neuronauke

[Иван ♪♫]

  On 9. 12. 2015. at 1:28, Јелена011 рече

amigdale

 

Evo sta ja znam o ovome sto si pomenula, postoje po dve amigdale, oblika i velicine zrna pasulja, sa obe strane mozga, i deo je sistema koji treba obezbedi brzu i instant reakciju na spoljnji stimulus, na primer, refleks ,,bori se ili bezi".

Prosto fizicki covek ne moze izbeci niti se moze navici da se ne uplasi, tj. da nema vegetativne reakcije, posto se razum i procesiranje podataka ukljucuje tek kasnije

[александар живаљев]

Револуционарно откриће у борби против деменције и Алцхајмерове болести?

недеља, 14. феб 2016, 15:04 -> 16:03

Извор: Ртс, Мирор

Научници Универзитета Кембриџ направили су огроман напредак у борби против деменције када су открили да лек који се користи против рака може да спречи Алцхајмерову болест! Запањујући развој могао би да буде спас за милионе људи којима би „неуростатин“ смањио ризик од Алцхајмерове болести током старења.

„Статини за мозак“ могли би да спрече настанак Алцхајмерове болести код милиона људи широм света, показују резултати новог истраживања спроведеног на Универзитету Кембриџ.

Нови лек могао би да помогне у спречавању Алцхајмерове болести

Научници су током истраживања дошли до закључка да лек који се користи у терапији пацијената оболелих од рака може да заустави развој или чак настанак овог неуролошког оболења.

Статини су група лекова која се даје људима који имају ризик да доживе срчани удар тако што снижавају ниво холестерола. У будућности би људи користили „неуростатине“ (посебна класа лекова попут статина који би „топили“ штетне материје у нервном систему) како би спречили деменцију. Лекове би могли да узимају сви старији од 30 година како би мозак остао здрав.

„Наш сан је да нађемо спој који је јефтин и сигуран и може се свима давати у раној доби“, рекао је професор Мајк Вендрусколо.

Постојећи лекови успоравају напредовање Алцхајмерове болести, али је њихов неуспех у томе што не могу да се боре против узрока у мозгу – а временом болест постане разорна.

Амилоид-бета је лепљиви протеин који доводи до зачепљења мозга пацијената са дијагностикованом Алцхајмеровом болшћу и убија виталне нервне ћелије. Истраживачи су тестирали микс лекова, док нису открили која смеса спречава тај процес, односно деформацију протеина. Када су тестирали „бексаротен“, уочили су да је успешно заустављено формирање зачепљења.

Тестирање је урађено на црвима који су генетски модификовани како би оболели од Алцхајмерове болести. Стручњаци су им давали „бексаротен“ у раној доби, а резултат је био да нису оболели од те болести. Истраживачи су истакли како им предстоји још много тестирања, али да се надају да ће једног дана зауставити резорно дејство амилоид-бета протеина на мозак.

[александар живаљев]

Чомски је у праву, имамо „граматику” у мозгу

недеља, 03. јул 2016, 09:10 -> 09:31

Извор: РТС

Аутор: Милица Момчиловић

Тим неуронаучника нашао је доказе који подржавају теорију о генеративном приступу језику, коју је пре више деценија извео светски лингвиста Ноам Чомски.

Ноам Чомски

 

„У основи теорије Чомског јесте идеја да људи имају ʼграматику у главиʼ која им омогућава да обраде говорни језик. Наши неурофизиолошки налази управо подржавају ову теорију. Од низа речи људи праве смисао тако што их у мозгу спајају хијерархијским поступком; овај процес представља механизам интерне граматике", објашњава Дејвид Попел, професор на Одсеку за психологију Универзитета у Њујорку и директор Макс Планк инстутута у Франкфурту.

 

Истраживање објављено у часопису „Нејчер неуросајенс" инспирисано је једним од значајних догађаја у лингвистици савременог доба ‒ књигом Ноама Чомског „Синтаксичке структуреˮ (1957), којом је трансформационализам уведен и „разглашен" широм лингвистичког света.

Генеративну граматику, која се заснива на посебном методу анализе, многи називају трансформационом граматиком. Реченице се разликују по томе колико су у граматичком погледу успеле, јер само неке досежу пуну меру граматичности. Ту је развијена идеја да ми препознајемо реченице попут „Безбојне зелене идеје бесно спавају" истовремено као бесмислене, али и као граматички исправне, јер имамо апстрактну базу знања која нам омогућава да уочимо разлике иако однос између речи у реченици заправо не постоји.

Теорија Ноама Чомског заснива се, пре свега, на уверењу да граматика која на прави начин служи своме циљу треба да нам објасни на који начин стварамо реченице, односно помоћу којих принципа разумемо њихово значење. У фокус се стављају процеси остварени на плану синхроније до којих се долази приликом креирања реченица, односно њиховог поимања. Чомског занимају правила помоћу којих се изводе „граматичке" реченице, и наглашава да би желео да пронађе теорију која би објаснила и појаву лингвистичке интуиције.

Неуронаучници и психолози првобитно су одбацили ово виђење тврдњом да наше разумевање језика није узроковано постојањем генеративне граматике, већ да ми из искуства знамо како се реченице конструишу, и да речи и фразе користимо из базе информација која се активира након што нешто чујемо.

У најновијим напорима да расветле терорију Чомског, неуронаучници су истражили да ли и како се лингивистичке јединице очитавају у мозгу у процесу разумевања говора.
Како би то извели, Попел и колеге су спровели серију експеримената, употребљавајући магнетоцефалографију (МЕГ) ‒ технику за снимање неурона, и електрокортикографију (ЕЦоГ) ‒ специјалну неурофизиолошку клиничку технику снимања мождане активности. Пројекат је финансиран средствима Нациналног инстутута за здравље, САД.

Учесници у експериментима слушали су реченице на енглеском и мандаринском кинеском језику. Хијерархијска структура између речи, фраза и реченица била је без интонације (повишеног или сниженог гласа при изговору). Реченице су емитоване истовремено, са идентичним размаком између речи. Слушали су реченице попут „Њујорк никад не спава" или „Кафа нас држи буднима", али и друге, граматички исправне, са много мање логике или готово без смисла.

Овакав приступ је омогућио истраживачима да утврде како мозак детектује различите језичке апстракције ‒ низ речи попут „бесно зелена спава безбојно", фразе „спавати бесно" и „зелене идеје", и на крају реченице ‒ „Безбојно зелене идеје бесно спавају", без интонације и других основних елемената за грађу реченице. Резултат је показао да мозак прецизно региструје три компоненте фраза које су учесници чули и које одражавају хијарахију у нашој, неуронској, обради речи.

„Експериментима смо утврдили да мозак анализира сваку реч пре него што разуме фразу и реченицу. Ова динамика открива да је говорни језик подвргнут некој врсти граматичке обраде у мозгу", објашњава Попел.

Ипак, аутори студије истичу да су свесни да њихов приступ и резултати у вези са постојањем „граматике у мозгу" изазивају контроверзу у научним круговима, готово подједнако као и развојни период генеративне граматике у САД, који је донео живе дискусије о многим теоријским питањима.

 

 

[Juanito]

Вест о ”граматици у мозгу” је стара неколико месеци. Не знам одакле ови наши сад објављују.

http://www.nature.com/neuro/journal/v19/n1/full/nn.4186.html

А ево и једног осврта:

We do sort of have “grammar” in our brain, but Chomsky wasn’t more right or wrong before Ding’s paper.

[drvce]

Mind Melds and Brain Beams: The Dawn of Brain-to-Brain Communication

http://vignette2.wikia.nocookie.net/jamescameronsavatar/images/d/d7/Tsahaylu.png

http://james-camerons-avatar.wikia.com/wiki/Tsaheylu

 

[drvce]

  Отвори скривени садржај

Kaze da nam je najveci (najmnogoneuronalniji) medju primatima (mozak) jer nam zene kuvaju. Dobro, nije tako formulisala, ali to je to: tu silu neurona treba namiriti svakog dana, a to ne biva kako Maja Volk zapoveda.

 

[drvce]

The brain dictionary

Published on Apr 27, 2016

Where exactly are the words in your head? Scientists have created an interactive map showing which brain areas respond to hearing different words. The map reveals how language is spread throughout the cortex and across both hemispheres, showing groups of words clustered together by meaning. The beautiful interactive model allows us to explore the complex organisation of the enormous dictionaries in our heads.

Explore the brain model for yourself here: http://gallantlab.org/huth2016

Read the paper here: http://www.nature.com/doifinder/10.10...

28th April 2016

 

[drvce]

http://www.sciencemag.org/news/2016/07/updated-human-brain-map-reveals-nearly-100-new-regions

 

[ivona]

  On 1. 7. 2015. at 9:47, Sir Oliver рече

http://bigthink.com/ideafeed/consciousness-may-not-be-as-powerful-as-you-think

 

nešto o svesti, ne znam spada li ovde...

Expand  

i da spada nema  nažalost više članka na netu  

[ivona]

  On 17. 12. 2016. at 17:57, drvce рече

The brain dictionary

Published on Apr 27, 2016

Where exactly are the words in your head? Scientists have created an interactive map showing which brain areas respond to hearing different words. The map reveals how language is spread throughout the cortex and across both hemispheres, showing groups of words clustered together by meaning. The beautiful interactive model allows us to explore the complex organisation of the enormous dictionaries in our heads.

Explore the brain model for yourself here: http://gallantlab.org/huth2016

Read the paper here: http://www.nature.com/doifinder/10.10...

28th April 2016

 

Expand  

priceless post!Hvala!

[ivona]

Šta svemir radi mozgu?

https://geek.hr/znanost/clanak/sto-svemir-radi-mozgu/

 

 

[drvce]

  On 17. 2. 2017. at 19:29, ivona рече

Šta svemir radi mozgu?

https://geek.hr/znanost/clanak/sto-svemir-radi-mozgu/

 

 

Expand  

  Цитат

Rachel Seidler, profesorica kineziologije i psihologije na Sveučilištu u Michiganu. „Gravitacija ne postoji u svemiru, pa nema ni njenog utjecaja na tjelesne tekućine.

Read more: https://geek.hr/znanost/clanak/sto-svemir-radi-mozgu/#ixzz4YzhOQ0i1

Expand  

Ne vjerujte profesorici kineziologije i psihologije kada prića o fizici, gravitacija postoji u svemiru, itekako!

https://hr.wikipedia.org/wiki/Newtonov_zakon_gravitacije#Kru.C5.BEenje_satelita

http://www.eduvizija.hr/portal/lekcija/7-razred-fizika-sila-teza-i-tezina

[ivona]

  On 18. 2. 2017. at 1:12, drvce рече

Ne vjerujte profesorici kineziologije i psihologije kada prića o fizici, gravitacija postoji u svemiru, itekako!

https://hr.wikipedia.org/wiki/Newtonov_zakon_gravitacije#Kru.C5.BEenje_satelita

http://www.eduvizija.hr/portal/lekcija/7-razred-fizika-sila-teza-i-tezina

Expand  

\Tako je Drvce, ovo je skandalozan propust za portal koji se izdaje za naucni portal. Ipak u odbranu da stanem kao copy paster kome je to promaklo jer sam odmah počela da maštam o sf mogucnostima ljudi u svemiru i mogucim implikacijama na dosadasnja iskustva o plasticnosti mozga i uticaju gravitacije na nase vestibularne i propiroceptivne sisteme mi je bila prosto fantastična. Dakle nije to neznanje naucnika koji su radili na studiji vec nesretnog prevoda, za šta se možeš uveriti ako budes pratio izvore koji su navedeni u dnu clanka, pa dodjes do ovoga http://www.nature.com/articles/s41526-016-0001-9

Elem kad smo vec kod ovoga sta se ustvari desava da ljudi misle da u svemiru nema gravitacije, jer astronauti onako lebduckaju kao perca, bilo bi lepo da nam objasnis?

[drvce]

  On 18. 2. 2017. at 10:27, ivona рече

Elem kad smo vec kod ovoga sta se ustvari desava da ljudi misle da u svemiru nema gravitacije, jer astronauti onako lebduckaju kao perca, bilo bi lepo da nam objasnis?

Expand  

Nemam objasnjenje zasto ljudi misle da u svemiru nema gravitacije; lebduckanje, tj neprestani slobodan pad po orbiti: eno ga na linku. Tamo je i prica o masi (kg) i tezini (N).

[ivona]

Hvala Drvce! Moje objašnjenje bi bilo da ljudi nisu (posebice ovaj novinar) dovoljno informisani i da im njihova percepcija govori da je tako. Potpunije objašnjenje pored ovih korisnih linkova bi bilo da to lebduckanje uslovljava efekat mikrogravitacije ili ''zero gravity'' efekat, što ne znači potpuno odsustvo gravitacije već utisak da gravitacije nema. Istina je drugacija, DA gravitacija je sto bi se reklo ili jos uvek pretpostavljalo jedan od krovnih zakona svemira, univerzumski lepak koji drži objekte u odnosu, te je ima svuda u svemiru. Objašnje zašto astronauti lebde je u tome što se dešava slobodni pad kako si rekao, što narodski rečeno znači da dok je čovek na zemlji ona zaustavlja njegov pad dok u svemirskoj letelici u isto vreme i letelica i astronaut ''padaju'' i čini se kao da objekat lebdi, a on ustvari pada. Ono što ih sprečava da ne tresnu je takodje pomenuta brzina kretanja letelice koja se poklapa u svom padu sa  Zemljinom elipsom kretanja. Pa zar ovo nije genijalno???Živelo čovečanstvo i nauka!!!