neuronauke

[ivona]

Lep i informativan  clanak o neuropsiholoskoj osnovi ''ljubavi''

 

love-neuroscience connection

Is love at first sight possible? Science says yes!

Ah, love. It remains one of the greatest mysteries of life. One question that has sparked debate among my friends is about love at first sight. Is it possible? Some say, “I knew he was the one from the moment I saw him,” while the skeptical ones roll their eyes and laugh at the notion of an instant connection.

According to research conducted by Stephanie Ortigue, Ph.D., an assistant professor of psychology at Syracuse University, people can fall in love at first sight. In fact, it can happen in one-fifth of a second.

Falling in love is actually far more scientific than you may think. Contrary to popular belief, romantic feelings originate in the brain, not in the heart. Check out these five surprising facts about the love/neuroscience connection:

1. Being in love is like being on cocaine. When you look at that special someone and experience a rush of euphoria, 12 areas of the brain are synchronizing to release “feel good” chemicals oxytocin, dopamine, and adrenaline. Taking a hit of cocaine triggers the same chemical response—it happens fast and feels great. But how long does the high last? Experts explain that this euphoric feeling is not sustainable, which is why “passionate love” either dies or develops into “companionate love,” as seen in couples who have been together for many years.

Romantic love and sexual desire involve different parts of the nervous system. Estrogen and steroid hormones govern sexual desire, whereas romantic love involves the coordination of endorphins, dopamine, and oxytocin.2. Different types of love affect different parts of the brain. Passionate love activates the part of the brain that rewards and motivates us, whereas unconditional love—such as the type between a mother and child—does not depend on pleasurable feelings or rewards. In addition, romantic love and sexual desire involve different parts of the nervous system. Estrogen and steroid hormones govern sexual desire, whereas romantic love involves the coordination of endorphins, dopamine, and oxytocin.

3. Love motivates us to overcome all obstacles that can get in the way. We’ve all heard “love is the force that drives us,” but did you know there’s a scientific explanation behind it? Love is linked to the reward part of the brain, and researchers explain why this makes sense from a biological standpoint. If people weren’t motivated to work through their relationship problems, everyone would be out the door at the first sign of trouble and the species wouldn’t survive.

When love is new and passionate, it can have an analgesic effect on the body, distracting the brain from pain.4. Passionate love affects us physically, not just emotionally. As the lovestruck brain works overtime, it’s simultaneously sending adrenaline signals to the heart and the stomach—thus the feeling of a racing heart and butterflies in the stomach. Love can even be considered a natural painkiller. When love is new and passionate, it can have an analgesic effect on the body, distracting the brain from pain.

5. The effects of love can decrease activity in areas of the brain associated with fear, anxiety, and sadness. Physical contact such as hugs, cuddling, and kissing release oxytocin, a natural mood-boosting chemical. This helps explain why love makes us feel strong and upbeat, like we’re on top of the world.

So there you have it—one look can be all it takes to trigger the variety pack of brain signals that we call love. But don’t give up on your date if you aren’t blown away in the first few minutes, especially if the drinks haven’t arrived yet. Many couples can attest to the fact that love is still possible at second or third sight!

While falling in love can take less than a second or more than a year, it’s important to remember that a healthy relationship takes time to grow. Whether you’re searching for a soul mate or you’ve already found one, make sure to cherish your loved ones this Valentine’s Day. Your brain will thank you!

- See more at: http://www.rewireme.com/explorations/falling-love-takes-one-fifth-second/#sthash.p4XiSq8a.BG1WnGkf.dpuf

e da u okvirima striktno naucno prihvatljivih termina,ljubav se kao pojam menja imenicom vezanost,naklonost,privrzenost, i evo ga jedan potpuniji rad na tu temu,koga zanima

A Brief Overview of Adult Attachment Theory and Research

 

http://internal.psychology.illinois.edu/~rcfraley/attachment.htm

[ivona]

koliko ovo samo otvara pitanja,makar meni :1304348s94os9382e: ,ali baratati sa pojmom kao sto je ljubav na merljiv nacin,hmmm ,vrlo diskutabilno...to bi trebalo da zvuci ovako :

 

“This distinction has been interpreted to mean that desire is a relatively concrete representation of sensory experiences, while love is a more abstract representation of those experiences,” 

 

Researchers find brain’s ‘sweet spot’ for love in neurological patient 

 

http://news.uchicago.edu/article/2014/02/13/researchers-find-brain-s-sweet-spot-love-neurological-patient?utm_source=newsmodule

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

See more at: http://news.uchicago.edu/article/2014/02/13/researchers-find-brain-s-sweet-spot-love-neurological-patient?utm_source=newsmodule#sthash.BgpCdv8B.dpuf

[ivona]

Дечаци су под већим ризиком од одложеног говорног развоја?

 

Gender and Genes Play an Important Role in Delayed Language Development

Boys are at greater risk for delayed language development than girls, according to a new study using data from the Norwegian Mother and Child Cohort Study. The researchers also found that reading and writing difficulties in the family gave an increased risk.

 

http://www.fhi.no/eway/default.aspx?pid=240&trg=Content_6897&Main_6664=6894:0:25,7556:1:0:0:::0:0&Content_6897=6729:109150::1:6896:1:::0:0

[ivona]

Vazno istrazivanje,a tice se rane intervencije,posebno kod prevremeno rodjenih beba!

 

Povecan broj reci koje su roditelji upucivali svojim bebama je uticao na povecanje kognitivnog(saznajnog) i jezickog skora  skale koja prati razvoj dece:

 

http://pediatrics.aappublications.org/content/early/2014/02/04/peds.2013-0104

[DankaM]

Vazno istrazivanje,a tice se rane intervencije,posebno kod prevremeno rodjenih beba!

 

Da, prilično su važna i ona istraživanja gde se preporučuje što više telesnog kontakta sa prevremeno rođenim bebama, jer tako brže napreduju, povećava im se težina... Koliko je ljubav važna  

[ivona]

Tako je Dano,mozda znas za program u porodilistima "Baby friendlyplus" gde su majke i bebe zajedno u sobama i upravo se i ovaj od mnogih programa rane podrske decijem razvoju zasniva na istrazivanjima koje pominjes!

[ivona]

ma nek se prljaju,jer prljanderi bolje uce

 

http://now.uiowa.edu/2013/10/messy-children-make-better-learners

[DankaM]

ma nek se prljaju,jer prljanderi bolje uce   http://now.uiowa.edu...better-learners

 

Totalni lajk a je l' važi i za odrasle?

[drvce]

The Neuroscience of Memory - Eleanor Maguire

 

[ivona]

Covece,sat vremena traje klip al' ajde,bez muke nema nauke

[drvce]

Covece,sat vremena traje klip al' ajde,bez muke nema nauke

Ukratko, kad ne radi hipokampus, zesce se pogubi covek.

[ivona]

Ukratko, kad ne radi hipokampus, zesce se pogubi covek.

Haha uh drzim ruke preko usta da se ne otme u kasnu noc ovi smeh!drvce hvala!samo da mi je cuti jednom kad bi ti onako fiktivno,saopstavao klinicke procene,vec gledam film u glavi- ja koja to slusam u delirijumu smeha i pred otkazom!i ne potcenjujem istinitost iskaza vec se divim nacinu!

[Срђан Шијакињић]

Имам ја једно питање, нисам сигурно колико је смислено уопште јер не знам ништа из ове неуро области али да пробам дакле, да ли је неко истраживао однос између онога што називамо разум и осећања? Конкретно ме интересује следеће, неколико пута када смо дискутовали о човековој слободи, дат је пример човека који је оболео од тумора на одређеном делу мозга (неком предњем ако не грешим) услед чега није способан да осећа било какве позитивне емоције, већ само мржњу и сл. Занима ме да ли човек коме се то деси, а који је пре тога имао вредносна убеђења да је мрзети погрешно, да треба бити добар према људима, да не треба никоме наносити зло итд (може се рећи да је био добар хришћанин например) може да остане добар (макар у спољном односу са људима) иако осећа јаку мржњу према некоме/свима у окружењу? да ли његов разум може да се супростави емоцијама, ономе што осећа, и да његово идејно убеђење иза кога не стоји никаква емоција, превлада? или би мозак/ разум функционисао тако да рационализацијом нађе аргументе који ће помоћи да се оствари оно што емоције-мржња у њему предлаже?

 

уопштено, да ли мозак ради на томе да помири вредносне ставове, који нису подржани емоцијама, са емоцијама (рецимо уколико смо заљубљени у девојку која је наркоманка, а притом имам чврсто убеђење да не треба почињати емотивне везе са наркоманима, да ли ће мозак покушати ипак да нам помогне да будемо са њом, предлажући нам аргументе због којих треба да направимо изузетак)  или покушава да одржи убеђења иако их не следује осећање (рецимо човеку који верује да без икаквих изузетака треба помоћи свима који му се обрате за помоћ, обраћа се човек кога он презире, а он му и поред тога негативног што осећа, помаже) или пак се колеба негде између... 

 

ако ово има икакве везе са неуро науком.

[drvce]

[ivona]

Имам ја једно питање, нисам сигурно колико је смислено уопште јер не знам ништа из ове неуро области али да пробам дакле, да ли је неко истраживао однос између онога што називамо разум и осећања? Конкретно ме интересује следеће, неколико пута када смо дискутовали о човековој слободи, дат је пример човека који је оболео од тумора на одређеном делу мозга (неком предњем ако не грешим) услед чега није способан да осећа било какве позитивне емоције, већ само мржњу и сл. Занима ме да ли човек коме се то деси, а који је пре тога имао вредносна убеђења да је мрзети погрешно, да треба бити добар према људима, да не треба никоме наносити зло итд (може се рећи да је био добар хришћанин например) може да остане добар (макар у спољном односу са људима) иако осећа јаку мржњу према некоме/свима у окружењу? да ли његов разум може да се супростави емоцијама, ономе што осећа, и да његово идејно убеђење иза кога не стоји никаква емоција, превлада? или би мозак/ разум функционисао тако да рационализацијом нађе аргументе који ће помоћи да се оствари оно што емоције-мржња у њему предлаже?

 

уопштено, да ли мозак ради на томе да помири вредносне ставове, који нису подржани емоцијама, са емоцијама (рецимо уколико смо заљубљени у девојку која је наркоманка, а притом имам чврсто убеђење да не треба почињати емотивне везе са наркоманима, да ли ће мозак покушати ипак да нам помогне да будемо са њом, предлажући нам аргументе због којих треба да направимо изузетак)  или покушава да одржи убеђења иако их не следује осећање (рецимо човеку који верује да без икаквих изузетака треба помоћи свима који му се обрате за помоћ, обраћа се човек кога он презире, а он му и поред тога негативног што осећа, помаже) или пак се колеба негде између... 

 

ако ово има икакве везе са неуро науком.

Daklem Srdjane znas valjda onu staru "ko pita taj ne skita"

Elem,aj da prvo krenemo od ove slikovite analogije:

Nek mozak bude nesto poput hardvera,a um poput softvera.i um je po toj analogiji sve ono sto mozak zajedno sa neuro-hormonalnim sistemom,a ovaj u tesnoj konekciji sa svim ostalim organima,da podrzi u njegovoj operativnosti.Znaci mozak je opipljivi deo,a njegov neopipljiv eksponent je um.I sada pokvari se deo na hardveru,recimo prednji deo mozga,za koji sad pouzdano znamo da je odgovoran za nadgledanje i prosudjivanje svih mentalnih stavova i regulisanje reakcija u skladu sa njima,i osoba ne moze da svrsishodno i socijalno prihvatljivo funkcionise u spolj.sredini.pa jel sad ok procenjivati jel ona zaista odgovorna za takvu situacjiju koja je neovisna od njene moguce i normalno operativne prefrontalne kore tkoja je aktuelno disfunkcionalna?

E Sad apropo porekla emocija...imali " srce autonomiju ili je to lepsi i romanticniji naziv za nase sinergicko sveoobuhvatno sadejstvo cula, hormona,iskustva i uma koji objedinjuje sve to i salje voljne i nevoljne poruke telu kako ce da reaguje na izvesnu mentalnu predstavu koja moze biti upravo svest da sam,se zaljubila u narkomana i da je moj sistem prosudjivanja racionalnog iliti objektivnog nivoa predrastroznosti prema takvoj situaciji podbacio i popustio pred potrebom da zadovoljim motiv koji me vodi ka bilo kakvom odnosu sa ,prema toj osobi.e to je vec prica koja ima korene u samoj licnosti,koja uprkos zdravim nacelima,moze doneti odluku da postupa po unutrasnjoj vodilji ili instinktu,duhovnom vrednovanju koje osporava nemoguce,ili jednostavno postati i ostati zrtva nerazresenih unutrasnjih konflikta svoje licnosti.kako um slabo sebe realno procenjuje,zato postoji profesionalno lice koje nam moze pomoci i ono duhovno,ako si vernik,koji bi pripomogli da tvoja auditivna slusna kora mozga posalje povratne informacije upravo prednjem delu mozga ,a on da ti pripomogne u ovoj vecitoj i univerzalnoj ljudskoj dilemi

Eto ti sad,da je moglo krace,ja bih skratila veruj mi:)))