Милост Божија, људска милост и милостиња

[Срђан Ранђеловић]

 

Познавао сам једног монаха који је просио милостињу за сиромахе. Десило

се тако да је од једног господина замолио помоћ „за сироте Христа ради“.

Господин му је одговорио шамаром, али монах, нимало се не збунивши,

рекао је: „То је за мене, а сада дајте за сиромахе Христа ради!“ – човек

се постидео и дао му милостињу.

https://www.facebook.com/pages/M%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86/255656497844783

[JESSY]

                  Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће,
мени учинисте (Мат. 25, 40), рече Господ. Слично бива при давању
милостиње као и при Причешћу. У Причешћу под видом хлеба и вина ми
примамо у се самога живога Господа Христа; при давању милостиње дајући
беднику ми дајемо, самоме живоме Господу Христу. Неки човек у Цариграду
беше необично милостив. Идући улицама градским он је тискао у руке
сиромасима свој дар, и одмах ишао даље, да не чује благодарност и да не
буде познат. Када га упита неки његов пријатељ, како поста тако
милостив, он одговори: "једном у цркви чух свештеника где учи, да ко
даје сиромаху, тај даје самоме Христу у руке. Не поверовах у то онда,
јер мишљах, како то може бити, кад је Христос на небесима? Но једном
идући дому своме видех ништега где стоји и проси, а над главом његовом
сјаји се лик Христов. У том неко прође и даде просјаку хлеб; и ја видех
како Господ пружи Своју руку, прими хлеб, и благослови даваоца. Од тада
ја увек виђам тај лик над главама просјака, и зато са великим страхом
чиним милостињу колико могу".

[JESSY]

Богом је допуштено да на земљи буде много ојађених, сиромашних,
несрећних, да би се они спасли својим трпљењем, а ти - својим милосрђем.

Богаташи достављају сиромасима средства за живљење, а сиромаси овима - средства за њихово спасење.

Без цјеломудрености (невиности) може се ући у Небеско царство, али без милостиње немогуће је.

Немогуће је, безусловно је немогуће, без милостиње доћи ни до врата Царства небеснога. (Св. Златоуст).

[JESSY]

 

 Лик милостивога

 

 

Милостив је помилован од Бога, јер је заиста дар Божји узети на себе милосрдно и

ништељубиво живљење. Милосрдни по сав дан милује и дарује и његов је
дом пун свакога блага, јер је Бог благословио и њега и дом његов. Он је
постао верни управитељ и оним што му је Бог дао верно управља; верује да
је примио да помогне потребитим; да је примио да би разрешио своја
сагрешења кроз штедрост према другима; да је примио да би дао за спасење
своје. Користи се благом као да је туђе, како би га вратио Ономе Који
му га је поверио.

 

Григорије Назијански каже: "Богат милостивац ће мудрољубиво и осиромашити да би
предао ономе коме је потребно, као управитељ туђим имањем, па да би и
тај имао користи, а и он сам да би био примљен пред Богом немајући ништа
друго осим крста и тела."

 

А Василије Велики, описујући меру милосрдног расположења милостивца,
каже: "Макар да му се јело ограничи на један хлеб, кад му пред врата
стане просјак, донеће му из оставе и тај један хлеб и дати га гладноме."

 

Милостив не затвара уши пред молбама сиромаха, него чује речи његове и хита да
му помогне. Када потребитоме даје новац, даје га са љубављу и
састрадавањем, када пружа сиромаху, лице му је ведро, јер му се срце
радује због милостиње, а радује се јер је помогао своме ближњем.
Милостивога Бог љуби и спасава га у дан опасности, јер љуби онога ко са
радошћу даје. Милостив чини милосрђе кришом, јер му је срце вођено не
љубављу према слави, него према ближњем. Милостив се радује не раскоши и
уживањима, него доброчинству. Милостив не брине за којешта што
повлађује његовим жудњама и жељама, него само за једно - како да
задовољи сажижућу жудњу свога срца да сиротињи и потребитима пода не
само своје имање, него и оно од свега драгоценије - своју слободу.
Милостиви живи за љубав према ближњем и исповеда љубав према Богу кроз
љубав према ближњем.

 

Милостив прима онога који тугује, не одвраћа лице од сиромаха ни очи од
потребитога, нити се гнуша да пружи руку брату који тражи. Гладноме даје
хлеб свој, поји жедне, покрива сиромахе, облачи наге, помаже
страдалним, посећује заточенике и угошћава странце. Расипа нештедимице
уздајући се у Господа и тако на небу ризничи богатство. Милостив као
плодна маслина у дому Божјем никада не остаје без наде у Бога, него му
она увек цвета, те личи на вечноцветно дрво и, ревнујући за његову
многоплодност, он свима и у свако доба дарује изобилну милостињу. Блажен
је милостив, јер ће бити наследник Царства припремљеног од постања
света. Милостивима Господ каже: Ходите, благословени Оца Мојега,
наследите царство које вам је припремљено од постања света;јер огладнех и
дадосте Ми да једем; ожеднех и напојисте Ме, странац бејах и примисте
Ме; наг бејах и оденусте Ме; болестан бејах и посетисте Ме; у тамници
бејах и дођосте Ми (Мт 25,34).

 

 

[Таша]

Moram ovo da podelim sa vama.

Posaljem malocas  cerku (8g) u prodavnicu da mi kupi mleko i vrati se bez kusura, kaze videla je jednog starog prosjaka i dala mu je novac za veceru. Dusa moja dobra.

Inace gotovo svakodnevno kada prodjemo pored jednog ulicnog sviraca, dotrci do mene da uzme novcic da mu ostavi u sesir. Juce popodne smo Luka (uskoro 3g) i ja bili u setnji bez nje. Gledajuci sestru danima dotrcao je i zatrazio da mu dam novcic za tog istog sviraca.  Andjelcici  

[Срђан Ранђеловић]

Како можемо помоћи брату или сестри у невољи, колико мислимо на другога и деламо за њега? Шта је милосрђе, које су то две основне заповести - о којима треба свакодневно мислити али и делати - између осталог говори јереј Владимир Марковић из храма светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру, такође секретар Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке.

 

 http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/10/18.10.13_rec_pastira_o_vlada_markovic_64.mp3

 

Радио Слово Љубве

[Лапис Лазули]

Колико практикујете (или се трудите да практикујете)духовну милост према потребитим,грешним,страдалним ближњима и иначе а нарочито у току поста?Колико сматрате да је важна духовна милост у опште?

[Дијана.]

Veoma je važna, i uvijek treba da se trudimo, ne samo u toku posta. "Milosti hoću, a ne žrtve". "Blaženi milostivi". Svi smo povezani - Bog i pomaže preko milostivih, a kad smo ostavljeni od bližnjih samima sebi tad i osjećamo bogoostavljenost...

[Лапис Лазули]

Intereasntno da se nikome(izuzimajuci Dijanu)ne govori na ovu temu...

[Данче*]

Милост је јако важна јер кроз милостивост ослобађамо се од самољубље и себичлука,притом ближи смо Богу јер "Блажени су милостиви" и не треба само милостиви бити току поста већ увек кад нам се укаже прилика..

[Zero]

Intereasntno da se nikome(izuzimajuci Dijanu)ne govori na ovu temu...

Pretpostavljam da je nekima možda teško da kažu za sebe da su milostivi (ili pak, da nisu). Naravno da treba praktikovati milostinju i to tako da bude deo naše svakidašnjice. Nažalost, ja se borim često sa sobom, često sam malodušan i tvrd, ali uzdam se u Gospoda. Jedan drugar mi je rekao da kada god učinimo neko dobro delo, treba da se pomolimo, zablagodarimo Bogu i kažemo: "Gospode, ja znam da to nisam ja, već da Ti ovo činiš kroz mene. Hvala ti!" I to je Njegova milostinja

[Дијана.]

Intereasntno da se nikome(izuzimajuci Dijanu)ne govori na ovu temu...

nekako dušekorisne teme nisu mnogo popularne... govori to dosta...

[Guest]

О МИЛОСТИЊИ

 

 

 

 

 

Неки монах крену у град да прода своје рукодеље. Тамо угледа једног сиромаха, који беше слабо одевен, сажали се на њега и дарова му свој плашт.

 

Сиромах одмах отиде те га продаде. Видевши то, старац се ражалости и покаја што му даде своју одећу.

 

Исте ноћи јави му се у сну Христос одјевен у његов плашт и рече: «Не тугуј. Ево, носим оно што си ми дао.»

 

 

 

са грчког превео:
Епископ далматински Фотије

 

 

 

 

Епархија далматинска

[JESSY]

“Ако неко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти” (Мт.10,42). Има ли шта лакше од ове заповести? За чашу студене воде следи небеска награда! Погледај само какво је то велико човекољубље. Дакле, Он не тражи оно што је изнад снаге. Учиниш ли ти нешто мало или велико, награда те прати сагласно твојој намери. Ако поступиш у име Божје, дар је светао и неодузимљив.” (Макарије Велики)

            Милостиња, по обећању Божјем, пројављује велико дејство у смислу очишћења и просвећења душе. И као што се у крштењу једанпут даје опроштење грехова, тако и непрестано упражњавање у доброчинству стално привлачи на човека благовољење Божје. “Дроби гладнима хлеб твој и сиромахе без крова уведи у дом свој; ако видиш нагог одени га и сродника твог племена не презри. Тада ће рано осванути светлост твоја и исцељења твоја ће ускоро засијати, и ићи ће пред тобом правда твоја и слава Божја ће те обузети. Тада ћеш позвати и Бог ће те услишити и док говориш Он ће ти рећи: ево дођох.” (Ис.58,7-9). “Само милосрђе може све. Јер, ко указује милосрђе и воли сиромашне ради Господа, он се ослобађа од неисплативог дуга грехова и добија читав свет за ништавну цену, изненада се подмлађује и постаје бесмртан, царује у Небеском Царству и као верни слуга у свему наслеђује Господа и царски се богати по призвању Цара: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света” (Мт.25,34). (свети Јеремија)

            Саосећање према несрећнима, особито према грешницима, има у очима Божјим значење мучеништва. “Онога дана у који се ожалостиш због неког ко страда услед невоље, због човека доброг или злог, који страда телесно или мислено, сматрај себе мучеником и гледај на себе као на оног који је пострадао за Христа и који се удостојио да постане исповедник. Јер, сети се да је Христос умро за грешнике, а не за праведнике. Види како је то велико дело – жалостити се због злих људи и чинити добро више грешницима него праведнима.” (преподобни Исаак)

            Будимо милостиви као што је милостив Отац наш небески. Ако имамо љубав у себи, имамо и Бога у себи, јер Бог је Љубав. А имати Бога у себи, значи да имамо и Живот Вечни у себи. Да ли нам треба више? И има ли више шта од тога?

 

(из књиге “Божанствена Литургија”, СПЗ Шид, 2001.)

[ПиП]

Да ли по вама има места расправама коме учинити милостињу а коме не, које често срећем међу верницима па и свештеним лицима?