Sve sto ste htjeli da znate o monastvu istocnom i zapadnom!

[-Владимир-]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1315265026' post='494481]

како си онда елита, кад су СВИ елита? 0205_whistling

Нисмо сви , зато и тежимо.

[Милан Меденица :)]

Лицемернијег човека од тебе нисам видео. Ту се као молиш да постанем неки апостол, а најрадије би ме спалио на ломачи.

Пасивно-агресиван си као нека жена.

грешиш брате, ем нисам у твом фазону да спаљујем и убијам људе ем мислим да би ти то била највећа "казна" - таква милост и љубав Божја.

чак би остао без кривице и дела у том смеру јер би покајан и "гоњен" љубављу обновљеном према људима и Богу учинио колико и неки Апостол.

мислим да би требао да схватиш зашто ђаволе толико пржи љубав ...

[Милан Меденица :)]

Нисмо сви , зато и тежимо.

зашто се каже "светиње светима"?

или ајде лакше питање о достојности таквог дара ...

јел постоји неко да си му свет, светији од сопственог живота?

[пинхас]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1315265190' post='494483]

грешиш брате, ем нисам у твом фазону да спаљујем и убијам људе ем мислим да би ти то била највећа "казна" - таква милост и љубав Божја.

чак би остао без кривице и дела у том смеру јер би покајан и "гоњен" љубављу обновљеном према људима и Богу учинио колико и неки Апостол.

мислим да би требао да схватиш зашто ђаволе толико пржи љубав ...

Ниси ни свестан колико су ти бљутаве речи. Више смисла и дубокоумности има на етикети неког шампона.

[Evgenik]

Пинхас јесу то сви аргументи које имаш на ову тему?

[-Владимир-]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1315264983' post='494480]

свашта какво црно паљење мостова ...

како постоји љуби Бога без љуби ближњег? како је једно веће од другог?

љубећи ближњег ти неком пројављујеш Бога Живог, јер је Бог љубав и испуњаваш и љуби Бога. зар нас Бог не учи да прво одемо и помиримо се са ближњим пре него принесемо Њему дар, Њему изјавимо љубав?

монах и не кида никакве везе, чак их само трнасформише и власти, обавезе и благодати постају другачије. чак знам пар људи да су својим рођеним родитељима духовници, родитељи их љубе у руку из поштовања Бога а они их љубе у образ из поштовања према најрођенијима ... радост није мања а рођење детета и родитељство је неизбрисива радост.

зар мислиш да су и отшелиници заборавили родитеље, можда чак првенствено за њих да се молили да се спасу?

исто је, свако има своје дужности и подвиге. љубав нигде није мања или већа

Колико има таквих родитеља ? Ја знам пример где су се родитељи одрекли сина јер се замонашио, и не желе више да чују за њега, који је оставио вереницу и сво имање да би служио Бога. Мислиш ли да није имао љубав према њима, да је лако. О таквом кидању веза говорим.

[пинхас]

Пинхас јесу то сви аргументи које имаш на ову тему?

Ја сам своје рекао пре неколико дана. Сад само одговарам на личне прозивке бруталног меде.

[Милан Меденица :)]

Колико има таквих родитеља ? Ја знам пример где су се родитељи одрекли сина јер се замонашио, и не желе више да чују за њега, који је оставио вереницу и сво имање да би служио Бога. Мислиш ли да није имао љубав према њима, да је лако. О таквом кидању веза говорим.

јака ствар, одрекли се сина ... па и мене се моји 10 пута одрицали због вере, па ником ништа.

и то ме опет није спречило у мојој намери и љубави, да се изнова и изнова, повређен, враћам по још један покушај.

онда је проблем у сину, а не у родитељима. проблем је у ономе ко зна, а не у оном ко живи у незнању. тако нас је и Бог оправдао са Крста, а не као савршене ...

ја сам могао исто тако да због својег крштења раскинем све рођене везе, али сам прегазио 100 пута преко себе и чекао и чекао док нису пристали да се појаве на крштењу. колика је моја жеља за Богом а колика и за родитељском љубављу, да се и они спасу преко мене?

после тога, годину дана нисам јео код куће јер нисам могао да постим, ал друге године сам могао јер је мајка попустила и видела да неће то тек тако проћи.

треће године се жена и крстила а ево је сад и пости све велике постове и причешћује се.

седам година после ње се и мој отац, у тројном крштењу са својом другом женом и дететом крстио, преко моје сестрице су остало двоје ушли у Цркву, а због моје љубави према њима и удруженим снагама и деловањима мојих кумова, околности, Бога, светиње и једног драгог монаха. јел видиш колико људи, светитеља и ко зна кога све не Бог упрегне да буду алат Његов и узору му труд?

сад радимо на томе да се дете барем причешћује, а све о Богу и вери морам још увек у апстрактним терминима да причам и да не помињем ни име Господње да не бих изазивао ...

тиха вода брег рони, не ради се ништа пре ко ноћи и на врат и на нос. није уопште поента да свима преседне и да се сече, већ да се све трансформише како треба и потребује.

да расте Господ у свима нама, иначе која ми је радост да ми се ампутира део корена?

ампутира се грех, а не људи или део личности. цео човек мора да се освети, цело тело и душа.

[Милан Меденица :)]

Ниси ни свестан колико су ти бљутаве речи. Више смисла и дубокоумности има на етикети неког шампона.

надам се да ће лепше бити, да ћу једном да допрем до тебе, а не да увек станем до твоје опсесије око казне и смрти.

да ми је само сазнати због које си грешке толико пропатио и отпао од Бога, да знам и како да ти помогнем да се ослободиш кривице

[Милан Меденица :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1315265271' post='494484]

зашто се каже "светиње светима"?

или ајде лакше питање о достојности таквог дара ...

јел постоји неко да си му свет, светији од сопственог живота?

локо, што ми не одговори на ово?

[-Владимир-]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1315266435' post='494489]

јака ствар, одрекли се сина ... па и мене се моји 10 пута одрицали због вере, па ником ништа.

и то ме опет није спречило у мојој намери и љубави, да се изнова и изнова, повређен, враћам по још један покушај.

онда је проблем у сину, а не у родитељима. проблем је у ономе ко зна, а не у оном ко живи у незнању. тако нас је и Бог оправдао са Крста, а не као савршене ...

ја сам могао исто тако да због својег крштења раскинем све рођене везе, али сам прегазио 100 пута преко себе и чекао и чекао док нису пристали да се појаве на крштењу. колика је моја жеља за Богом а колика и за родитељском љубављу, да се и они спасу преко мене?

после тога, годину дана нисам јео код куће јер нисам могао да постим, ал друге године сам могао јер је мајка попустила и видела да неће то тек тако проћи.

треће године се жена и крстила а ево је сад и пости све велике постове и причешћује се.

седам година после ње се и мој отац, у тројном крштењу са својом другом женом и дететом крстио, преко моје сестрице су остало двоје ушли у Цркву, а због моје љубави према њима и удруженим снагама и деловањима мојих кумова, околности, Бога, светиње и једног драгог монаха. јел видиш колико људи, светитеља и ко зна кога све не Бог упрегне да буду алат Његов и узору му труд?

сад радимо на томе да се дете барем причешћује, а све о Богу и вери морам још увек у апстрактним терминима да причам и да не помињем ни име Господње да не бих изазивао ...

тиха вода брег рони, не ради се ништа пре ко ноћи и на врат и на нос. није уопште поента да свима преседне и да се сече, већ да се све трансформише како треба и потребује.

да расте Господ у свима нама, иначе која ми је радост да ми се ампутира део корена?

ампутира се грех, а не људи или део личности. цео човек мора да се освети, цело тело и душа.

Незнам шта бих рекао на ово, јако лепа прича.Објаснио си неке ствари.

[-Владимир-]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1315266621' post='494491]

локо, што ми не одговори на ово?

Да, знам на кога мислиш. Велика би била срамота да га изневерим .

[пинхас]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1315266577' post='494490]

надам се да ће лепше бити, да ћу једном да допрем до тебе, а не да увек станем до твоје опсесије око казне и смрти.

да ми је само сазнати због које си грешке толико пропатио и отпао од Бога, да знам и како да ти помогнем да се ослободиш кривице

Ја сам се вратио Богу, и то не због кривице већ због бљутавости и површности у хришћанској теологији какву препознајем и код тебе. Није мени лако било да напустим хиљадугодишње наслеђе свог народа, али против истине нисам могао. Дуго сам покушавао да себи оправдам хришћанство, да задржим воду у ситу, али кад сам Божијим промислом саслушао јеврејску страну приче, за пар дана више нисам био хришћанин, ни духом ни именом.

Њихова реч је толико надмоћнија, искренија, јача... да је свако поређење смешно. Са једне стране рабини који су својим покоравањем Тори преобликовали дух и постали прави образ Божији, а са друге, хипици који стварају бога по свом обличју и сматрају да је оно што Бог од њих хоће да се не замерају никоме и мере побожност бројем смајлија које напишу. Избор је заиста био лак.

А што се те кривице тиче, нисам ја тај чији бог треба да умре да би му се опростило.

[Милан Меденица :)]

Да, знам на кога мислиш. Велика би била срамота да га изневерим .

па добро није ни то крај света ... Бог гледа на крај твог живота, гледа у твоју икону у есхатону, а на успутне степенице тек толико да не скренеш од правог пута

има једна супер група на фејсу, врло је симболично име:

Идем. Паднем. Устанем. Наместим круну. И наставим даље

ми ту круну називамо венцем славе, умивамо и обнављамо вечни живот светим причешћем, нема наставка без тога.

[Милан Меденица :)]

Ја сам се вратио Богу, и то не због кривице већ због бљутавости и површности у хришћанској теологији какву препознајем и код тебе. Није мени лако било да напустим хиљадугодишње наслеђе свог народа, али против истине нисам могао. Дуго сам покушавао да себи оправдам хришћанство, да задржим воду у ситу, али кад сам Божијим промислом саслушао јеврејску страну приче, за пар дана више нисам био хришћанин, ни духом ни именом.

Њихова реч је толико надмоћнија, искренија, јача... да је свако поређење смешно. Са једне стране рабини који су својим покоравањем Тори преобликовали дух и постали прави образ Божији, а са друге, хипици који стварају бога по свом обличју и сматрају да је оно што Бог од њих хоће да се не замерају никоме и мере побожност бројем смајлија које напишу. Избор је заиста био лак.

А што се те кривице тиче, нисам ја тај чији бог треба да умре да би му се опростило.

е па добро, ако је традиција и наслеђе, онда и нема везе. то ти је као ни да ниси имао појма шта ти се десило.

и свиђа ми се што си признао да си сито, јер смо сви грешни. добро је да човек буде свестан своје слабости.

него ме занима шта те то учинило толико рањивим да те ђаво прво изломи, а онда се појаве јевреји да те саставе и изигравају спаситеље а овамо разапињу и радују се, што си и ти научио ко папагај у међувремену, казнама и смрћу. не знам да ли увиђаш да се уствари наслађујеш коначношћу а вечност ти измиче ...

веруј ми да сам слушао годину дана шта јевреји имају да кажу и одувек ми је било чудно што ликују што су неког тако давно убили а пате и даље што су само разгорели пламен мучеништва и утрли пут слави Христовој бивајући само пиони у једној игри не схватајући да ће тиме да зацртају историју планети која их сад одржава у животу између неколико вукова који само чекају да их подаве једном за свагда, само буду ли пуштени. а земна власт је прах и пепео, измакне колико треба кроз рупе у ситу да истече ...

и још се ложе да су фаце ... а само милошћу Распетог, и оних после њега, и даље су присутни.

знаш, и поред свега верујем да ћеш се спасти, јер и не би било поенте да си жив - Бог обично узме човека на максимуму светости.