Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[obi-wan]

Hvala ti na ovom iscrpnom objasnjenju. Ja imam problem sa tim iskreno, sto cesto bukvalisticki tumacim pouke koje citam.

Ali opet, neke su tako nedvosmisleno napisane a meni ponekad iskreno besmislene.

I tu se kriju 2 prelesti, prva je da sve sto ti se ne svidja ne prihvatas pod izgovorom da nema smisla, a druga je da sve prihvatas zdravo za gotovo.

Treba biti mudar sa tim, mozda i uopste ne citati.

 

Dobro si uvideo te 2 krajnosti.

 

E sad, treba biti mudar, tj. oprezan, ali i sacuvati poverenje da zivi Bog brine o nama i ne dozvoljava da skrenemo toliko da zalutamo. Znaci, citas, naravno, ali ne bez rasudjivanja. I osim otackih knjiga, obavezno treba da citamo i Jevandjelje, jer je ono Rec koja prethodi svim ostalim (otackim) recima...

[Иван Недић]

Ништа лично - понављам: ништа лично - али бесмисленију и бескориснију тему скоро нисам видео на овом форуму.

Који је циљ ове "статистике"?

[Bokisha]

Smirenje uopste nije isto sto i poslusanje. Niti je poslusanje slepa poslusnost. Tu ste nesto gadno pobrkali...

 

А јел може неко објашњење како би требало да буде тј изгледа послушање у световном животу... у породици... послу... међу пријатељима...

[obi-wan]

А јел може неко објашњење како би требало да буде тј изгледа послушање у световном животу... у породици... послу... међу пријатељима...

 

Nisam siguran na sta tacno mislis.

 

Gledano uopsteno, poslusanje je jedno (= jedinstveno) kao vrlina, bez obzira na mesto i nacin zivljenja, tj. da li je u pitanju porodica ili manastir. Sustina mu je ista - ljubav prema Bogu i ljudima (= bogoljublje i covekoljublje), iako se razlikuje po svom spoljasnjem projavljivanju i obliku (u manastiru je obicno strogo kao u vojsci, a u porodici obicno nije tako)...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja bi kod sebe dodao greh koji nije na spisku odnosno mozda spada pod neki koji je tu, a to je lazno smirenje i brza samoopravdavanja.

[Sara"]

Nisam siguran na sta tacno mislis.

 

Gledano uopsteno, poslusanje je jedno (= jedinstveno) kao vrlina, bez obzira na mesto i nacin zivljenja, tj. da li je u pitanju porodica ili manastir. Sustina mu je ista - ljubav prema Bogu i ljudima (= bogoljublje i covekoljublje), iako se razlikuje po svom spoljasnjem projavljivanju i obliku (u manastiru je obicno strogo kao u vojsci, a u porodici obicno nije tako)...

obi wane, 

da ispovedim da sam bez blagoslova gledala prvi deo Star Warsa  (obožavam Jar Jar Binksa, a i ti si se pokazao junački )

i sada tražim blagoslov da odgledam i ostale delove 

.smesko.

[Sara"]

mene ne ignorišu samo pravoslavni sveštenici,ignorišu me i džedaji 

 

0102_laugh

[Berkut]

molim drage naše hrišćane koji su se uspavali pa nisu videli glasanje da to učine,ovo je ozbiljna rasprava,pošto je glasanje tajno ne ustručavajte se i zaokružite ponudjene odgovore,ne sve,samo one koje najviše činite.Hvala unapred.   .hvala.

Steta,ja sam upravo radi nasih dragih hriscanki glasao za blud,u nadi da cu videti ko su"bludnice"....

[Караконџула]

Видјех , читајући ову тему да је много вас штиклирало готово све одговоре . Добро , то уистину и јесте тачно , све од ових гријехова је свако од нас починио , био он вјерујући или пак - не . Међутим , ја сам схватио да би најпригодније било "штиклирати" оне гријехове које најчешће чинимо , јер , како већ наведох сви од ових гријехова су заступљени код свих нас . 

Рецимо , ја највише сматрам да гријешим у облику : блудничења (једно три пута више у мислима него физички) , неумјерености у јелу и пићу (не знам баш да ли је то толико генетски условљено , али иако се трудим да не једем и не пијем превише , пречесто се ухватим у чињењу овога гријеха) и љењост (који ми је гријех најчешћи и којег најчешће испољавам и који сматрам својом највећом маном , управо из тих религиозних погледа , у осталом животном смислу ми уопште не смета што сам лијен , тј. хоћу рећи , да то вјера не сматра смртним гријехом уопште ми не би било криво због те особине) , још бих могао навести и цитат Чарлса Буковског , који је у једном од својих радова истакао : "Амбиције су ми потиснуте љењошћу!" . 

 

Што се осталих гријехова тиче , заиста не сматам , а и заправо знам да не претјерујем у њима , бијес испољавам врло ријетко , а чек и када се чини да га испољавам то чешће радим из шале . Гордост , а тек среброљубље су особине којима ни најмање нисам склон , посебно среброљубљу и ништа ми одвратније нема од тога када на неким људима примјетим ову особину , не могу рећи да ми се јави мржња према њима , јер могу рећи да готово никога не мрзим , али свакако се јавља одређени степен одбојности према тим особама . 

 

Док сам писао ову поруку видјех да бих можда и завист могао додати као свој глас , јер ми се опет текст једне , наше пјесме једног добро познатог кантаутора једноставно појави у глави "Не пожели ништа туђе , сви смртни греси , у том су греху!" - Ђорђе Балашевић то лијепо каже у својој пјесми ("Чивутски врт") са посљедњег албума . Кад сам први пут чуо пјесму , а онда и мало промислио о ономе што сам чуо , увидио сам , заправо да је он , у овом стиху изрекао једну огромну истину . Па чак и да су сви (остали) смртни гријеси непостојани , самим постојањем овог гријеха и ми бисмо сви били грешни . 
 

[Medeski]

Kako pravoslavna teologija gleda da greh učinjen od strane ludog čoveka.

Dakle onog koji nema svest o tome šta je učinio, ili kraće rečeno, nema pojam o moralu?

Govorim o čoveku koji ne može svesno da se pokaje i da sagleda dubinu svojih postupaka.

 

 

 

 

[-Владимир-]

Па у принципу, грех је начин постојања .И нема много везе са моралом. Ако си учинио неком зло, не из мржње него јер ниси био свестан да чиниш зло онда нема греха. С друге стране ако неко у свом лудилу мисли да му неко мисли зло и нанесе му зло због тога, грешан је, без обзира на болест. Јер повређује неког с намером. То је моје мишљење .

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kako pravoslavna teologija gleda da greh učinjen od strane ludog čoveka.

Dakle onog koji nema svest o tome šta je učinio, ili kraće rečeno, nema pojam o moralu?

Govorim o čoveku koji ne može svesno da se pokaje i da sagleda dubinu svojih postupaka.

kako se nazziva takav covek?

[Medeski]

Па у принципу, грех је начин постојања .И нема много везе са моралом. Ако си учинио неком зло, не из мржње него јер ниси био свестан да чиниш зло онда нема греха. С друге стране ако неко у свом лудилу мисли да му неко мисли зло и нанесе му зло због тога, грешан је, без обзира на болест. Јер повређује неког с намером. То је моје мишљење .

Da možda malo drugačije pitam: Da li postoji nesvestan greh?

Da li je smislena onda molitva: Bože oprosti nam grehe svesne i nesvesne?

[Млађони]

Па у принципу, грех је начин постојања .И нема много везе са моралом. Ако си учинио неком зло, не из мржње него јер ниси био свестан да чиниш зло онда нема греха. С друге стране ако неко у свом лудилу мисли да му неко мисли зло и нанесе му зло због тога, грешан је, без обзира на болест. Јер повређује неког с намером. То је моје мишљење .

 

Apsoltuno se slazem sa bratom vladimirom. 

[Guest]

Грех саплиће човека

• 
• 

        

 

Сваки грех саплиће човека, и умно, и физички, зато не смемо дозволити да се грех зачне у нама. Узмимо, на пример, ситуацију која је свакодневно присутна: човек каже, попићу једну, две, чаше ракије, није то ништа; али, кад се попију две и трећа долази на ред, па, четврта, па пета. И, шта ћемо сад!?

         Значи, сваки грех треба зауздати, одредити границу до које сме да иде и ни милиметар не попуштати. Ако пређемо границу одмах се треба исповедити, казати духовнику да си погазио своју сопствену заповест, није ти нико наредио нити те приморао. Бог види твоју ревност, види да се трудиш. Буди будан, пажљив, немој мислити: шта ме брига. Алкохолизам је порок који доводи до трагичних ситуација, има бројне негативне последице. Алкохоличар је жив али је мртав, има име да је жив али је мртав. А да не говоримо о развратном понашању где људи руше свој и углед породице и на крају, упропасте све, и економију, и богатство што су стекли, и углед пред људима.
        

 

Или замислимо овакву ситуацију: неки мушкарац је занимљив, насмејао се некој жени и она њему; али се није стало на томе, дошло до катастрофе да просто он не зна да се извуче, постаје роб страсти а био је господар; био је господин а постао је ништа. Чуди се, како му ништа не полази за руком. Ама људи, гарантујем да деведесетпет посто пада морала, пада физичког, пада умног, пропасти материјалне, у људима се руши услед греха. Грех проузрокује сваку невољу у човеку.

 

         Недавно је у манастиру проф. др Владета Јеротић рекао да су многе болести психосоматске природе. Слажем се са проф. Јеротићем. Сетимо се човека у Едемском врту: здрав, поносан, фин, леп, све му се покоравало, био је прекрасан, сличан Богу... И шта би? Кад је почео да грамза дошао је у ситуацију да се боји шушња крај себе. Замисли цара који влада васионом а боји се шушња - то је грех.

 

         Грех проузрокује слабост, страх, беду невиђену, грех је зла појава, он долази од негативне силе, тј. сатане. Он мучи човека, јер је због греха пао; због непослушности Божијим заповестима почео полако да се горди а онда је изгубио свест о својој висини. Нормално, довео је у стање незадовољства јер напада људе и дању и ноћу, помућује умове људске. Људи говоре да немају мира, да их зле мисли муче, не знају шта им се дешава, не могу да спавају, итд... Сва су ова стања проузрокована грехом.

 

         Човек не мора да греши. Где пише да сам ја ноћас морао у коцкарницу да се коцкам и прокоцкам имање, али, сатана је предложио, човек усвојио предлог и, ето пропасти. Он предлаже, човек испуњава, али, сатана нема власт над тобом ако ти не прихватиш његов предлог.

 

 

         О борби са грехом


         Када се човек исповеда ни најмањи грех не треба да остане у тајности, у човеку. Тако пише у свештеним књигама: ако хоће човек да буде спокојан мора се ослободити греха, а грех је у, у ствари, деструктивна сила сатанска. Људи мисле, ако сам, рецимо, сад у Часном посту нехатом нешто појео на уљу, или мало јогурта попио у брзини, е, сад сам силно сагрешио. Не, тога се немој бојати; то се прегази као кад на путу заобиђеш препреку и наставиш даље а ниси напустио путни правац којим идеш. Тако и ово, била је то нека замка ђаволска, ви је нисте уважили и она је пукла, није успела. Али, то не значи да не кажемо ово своме духовном оцу, не зато што ће духовник то да реши, не, него што ће Бог да види твоју искреност и противљење предлогу сатанаском.

 

 

        

 

 

 

У нашем времену немогуће је од мноштва хране у продавницама, на пијацама, да смо баш морали узети то што не треба. Али, не сматрам то за катастрофу јер је то јело, а ни јело ни нејело не спасава човека, али да не би сатана ликовао над нама како је успео да нас наговори да једемо пите масне, пијемо млеко, и слично, ми њему дајемо до знања да не пристајемо на његов предлог, боримо се против. Ово је нека врста мучеништва. Старац Јулијан блаженопочивши студенички старешина је говорио: ако предлоге сатанске не прихватамо онда нам се то пише као мучеништво. На Страшном суду он ће бити кажњен и суђен због тих предлога: те једите, те коцкајте се, живите развратно -то је све његов предлог, али ми нисмо уважили, идемо ка Христу као мученици. То је рат, то је сукоб.

 

         На Светој Тајни Крштења ми смо објавили рат сатани, немојте мислити да ће он сад спавати а ми га пљунули, погазили ногом. Он припрема ужасне замке и то баш за крштене људе. И то такве предлоге, такве снове и осећања да је човека страх и помислити. Треба имати на уму да се то дешава као предлог, немојте га уважавати и победили сте. Треба поучити људе да се не боје али и да не пристају на предлог. Имамо шансу да победимо, да будемо победиоци греха, то је велики принос душе људске и свести људске, јер сатана није ништа друго него деструктивна сила. То је судар, ваша свест, ваш мир, њему не одговара. Једном је ђаво рекао Светом Антонију Великом: Антоније ти постиш а ја не једем ништа; ти мало спаваш а ја баш никако; ти мало знаш Свето Писмо а ја га знам напамет; од првог до последњег слова био сам кад је писано, али шта вреди када ја немам мир а ти имаш.

 

         Дакле, човек је у предности, али на жалост, по сто пута на жалост, човек понекад умисли да је он сам себи довољан и ту је трагедија. Блаженопочивши владика Данило каже: људи који воле оне око себе то су Божији људи, људи који воле само себе то су сатански људи. Видите и сами: на послу, у друштву, у кући, чак се и дете наљути кад не добије оно што хоће! Ђаволу прија себичност, егоцентричност, ја, па, ја, то моје ја! постаје идол коме се клањам и ако ме неко повреди - ето свађе и невоље.

 

                                         Преузето из књиге: ''Духовне поуке - Игуман Стефан''

 

Манастир Клисина