у цјелини могао сагледати, она би морала обухватити и све оно што су комунистичке власти чиниле у покушају да спријече да једна, по нашем мишљењу изузетна личност дође на трон Светог Петра Цетињског 1990. године.

Као закључак саме се намећу ријечи Владике захумско-херцеговачког Григорија: -Пошто је изабран за Митрополита црногорско-приморског, на сопственој кожи је искусио оне библијске ријечи: „Нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме“ (Мк. 6, 4)… Пророк је одувијек несхваћен али је поштован и ничије уши, сем оних који их затискују, не могу а да не чују његову ријеч. Није ли наш данашњи слављеник управо такав - несхваћен а ипак и итекако поштован и његова се ријеч чује и слуша? Пророке су убијали одвајкада, на разне начине - поругом, покудом, гоњењем и разним смртима - а они се никад нису плашили, док су се други њих прибојавали. Митрополит Амфилохије се никада није уплашио. То га је учинило, у овом свијету страха и кукавичлука, магнетом привлачним за уплашене и растужене које радо прима под своја орловска крила слободе.

Приређивач Споменице је Јован Б. Маркуш, издавачи: Митрополија црногорско-приморска и ИИУ Светигора, Уређивачки одбор: притопрезвитер-ставрофор Обрен Јовановић, архимандрит Методије Остојић, притопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, презвитер Анђелко Боричић, протођакон Игор Балабан и јерођакон Јустин Мреновић; лектур и коректура: Ивана Јовановић; фотографије: Драган Николић, Јован Д. Радовић, Иван Рашовић, Зоран Тричковић, Сергеј Забијако, Хаџи Жељко Кешељевић и Јован Милошевић. Дизајн и компјутерска обрада материјала: проф. мр Мирко Тољић и Срђан Салат, штампа: Ротографика, Суботица, тираж: 1000 ком.

Уз књигу је приложен и ДВД документарног филма „ Достојан“ који је режирао протопрезвитер Никола Пејовић.

Извор: Митрополија црногорко-приморска

[Драгана Милошевић]

Издавачкa кућa Митрополије дабробосанске Дабар: Житија светих Срба

30. Децембар 2016 - 10:54

У издању Издавачке куће Митрополије дабробосанске Дабар изашла је књига Житија светих Срба. У овом издању ИК Дабар (формат А4, 848 страница) обухваћени су сви Срби светитељи од 4. вијека до данас. У овом зборнику сабрана су житија многих Светих Срба тако да су на једном мјесту представљени најљепши, најчистији и најсветији, најстрадалнији и најузвишенији синови и кћери нашег народа, синови и кћери Божје. Њихова житија изложена су хронолошки, тако да се упоредно може пратити и историја нашег народа. Неке битне и судбоносне тренутке из историје наше Цркве преузете су из Кратке историје СПЦ од проф. др Предрага Пузовића и Српске цркве у историји од др Радомира Поповића и унијели у овај зборник да би читаоци могли имати јаснију и свеобухватнију слику наше свештене историје. Исто тако, треба нагласити да међу житијима има светих за које није могуће тачно утврдити народност, а има и таквих за које се засигурно зна да нису били Срби али у својим радом и пожртвованошћу задужили Србски народ који их слави и поштује, каже се у предговору књиге.

[JESSY]

 

Књига „Нове парохијске приче“ о. Драгомира Убипариповића

У парохијском дому храма Светог Саве на Врачару, 26. децембра 2016. године, представљена је нова књига о. Драгомира Убипариповића „Нове парохијске приче“. На представљању овог занимљивог штива говорили су: свештеник Далибор Стојадиновић, психолог и теолог Невена Антошин, уредник ИК „Бернар“ Никола Дробњаковић и аутор, о. Драгомир Убипариповић. Вече су улепшали гласови Хора „Видик“ храма Преображења Господњег на Видиковцу. Вече је за вас забележила Ранка Маџаревић.

 

http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/13.01.17 ZBOR - Knjiga Nove parohijske price D. Ubiparipovica.mp3