Умемо ли да исијавамо радост, животност, љубав, да бисмо пренели наш доживљај Господа...

[JESSY]

склон дарк православљу (страх и дрктање варијанта),

да, то је права ствар....без тога ништа..... 0110_hahaha

[Срђан Шијакињић]

 Не треба ништа да доказујемо, само да задобијемо и покажемо љубав према свету и животу, пре свега људима. Када та љубав постане довољно велика, онда одатле следи све остало.

 

 

Ово ми се чини неопходним, али и баш ретким... Имам утисак да је овакву љубав, постојану и невезану за било шта друго што нам се дешава, све у свему, за ових неколико хиљада година, задобио релативно јако мали број људи... Мислим, јесте незахвално судити ко колико љубав има, али то је неки мој општи утисак, да су такви људи ретки као коале. Надам се да грешим...

[Млађони]

Као прво и основно: Да си остао у Србији и ти би био полу-мртав,као што су мање више у таквом стању сви њени грађани!

Кад имаш материјалну и сваку другу сигурност нормалног живота,е онда можемо да причамо о цвећу и лептирићима,као што ти овде сад просипаш те отрцане протестантске фразе о универзалној љубави...

 

 

 

On se covek za svoj dobar zivot izborio. Ne znam sto ga osudjujes tu? 

[florenntina]

Razumem da odbacujete Zvonkov post (jer se ne slazete sa njegovim misljenjem) ali nikako ne razumem zasto odmah odbacujete i "celog" coveka. I to nije samo ovde slucaj. S teme na temu se uvek ponavlja isto...

 

Dajte da komentarisemo temu, ako hocete, a da se ostavimo toga da sudimo kakav je neko covek!

 

Sto se tice teme...

 

Iako nisam bas neki veliki obozavalac Andrica, ova misao mi se jako dopada: "Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!" (Ivo Andric)."

 

Sto se tice nedostatka materijalnih uslova kao jednog od razloga "mrtvila" kod Srba, sto neko prethodno pomenu, s tim se ne slazem. Pre smatram da je materijalna kriza posledica duhovnog pada nego obratno.

[hansbrough]

Као прво и основно: Да си остао у Србији и ти би био полу-мртав,као што су мање више у таквом стању сви њени грађани!

Кад имаш материјалну и сваку другу сигурност нормалног живота,е онда можемо да причамо о цвећу и лептирићима,као што ти овде сад просипаш те отрцане протестантске фразе о универзалној љубави...

 

Хришћанство можда јесте једноставно,али задобијање те божанске љубави је врло тежак посао, и као што нам оци поручују,царство небеско се на силу задобија ( наравно,овде се не мисли на некаву употребу физичке силе,већ духовна борба,жртва одрицања и слично)

 

Али као што је познато,сит гладном не верује, али гладних је царстбо небеско...

 

Pa ne znam baš koliki je stepen korelacije između materijalnog stanja osobe i tzv. unutarnje sreće ... imaš primere jako bogatih osoba koje su padale u depresiju i izvršavale samoubistva kao i osobe koje su bile srećne iako im život takoreći ništa nije dao. 

[Grizzly Adams]

Ја ћу све да схватим као шалу, не би могао да прихватим другачије...

 
Беше лепа тема, ево шта о томе каже св. Јустин Поповић:

 

Изненађење је бити човек, и то-двоструко изненађење: бити човек у овако грандиозној и загонетној васиони. Ви то не осећате? ви то не увиђате? Замислите: до овога тренутка ви нисте постојали, и неко вас сада, али у овом вашем младићском узрасту, са овим вашим сазнањем, са овим вашим апаратом осећања, са овим бројем чула, одједном изведе из небића у биће и - спусти у ову дворану. Како бисте се осећали? Гле, светлост је свуда око вас. Шта бисте помислили о њој? Нема сумње, она би за вас била нешто врло необично, врло фантастично, читаво драматично изненађење. А боје, а толике боје око вас, шта би сте помислили о њима? Та и оне су, свака за себе и све скупа, нешто врло необично, врло фантастично, врло драматично. Па бисте угледали један другога! Шта бисте помислили о себи и о друговима око себе? - Чудна, необична, фантастична бића: све само изненађење до изненађења, а можда и - привиђење до привиђења!

Изађете ли из ове дворане на улицу, гле: над вама пукло бескрајно плаво небо, око вас врве људи, јуре аутомобили, промичу трамваји, потскакују деца, гегају старци ... Како бисте се осећали, и шта бисте помислили о свему томе? - Изненађење до изненађења, зар не? привиђење до привиђења, зар не? Па још: сунце пламти над вама, полако одмиче западу, нестаје га, и гле, тама покрије све; а из тамноплавих небеса навиру безбројни ројеви звезда... Шта је све то? - Изненађење до изненађења,... безбројна изненађења ... Већ сте уморни од њих; а нешто мили у вама, смањује вам самосазнање, сужава самоосећање, и ви тонете у неки мрак, у неку таму, нешто као да вас вуче у небиће, и ви бисте викали у помоћ, али, беспомоћни, већ не осећате себе као себе, као живо биће ... Сан је овладао вама ... Сан? Шта је то сан? Није ли то враћање у небиће? Но гле, ти си се пробудио из сна. Опет си улетео у биће, из небића у биће. И спопада те питање: када човек може да спава и сања, није ли и сам од исте материје од које и сан?

Господо, загледајте у људско око ... Какав је то радознали немирко који неуморно лети од ствари до ствари, од боје до боје? А мисао? Још већи немирко и од нашег ока; стално у покрету, у вихору, У лету, у полету ка...? Мисао - какво изненађење! Мислити? О! то је таква уметност; сигурно: уметност над уметностима. А осећање? Ту је тек чудотворна радионица, најчудотворнија у свим световима ... Обратите пажњу на мисао: како настаје у вама, како се рађа, како наилази? откуда то она долази: из неке непрозирне пратмине или из неке светле дубине? Мисао, то је најтајанственији незнанко у теби. А осећање? - други незнанко поред првога, не мање тајанствен од њега. А инстинкт? - То је нека тама у мени која бежи од сваке светлости; а хвата те, вуче у неке дубине, у неке несагледне тмине. Где је човек највише присутан, где га има највише: у мислима, у осећањима или у инстинктима? По свему, човека има најмање у телу, више у мислима, највише у осећањима.

Моћи мислити, то је изненађење, зар не? моћи осећати, то је друго изненађење, зар не? моћи видети, то је треће изненађење, зар не? моћи чути, то је четврто изненађење, зар не? Уосталом шта је то што није изненађење у човеку и у свету око човека? Ако човек иоле озбиљно посматра свет око себе и свет у себи, не може се отети наметљивим чињеницама које се све сливају у једно сазнање и једно осећање: овај свет је и у целини и у појединостима - бескрајно изненађење за свако мисаоно биће, а најпре за човека. Хтео или не, човек је као неки живи фотографски апарат који снимајући свет и чулима и срцем и душом, свим бићем осећа да је свет не само непрекидан него и бескрајан филм драматичних изненађења.

А ми? - Ми смо изгубили то осећање света, јер смо се измалена постепено навикавали на овај свет, на његове појаве, на његова збивања. Уствари пак, ништа фантастичније од стварности, од наше земаљске стварности. Молим вас, загледајте само у мајушни цветић љубичице или у сићушно окце ластавице. Зар по своме саставу нису нешто фантастичније од свега што људи могу замислити? И најфантастичнији роман Жила Верна није ни приближно тако фантастичан као један мајушни цвет, а камо ли као овај свет...

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Svetosavlje/Svetosavlje01.htm

[Зосима]

Pa ne znam baš koliki je stepen korelacije između materijalnog stanja osobe i tzv. unutarnje sreće ... imaš primere jako bogatih osoba koje su padale u depresiju i izvršavale samoubistva kao i osobe koje su bile srećne iako im život takoreći ništa nije dao. 

Не знам,што сте се сви сад ухватили тога и извадили из контекста...

Ја овде причам о томе да је живот у Србији тежак,да материјална ситуација таква да ти једва дозвољова да преживиш...и у тим околностима заиста је тешко наћи утеху...

 

Е сад ми дај пример из вашег атеистичког погледа и схватања,ко је тај што је био срећан,а живот му ништа није дао,било ко,а да није верујући?

[feeble]

А ми? - Ми смо изгубили то осећање света, јер смо се измалена постепено навикавали на овај свет, на његове појаве, на његова збивања. Уствари пак, ништа фантастичније од стварности, од наше земаљске стварности. Молим вас, загледајте само у мајушни цветић љубичице или у сићушно окце ластавице. Зар по своме саставу нису нешто фантастичније од свега што људи могу замислити? И најфантастичнији роман Жила Верна није ни приближно тако фантастичан као један мајушни цвет, а камо ли као овај свет...

 

У овоме и јесте ствар, што сви узимамо живот здраво за готово и не размишљамо о погледу са стране него гурамо свакодневницу и заборавимо да се радујемо. Тј. не сви него неки од нас...

[Arsenija]

Ja mislim da hrišćani najviše greše u tome što misle da su nešto izuzetno u odnosu na druge ljude ...

[Zayron]

У овоме и јесте ствар, што сви узимамо живот здраво за готово и не размишљамо о погледу са стране него гурамо свакодневницу и заборавимо да се радујемо. Тј. не сви него неки од нас...

 

Da, život je zaista previše neozbiljan i apsurdan da bismo ga shvatali previše ozbiljno i očekivali ili tražili nekakvu veliku logiku u njemu.Nije baš mnogo logično ni da nas Bog pohodi, živi među nama i poučava nas a ljudi ga zato na kraju razapnu kao običnog razbojnika. Šta očekivat onda od drugih stvari u životu? Da budu nekakve takve logične i sa nekim većim smislom?

[@...]

Као прво и основно: Да си остао у Србији и ти би био полу-мртав

Тако је брате, реци му. Шта они има да живе. У ствари, најбоље је да се сви Срби који су отишли врате , издајице и шпијуни, треба да обришу све фотографије бољег живота и трулог капитализма које каче по фејсу и маме нас, да угасе фејс, да се врате под ХИТНО у Србију и почну да се да се ДРОГИРАЈУ и вичу санама из свег ГЛАСА:

Живео Стаљин и светска револуција !

[Sara"]

Nije problem da sit gladnom ne veruje,nego obrnuto.

A na silu možeš čoveku da uzmeš,ali ne i da daš,ni pare ni radost ni pamet. . .

Grešimo što ne poslušamo pametnije od sebe,i hrišćani i svi ostali.

[Млађони]

Ja mislim da hrišćani najviše greše u tome što misle da su nešto izuzetno u odnosu na druge ljude ...

 

A sustina je u tome da smo svi isti u ocima Bozijim, verovali u njega ili ne. (: 

 

Pojedini hriscani veruju da su zbog njihove vere posebni ljudi. Posebni su oni i sa verom i bez nje, kao i svako drugi. 

[Срђан Ранђеловић]

Не знам за друге, али ја грешим много. Преко дана грешим, увече се кајем и тако у круг.

[Srdjan]

 

 

A sustina je u tome da smo svi isti u ocima Bozijim, verovali u njega ili ne. (: 

 

Pojedini hriscani veruju da su zbog njihove vere posebni ljudi. Posebni su oni i sa verom i bez nje, kao i svako drugi. 

 

 

Тачно је да Бог жели да се сви људи спасу и све нас заједно воли чистом, Божанском, очинском, страдалном Христовом љубављу, свакога од нас, и свеца и грешника.  У смислу спасоносне љубави "сви су исти у очима Божијим", али је и свако од нас јединствен, непроцењив и непоновљив. И однос сваког од нас са Богом је јединствен, тајновит, дубок, посебан. Између осталог, и вера нас чини посебнима, али не у смислу у коме би се уздизали над другима или сматрали да је "Христос умро за мене, а не за оне тамо безбожнике." Вера нам омогућава да узмемо учешће у тајанственом заједничарењу са Богом и ближњима у пуноћи и љубави, тамо где смрт и грех не постоје...