Разговори о сектама - опасност око нас

[Solomon Kane]

Брате..знаш колико ме брига како себе зове?  bighugbighug

Па и то што кажеш  4chsmu1

Мада верватно си чуо за Маитреју Буду... то је то....

Само мислим да је вест "буђава",тј.није свежа...тако да се "малчице осећа". drlove

Па вест јесте устајала и буђава, али они горе постављени клипови су од ове године.

Хмм...значи санитарци опет потплаћени? 0202_238

[Solomon Kane]

Него јел и ти мислиш да су Диоскор и Севирије неправдено осуђени, не због јереси, него због политике додворавања, што значи да Копти и Јермени нису јеретици, него жртве политике?

Диоскор и Севир(ије) се никако не могу ставити у исти кош,веруј ми...али и то је дуга прича и није за ово време...и моје батерије су скоро испражњене. bighugbighug

[andrej]

Тај стих који си цитирап једноставно гласи "Ти си један од Свете Тројице, сапорслављен с Оцем и Духом светим", што и јесте тачно.

Но не могу до краја да схватим шта си написао, не раде ми мале сиве ћелије у ово глуво доба, покушаћу сутра поново прочитати. Опрости.

Него јел и ти мислиш да су Диоскор и Севирије неправдено осуђени, не због јереси, него због политике додворавања, што значи да Копти и Јермени нису јеретици, него жртве политике?

Мислим да су већина јеретика, поред осталог, такође и жртве политике - макар и у том смислу да су "политизирали" црквена питања. Заиста, кад прочиташ пажљивије ово што сам написао, тешко ћеш уочити било какве симпатије с моје стране према монофизитском табору. Писао сам о политици која РЕЛАТИВИЗУЈЕ одлуке Четвртог Васеленског Сабора, ради додворавања монофизитском истоку који је због одлука тог Сабора отпао не само од Цркве, него касније и од империје. а Јустинијан је био спреман да подреди све своме сну о јединству империје. Један од компромиса тог типа (који је претходио Петом, "најкомпромиснијем" од свих Васеленских Сабора) била је и формулација о Христу као "Једном од Свете Тројице" (коју су православни у то доба препознавали као имплицитно контра-халкидонску).

[Искушеник]

Што понови исти пост?  0202_238

Компијутер ми се "избаговао" скроз.

А ни ја нисам тренутно бољи bighugbighug

[Guest]

Андреј

ЗАНИМЉИВО !

[Justin Waters]

Тај стих који си цитирап једноставно гласи "Ти си један од Свете Тројице, сапорслављен с Оцем и Духом светим", што и јесте тачно.

Но не могу до краја да схватим шта си написао, не раде ми мале сиве ћелије у ово глуво доба, покушаћу сутра поново прочитати. Опрости.

Него јел и ти мислиш да су Диоскор и Севирије неправдено осуђени, не због јереси, него због политике додворавања, што значи да Копти и Јермени нису јеретици, него жртве политике?

Мислим да су већина јеретика, поред осталог, такође и жртве политике - макар и у том смислу да су "политизирали" црквена питања. Заиста, кад прочиташ пажљивије ово што сам написао, тешко ћеш уочити било какве симпатије с моје стране према монофизитском табору. Писао сам о политици која РЕЛАТИВИЗУЈЕ одлуке Четвртог Васеленског Сабора, ради додворавања монофизитском истоку који је због одлука тог Сабора отпао не само од Цркве, него касније и од империје. а Јустинијан је био спреман да подреди све своме сну о јединству империје. Један од компромиса тог типа (који је претходио Петом, "најкомпромиснијем" од свих Васеленских Сабора) била је и формулација о Христу као "Једном од Свете Тројице" (коју су православни у то доба препознавали као имплицитно контра-халкидонску).

А тако мислиш, па који канон четвртог Сабора говори тако да се тврдња за Христа као "Једног од Свете Тројице" чини нехалкидонски?

[Solomon Kane]

Што понови исти пост?  drlove

Компијутер ми се "избаговао" скроз.

А ни ја нисам тренутно бољи 0202_238

На спавањац,брзо! ...и ти и он. bighugbighug

О монофизитима би,другари,могли на неком другом и пригоднијем месту да разговарамо,важи?

[Justin Waters]

Што понови исти пост?  4chsmu1

Компијутер ми се "избаговао" скроз.

А ни ја нисам тренутно бољи drlove

На спавањац,брзо! ...и ти и он. bighugbighug

О монофизитима би,другари,могли на неком другом и пригоднијем месту да разговарамо,важи?

Море..онако по сељачки.  0202_238

[Solomon Kane]

Што понови исти пост?  drlove

Компијутер ми се "избаговао" скроз.

А ни ја нисам тренутно бољи 4chsmu1

На спавањац,брзо! ...и ти и он. bighugbighug

О монофизитима би,другари,могли на неком другом и пригоднијем месту да разговарамо,важи?

Море..онако по сељачки.  drlove

Нашли сте где ћете да развежете причу о монофизитима док је брату искушенику и његовом компјутеру лоше? Море...!  0202_238 4chsmu1

[andrej]

Што понови исти пост?  4chsmu1

Компијутер ми се "избаговао" скроз.

А ни ја нисам тренутно бољи 4chsmu1

На спавањац,брзо! ...и ти и он. bighugbighug

О монофизитима би,другари,могли на неком другом и пригоднијем месту да разговарамо,важи?

Море..онако по сељачки.  0202_238

Слажем се с братом премудрим Соломоном - тим пре што не би било речи о канону него о догматским формулацијама (чувена четири Халкидонска "НЕ"), где их ова формулација цара Јустинијана не пориче (што би било експлицитно јеретички) него враћа ствари у пред-халкидонско стање "неизвесности" (тиме имплицитно игноришући халкидонска решења). Детаљна образложења, ако је потребно, заиста бих одгодио за другу прилику, а сада бих само напоменуо да су потоњи монотелитски цареви, посебно у време  drlove сматрани јеретицима-монотелитима, само због инсистирања на игнорисању догматских решења Халкидона - не видим зашто би Јустинијан, (мислим на цара а не на нашег брата на форуму) био изузет, ако је био својеврсни зачетник ове праксе игнорисања-прећуткивања Халкидона, да би компромисом примирио моћну трговачку елиту "зелених" неопходну за стабилност и јединство царства.

[Милан Меденица :)]

ако могу да вас замолим да не цитирате пола лакта текста, већ издвојте само оно на шта одговарате.

хвала унапред confused

[Искушеник]

Што понови исти пост?  confused

Компијутер ми се "избаговао" скроз.

А ни ја нисам тренутно бољи crutches

На спавањац,брзо! ...и ти и он.

О монофизитима би,другари,могли на неком другом и пригоднијем месту да разговарамо,важи?

Море..онако по сељачки.  0102_laugh

Нашли сте где ћете да развежете причу о монофизитима док је брату искушенику и његовом компјутеру лоше? Море...!  confused 0202_238

0110_hahaha

[Дарко]

СИНКРЕТИСТИЧКЕ СЕКТЕ

Увод

Синкретизам је религијски правац, обележје или опредељење, које обухвата више званичних религија или верских традиција у себи, а такође може да подразумева комбинацију више религија са окултизмом и магијом. Секте, то јест групе, удружења, друштва или како већ себе зову, о којима ће бити речи у следећом темама, управо су мешавина више религијских учења фрагментарно извучених и укомпонованих у званичну доктрину секте, са одређеним посебностима карактеристичним негде за оснивача, негде за легенду, негде за воћу (гуруа, пророка, месију), а негде за учење, и друго.

Морам признати да ми није било лако подвести их под горњи наслов. Међусобно их поредећи, уочио сам да поједине религије имају различит значај у свакој од њих. Негде преовлађује хришћански елеменат, негде хиндуистички, негде магијски, а код свих се у последње време уочавају нескривене комерцијалне и политичке претензије. Управо та глобално - политичка, наднационално - ауторитивна и комерцијална стратегија која је присутна у свакој овој групацији и која се претенциозно и упорно намеће околини, навела ме је да их ставим под исту капу. Без жеље за политизацијом, напомињем да се посебно синкретистичке секте, попут многих претходно приказаних, уклапају у један реално постојећи глобални политички курс познат под именом „нови светски поредак", а чији су циљеви, између осталих:

• брисање националних специфичности;

• брисање верске посебности;

• формирање једне светске религије;

• формирање једне светске владе;

• формирање једне светске војске и полиције.

Сходно претходном, синкретистичке секте имају своје заједничке карактеристике:

Све имају високо постављене глобалне, светске, верско-универзалистичке, па кроз њих и политичке амбиције.

- Светски ауторитет, којег себи приписују, извлаче из чињенице да, наводно, владају врховном истином, трајним знањима и предсказањима које људи из класичних религија не знају услед „себичности и скривања праве истине од стране односног свештенства".

- Самим тим оне су у светској мисији, оне су месијански репрезенти човечанства.

- Све су финансијски моћне и маркетиншки врло организоване.

- Из угла хришћанске догматике, значи у сегментима где се номинално помињу Исус Христос и хришћанска религија, апсолутно су све прихватиле хришћанске јереси и њихова учења, а пре свега гностику. Како рекох на почетку, гностици првих векова једноставно су погрешно тумачили хришћанске догме тумачећи хришћанство као једну врсту спиритуалне филозофије. Овде, на пољу дејства синкретистичких секти, гноза се инструментализује у над - истину, надзнање, надрелигију и надмоћ на светском плану.

- Још је на Васељенским саборима, приликом одбацивања гностичких јереси, речено да се у њима садрже елементи сатанизма и то кроз идеју да се техником, вештином, дакле пречицом, стигне до Бога и буде као Бог, а не да се кроз живот у врлини „задобије царство небеско". Тачно је и логично да и данашње реактуализоване гностичке секте имају елементе сатанизма, чак очигледније изражене. Међутим, нека не буде моје да арбитрирам. Груписао сам их у складу са оним како оне себе групишу, а њихов приказ биће дат хронолошки, по времену оснивања.

Розенкројцери

Интернационална школа златног ружиног крста

Многе контрадикторне приче, легенде, чак анегдоте, везане су за настанак розенкројцера, односно Братства ружиног крста. Овом приликом неће се улазити у историјске расправе о томе да ли је постојало братство пре мита о розенкројцерима, или обратно. Држаћу се верзије коју заговарају сами розенкројцери. Прича или легенда о розенкројцерима почиње у 14. веку када извесни Николо Барно, трагајући за „каменом мудрости" и подвижницима „камена мудрости", настоји да их окупи и доведе са Истока у Европу. Међутим, не успева му да расветли тајну „камена мудрости" која је и даље копкала Европу. Невезано с тим у 15. веку почиње талас незадовољства и протеста усмерен против Римокатоличке цркве, а који ће стотинак година касније довести до реформације.

Народ је све више губио духовну оријентацију. Намети Римокатоличке цркве бивали су све већи, неретко доводили до сиромаштва, а са Истока је надирао ислам. У 16. веку се тако разбуктава реформација и у миљеу тог времена у општој потражњи за правом аутентичном истином и духовном Розенкројцерски крст оријентацијом један од одговора дају и розенкројцери, не следећи ни пут римокатолика ни ислама.

Протестантски теолог Јохан Валентин Андреа после вишегодишњег боравка у арапским земљама и на Блиском истоку донео је нека „тајна знања" и објавио их у књигама „Приче о братству" (1614. г.), са поднасловом „Откриће братства узвишеног реда руже и крста", а 1616. књигу „Хемијско венчање", у поднаслову „Гозба Кристијана Розенкројца". После тога Јохан Валентин Андреа, под псеудонимом Кристијан Розенкројц, оснива братство, те проповеда учење чију основу чине управо наведене књиге.

Због прегледности ће учење розенкројцера бити наведено по ставкама.

• Човек се обожује пре свега усвајањем универзалног, аутентичног знања, скривеног за обичногчовека.

• Црква је то знање изопачила и прилагодила себи и својим потребама. Отуда антиклерикализам розенкројцера.

• Сам крст за њих представља знак рађања, патње, љубави и дакако светињу али га не везују за хришћанство (још мање за Цркву), јер је старији од хришћанства 2.000 година. Везују га за Египат, тачније за староегипатски златни крст са ружом у средини, где злато симболизује истину и светло, а ружа љубав. Из тога проистиче став да припадност хришћанству није била услов за припадање розенкројцерима.

• Розенкројцери, такође, чине братство скривених адепата, то јест виших духовних садржаја, блиских Богу. У братство се приступа иницијацијом, а духовно уздизање је степеновано. Сви степени су подељени у три реда, с обзиром на то да розенкројцери не заговарају бесмртност душе а приори, већ се она заслужује управо кроз духовно уздизање у братству.

• Иницијација је извођена у једној просторији, уређеној, стилизованој да представља гробницу Кристијана Розенкројца. То је била седмоугаона соба са кружним олтаром испод кога се налазио ковчег. Иницијација се састојала од обредне смрти кандидата, сахране, те невидљивог обредног проласка покојника кроз самог Кристијана Розенкројца, после чега кандидат васкрсава чист.

Степени духовног развоја:

I РЕД

0° - ИСКУШЕНИК - кандидату се дају само наговештаји о скривеном знању и учењу братства и психомагијским техникама;

I° ТРАГАЧ Z (elator) - то је ревносни следбеник основног учења и техника братства;

II° ТЕОРЕТИЧАР (Teoreticus) - онај који студира теорију братства дубљег духовног садржаја;

III° ПРАКТИЧАР (Practicus) - онај који поред студија полако овладава и техникама братства;

II РЕД

IV° ФИЛОЗОФ (Philosophus) - онај који је освојио истину;

V° МЛАЂИ СЛЕДБЕНИК (Adeptus junior);

VI° СТАРИЈИ СЛЕДБЕНИК (Adeptus maior);

VII° ИЗВАНРЕДНИ СЛЕДБЕНИК (Adeptus exepsus);

III РЕД

VIII° УЧИТЕЉ ХРАМА (Magister templi)

IX° МАГ, ЧАРОБЊАК (Magus)

X° ВРХОВНИ АДЕПТ (Ipsissimus)

Владаоци врховне истине, розенкројцери, временом ћe, као касније илуминати, полако улазити у пирамидалну структуру масона, што их једно време функционално оснажује, али потом све више изазива контра-ефекат. Наиме, они временом бивају просто прогутани од масона, те су се преостали поделили и наставили деловање у разним групама, сектама и друштвима. Поменимо Златну зору, Ред мистичне руже, затим Кабалистички ред ружиног крста, Интернационалну школу златног ружиног крста. У многим земљама окултисти и сатанисти копирали су и инструментализовали њихово учење, технике и устројство

Данас се доминантним и аутентичним настављачима розенкројцера сматрају припадници

Интернационалне школе златног ружиног крста, са центром у Холандији. Интернационалну управу чини дванаест магова. Осим у Холандији, важнији центри су у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. Код нас такође, са центром у Београду, делује Интернационална школа златног ружиног крста која окупља више стотина следбеника. Они се окупљају најчешће у форми предавања окултно-магијских сеанси просветљења, односно ритуала трансфигурације, то јест поновног рођења. Чланство је такође степеновано. Ради аутентичног и објективног приказивања розенкројцера данас предочићу „Проглас Интернационалне школе златног ружиног крста", дат у Београду у Клубу инжењера и техничара с јесени 1996. године.

У трагању за тајном истине која доноси избављење, трагалац се налази пред изобиљем настојања испуњеног љубављу, које током целе историје човечанства извире из древног и јединог праизвора Божанске мудрости. Пред њим искрсавају светлећа имена: Кришна, Буда, Шанкара, Лао-Це, Мани, Хермес Трисмегистус, Орфеј, Заратустра, Платон, Питагора, Аполонијус из Тијане, Исус. Безбројна братства и духовне школе, као на пример, есени, манихејци, катари, нижу се као свете карике универзалног ланца који се протеже од праскозорја свих времена до данашњег дана. Циљ је увек био, јесте, Симбол Интернационалне школе ружиног крста. Круг означава вечност, троугао означава вечну мудрост, универзално знање гнозу. Квадрат означава човека са све четири његове димензије: материјално-физичком, етеричком, астралном и менталном и биће: издизање из природе смрти у изгубљену славу исконског живота, повратак у отаџбину, у краљевство душевног човечанства.

Гноза (спознаја) је извор свих ствари; извор који се испољава као дух, љубав, светло, снага, универзална мудрост. Она је у свом бићу непроменљива. Изнад простора и времена, постоји само једна свепрожимајућа наука. Многоструки су само облици њеног изражавања; јер животне прилике на земљи су у току времена подвргнуте сталним променама. Чак ни степен густине тела људске расе не остаје исти. Зато се гноза с пуно љубави прилагођава датим околностима и тражи увек нове путеве и начине да се успостави контакт са свима који могу, и хоће да следе свој вечни унутрашњи зов. Логично је да задржавање преживелих облика и метода мора да буде не само бескорисно, него и неразумно, па према томе и штетно. Гноза вибрира у живом Данас, у актуелном Сада. Прошлост може да нас информише, поучи, али никада да нас избави.

Ако посматрамо прошлост, уочавамо, пре свега, два система посвећивања. Оба почивају на истој спознаји, да је човек несавршен, полусвестан, у стиску заблуде... међутим, савршеност, савршена свест, потпуна истина постоје! Метод цепања личности, једна духовна струја Далеког истока, покушава да постигне раздвајање виших и нижих аспеката људске личности.

Помоћу окултних вежби се тежи ослобађању тзв. вишег јаства од веза са материјалним (физичким) телом, и његовим нижим етерским двојником, да би се тако с вишим облицима личности (менталним и астралним телом као носиоцима свести) ушло у поље светла душевног човечанства.

Други метод се у нашој терминологији назива култура личности. Он је настао по угледу на старе Египћане и Грке, а циљ му је био да побољша и култивише целокупну несавршену личност, да би таквом методиком чишћења и оплемењивања, која обухвата сва животна подручја, остварио једну вишу свест.

Цепање личности премешта акценат избављења изван тела, а култура личности га поставља у тело, дакле у оба случаја у исту, смрти подложну природу, при чему је последица још јача везаност за Земљу.

Оба ова, више хиљада година стара, система била су понуђена човеку са Запада на најнижој тачки његове потонулости у материју, не би ли му успело да измакне духовном окамењивању које му прети. Али ти стари системи су, као метод посвећења, за данашњег човека сасвим неподобни.

На основу данашњих биолошких прилика, а нарочито с обзиром на тако важне органе унутрашњег лучења, примена тих метода од данашњим атмосферским околностима, може за човека да има само негативне последице. Оне га не воде у Гностичко светлосно поље ослобађања, него у рефлексивну сферу пале противприроде.

Ни цепање ни оплемењивање материје не доводе до ослобађања од материје, до ускрснућа из гроба природе смрти.

Под утицајем велике космичке снаге Логоса, снаге светог Седмодуха, целокупно човечанство стоји пред једном кризом. Телесне атмосферске склоности су се снажно промениле. Човек и сва природна царства доспели су до степена густине који захтева потпуно нову оријентацију. Снага зрачења Гнозе нас зове и тера, ствара нову атмосферу која истовремено са собом доноси и једну нову могућност ослобађања.

Тако је човек Запада ступио у једну епоху, у којој саме идеје више нису довољне. Он мора да надвлада све филозофије и доктрине разних учења и да се пробије до реалности, ако у актуелном Сада, жели да има удела у гностичком избављењу. То посвећење је хришћанска тајна оздрављења нове ере, већ споменути пут трансфигурације, процес измене личности. Дакле, не ради се о цепању или култивацији личности, него о алхемијском преображају који кандидату доноси потпуну обнову, и то свести душе и тела.

Трансфигурација је у пракси примењено учење о поновном рођењу. У Светом Писму и у универзалном учењу свих времена, тај процес настајања новог човека је записан као незаобилазна нужност да би се надвладала смрт, и доспело у вечно Божје краљевство.

„Гледај, учим вас тајну оздрављења, тајну исцељења: Ми ћемо бити промењени. Пролазно се мора заоденути непролазним, смртно бесмртним; тада ће се испунити реч што стоји записана: Победа прогута смрт." Вама је сигурно познато обећање апостола Павла. У њему је изражена основна мисао, циљ јеванђеља, поновно рођење човека за прави живот. Све док се човек не усклади са правим смислом овог света, он у ствари покушава да плива против универзалне струје живота, због чега његовим животом управљају и сатиру га земаљске снаге.

Божанско поље живота постојало је пре постанка видљивог универзума. Тако данашњи човек то краљевство не може да спозна својом свешћу, оно му је ипак ближе него руке и ноге: јер је једна духовна искра, један принцип тог краљевства које није од овог света, још присутан у човеку као последњи остатак. Међутим, због човековог егоцентричног понашања, он не може да буде делотворан. У том атому искре Духа спавају велике спсобности, које су у стању да поново створе небеског човека. На том темељу почива целокупна тајна оздрављења, неисцрпна дубина животног обећања апостола Павла. На тој основи, мора поред природног човека да настане један сасвим други човек, сасвим друга личност која је истовремено на овом свету, али не и од овог света; рођена не од воље човека већ из Божанског духа.

Интернационална школа Златног ружиног крста се никад не надовезује на мистичне, окултне, интелектуалне или уметничке способности ученика. Она нуди нешто друго, много више од саме филозофије највише мудрости. У њој се не увежбава биолошка свест мозга, не полажу се испити нитидодељују дипломе. Истинском ученику се отвара пут којим он може да иде. Он ће на том путу учити како да се постепено ослободи деловања животних закона. који се на овом свету сматрају природним, и како може да се прилагоди законима новог животног поља. Јасно је да то проузрокује извесне, далекосежне последице у животу озбиљног ученика.

Фундаменталном променом у ученику и уз помоћ снага које су концентрисане у пољу школе мистерија, може поново да настане бесмртно биће. То розенкројцери називају трансфигурацијом, што значи: одложити стару природу и њену одећу, и обући одећу нове природе.

Трансфигурација или поновно рођење душе, није стање унутрашњег просветљења, већ се састоји од буђења бесмртне душе и од поновног успостављања божанског тела. Тек тада постаје могуће повезивање са Универзалним духом, то значи са Богом, а поновно улажење у првобитно људско животно подручје тада постаје чињеница.

Све у свему розенкројцери, настали у доба реформације и верских протеста, први су који у ширим размерама реактуализују и реафирмишу гностику. Током готово четири века постојања имају и успоне и падове. Данас имају своје фракције и огранке широм света, са варирајућим бројем чланова, између 500.000 и једног милиона.

Мећутим, као иницијанти гностике остављају још већи траг. Настаје права бујица универзалистичко - спиритуалних друштава, како под њиховим окриљем, тако и аутохтоних. Оснивају се теозофска и антропозофска друштва, те велики број гностичких група и секти. Нажалост, и сатанисти широм света, као што је већ речено, користе инструментарије и делове доктрине розенкројцера. Сама идеја поседовања тајних знања уз неизбежно давање ауторитета и значаја имаоцу истих, уз пирамидално устројство и строгу хијерархију постаје широко експлоатисана и међу групама које су имале сасвим друге, политичке и комерцијалне циљеве, као што је случај са масонима и илуминатима.

Преузето из књиге ''Верске секте и православље'', Зоран Луковић, као и сви остали објављени текстови.

[oslonac]

Evo jedne zanimljivosti koju sam našao "slučajno" na internetu. Naime, radi se o ličnosti koja se pojavljuje diljem svijeta...

Od svojega iznenadnog pojavljivanja 'iz ničega' u Nairobiju u Keniji 11. juna 1988, Maitreja se još mnogo puta čudesno pojavio pred ljudima.

Interesuje me da li neko nešto više zna o ovome i o kome se u stvari radi? Da li je po srijedi neki propagandni trik NWO?

Nešto više o Maitreji na link:

http://www.share-international.net/hrv/maitreja/tko_je_maitreja.htm

[Дарко]

Brate, ovde pise o tome nesto detaljnije: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6440.0.html  bighugbighug