Зашто испољавамо бес?

[Megidon]

Само понављање Исусове молитве ,, Господе Исусе Христе сине божији помилуј ме грешног,, јер имена Господњег и Христовог мира се плаше сви бесови а у душу се усељава мир и спокојство. Свети оци кажу да је контролисани гнев енергија коју ми треба да користимо против демона а не да је окрећемо против себе самих и будемо храна нечастивоме.

[Иван ♪♫]

iz mog skromnog iskustva i znanja:

 

Lupaš jastukom o krevet, odeš u ,,štenju" brzim korakom, izdereš se i ispsuješ u prazno, i sl. (a onda pustiš neki tehno ili metal). Poenta je da izliješ bes na neživu prirodu, na takav način da ne povrediš druge, a ni sebe, tj. da ne uradiš nešto zbog čega ćeš, kad dođeš sebi, da žališ. Jer to i jeste stanje vansebnosti, afekta, kada je čovek pod tako jakom emocijom da ne zna šta će sa sobom.

 

Generalno, ne samo bes, sva osećanja imaju potrebu da se izraze. Potiskivati osećanja najčešće ne daje efekat, jer će se izraziti ovako ili onako, izraziće se kao psiho-somatski pojava, recimo glavobolja, lenjost, uznemirenost (anksioznost), nervoza itd (uz napomenu da potiskivanje ne mora biti jedini uzrok svega ovoga).

 

Pobeći od osećanja je nemoguće, šta više apsurdno je i reći tako nešto, jer je to deo ili bolje reći osobina naše ličnosti. Ali ono što možemo jeste da naučimo da razumemo svoja osećanja, onda i da se vežbamo u volji, a zatim ćemo moći i da imamo samokontrolu. Vežbati se u volji možemo npr. postom, ali u pravom smislu te reči, ne mislim na hranu, već na voljno razumevanje i uzdržanje od onoga što ne želimo kao svoju osobinu. Tako da je sve to deo uzrastanja. Namerno ne kažem odrastanja jer to može da bude uvredljivo, što je, složićemo se, naročito loše kad je bes u pitanju.

 

Kada je u pitanju odnos prema osobi koja je besna, tu treba biti pažljiv i ne upasti u zamku nadvikivanja, nadjačavanja i nadmudrivanja. Jer svaka svađa je u osnovi želja da se sagovornik porazi. Ne treba čoveka dodatno provocirati, već mu treba dati šansu da se smiri, a to podrazumeva da malo otrpiš i oćutiš.  A otrpeti i oćutati je ljudima naročito teško. Za svađu je potrebno dvoje, znači ako je sagovornik, iako nije besan, ali jeste nerazuman, može svašta da isprovocira.

[Иван ♪♫]

što se tiče molitve

 

Treba se u Gospoda uzdati i očekivati pomoć, naravno, i On će pomoći, samo ne treba biti lenj. Šta time hoću da kažem: bes, i osećanja su dobrim delom i telesne, hormonalne reakcije. Znači ako te npr. svrbe leđa, pa nećeš valjda da se moliš, počeši se čoveče! Gospod ti dao da šetaš, da trčiš, da se baviš sportom, da utrošiš tu energiju, i razum da odlučuješ u svom životu i upravljaš svojim osećanjima, i šta više da pitaš nekoga, pa nećeš valjda da sedneš i da vičeš ,,pomozi mi Bože"? E, na tu lenjost sam mislio.

Pomoći će Gospod svakako, nego valjda je red i mi neki trud da uložimo.

 

Znate ono: ,,MAMA, donesi mi čašu vode!", u prevodu mene mrzi da ustajem

[JESSY]

dok ne naucite kako da kontrolisete svoje emocije ili ih bar amortizujete, najbolje je izbegavati osobe ili situacije koje u vama izazivaju gnev....

 

...fizicka aktivnost je nezaobilazna....

[Suzana Sebez]

  On 8. 3. 2014. at 13:20, kordun рече

dođeš kući, premlatiš ženu za sve sto je kriva, ako nije kriva onda preventivno da ne skrivi i ne trebaju ti nikakve radionice 

Ako se jos nisi ozenio,kad budes birao,pazi dobro da li devojka ima lopate od ruku.Ajao jos ako je neka brdjanka koja svake zime cepa drva tesko tebi...

[Suzana Sebez]

Kada sam besna samo stisnem zube i izadjem napolje(ako je moguce,zavidi gde se nalazim),i setam,setam,e kad se lepo umorim,vratim se kuci kao nova.Znaci samo fizicka aktivnost,mozda neki dzak za udaranje...

[Иван Ивковић]

  On 6. 7. 2014. at 15:42, Suzana Sebez рече

Ako se jos nisi ozenio,kad budes birao,pazi dobro da li devojka ima lopate od ruku.Ajao jos ako je neka brdjanka koja svake zime cepa drva tesko tebi...

... Можда и тад буде у реду ако јој обезбеди довољно дрва за цепање... XD

[Volim_Sina_Bozjeg]

Još jedan pogled na kontrolu besa.

 

Ukoliko se razbesniš na nekog,molim te prvo pogledaj, da li si ti u stanju, da uradiš drugome, ono isto što taj učini tebi. Tad kreće zanimljiva unutrašnja borba i u većini slučajeva završava se mirom.

 

Za vernike: Ja praktikujem ISusovu molitvu ako radim fizički posao ili neku drugu korisnu stvar.

[Arsenija]

  On 6. 7. 2014. at 15:46, Suzana Sebez рече

Znaci samo fizicka aktivnost,mozda neki dzak za udaranje...

Možda ni to nije loša ideja ,ali samo na kratko vreme . Najefikasnija metoda je izbegavanje onih ljudi koji mogu da nas razbesne. Mada,šapuću mi -autoanaliza . Problem je do nas . Mi na bes odgovaramo besom. Nije to hrišćanski. Ni mi nismo mnogo bolji  ako se svetimo i ako odgovaramo na provokacije .   I kad nas neko lupi po  levom obrazu,mi treba da mu okrenemo desni .

P.s. Iz mog iskustva - Jednom sam videla takav primer u realnom životu . U psihijatrijskoj ustanovi devojci prilazi pacijent i udara je plastičnom flašom u glavu , ona je jednostavno odreagovala sa toliko ljubavi ,sa toliko pažnje i razumevanja, da me je bilo sramota.  Ja znam tu teorije dosta  , ja razumem ,ali  ponekad ne mogu da oprostim i pre nego što me neko povredi, a to znači da je jedini imunitet na bes ljubav prema bližnjima.

[Arsenija]

P.s.s. Neko stanje poput-Ja tebe volim i ne želim da ti se svetim za ovo što mi sada radiš.

[DYNABLASTER]

Bes dodje i prodje, za pocetak je bolje razbiti neki plotski predmet, nego nekoga povrediti fizicki ili poganim jezikom. Vremenom, treningom, se nauci kontrolisati do potpunog prevazilazenja tog stanja zamagljenosti i bunila uma, ja jos nisam prevaziso, dese mi se nekad ispadi, ali onda obicno nadrljaju vrata(izbijam iz sarki), neki dan sam imao napad besa (puno piva katalizatora je bilo) i uvideo da ni u kom slucaju se ne isplati pesniciti bambus kolko god bio zelen i mekan izgledom lol

 

Nesto vazno sto sam pojmio, na primer kad se desi masovni bes kao sto su nasilne demonstracije ili rusenje rezima, treba pustiti da razbijaju izloge i unistavaju zgrade, i to sto vise uniste to bolje, vise ispujdaju bes i manje ce ljudi stradati, znaci kanalisati bes i isprazniti ga na nezivim stvarima, nemam nikakvih problema, kazem podrzavam treba sto vise da uniste i divljaju, mesto da i jedan covek strada, sve se da popraviti i obnoviti.

[Снежана]

Tri tipa besa

 

 

 

Bes i mržnja predstavljaju najotrovnija osećanja, kako za one koje su besni tako i za njihovu okolinu. Bes i mržnja su pre svega štetni za osobe koje su hronično besne. Reč je o veoma intenzivnim afektima. Svaki intenzivni afekat ometa osobu u konstruktivnom razmišljanju, rešavanju problema i komunikaciji sa drugima.

Intenzivan bes energetski crpi osobu i zatvara njegove / njene kapacitet za radost, ljubav i uživanje. Na seksualnom planu bes može dovesti do anorgazmije (odsustva orgazma), kao i sklonosti ka seksualnim perverzijama kao jedinom načinu zadovoljenja. Osobe koje su hronično besne su u stalnom konfliktu sa svojom okolinom ili sa samim sobom. Problemi sa besom kod nekih ljudi mogu biti povezani i sa osećanjima krivice, stidom i anksioznošću. Glavne informacije o besu možete pročitati na ovom sajtu u tekstu: bes.

 

Tipovi besa

 

Pojednostavljeno rečeno možemo reći da postoje tri vrste osoba koje imaju problem sa besom. Jedna vrsta su osobe koje u situacijama za koje procenjuju da su ugrožavajuće po njih ne reaguju već trpe i gutaju nezadovoljstvo što u jednom momentu rezultira eksplozijom, odnosno preteranom reakcijom, izlivom besa čiji intenzitet nije u skladu sa datom situacijom. Ovde je reč o osobama koje se osećaju nesigurno i koje se inače plaše i stide da izraze svoje nezadovoljstvo, neslaganje ili negodovanje. Zbog straha i stida ove osobe odlažu izražavanje svog nezadovoljstva, zbog čega postaju besni na sebe i druge, gomilaju i drže sve to u sebi dok ne puknu i onda ne kažu sve ono što misle ali i ne misle. Posle toga oni se ponekad osećaju krivim zbog onoga što su rekli ili uradili u afektu. Tretman ove vrste problema sastoji se u učenju klijenata asertivnim veštinama, odnosno tome kako da izraze svoje nezadovoljstvo, osećanja i stavove na način koji nije agresivan i povređujući za druge ali je u skladu sa onim što oni žele. Pored toga klijent uči da svoje nezadovoljstvo izražava pravovremeno bez preteranog odlaganja i na taj način on/ona prestaje da trpi i drži nezadovoljstvo u sebi.

Drugi tip ljudi su osobe koje na svaku frustraciju, stvarni ili zamišljeni napad odmah, impulsivno reaguju agresivno, svađaju se, vređaju druge, arogantni su i netolerantni prema drugima. Ovde je reč o osobama koje imaju problem sa kontrolom impulsa. Nasuprot prvom tipu gde se problem rešava učenjem kako da izraze svoje nezadvoljstvo, ovde se primenjuje sasvim druga strategija. Ovakve klijente učimo pre svega da odlože trenutne hostilne impulse, da ovladaju sobom i svojim reakcijama, učimo ih da ne moraju da na svaku nelagodnost reaguju besom itd. Kod nekih klijenata iza ove površne i impulsivne agresivnosti može stajati neka dublja agresivnost, bol i nezadovoljstvo sobom.

Treći tip su osobe koje o nisu toliko agresivne već svoju agresivnost koriste uglavnom instrumentalno, kako bi ostvarili svoje ciljeve. To su ljudi koji su naučili da se neki ljudi plaše agresivnog ponašanja i da su spremni da popuste i učine nešto što inače ne bi učinili da nisu izloženi pritisku agresivnog ponašanja. Ova vrsta ljudi retko kada dolazi na psihoterapiju i retko kad odustaje od ovog svog ponašanja jer za to ima snažnu dobit.

 

Šta ljude čini besnim?

 

Ono što je generalno karakteristično za osobe koje imaju problem sa besom jeste njihova tendencija da sve što nije u skladu sa njihovim željama ili interesima opažaju kao nešto što je isključivo lično upereno protiv njih. Upravo ta iskrivljena percepcija realnosti u kojoj drugi lično i namerno njima čine nešto loše dovodi do agresivne reakcije. Tokom psihoterapijskog tretmana mi učimo klijente kao da promene ovo svoje iskrivljeno viđenje drugih i njihovih postupaka kako bi postali više tolerantni i manje agresivni. Tokom terapije učimo klijente i to u čemu je razlika između nezadovoljstva i frustracije s jedne strane i besa i mržnje s druge strane. Biti nezadovoljan nije isto što i biti besan. Nezadovoljstvo podstiče na akciju, a bes samo na reakciju, obično agresivnu.

 

Bes na sebe

 

Bes i mržnja mogu biti upereni i prema samom sebi. To je najgora vrsta besa koju osoba najteže toleriše, zbog čega je prinuđena da bar jedan deo te mržnje evakuiše i preusmeri spolja (na druge). Ovoj vrsti besa sklone su osobe koje pate o tzv. poremećaja ličnosti kao što su granični i narcistički poremećaj ličnosti (o poremećajima ličnosti možete pročitati tekst na ovom sajtu pod nazivom: Poremećaji ličnosti). Ove osobe se duboko u sebi osećanju veoma inferirono i prazno, zavide drugima i misle da oni nikada neće biti u stanju da budu kao drugi. Rad sa ovakvom vrstom autoagresije je najteži i podrazumeva dugogodišnji psihoterapijski tretman.

Dr Vladimir Mišić

 

 

["Tamo daleko"]

  On 9. 3. 2014. at 7:53, Јанко рече

  On 9. 3. 2014. at 6:44, Bokisha рече

Draga sestro bez Hrista ne ide.Isusovu molitvu I post ....

Ма колико тражили "мирјанска" решења, суштински је ово (молитва, пост, покајање, исповест и причешће) једини прави лек.

Да појасним.

У своје време сам се бавио медитацијом, имао своју мантру и тако то... Али, и поред доживљаја тишине, мира, релаксираности итд нисам могао да сузбијем узнемиреност кад неко има негативно настројење према мени. Учио сам да препознам када негативна енергија "долази споља", па да се одбраним и оградим. Ипак, поред наизглед дубоког мира тако сачуваног, приметио сам да сам почео веома лако да осуђујем друге - да су они ти који носе негативну енергију. Самим тим, почела је да се јавља гордост - да сам бољи, имам већи мир... У ствари, постајао сам отуђенији од других, а ближи мојој мантри (мантре су колико сам касније схватио имена хинду божанстава=демона са православног становишта)...

Оно што сам касније спознао је супротан приступ православља. Негативна енергија не долази споља од другог човека, и улива се у нас, па да треба да се "одбранимо". Тај други човек, који може евидентно имати своје проблеме, је ту ПО ПРОМИСЛУ да нам кроз њега сам Бог покаже ШТА ЈЕ У НАМА. Јер та негативна енергија не долази споља од човека, већ изнутра, кроз капију наше душе КОЈУ СМО МИ САМИ СЛОБОДНО ОТВОРИЛИ да уђе онај који носи негативно са собом, и чији је знак негација...

У ствари, игра је проста, и то је чиста онтологија - коме се окрећемо и уподобљавамо, КОГА ПУШТАМО (то је та слобода избора!) да уђе кроз Двери наше душе у Олтар нашег срца, са ким и коме се приноси каква Жртва ...

Каква жртва, такви и дарови....

Све у свему, када човек престане да сагледава проблем кроз хоризонталу (да је ту суштина однос човека са човеком) и уђе у вертикалу (да се ту ради о односу нас и духовног света, "Невидљива борба"), проблем се лако решава правим оружјем - окретањем ка Миру (молитва Богу), отварањем Двери душе ка Добру (покајање) и приношењем Дарова на Олтару срца Истини (пост и исповест), где на дар добијамо уздарје - Другога са ким постајемо Једно (причешће).

Нека је свима на здравље и спасење овај пост, и не узнемиравајте се - у посту се више окрећемо ка добру, па се и нечастиви више жести и јаче наваљује... Суштински, он ту не може ништа ако ви нећете са њим. А за друге, који подлегну искушењу - не расправљајте се и не објашњавајте, него се молите. И бићете победници...

П.С.

Ово се лако научи, али и лако заборавља, поготово са највољенијима, па мора стално да се утврђује - иначе очас посла ето "старог"... Говорим из искуства

Expand  

 

Ovaj post cu odstampati I citati svaki dan, toliko je mocan! Beskrajno hvala!

[fingolfin88]

Reče neki starac da je bijes jedna veoma korisna emocija, treba biti bijesan na svoje grijehove.