Разговори о сектама - опасност око нас

[suza]

interesantno  ,komplikovano zar u tom carstvu  vodi  se  knjigovodstvo ,cudno

[Дарко]

То знају само Јеховини сведоци  :0104cheesy:

[Дарко]

КАКО ВОДИТИ ЈЕХОВИНЕ СВЕДОКЕ КА ИСУСУ - ОСАМ ПИТАЊА НА ТЕМУ КАКО МОГУ ДА ОСИГУРАЈУ СВОЈЕ СПАСЕЊЕ

Питање бр. 1: Шта тачно треба да урадим да бих се спасао и задобио вечни живот?

ЈС одговор: Морате више учити о Јехови (Јн 17,3) и слушати Његове заповести да би сте се спасли.

Питање бр. 2: Након учења о Јехови шта још треба да урадим? Да ли треба да се придужим твојој религији? Ако се придружим твојој религији, да ли сам онда спасен?

ЈС одговор: Да, треба да постанете Јеховин сведок, али не, нећете бити спасени ако не ''издржите до краја'', до Армагедона.

Питање бр. 3: Значи, ако издржим до Армагедона онда сам спасен? Да ли сам ја савршен?

ЈС одговор #1: Не, нисте спасен, нити још увек имате сигурност у вечни живот. Нисте савршени, али ћете постепено то постати током 1.000 година.

ЈС одговор #2: Да, ви сте спасени, али не, ви нисте савршени. Постепено ће те постати саврштени током 1.000 година.

Хришћанин одговора: Како могу бити спасен у том тренутку ако нисам савршен? Будући да ћу и даље бити несавршен током 1.000 година, не значи ли то да могу учинити велике грехове које ме могу коштати вечног живота? Да ли ово значи да нисам спасен док не постанем савршен?

ЈС одговара: Да, у праву сте. Нисте заиста спасени док не постанете савршени.

Питање бр. 4: Дакле, ја сам у том савршеном свету, али нисам спасен нити савршен. Колико дуго морам издржати да не учиним велики грех да бих се спасао и задобио живот вечни?

ЈС одговор: Мораћете издржати 1.000 година. На крају хиљаду година бићете савршени, али се морате суочити са Сатаниним завршним тестом који ће одредити вашу лојалност према Јехови Богу. Ако прођете тај тест, бићете спасени.

Питање бр. 5: Како то да урадим? Можете ли ви издржати хиљаду година не правећи грехове пошто још увек нисмо савршени? Шта ако издржим 999 година, а у последњој години паднем баш пред Сатаниним завршним тестом? Хоћу ли бити заувек уништен?

ЈС одговор: Да, ако погрешите у току хиљаду годину ризикујете да будете заувек уништени, али на крају, ви ћете бити савршени, тако да не треба да страхујете од Сатаниног завршног теста.

Питање бр. 6: Ако Адам и Ева нису могли проћи Сатанин тест а били су савршени, какву гаранцију ја имам да ћу бити у могућности да га прођем? Како могу да будем сигуран да нећу пасти у току 1.000 година када су Адам и Ева пали а били су савршени, а ја нећу бити савршен до краја 1.000 - те године?

ЈС одговор: Слажем се да ће бити тешко, али дајмо најбоље од себе. За разлику од Адама и Еве, који су пали одмах на почетку, ми ћемо имати 1.000 да бисмо постали јачи у нашој послушности и оданости Јехови, тако да на крају, ако стигнемо до њега, сигуран сам да нећемо пасти.

Питање бр. 7: Шта ће бити завршна тачка Сатаниног теста ако је људима немогуће да падну на том тесту? И какву гаранцију имамо да нећемо након 1.000 година тешког настојања да постанемо савршени, паднемо због неког греха на том путу савршености?

ЈС одговор: У праву сте, ми немамо загарантовано спасење све док не прођемо завршни Сатанин тест.

Питање бр. 8: Када је Исус умро, да ли је Он Својом смрћу платио све наше грехе или само неке од њих? Ако је Он Својом смрћу отплатио све наше грехе, који грех ја могу да учиним а да Га он није отплатио, да ли ћу у том случају изгубити вечни живот иако је Исус отплатио све наше грехе?

ЈС одговор: Нема одговора............... 

Надам се да ће вам ови текстови помоћи у вођењу Јеховиних сведока ка истини....... :0104cheesy:

[Дарко]

Ваишнавска верска заједница Харе Кришна

Међународно удружење за свесност Кришне

У индијском пантеону доминантно место заузима индијско свето тројство:

• Брама, творац

• Вишну, одржаватељ и чувалац

• Шива, преобразитељ.

Знамо да су аватари бога Вишнуа између осталих Рама и Кришна, а очекује се долазак месије Калке, такоће Вишнуовог аватара. Говорили смо такође и о путевима богопознања и духовног уздизања у хиндуизму који воде преко самоспознаје, дакле путем понирања и стапања у универзалну, божанску, неусловљену свест, а да је предуслов за то просветљење појединачна свесност која подразумева анализу и знање о покретачким силама природе и психоменталне активности. Свесност нас води ка универзалној свести, ка самоспознаји и самим тим богоспознаји. Тада се свесност, знање које нас је довело до универзалне свести, брише, а остаје та универзална свест сједињена са божанском.

Дакле, припадници верске групе о којој је овде реч јесу следбеници бога Вишнуа, кроз поштовање његовог отеловљења на Земљи, аватара Кришне. Живот, учење, поруке и поуке, дакле свесност Кришне, јесте пут самоостварења, тј. самоспознаје, а самим тим и богоспознаје.

Кришна је, иначе, био саветник и старешина индијског ратника и јунака Арђуне, коме, кроз небеске и етичке законе, открива виши смисао живота. После се Кришна трансформише у пастира и постаје омиљен, нарочито код жена. Све то забележено је у староиндијском епу „Махабхарата", и то у делу који се зове „Бхагавад гита".

Култ Кришне врло је распрострањен у Индији. Постоје Кришнини храмови, вртови, празници, тј. дани Кришне у Индији. Међутим, ово масовно поштовање Кришне у Индији нема везе са „Ваишнавском верском заједницом Харе Кришна" (у даљем тексту: ВВЗ) нити се одвија у оквиру ње. Њени чланови носе одела боје шафрана, брију главе попут индијских светих људи и дају себи индијска имена, али окупљају углавном људе са Запада. Да кажем и то да су храмови ВВЗ реплике индијских храмова и налазе се у земљама Западне Европе и Америке. Кришна је, свакако, један од највише обожаваних аватара у Индији, али је ВВЗ посебно, међународно, аутохтоно удружење настало на Западу.

Пре него што кажем нешто о оснивању Харе Кришне, подсетићу да је пре пет векова живео овоземаљски живот Шри Кришна Чаитанја Махапрабху. У Индији га зову златним аватаром, сматрајући га реинкарнацијом Кришне. Творац је мантре (песме) „Харе Кришна", упражњавао је бакти јогу (јогу љубави и преданости) и остваривао ју је кроз мантрање. Како је говорио његов пратилац Нитјананда, „довољно је имати код куће Чаитанјину слику и певати мантру „Харе Кришна", те спознати тако бога". Као неку врсту упутства Чаитанја прописује осам врста моћи које мора имати сваки јогин тога времена:

• да може постати мањи од атома;

• да може постати већи од планине;

• да може постати лакши од ваздуха;

• да може постати тежи од сваког метала;

• да може по својој вољи изазвати сваки материјални учинак - материјализовати предмете;

• управљати другима попут Господа;

• слободно путовати унутар и изван универзума;

• може изабрати место своје смрти, и место свог поновног рођења.

Циљ сваког духовног уздизања јесте достизање односа са Кришном, а то је самим тим и достизање савршенства живота, проповедао је Чаитанја.

„После много рођења и смрти онај ко заиста има право знање предаје се мени (Кришни, прим. З. Л.), знајући ме као узрок свих узрока и свега што постоји. Таква велика душа је веома ретка." Тако стоји у епу, а Чаитанја, као што је већ речено, предвиђа могућност самоспознаје кроз бакти јогу и мантру „Харе Кришна".

Оснивач ВВЗ је Шри Шримад А. Ц. Бактиведанта Свами Прабупада (1896-1977). Он је десети учитељ у традицији Шри Кришне Чаитанје Махапрабхуа. Рођени Индијац, пре свог мисионарског рада био је успешни пословни човек у Бенгалу. Међутим, 1959. прихвата санјасу (одвојен монашки живот) и активно и потпуно предано почиње свој мисионарски рад. Пошто по правилима санјасина нема право да поседује или зарађује новац, бригу о породици и сав свој иметак препустио је синовима. На сугестију свог учитеља Шри Шримада Бактисиданте Сарасватија Такура, одлази у САД, да на енглеском језику преноси свету ведско учење. Тако је у Лос Анђелесу 1965. основао „Међународно удружење за свесност Кришне" (у даљем тексту: МУСК), познатије као Харе Кришна, у преводу „вољени Кришна". Удружење је засновано на екстатичком обожавању Кришне, што ћу касније објаснити. Веома активна мисија Свамија Бактиведанте дала је немале резултате. Основао је издавачку кућу „Bhaktivedanta Book Trust" у Лос Анђелесу. Он сам написао је преко осамдесет књига преведених на седамдесет језика. Отворио је 108 храмова широм света, има око 10.000 иницираних чланова и на милионе следбеника (око десет милиона) у целом свету. Центар Харе Кришне за Европу је у Шведској. После његове смрти наследило га је више гуруа. Област источне Европе држи девет гуруа.

Учење Свамија Бактиведанте покушаћу да представим што верније и објективније, наводећи повремено цитате из „Бхагавад-гите", као и из најпознатије књиге Свамија Бактиведанте, „Наука о самоспознаји".

Следбеници Харе Кришне су бакте (посвећеници), па су, самим тим, декларативно, и њихов живот, систем вредности, верско - обредна дисциплина, рад и навике у складу са њиховом верском припадношћу. Циљ живота јесте излазак из круга реинкарнација, реализација сопствене духовне суштине и вечни живот у оквиру свесности Кришне. По „Бхагавад-гити", сва бића су делићи божји, а делићи су намењени служењу целини. Пут до вечног живота и изласка из круга реинкарнација јесте пут свесности Кришне. Бити и делимично успешан на овом путу у овом животу јесте велики напредак, јер обезбеђује рађање добрих верника у породици у наредном животу, те тако ствара велику шансу за остварење вечног живота или барем за даље духовно усавршавање и коначну реализацију. Постоји, наиме, 8.400.000 телесних облика од којих добијамо један, у зависности од сопствених заслуга, врлина и навика у претходном животу. Посвећеност припадника ВВЗ толико је изражена да, рецимо, наши суграђани тврде да су они пре свега посвећеници Кришне, а тек узгред деца тог и тог оца и те и те мајке. Такође, нација им је небитна, а да им је „демонизовано" окружење интересантно само уколико пристане да крене путем буђења свесности Кришне.

Такође ће Свами Бактиведанта у САД својевремено рећи: „Ви нисте Американци, ја нисам Индус. Ми смо само духовна бића, душе." У својој књизи „Наука о самоспознаји" оснивач Харе Кришне каже: „Духовно тело је тело које је ослобоћено смрти, рођења, болести и старости. Оно је вечно, пуно знања и блаженства. Различите жеље стварају различита тела. Све док желимо разне врсте ужитака морамо прихватити разне врсте материјалног тела/дакле, у том случају круг реинкарнација се продужава, прим. З. Л./. Кришна, бог, толико је љубазан да нам даје оно што желимо. Ако желимо тело тигра /мисли се на будући живот појединца, прим. З.Л./. снажно и са зубима којима можемо хватати животиње и сисати свежу крв, Кришна ће нам пружити прилику... Ако желимо тело бакте, даће нам такво тело... Ако се неко бави јогом, процесом самоспознаје и из неког разлога не успе да доврши процес, пружа му се још једна прилика. Тако се рађа у чисто браманској, или богаташкој породици и добија све услове и погодности да заврши процес."

Из „Бхагавад-гите" навешћу речи Кришне упућене Арђуни: „Драги мој Арђуна, ако неко схвати моју појаву, одлазак и делатности, само због тог разумевања пружа му се прилика да се после напуштања овог тела роди у духовном свету." Дакле, да разјасним: хоће се рећи да свако кад - тад мора да напусти ово тело, при чему онај који је схватио Кришну неће бити присиљен да прихвати још једно материјално тело, већ одлази директно у духовни свет и „рађа се на једној од духовних планета", како каже Свами Бактиведанта у књизи „Наука о самоспознаји". Он такође у истој књизи каже:

„Душа је честица мања од атома. Сићушни делић бога, то је душа; она има божанске особине као што капљица воде има све састојке као и велика вода. Душа се сели из тела мртвог у ново тело (мења одело). Душа на еволутивном путу иде, сели се, рецимо из тела водених животиња, у биљке и дрвеће, затим инсекте, птице, животиње, па затим у нецивилизоване људе, а после тога у цивилизоване љуе. Еволуира, дакле, одело душе, а она остаје једна, непроменљива, вечна. Телесно схватање живота које се манифестује, рецимо, кроз сладострашће, националности, конфесије јесте глупост и по томе се не разликујемо од паса и мачака. Нације и вероисповести само су врсте одеће."

Постоје разни облици грешних тела и према степену грешности живо биће добија материјално тело. Зато наш прави проблем није како да једемо, спавамо, размножавамо се и бранимо, већ како да добијемо нематеријално тело, духовно тело. То је коначно решење свих проблема. Кришна обећава:

ако се предамо, ако постанемо потпуно свесни Кришне, уједно ћемо се заштитити од свих последица грешног живота. У овом добу једноставно певајте мантру „Харе Кришна". Нема другог начина. Људи су збуњени многобројним процесима самоспознаје. Не могу се бавити правим обредним процесима медитације или јоге. То није могуће. Зато господар Чаитанја каже да ће онај ко прихвати овај процес певања одмах постићи ниво самоспознаје. Овај процес певања који је господ Чаитанја понудио за постизање љубави према богу, зове се санкиртан (у преводу „потпуно славље"). Певање „Харе Кришна" је трансцендентни процес, процес оживљавања изворне свесности. Постоји осам врста трансцендентних заноса који можда одмах неће бити присутни код почетника, али даљим певањем и духовним узрастањем хоће:

1. ошамућеност

2. знојење

3. јежење коже

4. запињање у говору

5. дрхтање тела

6. лагана вртоглавица

7. плакање у заносу

8. транс

Мантра „Харе Кришна", позната и као „маха мантра" („велика мантра") изводи се уз помоћ бројанице. Ако бројаница има 64 куглице, креће се мантрањем од прве до последње куглице. Држећи се за сваку од њих понавља се 16 пута мантра „Харе Кришна". Укупно се у току сваког киртана (службе) мантра понавља 1.024 пута.

„Маха мантра" гласи овако:

„Харе Кришна, Харе Кришна,

Кришна, Кришна, Харе, Харе,

Харе Рама Харе Рама,

Рама, Рама, Харе, Харе."

Вољени Кришна (2 х)

Кришна, Господе (2 х)

Вољени Рама (2 х)

Рама, Господе (2 х)

Свами Бактиведанта такоће каже следеће: „Не само што време садашње није приступачно правој мистичној јоги него и Веданте које се могу читати тешко се могу разумети на прави начин, јер су тумачења вишеструка. Мантра, то јест певање Харе Кришна је довољно за посвећеника Кришне, за Бактија... Да се вратим, немојте мислити да је Покрет свесности Кришне нова религија која не признаје Бога. Бога можемо звати Алах, или Кришна, или неким другим именом, али која религија не признаје Бога. Ми једноставно поучавамо људе да воле Бога. Привлаче нас разне ствари, али ако своју љубав посветимо Богу бићемо срећни. Немојте волети само дрвеће, биљке или инсекте. То вас, свакако, неће потпуно задовољити. Научите да волите Бога. То је мисија Чаитанје Махапрабуа. То је наша мисија. Трансцендентална вибрација настаје певањем Харе Кришне, те узвишен процес (осмишљавања) наше трансценденталне свесности. Као живе духовне душе ми смо свесни Кришне, али смо загађени од памтивека. Наша свесност је сада загађена материјалном атмосфером.

Материјална атмосфера, окружење, у којем живимо назива се „маја", у преводу „оно што је илузија". О савременим јогинима и гуруима Свами Бактиведанта каже: „Они су лакрдијаши и преваранти. Не знају шта је права медитација, користе нестандардне методе, незабележене у ведским списима."

Осим што потире значај нације и конфесија, хришћанима се Свами Бактиведанта Прабупада обраћа на више места на следећи начин: „Ко постане свестан Христа, тај је свестан Кришне. /.../ Ми Исуса Христа поштујемо као нашег гуруа, јер проповеда свесност Бога и зато је и наш духовни учитељ."

Свами Бактиведанта и прекорева хришћане: „Уместо што држите затворене цркве, понудите их нама. Ми бисмо тако певали божје песме 24 сата на дан /,../ Такође мислим да би хришћански свештеници требало да сарађују са Покретом за свесност Кришне."

Као и сви Индуси, чланови овог покрета сматрају краву светом животињом, или, тачније, другом мајком чије млеко користе као и мајчино. Било би, чини ми се, интересантно навести и речи оснивача ВВЗ о криминалу, тачније о криминалцима: „За разлику од побожног човека који има чисто срце, криминалац има нечисто срце. Та прљавштина је као болест и манифестована је у виду необуздане пожуде и похлепе. Дакле, многи људи болују од те болести и зато је криминал раширен. Кад људи прочисте срце од те прљавштине криминал ће нестати. Најједноставнији процес прочишћења јесте заједничко певање божјих светих имена, санкиртан, који је и основа покрета свесности Кришне."

Исхрана је посебно поглавље следбеника ВВЗ. Пошто следбеници Кришне себе сматрају бактама то подразумева посебан режим исхране у складу са учењем које следе. Како све на свету, и животиња и биљка, имају душу, то је исхрана пре свега строго вегетаријанска да се у циљу исхране не би убијало и тиме чинио грех. И сам оснивач заједнице је својим следбеницима, спремајући ову храну, дао препоруке, то јест неке рецепте, који се ревносно поштују. Тако ће се у кухињи уз другу вегетаријанску храну обавезно спремати и нудити чапатије (погачице од непросејаног брашна), дал (супа од поврћа) и ги (путер). Ова храна која се спрема у храмовима Харе Кришна зове се прасадам или господова милост. Она најпре одстоји око пет минута у току специјалне молитве којом се нуди Кришни, па тек потом следбеници обедују. Исхрана прасадамом сматра се причешћем Кришном и делом обреда заједнице.

[Дарко]

Прилика је да се овде каже како припадници Харе Кришне проводе дан у храму.

Буђење је у 4 сата ујутро. Од 4 до 9 је служба, служи се Кришни, кроз велику мантру уз помоћ бројанице на већ описан начин, шеснаестоструким понављањем мантре на сваком зрну куглице, укупно 1.024 пута. То су личне медитације. Осим њих предвиђено је и колективно извођење велике мантре уз колективно певање, тзв. санкиртан. Санкиртан припадници Харе Кришне изводе и на јавним местима. Од 9 до 17 сати најпре се доручкује, потом свако иде на своје задужење, било везано за храм (чишћење, припрема хране), било везано за мисију (продају књига, пропагандног материјала), или се обављају пробе за јавне наступе (вокално-инструментални састав „Нитјананда" из Београда, који чине чланови Харе Кришне из Београда с времена на време одржава добро посећене концерте), а ангажовали су се, на нашим просторима до пре неку годину, и хуманитарним радом у организацији „Food for Life" („Храна за живот"). Од 17 до 19 сати је вечерња служба. Најважнија и најпосећенија служба је недељом у 10 сати коју посећују и бивши иницијанти, симпатизери и гости. Духовно уздизање подразумева својеврсно рангирање. Ко достигне највиши, трећи степен, тај се смрћу сигурно утапа у Кришнин свет, у вечно блаженство, остварује циљ, прекида круг реинкарнације, те се са својим духовним телом вечно насељава на духовној планети. Заслужити тако нешто значи претходно ревносно служити Кришни и беспрекорно се држати моралног кодекса заједнице и то:

• беспрекорно се држати вегетаријанске исхране (избачени су месо, риба, јаја);

• забрана предбрачног и прељубничког секса;

• забрана конзумирања свих опојних средстава дроге, алкохола, кафе па чак и чаја;

• забрана коцкања.

Посебна карактеристика припадника ВВЗ јесте прихватање система друштвених сталежа карактеристичних кроз историју за саму државу Индију, на којем почива и сама верска цивилизација а који се зове „Вернашрама дарма" и обухвата 4 степена, 4 друштвено-социјална сталежа и 4 духовна сталежа:

Брамани -  духовници, свештеници, научници

Кшатрије -  управљачи, ратници

Ваишије -  трговци, занатлије, пољопривредници

Шудре -  радници, слуге;

по другом критеријуму имамо:

Грихасхе -  породични људи

Ванапрастхе - они који су се одвојили од породице

Врамачаре -  они који живе у целибату

Санјасине -  монахе.

Крајњи циљ је опет обожавање Кришне, које спроводи свако у свом друштвеном сталежу. Судбина сваког је у свом сталежу у којем живи. Срећа и несрећа се не могу спречити, зато не треба трошити време на свакодневицу, него се треба у потпуности и предано посветити духовном напредовању у оквиру Покрета за свесност Кришне, сходно свом друштвеном и духовном сталежу.

И баш у последње време, уз мисионарско проповедање и подучавање из чисто религиозних и мисионарских побуда, следбеници Харе Кришне после смрти Свамија Бактиведанте (1977) посебно инсистирају и на ширењу идеје о кастинском уређењу друштва на глобалном плану. То бих илустровао наводима везаним за организацију државе и друштва на кастинском принципу коју ВВЗ заговара. Биће то извод из предавања др Александра Дворкина, руског теолога и стручњака светског гласа за питања верских секти, одржаног октобра 1996. у Дому Војске Југославије, на конгресу о тоталитарним и деструктивним верским сектама.

„Ипак, уз сву своју самокритичност, кришнаити се не одричу своје основне доктрине концепције Варнашрама, која је и до данашњих дана остала формулисана у књизи „Варнашрама манифест социјалног разума" (Њујорк/Лос Анћелес/ Вадуц/Бомбај, 1981. Странице цитата дате према немачком издању. Превод са немачког: П Чиплин).

Њен аутор је Његова Божанска милост Ом Вишнупада Парамахасма Парирајакарја Астотарасата Шри Шримад Харикеши Свами Махарја Вишнупада Ахраја Харикеши Свами, Американац по националности, члан МУСК. Шрила Прабхупада је 1977. заузео место гуруа - вође и управника имовине. Он је врховни гуру свих кришнаита и сва његова мишљења и одлуке за њих су обавезујуће. Стога је сваки домаћи кришнаит обавезан да Варнашраму сматра божанским поретком друштва и да тежи њеном спровођењу свуда у целом друштву. Упознавање некришнаита са овом концепцијом је врло компликовано. Руководиоци секте скривају је од спољних људи, сматрајући да они нису довољно просвећени да би је схватили и применили и да би се скандализовали ако би се ближе упознали са њом. У чему се састоји та концепција? Пре свега, она оповргава основе демократије, тј. оне саме принципе на којима кришнаити инсистирају, бранећи своје право на постојање у плуралистичком друштву:

„Ако је људско друштво обезглављено, онда ће безумни људи, који нису брамани, увести свет у мучно самоуништење, и све дотле док на чело човечанства не стану брамани, неће бити мира, ни среће ни задовољства." (стр. 106)

Религиозна неутралност државе, лажно названа атеизам, проглашена је кривцем за општи пад, који се може исправити само брзим увођењем у читав свет кастинског система Варнашраме, на чијем ће челу бити руководећи кришнаити. Реч је о својеврсном освајању власти, које се може остварити кроз покоравање интелектуалне елите разних земаља и одлучан утицај на средства масовног информисања:

„Савремени друштвени систем, којем се људи осећају приврженим, може бити безболно промењен ако се примене исправни социјални циљеви које садрже прави ваишнавски

ведски текстови." (стр. 133)

Харикеши Свами желео је да искористи информациону мрежу друштва у циљу „ширења сазнања о божанственом" (стр. 136), тј. да претвори СМИ /владу, прим. З. Л./ у инструмент пропаганде свесности Кришне, надајући се, не без основа, да ће перестројка брже од свега настати у оним друштвима у којима се велики број информација може ширити без препреке. Данас се информациони канали могу злоупотребити тако што се њима плени ум човека материјалним циљевима.

Информативни слој ваишнаваца може продуховити те канале, при чему ће их они користити за то да би изазивали духовне промене у друштву. (стр. 134)

У новом друштву пред преуређени СМИ биће постављени други задаци: „У друштву Варнашрама информациони ток налазиће се под контролом брамана. То значи да ће све информације које шири СМИ морати да одговарају духовном стандарду. Друштво Варнашраме потпуно зависи од интелектуалног вођства брамана. Зато друштво Варнашраме не може да остави СМИ под контролом других снага." (стр. 146)

Све кључне позиције у СМИ заузеће виша каста брамана: „Пред браманима је задатак да обуче народ уз помоћ информационе мреже. Брамани ће постати саветници људима и одређиваће карактер друштва." (стр. 118). Глумци, коментатори, редитељи и слични остаће, напротив, као шудре нижа каста најамника, радника за новац. Ипак „сви они који одлучују које знање и информацију треба ширити редактори, новинари, сценаристи или редитељи морају бити брамани који су обучени да управљају друштвом. Под руководством брамана СМИ ће служити истом циљу, као и под садашњим материјалистичким руководством, и тиме ће управо подржавати друштвену стабилнсот. Ипак, то неће бити друштво које је запало у материјалистички ћорсокак, већ прогресивно духовно друштво. (стр. 148)

Идеални друштвени систем то је теократија уздигнута на дотад невиђену висину, која не подлеже критици и која је заснована на кастинској основи. Систем Варнашрама МУСК произилази од Свесавршеног Свевишњег. Највиши Господин опуномоћио је своје записе. Највиши Господин жели да створи Свој савршени друштвени систем (Варнашрамадхарму) у виду старања за људско друштво." (стр. 73, 88 и 81)

То друштво карактерише кастински систем. То је веома ауторитарно друштво. Чак и Харикеши Свами самокритично признаје: „Влада Варнашраме, треба схватити, није фашистички, али је суров режим." (стр. 208) Често се може срести корпоративистички опис идеалних система. Многе фашистичке идеологије воле да упоређују државу са организмом, који има главу (управљачку елиту), руке (касту полиције и војске), стомак (касту трговаца и банкара) и ноге (раднички део становништва).

На челу друштва стоји заиста умна глава која доноси одлуке, сагласне апсолутним принципима (стр. 88).

Та руководећа елита јесу ваишнавиакари, тј. они су монаси друштва и његове вође. Никакви избори нису потребни, јер „ако народ просто види како они раде и чује шта они говоре, онда је потпуно очевидно да ће им се он прикључити и следити те висококвалификоване, духовношћу и благодаћу испуњене људе који се изузетно брину о највишем благостању народа." (стр. 82)

Кришнаитски гуру изрекао је своје мишљење и о радницима који чине више од половине становништва у његовом систему друштва. Ево шта он о њима мисли:

„Професионалним склоностима шудра одговара физички посао или услуге. Шудре опслужују три друге друштвене класе. Њихов доходак зависи од задовољства које њихов рад доноси корисницима услуга. Људи који имају способност да буду шудре предодређени су да раде под контролом три више друштвене групе. Њихов основни интерес је да задовоље сопствене интересе, њих стално нешто вуче забрањеним гнусним стварима као што су риба, месо и јаја, и нарочито храна подложна труљењу. Шудра се одржава помоћу вина, вискија, пива и цигарета, често је и наркоман. Он може да прокоцка сав свој новац ради задовољења сопствених чула. Шудра није у стању да издржи ограничења чулних наслада, чак ни на моменат и првом приликом ће са огромним олакшањем да се преда зову насладе. Његово омиљено занимање је секусални живот. Незадрживо гоњен својим гениталијама, он ради даноноћно да би створио погодну ситуацију која одговара његовим похотним жељама. Шудре се увек налазе под контролом неког другог и то одговара њиховим наклоностима. Најбоље за њих је да се потчине контроли у систему Варнашрама. Тада ће коначно бити задовољни." (стр. 215, 217 и 227)

Треба приметити да ће се, за разлику од кастинског система у Индији, где се припадност касти стиче рођењем, чланови нових каста бирати још у раним фазама школског образовања: „Нико није сасвим лишен личних квалитета и нико не може да не ради у складу са својом природом. То је само питање времена када ће се код детета испољити типични симптоми одрећене друштвене класе." (стр. 143)

На тај начин човекову судбину одређује не неки неправедан слепи случај, већ владајућа елита. Свака каста добиће образовање које стриктно одговара њеном положају у друштву: „Ученици довољно способни да би се обучавали за брамане добијају довољна знања из свих филозофских и интелектуалних предмета. За друге друштвене групе то је непотребно и неумесно. Упоредо са будућим браманима пролазни курс учења похађају још само кшатрије, који ће касније заузети високе руководеће положаје. Остали чланови друштва добијају образовање које одговара њиховој касти и после тога he бити погодни за професионално испуњавање свог социјалног дуга."

Када достигне отприлике 12 година, дечак напушта своју основну школу и даље добија продужено образовање у складу са својим професионалним способностима. „Ако ученик има способност шудре, научиће га да ради одређени посао. Он ће посећивати школу дотле док не добије довољно знања за обављање тог посла и не више од тога. Затим ће напустити школу да би се бавио друштвено корисним радом.

Ученик који покаже способности ваишије, добиће дуже школско образовање, специјализујући се у областима ваишијских професија, као што су: трговац, банкар или сељак... Те професије изискују широко образовање." (стр. 144)

У школи неће бити места религиозном плурализму. У свим школама новог друштва учиће се само кришнаизам: „Што се тиче погрешних и бесмислених принципа атеиста, о њима не треба информисати децу која посећују школу Варнашрама, да не би сазнала у шта други верују." (стр. 141)

Без обзира на сталне изјаве кришнаита о њиховом стремљењу ка миру и редовних фестивала мира које они спроводе, у систему Варнашрама најважније функције поверене су војној касти кшатријама. У друштву будућности предвићени су и кшатрије - атоми, у чије задатке спада и то да духовно или уз помоћ електронике, оружјем или опремом слисте непријатеља са лица земље. (стр. 180). Носилац божанске свести, као главни у влади, мора да има могућност да води, како одбрамбени тако и освајачки рат, и да води војску у победе. Он је дужан да нападне / непријатеље друштва, прим. А. Д./, да их пороби, да неутралише њихово деловање и рђаво понашање, а затим да у њиховој земљи устроји друштво социјалне свести. (стр. 163)

Пред нама су глобални планови: „Ако једно друштво може да се промени и да прихвати духовне вредности, веома је важно да руководиоци учврсте интересе тог духовног друштва у целом свету.

Оружано супротстављање ће пружити само демонске личности, које су се целим срцем прилепиле уз атеизам и материјализам. Управо такве људе треба уништити. Тада ће се свет ослободити њихових захтева." (стр. 163)

„Шта значе глупи и сентиментални идеали живети и уживати у свету који је јасно испољио склоност ка самоуништењу." (стр. 181)

Нераскидиви део идеалног друштва то је лик непријатеља. МУСК назива своје непријатеље демонима. У овом свету живе три врсте људи: богомизабрани, демони и невини. Богомизабрани су заузели своје место службеника Највишег. Демони активно раде на томе да уништи свако сазнање о Богу. Невини образују стадо које следи за оним ко је на челу друштва. (стр. 158)

Сви грађани ћe проћи кроз обавезан систем испирања мозга. Исправне мере које је започео снажни врховни Варнашрама неће ограничавати само снажни војни утицај. Грађани оних друштава која су затрована атеизмом, добијаће инструкције од брамана, да би им се лично објаснила неопходност система Варнашрама. Лако се могу одвојити корисни елементи друштва од некорисних, позвавши сваког на заједничко певање мантре Харе Кришна. Уз заједничко певање мантри, многи људи који су сада преступници, могу се прочистити и као такви испунити важан посао за друштво. Ако се неки људи без обзира на то што је пут прочишћења био свакоме доступан, и даље понашају како не треба, неопходно је да се полиција кшатрија оштро позабави са сваким од неподобних." (стр. 163, 177)

Ево како треба дискутовати са критичарима система: „Завидне и неосноване критичаре треба позвати на дискусију са браманима само зато да би се подстакао дух народа. Као крајње средство брамани ће позвати кшатрије који ће довести у ред такве агитаторе." (стр. 165)

Изванредно је интересантна теорија о кажњавању неистомишљеника: „Пошто ће се људи у друштву Варнашрама још од рођења учити високим обрасцима људског понашања, за њихове преступе нема никаквог оправдања. Зато ће полиција Варнашрама бити довољно строга према преступницима и сурово ће их кажњавати... После првог покушаја да се ставе на прави пут истине они који први пут греше, полиција кшатрија мора да протера или уклони окореле преступнике... Примена смртне казне не подлеже расправи. У савременом друштву на смртну казну гледају као на бесмислену суровост; скоро свугде она је укинута. Али укидање смртне казне само је доказ неспособности и незнања руководилаца друштва, а никако милосрћа према убицама... Ако у складу са религиозним

законом убица буде кажњен, онда ће он сагласно закону карме бити ослобоћен посмртне казне.

Казне ће служити као средство застрашивања. Боље би било, кад би се сентименталне присталице индивидуалних слобода узбуђивале због тога што безрезервна подршка праву и поретку не узима у обзир социјално порекло и окружење преступника." (стр. 176 177).

И тако, удружење за свесност Кришне негира слободу. Када критичари тоталитарних секти говоре о одсуству слободе унутар секташких комуна, онда их оптужују за необјективност. Теорија Варнашрама је теоријска основа забране слободе, која произилази из уста самих секташа. За пропаганду и остваривање одговарајућих концепција у друштву кришнаита, као и у другим религијама младих, радо се користе правом на слободу свести и мишљења. Ипак, недопустиво је злоупотребљавати једно од основних права човека, право на слободу свести, да би се ограничила остала основна права. Као што смо видели на примеру концепције Варнашраме, у крајњој линији то доводи и до ликвидације права на слободу савести.

Потпуно је очигледно да је МУСК сурова група за освајање власти, установљена на строго

тоталитаарним принципима, која машта да те принципе прошири на читаво становништво земаљске кугле. Сматра се да је то један од покушаја најближих претеча Антихриста да припреме тле за његову владавину у целом свету."

Уз претходни текст додајемо да су се после смрти Свамија Бактиведанте појавили лидери, гуруи Харе Кришне из више области у свету промовишући се за наследника. Били су ту гуруи из више држава САД, Енглеске, Шкотске, Шведске, Холандије и Русије. Свакако је ту било жеље за лидерством, али, без цинизма рецимо и правом на располагање огромном Бактиведантином империјом. Покрет је тако, крајем седамдесетих, прилично дехомогенизован.

Истина је, показало се, да је поједино чланство уз знање локалних вођа кријумчарило и користило тешке дроге као што су хероин или ЛСД. Дрога се каналима покрета појавила чак и у Русији. Истина је да је монаштво у неким храмовима Америке живело у промискуитету. У САД, тачније у Западној Вирџинији, дешава се почетком осамдесетих година серија убистава, за које је индиректно везан вођа покрета за ту државу и својевремено један од Бактиведанти најближих гуруа.

Један тако „чедан" покрет, са чланством високих моралних принципа и дисциплине суочио се са низом афера. Ипак, предузимљивог пословног духа, са израженим атрибутима менаџера, Американац Харикеши Свама наметнуо се као домаћин, те стварно постаје први гуру вођа ВВЗ и управник имовине. Он успева да консолидује заједницу, те да углавном поврати дисциплину и уредност у храмовима.

У стратешко-доктринарном смислу заговорник је радикалног кастинског друштвеног уређења, као што је већ речено. Да ли то схватити као верски фанатизам, лидерски ентузијазам; да ли као политички анахронизам или као реалну могућност артикулисану у овом случају речником и праксом хиндуистичке традиције? Да ли је то још један пробни балон светских центара моћи то јест будућих, мада преодевених, брамана и кшатрија?

Ако је судити по посећеним концертима групе „Нитјананда", само у Београду има око 5.000 симпатизера Харе Кришне, а укупан број у Србији процењује се на 10.000. У свету их има око пет милиона, процентуално највише у земљама бившег Источног блока. Центар им је у Америци, а за Европу у Стокхолму.

На крају тема о псеудохиндуистичким сектама, послужио бих се опет једним цитатом, овог пута владике Николаја Велимировића, који је дуго проучавао индијску религију и философију и чак показивао симпатије према њима. Он каже:

„У погледу философије, Индија је најбогатија земља на свету. Све што су људи могли да измисле својим разумом смишљено је у Индији. Само је Бог једини могао људима открити нешто ново што људи нису измислили. И Бог је заиста открио људима највећу новост радосну вест кроз Исуса Христа... Кад би Индија знала истину, зашто би чекала аватаре и месије? Чека она нове, јер не верује у старе; чека месију јер је видела да јој не помаже ни Гаутама, Зен, Патанђали, Санкија / а ја додајем: Ошо, Шри Чинмој, Мехер Баба, Саи Баба, Свами Бактиведанти, прим. 3. Л/. Највећи противници хришћанства у Индији су окултисти и теозофи који мисле да су пронашли кључ мудрости у збиру свих религија и философија и који држе да је истина у мноштву, а не у чистоти."

[Дарко]

POBEGLI IZ KANDŽI SEKTE 18. avgust 2007.

Goran Todorović u ispovesti za Kurir tvrdi da je odluka suda kojom mu je dodeljeno starateljstvo nad ćerkom Hanom ispravna, jer je devojčicina majka Jehovin svedok

BEOGRAD - Veće opštinskog suda u Velikoj Plani, kojem je predsedavao sudija Dejan Rasulić, oduzelo je Mariji Arsenijević (23) iz Saraoraca kod Smedereva sedmomesečnu devojčicu Hanu jer je majka, navodno, pripadnik Jehovinih svedoka, i starateljstvo dodelilo ocu Goranu Todoroviću. U obrazloženju ove privremene odluke navodi se da je Centar za socijalni rad iz Velike Plane utvrdio da je Marija pripadnik sekte Jehovinih svedoka i da je "jedna od normi te organizacije zabrana transfuzije krvi, što može da ugrozi vitalne interese deteta".

Posle serije tekstova u kojima je, kroz razgovor sa Marijom Arsenijević, osporavana odluka suda u Velikoj Plani, redakciji Kurira putem elektronske pošte javio se otac sedmomesečne Hane Goran Todorović, koji je, između ostalog, napisao:

NIJE JOJ BILA NI NA KRŠTENJU

"Hani smo 21. jula pravili krštenje, na koje je Marija takođe bila pozvana. Međutim, ona je poručila da nju to ne interesuje, jer ne veruje ni u crkvu niti je zanima to što popovi rade na pravoslavnom krstu. Ona ima svoju veru, zna u šta veruje i ništa drugo je ne zanima. Zato nije ni došla na krštenje svoga deteta", kaže Goran.

"Od ovog leta u procesu sam razvoda sa Marijom Arsenijević u opštinskom sudu Velika Plana. Pre dve godine predali smo papire za sporazumni razvod, ali je tada Marija obećala da će se promeniti, da je prvi put u braku i da nije znala da treba uzajamno da se poštujemo. A onda je, kao grom iz vedra neba, osvanula u dnevnoj štampi njena priča da sam ja kidnapovao dete i pobegao iz zemlje!", piše Goran naglašavajući da je privremena mera doneta 13.7.2007, a da je on iz zemlje izašao 23.7.2007. godine, što znači 10 dana kasnije.

"Marija je na prvom ročištu izjavila da jeste pripadnik Jehovinih svedoka, a sada tvrdi da nije. U tekstu navodi da je sud dodelio sedmomesečnu bebu ocu iako je dete još sisalo, što nije tačno, jer je prestala da je doji još u četvrtom mesecu, što je, takođe, izjavila na sudu i Centru za socijalni rad u Velikoj Plani. Kao razlog za razvod i porodične probleme Marija je navela to što je ona Jehovin svedok. Međutim, to je samo jedan od razloga, jer smo imali mnogo veće probleme. Ona je redovno odlazila od kuće bez mog znanja i radila šta je htela dok sam ja radio. Ucenjivala me je da joj kupujem najskuplje stvari, iako je uporno tvrdila da nije materijalista. Skoro godinu dana odlazila je na skupove Jehovinih svedoka a da ja to nisam ni znao. Kada se Hana rodila, i nju je vodila na te sektaške skupove... Inače, svi u selu Saraorci kod Smedereva znaju da je Marija Jehovin svedok, kao i njena majka, baba i deda itd. A sada Marija, pored svega, tvrdi da nije to što jeste", piše Todorović i dodaje da je za tri sedmice, koliko je u Belgiji, Marija samo dva puta pozvala da pita kako je Hana.

(E. K.)

[Дарко]

ПРАВОСЛАВНИ ПУТ И ЗАБЛУДЕ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА

 

МАРИЈА МИКЕТИЋ - МИРОСЛАВ РАДОШЕВИЋ

О КРВИ

Јеховини сведоци кажу да сви они који примају крв путем трансфузије, крше Божији закон и прљају се као када би блудничили и приносили жртве идолима. Јесте, истина је да Бог човеку забрањује једење крви. Али, да ли је трансфузија исто што и храњење крвљу? Они сматрају да јесте.1

Као поређење наводе да онај ко не би смео да пије алкохол због здравствених проблема, али би га примао интравенозно, не би тиме ништа променио, јер је свеједно како алкохол доспева у његов организам. И постављају питање: да ли онај који никада не уноси крв кроз уста, али то чини путем трансфузије, слуша Божију заповесет? Дакле, да бисмо решили теолошки проблем да ли слушамо Божију заповест о неједењу крви ако примамо трансфузију, довољно је решити дилему да ли је трансфузија исто што и једење крви?

Уносећи храну интравенозно она бива, путем крви, дистрибуисана у све делове организма где се искориштава. Да ли се исто догађа и са крвљу? Не! Из простог разлога што крв, примљена путем трансфузије, преузима и наставља да врши исту ону функцију коју је имала и у организму даваоца, тј. функцију јединог течног ткива у организму задуженог за пренос хранљивих материја, кисеоника и отпадних материја између појединачних органа и ткива. Она, дакле, не бива употребљена као храна, што Јеховини сведоци покушавају да докажу. Ово можемо утврдити простим експериментом: узмите литар физиолошког раствора или глукозе и унесите га у организам интравенозно (што може потрејати и до дванаест сати). Шта ће се догодити? Ништа, јер и једно и друго у организму надокнађују течност или храну! Узмите литар крви и унесите је на исти начин. Ако крв није исте групе као ваша, може се догодити да, поред великих компликација, експеримент оконча смрћу. Можда ће неки од Јеховиних сведока рећи да тако можемо примити и литар говеђе супе, па скончати! Тачно је, али ако примимо крв која је по групи идентична нашој, то се неће догодити зато што је крв ткиво и она, по трансфузији, не бива апсорбована, већ наставља да врши властиту функцију. Слична ствар се догађа када организам одбацује пресађени орган. По њиховој логици и пресађен орган би био исто што и поједен.

Дакле, трансфузија крви није исто што и једење крви, јер једењем крв бива сварена и искориштена у организму као храна, док трансфузијом крв наставља да врши своју улогу течног ткива, као и пресађени орган. Можда добијемо примедбу да и примљена крв временом бива апсорбована због века трајања крвних зрнаца, па је у том случају опет дошло до конзумирања крви. Међутим, ако овако поставимо ствари, онда Јеховисти не би смели уопште јести месо. Да ли је могуће да се из меса исцеди и последњи молекул крви? Није! Према томе, и они једу крв!

У наставку наведеног текста, Јеховисти дају објашњење да крвљу могу бити пренете разне болести, и да је третман вештачким препаратима за замену крви далеко сигурнији. Тачно је да крвљу могу бити пренете болести, али то није теолошки аргумент, већ ствар ажурности медицинског особља. Овај аргумент би био ваљан колико и захтев да никада не прелазимо улицу, јер би могло нешто да нас прегази. Да ли бисмо тражили да људи никада не користе лифт, зато што би се могао откачити, а то би резултовало несрећом? Такав је случај и са могућношћу преноса болести путем крви.

Направимо један логичан преокрет: када би Јеховини сведоци били доследни сами себи, први би требали да дају крв, јер кажу да је човекова душа у крви (иако у Светом Писму стоји да је крв душа телу тј. да га крв оживотворава). Сетимо се, Господ Исус Христос је рекао да “нема веће љубави до оне ако ко положи душу своју за пријатеље своје”. Зар не би било најприкладније за Јеховисте, ако је душа крв, ову врлину досећи управо давањем своје душе, тј. крви?

Они кажу да Бог не жели да живимо на рачун другога, али се нису запитали да ли Бог жели да дозволимо да наш ближњи искрвари на смрт? “Брините се за своје, особито за домаће”, тј. укућане, породицу, децу, не значи само брига о јелу и оделу, већ и о животу! Да ли Бог жели да својој деци не дате крв ако је потребно?

Њихово гледиште је дакле, засновано на погрешној интерпретацији  медицинских чињеница, а не на тумачењу Светог Писма. Буквализовањем и радикализовањем једне заповести, они укидају много већу заповест о љубави према ближњима, о полагању душе своје за ближње, што је чисто фарисејство! Крв не треба користити у исхрани. Канон шестог Васељенског сабора 2, као меру против оних који прекрше ову заповест, наводи искључење из Цркве. Дакле, није тачно да Црква игнорише заповест о неједењу крви. Али, као што смо видели, трансфузија је нешто сасвим различито.

Оно што је за мене далеко интересантније, јесте питање одакле порив за тако грчевито и фанатично придржавање нечега што је постављено на хипотези коју и уџбеник биологије за основну школу може оповрћи? Пошто трансфузија крви није исто што и њено једење, шта је онда то непримање крви путем трансфуије? Коме треба крв која истече из тела Јеховиног сведока одводећи га у смрт? Зар Богу?!

Ако се сетимо сусрета Гетеовог Фауста и Мефистофела, знамо да је на Фаустово питање зашто уговор који му је Мефистофел понудио мора да потпише крвљу, овај одговорио: “зато што је крв особити сок”. Зашто је крв особити сок, зашто се баш крвљу потписује уговор са сатаном? По учењу окултиста етерски аспект људског бића садржи људско “ја” (личност), а манифестација етерског аспекта у материјалном свету, по окултистима, је управо крв. Дакле, у крви је садржано и људско “ја” (његова душа, он сам). Потписом крвљу, Фауст у ствари Мефистофелу даје своје “ја”, чиме овај постаје господар његове комплетне личности. Потпис крвљу је доказ да је душа у власништву онога коме је потпис дат. Фауст је добио окултне моћи, али је потписом крвљу заузврат дао своју душу.

Добро размислимо о овоме и запитајмо се на чији уговор капље крв која истиче из тела Јеховиног сведока? Да ли је то потпис на завет са јединим истинитим Богом или на уговор са неким чији се мрачни лик назире испод њихове надасве морбидне доктрине? Јеховини сведоци ће дозволити (а то се дешавало) да им и дете искрвари до смрти, али неће дозволити трансфузију. Сваки Јеховин сведок носи уз себе и картицу на којој је захтев, да уколико му се нешто деси, лекари немају право да му дају крв.  

1. Расправљање на темељу писма, (један од приручника Јеховиних сведока), стр. 186, поднаслов: “Да ли је трансфузија заиста исто што и једење крви?”

2. 67. канон 6. Васељенског сабора

[Дарко]

Марија  Микетић

РЕЧ  РОДИТЕЉИМА  ЧИЈА  СУ ДЕЦА ЗАЛУТАЛА

У  СЕКТУ  ЈЕХОВИНИХ  СВЕДОКА

Први корак ка Православљу јесте једном заувек срушити баријере између себе и свог свештеника. "Он мрси на петак, он се коцка, напио се, блудничи..." - тако ви мислите сви до једнога и, не знајући, говорите исто што и секташи, и то им је сав аргумент против Православља. Па шта ако је такав? Можда то све чини из слабости, а не из злобе, а Бог види и зна његово срце и помиловаће га, а ти ћеш страдати због осуђивања ближњега. Не, ви одмах знате да није из слабости, него баш из злобе. Опет, велим, па шта? Њему је, као и свима, дата слобода да бира између своје пропасти и свога подигнућа, али ће дати одговор пред лицем Правде, а ти ћеш страдати због осуде. Упркос начину живота, свештенику је дата власт да разреши или веже наше грехе на земљи (Јн. 20,22-23). Он је постављен за ту службу дејством Духа Светога и његово дело је свето (Дап 20,28).

Кроз овакво уверење гледајте на свештеника као на самог анђела послатог да служи, а верујте, и више од анђела. Осим тога, чувајмо се од генерализације, од трпања комплетног свештенства у исти кош лицемерја и среброљубља. Могу посведочити да међу њима има и оних који су већ свети.

Зашто вам је важан свештеник? Зато да би вас научио вери Православној, литургијско-евхаристијској, зато да бисте имали молитвеника пред Господом, зато да бисте имали кога да упути ваше залутало дете, премда ћете ви то најбоље и најпре постићи сопственим примером. Слушајте сваку реч свога духовника као оног који ће дати Богу одговор за ваше душе (Јевр. 13,17), и не обилазите много около тражећи одговоре по мери своје огреховљености, јер има и оних који ће умногоме снисходити вашим слабостима. Слушајте једнога, макар и не говорио увек све исправно, јер ћете ви бити помиловани због послушности, а он ће одговарати за погрешно пастирствовање. Свака ваша непослушност и својевољност ставља секиру уз лепо дрво хришћанске љубави. Живите животом истинског хришћанина! Али, опрез! Нека вам мотив и основна покретачка снага не буде само избављење вашег детета, јер ће онда све бити узалуд. Основна жеља срца нека буде љубити Господа свим бићем својим и ближњега свога као себе самога.

То је сав закон из ког проистичу свих десет заповести, јер љубећи Господа нећеш бити идолопоклоник, а љубећи ближњега нећеш га покрасти или убити. А избављење деце доћи ће као награда, ако тако усхтедне Милост Његова.

Хришћанство на делу ће вас научити да не претите деци, да их не истерујете из домова, да их не кињите грдњама и псовкама (негде чак и батинама, слушала сам о томе), јер тако од њих само правите прогоњене жртве, а од себе тиране горе и од самог ђавола. То је ваше дете, и у добру и у злу, и у успону и у паду.

Благо их укоравајте не снисходећи потребама секте: не дајте новац, будите одређени о времену проведеном ван куће, доделите им задужења у домаћим пословима. У овоме их не штедите, али их и не раздражујте (Кол. 3,21; Еф. 6,4).

Осећај прогоњености је страшан мотив да се истраје у заблуди. Они би ишли и до саме смрти, ако устреба, верујте ми на реч, окусила сам и знам. Па, њима се на другој лекцији библијског студија дословце овако каже: "Можда ће ти твоји родитељи или блиски пријатељи рећи да им се не свиђа што проучаваш Библију... рођаци могу искрено да те у томе обесхрабре зато што не познају дивне истине и бла, бла, бла..." (Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи, стр. 23, пасус 23.).

Дакле, припремљени су од самог почетка на ваша прогонства. Не испуњавајте предвиђања Јеховиних сведока, они на ту карту и играју. То је ђавољи посао: дођу, унесу раздор, посвађају вас и повуку се док се ви трвете и гложете.

Друго, не рушите емоционалне мостове преко којих би вам се деца вратила ако икада посумњају, јер они итекако сумњају, често сумњају, то је човеково природно својство и они нису имуни. Тотално некритички став већ је стање озбиљне оболелости и крајњи степен слепила. Сумњајући они овако резонују: у свету немам никога, а овде се дружим са Пером и Жиком, они ме воле и ја њих, па иако све ово и није истина, имам бар та дивна пријатељства. Али ако на другој страни моста стојите ви, чисте и истинске родитељске љубави, постоји могућност да кадгод клацкалица превагне у вашу корист. Али ако прекинете комуникацију са својом децом ви сте их заувек изгубили. "Ја одлазим, ја је посећујем, кумим је и молим..." - тако ми каже једна мајка за своју ћерку која је Јеховин сведок. А знате ли шта у ствари ради? Дође на њено радно место па је понижава: "овде рмбачиш да би давала прилоге секти, а да си код куће уживала би. Ми смо стари и болесни, а тебе то не занима, учини због нас, мани се те секте, они те само искориштавају, а ти си млада..." И све тако. А она када чује реч "секта" нарогуши се и подигне бодљикаву жицу око себе, можеш да дубиш на глави ту пред њом, она те и не види.

Друга мајка је организовала да се као случајно састанемо са њеним сином, па изокола, изокола да почнемо разговор о вери. А он, чим је из највеће даљине назрео обману, покупио се и отишао презревши мајку. Један отац је закључао ћерку у собу и држао је тако данима не би ли је одвојио од момка Јеховиног сведока за кога је желела да се уда. Затекли су је како спушта низ прозор чаршаве везане у чворове и спрема се да побегне. Платили су да се момак претуче, а она је брже боље отишла и, наравно, удала се притом се обоје осећајући жртвама који подносе страдања за Јехову. Једна мајка је тако закључала ћерку, а ова побегла кроз терасу. Сутрадан се тајно вратила, али само по своје омиљене ципеле. То одлично знам: ја сам је, између осталих, крила. Професор факултета чији је син у овој секти, опростио би му секташтвo само ако би наставио факултет, а овоме образовање није ни на крај памети када чека крај света у апокалиптичном страху.

Водила сам библијски студиј са женом која је сваки пут долазила плава од масница зарађених од мужа, али је са масницама долазила све више оснаженија да истраје уверена да је на правом путу. Могла бих овако да набрајам у недоглед. У сваком случају, све су ово примери да сила никада није решење, да је једини и прави пут љубав, смирење и опраштање. Држите се неодступно свога, веру им проповедајте делима, не корите их, све везано за секту нека остане само у оквиру ваших вапијућих молитава. А децу волите, волите их бескрајно, жртвено, састрадално...

Нека опрости ваше велико и болно родитељско срце на предугој речи и што узех за право да ја, дете будући, поучавам вас како да избављате своју децу, када ни сама нисам избавила своје за којима ми "душа гине". Недостојна сам сваке ваше пажње, молим вас опростите по хиљаду пута! И за крај само још једну молбицу имам: када будете вапили Господу за спас своје деце, сетите се молитвено и моје мајке и моје сестре. Не треба да кажем њихова имена, Господ већ зна.

[Зоран]

Европски суд за људска права оспорава забрану „Јеховиних свједока“ у Русији

Европски суд за људска права прогласио је неоснованом одлуку од 2004. године о забрани дјеловања заједнице „Јеховиних свједока“ у Москви.

Овом забраном се крше чланови Европске конвенције за људска права о слободи мисли, савјести и вјероисповијести, као и члан о слободи окупљања, каже се у саопштењу Стразбуршког суда. Европски суд је такође оптужио руске власти за ускраћивање права „Јеховиним свједоцима“ на благовремену и поштену парницу.

У саопштењу се наводи да је заједница „Јеховиних свједока“ у периоду од 20. октобра 1999. до 12. јануара 2001. пет пута поднијела захтијев за ре-регистрацију, од којих ниједан није прихваћен. У марту 2004. суд је донио решење о распуштању заједнице и забрани дјеловања.

Суд је тада утврдио одговорност „Јеховиних свједока“ за учешће малољетних особа у вјерским активностима против њихове воље и без сагласности родитеља, за принуђавање чланова заједнице на разбијање породица, за повреду права и слобода личности, за угрожавање здравља грађана, за охрабривање самоубиства и одбијање медицинске помоћи на вјерској основи.

Извор: Радио Светигора

[andrej]

Врло озбиљан проблем представља став који се унисоно намеће свим државама евроазијског простора: "остварени степен људских права се не сме смањивати." Овај, по мишљењу ногих правних стручњака, непромишљени члан, налази се, на жалост, и у Уставу републике Србије (који је држава безобзирно прекршила допустивши регистрацију Јеховиних сведока).

Проблем је, наиме, у томе да је пучистички прозападни режим Бориса Јелцина увео до сада нигде на свету примењени степен либерализације - како у области економије, тако и у области "мањинских" права. Тако, чак и када је долазило до апсурда да људска и дечија права постану угрожена по основу неког "мањинског" права (рецимо "права" неке породице Јеховиних сведока да не допусте да им дете прими крвну трансфузију ни по цену живота) овакве апсурде није било могућно превазићи.

Радна група при руском министарству правде, коју предводи наш пријатељ Александар Дворкин, почела је, врло полако, да исправља апсурде наслеђене из Јелцинове ере - злоупотребу хуманитарне делатности на којој су профит остваривали неки сајентолошки центри у Русији, злоупотребе и прекршаје многих људских и дечијих права коју су вршили Јеховини сведоци...

Одлуку Европског суда за људска права (иначе нешто блискијег америчком State department-у) од неких других европских институција, треба тумачити у контексту једне врло компликоване геополитичке игре великих сила на евроазијском простору, где Европска унија још увек тежи да пронађе своје место и дефинише своју позицију.

[Jadranka1]

Meni Jehovini svedoci od svih sekti ovde najvise idu na zivce sto raspale da nas uznemiravaju svakog pocetka vaskrsnjeg posta i jos,kad vide negde umrlice,na zgradama,pravo idu na vrata tih zalosnih porodica da ih "utese".Daleko im lepa kuca.Imamo jednog sto svoje malo dete vodi za sobom ,da dete od malih nogu nauci ...

[andrej]

СПЦ данас има довољно јак утицај у друштву да јесте у позицији да захтева неке прописе којима се ограничава прозелитизам било које врсте. Надајмо се да би и ова тема једном могла да стигне на СА САБОР - али, треба неко да је изнесе у Патријаршији и Синоду. Ми годинама апелују да се у Патријаршији отвори преко потребна служба (или макар једно радно место) за праћење проблематике секти. На жалост, стално постоје неке прече ствари (попут догађаја у РП епархији - међутим, чак и ова драма у суштини има везе са сектним деловањем, али овог пута у формалним оквирима епархије саме СПЦ).

Надам се да ћемо у неком тренутку имати пријем код патријарха и Синода по питању ових предлога. Иницијатива од некуд мора да крене...

[Guest]

јел су Они беша код нас регистровани као верска заједница?

[andrej]

јел су Они беша код нас регистровани као верска заједница?

Дословни цитат саопштења министарства Вера, кога (ваљда због оправданог осећаја срамоте) више нема на њиховом сајту:

Ministarstvo vera Republike Srbije registrovalo Jehovine svedoke

Саопштење за медије 24. фебруар 2010.

Србија регистровала Јеховине сведоке

БЕОГРАД, Србија — Министарство вера Републике Србије усвојило је захтев „Јеховиних сведока – хришћанске верске заједнице“ и уписало ту заједницу у Регистар цркава и верских заједница. Регистрација је ступила на снагу 8. фебруара 2010.

То значи да су Јеховини сведоци сада званично признати као верска заједница у свим земљама у окружењу, као и у свим земљама чланицама Европске уније. Србија такође настоји да постане чланица Европске уније. Одлуком да упише Јеховине сведоке у Регистар цркава и верских заједница, Министарство вера Републике Србије потврђује вишедеценијско постојање и активност Јеховиних сведока у Србији.

На овим просторима се свакако већ дуго зна за Јеховине сведоке. Још почетком 1920-их било је Јеховиних сведока у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Тада су били познати као Истраживачи Библије и били су активни у многим градовима у Србији. Министарство унутрашњих послова је 9. септембра 1930, одобрило деловање Јеховиних сведока. Године 1953, били су регистровани у ФНР Југославији као хришћанска верска заједница.

Данас Јеховини сведоци, као међународна хришћанска верска заједница, имају више од 7 300 000 чланова који делују у 236 земаља. Њихов часопис Стражарска кула сваког месеца излази у  хиљаде примерака на 176 језика.

8086.gif dada buuuuuuu buuuuuuu buuuuuuu

Или овде:

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/30525/Jehovini-svedoci-Sekta-koja-vrbuje-sa-osmehom

[Guest]

Андреј  hvala

Њихов часопис Стражарска кула сваког месеца излази у  хиљаде примерака на 176 језика. избрисали неку нулу , а у питању су милиони!