Разговори о сектама - опасност око нас

[kajaa]

(Malo je dugacak post- prenosim sa stranice..hr.katolik)

ako je protiv pravila foruma..izbrisite..

Negdje u vašem susjedstvu je Kraljevska dvorana Jehovinih svjedoka, a u njoj je karta, sa vašom kućom na njoj. Posjet Jehovinih svjedoka je samo pitanje vremena, nije uopće upitno da li će doći, zato pomaže da znate nešto o njima. Utemeljio ih je Charles Taze Russell u SAD-u 1870-tih.

Vrlo su dobro organizirani, vrlo su aktivni, objavljuju najrasprostranjenije časopise na svijetu, ali također vjeruju u mnoštvo 'uvrnutih' stvari. Danas ćemo sresti jednog od njih. Tako nešto.

dada na vratima…

JEHOVIN SVJEDOK (JS): Dobar dan. Zovem se Russell. Bio sam u susjedstvu, razgovaram s ljudima koji su zabrinuti za ono što se danas događa u svijetu. Pogotovo nakon 11. rujna [teroristički napad na twin tower u New Yorku], međunarodna su zbivanja postala prilično zabrinjavajuća, zar ne?

KATOLIK (K): Pa, da…

JS: Drago mi je da brinete. Mislite li da je razumno očekivati da će ljudska vlada biti u stanju dovesti stvari u red?

K: Uh, pa, mislim da bi to bilo pravo čudo…

JS: Da, pa , to je vjerojatno istina. Da li ste možda religiozna osoba?

K: Da, katolik sam.

JS: O, i ja sam nekad bio katolik – ali sam otkrio da je malo previše naglaska na crkvenu tradiciju… Pa onda vjerujete Bibliji? To je Božja Riječ, znate.

K: Naravno.

JS: Onda biste željeli biti član organizacije koja stvarno slijedi Bibliju i živi ono što Biblija uči, zar ne?

K: Uh, na koju organizaciju mislite?

JS: Pa, možda ste čuli za Kulu stražaru? Objavljujemo niz publikacija s temama koje su važne svima… rado ću vam pokloniti primjerak našeg popularnog časopisa "Probudite se!" ili "Kula stražara" ako želite. [vadi van primjerke] Možda biste željeli prodiskutirati o tom što Biblija kaže kako izgleda Božja organizacija?

K: Može, evo izvolite ući. Zar vi ljudi ne idete obično u paru?

JS: Da, idemo, ali smo putem upravo naletjeli na neke mormone, i moj partner je još usred prilično duge diskusije s njima, tako da sam pomislio da bolje da ja pođem dalje. Znate, kako je sa tim sektama…

K: Aa, da. Mislim da vam trebam reći, ja sam već upoznat s nečim od tog što Kula stražara govori, i da vam pravo kažem, čini se da Kula stražara ima malo problema sa, ah, vjerodostojnošću.

Poganstvo u Crkvi?

JS: Vjerodostojnošću? Ja se bojim da Katolička Crkva ima problem vjerodostojnosti. Postala je obložena ljudskim tradicijama i svim vrstama poganskih privjesaka, a to se dogodilo vrlo rano – do vremena kad je Konstantin učinio ovo lažno kršćanstvo državnom religijom u četvrtom stoljeću, Božja prava organizacija je bila dobro i istinski zakopana ispod svih vrsta poganskih praznovjerja, kao što su Božić, rođendani, križ, obožavanje Marije, molitve mrtvima, pakao, Trojstvo…

K: Čekajte malo – kao prvo, to nije istina; a kao drugo, da li vi kažete da je bilo koja grupa koja je preuzela prakse povezane sa poganstvom otpala od prave religije Boga Jehove?

JS: Tako je, a Katolička Crkva je vjerojatno najbolji takav primjer na svijetu.

K: Znači vi osobno nikad ne bi usvojili bilo koji poganski običaj?

JS: Nikad!

K: Koji je dan danas?

JS: Ponedjeljak. [eng. Monday] Zašto pitate?

K: Pa, "Monday" dolazi od staroengleske riječi "Moon Day", dan mjeseca, poseban dan za poganske religije. A znate i koji je mjesec, zar ne?

JS: Uh, siječanj… [januar]

K: Koji je nazvan po poganskom bogu Janusu, rimski bog početaka. Ali samo zbog toga što je naš kalendar poganski, to vas ne sprječava da ga koristite kako bi planirali koji ćete dan pokucati na moja vrata, je li tako? I hej, djelujete prilično u formi – trčite malo? Koje tenisice nosite?

JS: Nike-ice.

K: Hmm, i to je pogansko; Nika je grčka boginja pobjede. Da li vi razmjenjujete prstenje kad se vjenčavate?

JS: Da, pa svi tako rade…

K: I to je došlo iz poganskog običaja. Krštenje – vi se krstite zar ne? I pogani to čine. Ali ne mislite li da bi Bog bio dovoljno moćan da preobrazi poganske stvari u nešto što je OK, ako to želi?

JS: Pa, pretpostavljam…

K: Da, pa, on to radi kad god poganin postane kršćanin, zar ne? Gledajte, čak je i obrezanje bio poganski običaj prije nego što ga je Bog dao Abrahamu kao znak svog saveza. Zato mislim da stvari nisu tako crno bijele kao što vi to mislite.

Ali hajmo govoriti o vama – imam neka važnija pitanja o Kuli stražari oko kojih ćete mi morati pomoći. Prvo je o Isusu – Kula stražara ima drugačije mišljenje o njemu nego većina kršćana.

Je li Isus Bog?

JS: Pa, on je Božji Sin.

K: Ali vi mislite da nije Bog, zar ne?

JS: Uh, ne, zapravo, on je arkanđeo Mihael.

K: Isus je Mihael?

JS: Da: 1 Solunjanima 4,16 kaže da će Isus "sići s neba sa zapovjedničkim pozivom, s glasom arhanđela i s trubom Božjom"; tako, ako Isus ima arkanđelov glas onda mora biti arkanđeo Mihael. Naposlijetku, Mihael je jedini arkanđeo koji se spominje u Pismu.

K: Zar ne bi taj redak mogao jednostavno značiti da arkanđeo oglašava njegov povratak? Ako ja kažem da sam stao uz pločnik sa škripom guma i trubljenjem, da li me to čini djelom moga auta? Uz to, odmah na početku poslanice Hebrejima, govori se o Isusu i kaže… uh, dajte da nađem… "konačno, u ove dane, [bog] progovori nama u Sinu… On koji je odsjaj Slave i otisak Bića njegova te sve nosi snagom riječi svoje, pošto očisti grijehe sjede zdesna Veličanstva u visinama; postade toliko moćniji od anđela koliko je uzvišenije nego oni baštinio ime." Dalje nastavlja "nek pred njim padnu svi anđeli Božji." (Heb 1,3-4.6) No budući da se samo Bogu treba klanjati, onda Isus mora biti Bog.

JS: To je Hebrejima 1,6, ne? Bolji prijevod tu naznačava da se odnosi samo na naklon.

K: Pa. Biblija koju imam ovdje navodi riječ "worship," što znači obožavanje. Čekajte da vidim koji je to prijevod… o, gle, to je New World Translation, koji je izdalo Watchtawer Bible and Tract Society. Ma, što kažeš na to?

JS: Dajte da vidim… Uh, gle, ta je Biblija objavljena 1961. Moja je iz 1985. Mora da je, uh promijenjena. Da, tako je, promijenjena kako bi stvari bile jasnije – ne možemo dozvoliti da ljudi idu okolo misleći da je Isus Bog, zar ne?

K: Pa, to je svakako zanimljivo. Što je sa krajem Ivanovog evanđelja  kad Toma vidi uskrslog Isusa i kaže "Gospodin moj i Bog moj!" Čini se da Isus nije imao s tim problema, ali bilo bi prilično bogohulno da on stvarno nije Bog, ne mislite li tako?

JS: To je bio uzvik hvale Bogu Jehovi.

K: Mislite? Zašto ne bi pročitali Ivana 20,27-28 iz svoje Biblije?

JS: "Zatim je rekao Tomi: 'Stavi prst ovdje i pogledaj ruke moje, i pruži ruku i stavi je u ranu na boku mojemu! I nemoj sumnjati, nego vjeruj!' Toma mu je na to rekao: 'Gospodin moj i Bog moj!'"

K: Bez brige, možda će se jedan dan i to pojasniti. Šalim se. Ima još nekoliko točaka: kao prvo, pogledajmo Psalam 102,25.

JS: O.K… "Davno si položio temelj same zemlje i nebesa su djelo tvojih ruku."

K: Što mislite o kome se tu govori?

JS: Bogu Jehovi.

K: Super. Ali znate li da se u Poslanici Hebrejima citira taj isti redak i da je on pripisan Isusu? U Hebrejima 1,8 kaže "ali za Sina" i kaže dalje u retku 10: "Ti u početku, Gospodine, utemelji zemlju i nebo je djelo ruku tvojih." Tako da imamo navod iz Starog Zavjeta za Boga koji se u Novom Zavjetu pripisuje Isusu. Dokazivanje da je Isus Bog jedna je od glavnih točaka Poslanice hebrejima. A Stari Zavjet na mnogo mjesta kaže da je sam Bog sve stvorio, dok Novi Zavjet na mnogo mjesta kaže da je Isus sve stvorio. Dakle, eto. Isus je Bog.

JS: Zapravo, jedino što je Bog Jehova stvorio je bio arkanđeo Mihael, a onda je Mihael stvorio sve ostalo.

K: Ali to nije ono što kaže Biblija. Što je sa Kološanima 1,15 -16?

JS: OVO baš dokazuje moju tvrdnju. Idemo čitati skupa, može?

OBOJICA: (ALI JS UKLJUČUJE "OSTALO" DOK ČITA): "On je slika nevidljivoga Boga, prvorođenac svega što je stvoren. Jer preko njega je sve stvoreno na nebesima i na zemlji… Sve je stvoreno preko njega i za njega. On je prije svega ostalog i preko njega je sve nastalo."

K: Vidite, ubacujete riječ "ostalo!"  Imate tu grčko-engleski Novi Zavjet sa riječima ubačenim među redke – ima li riječ "ostalo" na grčkom?

JS: Pa, nema, ali mora da tekst znači to, jer inače Mihael / Isus nije bio stvoren.

K: Upravo to! On je Bog! Naravno da nije stvoren!

JS: Ali kaže da je Isus prvorođen od svega stvorenja, što znači da je on prvi stvoren i sve je drugo, svaka druga stvar, je po njemu stvorena.

K: Da, osim što prvorođenac također znači onaj koji je već prije postojao ili koji je glava obitelji. Razmislite o kralju Davidu: on je bio najmlađi u obitelji, ali  u Psalmu 89 Bog ga naziva prvorođenim jer je kralj Izraela. Isto je sa Isusom. Uz to, ima i drugih redaka koji su još jasniji, kao Ivan 1,3, "bez nje [Riječi] ne postade ništa." Ima još nešto o čemu treba razmisliti: Isus koristi Božje sveto ime kad kaže: "Zaista, zaista, kažem vam: prije negoli Abraham posta, Ja jesam" u Ivanu 8,58. "Ja jesam" je ime koje si Bog daje u Izlasku 3,14 i bilo je bogohulno da ga itko izgovori.

JS: Ivan 8,28? Bolji prijevod kaže: "Prije nego je Abraham postao, ja sam bio."

K: "Ja sam bio?" Hej, pa i to je malo iskrivljeno. Provjerio sam u desetak različitih prijevoda i niti jedan ne kaže tako. Ja ne znam puno o grčkom jeziku, ali riječi za "ja jesam" su ego eimi, a ego znači "ja" i eimi znači "jesam," a od svega ova fraza od dvije riječi na grčkom sa takvom strukturom, najlakša je za prevesti. Čini mi se kao da je Kula stražara promijenila prijevod jer je morala. Pored toga, što mislite da bi Židovi učinili da je Isus učinio praveći se jednak Bogu koristeći Božje ime?

JS: Pa, kamenovali bi ga, ali…

K: A što kaže slijedeći redak?

JS: Uh…

K: "Na to pograbiše kamenje da bace na nj." Dakle, evo vam. A taj me iskrivljeni prijevod podsjeća na još jedan: Ivan 1,1 "U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše u Bogu i riječ bijaše…"

JS:  "bog".

K: Da, to sam i mislio da ćete reći. Ali na grčkom kaže jednostavno "i Riječ bijaše Bog" zar ne?

JS: Pa, da, ali postoje dobri lingvistički razlozi da se to promijeni…

K: Pa, to je nešto što sam ja detaljno provjerio, i ti razlozi koje Kula stražara navodi jednostavno ne drže vodu. Zaista mi izgleda da su trebali reći "bog" jer se inače nastaje velika rupa usred njihove teologije. Možemo proći kroz sve lingvističke argumente ako želite – upravo ovdje imam sumiranu fotokopiju toga – ali što kažete da istaknem samo jednu stvar. Mislim da je jedan način da se to sredi, a bez da se ulazi u zakučasti grčki jezik, bio, naći nekog tko prirodno govori biblijskim grčkim, tko je živio unutar sto godina ili tako nešto kada je Ivanovo Evanđelje nastalo, i tko je komentirao ovaj redak. Siguran sam da bi nam to dalo pomoć za uvid u to, što Vi mislite?

JS: Paa, da, moglo bi…

K: Pogodite što sam ja pronašao: da li ste čuli za Klementa Aleksandrijskog?

JS: Ne. (orginalno: Nope)

K: On je bio rani crkveni Otac, živio je u Aleksandriji, gdje je grčki bio jezik kojim su svi govorili, u kasnom prvom i ranom drugom stoljeću. Napisao je knjigu nazvanu Opomena poganima, gdje je komentirao Iv 1,1 i rekao: "U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše u Boga, i Riječ bijaše Bog."… Ova Riječ, znači Krist,…ova istinska Riječ se sad pojavila kao čovjek, On sam je bio oboje, i Bog i čovjek – Autor svih naših blagoslova". Drugdje , govoreći o Bogu i Riječi u ovom redku, on kaže "oboje znači jedno, a to je, Bog".

PAUZA: Studij spisa ranih crkvenih Otaca zove se "Patristika". Postoji golemi konglomerat spisa, i zaista je dragocjen za pokazivanje da je rana Crkva bila Katolička. Gomile kršćana protestanata postali su katolici čitajući rane crkvene Oce. Da bi imali bilo koju ozbiljnu povijesnu tvrdnju da su istinska Crkva, trebali bi dati neke dokaze iz tih ranokršćanskih spisa. Stoga sam ja pogledao u "Patristički indeks studija" Jehovinih svjedoka na Internetu – i primjetite kako kaže "Oprostite, materijal je trenutno nedostupan."

K: Sjetite se da je ovo negdje oko 200. godine: sigurno ne mislite da su Isus i apostoli bili tako jadni učitelji da se je sve ono što su naučavali uspjelo zabrljati tako rano?

Trojstvo

JS: Hej, ti su tipovi iz rane crkve zabrljali puno toga. Kao čitav način shvaćanja Boga – uvodeći ideju o tri boga, umjesto jednog pravog Boga Jehove koji je u Bibliji. To je očigledno pogansko iskrivljavanje; mnoge religije vjeruju u tri glavna boga, a jednom kad je rana crkva otpala od istine, to je jedna od stvari koje je pokupila.

K: Mi vjerujemo u Trojstvo. Ne vjerujemo u tri boga.

JS: Stvarno? Vjerujete li da je Otac Bog?

K: Da.

JS: Vjerujete li da je Isus Bog?

K: Da.

JS: Vjerujete li da je Duh Sveti Bog?

K: Da.

JS: No, eto ga. Tri Boga.

K: Da li ti je Kula stražara ikad objasnila što stvarno vjerujemo o Trojstvu?

JS: Aha, evo upravo ovdje u ovoj knjižici. Uzmi, imam hrpu primjeraka ["Trebate li vjerovati u Trojstvo?" knjižica]. Upravo smo to obradili. I potpuno je nelogično. Ne razumijem kako možete vjerovati u to.

K: Pa, ono što mi zapravo vjerujemo je da u jednoj božanskoj naravi postoje tri osobe, Otac, Sin, i Duh Sveti. Da li je Kula stražara na taj način objasnila naše vjerovanje?

JS: Ne baš.

K: To je malo neodgovorno, tako krivo predstaviti stvari. Ali nema ništa nelogično u onome što vjerujemo. Postoji velika razlika između osobe i naravi. Naša narav određuje što smo; osoba opisuje tko smo. Moja narav odlučuje što mogu učiniti – kao jesti ili smijati se ili sjediti ovdje i raspravljati o vjeri s tobom – zato što te radnje idu uz ljudsku narav. Ali ja ih činim, ja, osoba. A kad to primjenimo na Boga, kažemo da postoji jedna božanska narav, jedan odgovor na pitanje "Što je Bog?", ali postoje tri osobe koje imaju ovu jednu narav, Otac, Sin i Duh Sveti.

JS: Pardon, to još uvijek zvuči poganski. Egipćani, babilonci, čak i hinduisti, svi imaju triadu od tri boga.

K: Pa da, možda oni imaju grupe triju bogova. No da li itko od njih bilo što spominje o tri osobe koje dijele jednu božansku narav?

JS: Pa, pojma nemam koje riječi koriste…

K: Onda Trojstvo ne može biti pogansko, zar ne? Kršćanska ideja Trojstva je potpuno različita od bilo čega poganskog. Možda je teško promjeniti način razmišljanja, ali to je jedini način kako bi sve što Pismo kaže o Bogu imalo smisla.

JS: Pa, u tvojoj Bibliji piše da Bog nije Bog nesklada, nego mira, a ja nemam mir u vezi tog.

K: Ali Rusell, u tom poglavlju Sv. Pavao govori o redu u Crkvi, ne o tajnama vjere.

JS: Ha! Znači onda se slažeš da je Trojstvo tajna?

K: Naravno, ali tajna nije nešto o čemu ne možemo ništa shvatiti, kao muzej kojem su vrata zaključana; to je nešto što možemo istraživati i o čemu možemo uvijek učiti bez da iscrpimo njeno bogatstvo, kao muzej sa bezbrojnim eksponatima.

JS: Pa, još nikad nisam sreo katolika koji bi mi čak počeo to objašnjavati – oni uvijek samo kažu "to je tajna" i tu stanu. Hoću reći, ne bi li to trebao biti najvažniji dio cijele vaše religije?

K: Dobro onda – želiš li jednostavno objašnjenje ili zakučasto?

JS: Ti odluči.

K: OK onda, počet ćemo sa jednostavnim. Biblija nam kaže da je Bog ljubav, je li tako?

JS: Aha.

K: Može li ljubav stvarno postojati u izolaciji? Kako bi ljubav postojala, moraš imati nekoga tko voli, nekoga koga se voli i ljubav između njih. Kad bi Jehova Bog bio usamljena Osoba, onda ne bi bilo ničega što bi volio sve dok ne počne stvarati, što bi moralo značiti da je Bog ovisan o stvorenju u pogledu onoga što on stvarno je – zapamti, Biblija kaže da je Bog ljubav, ne samo da Bog iskazuje ljubav. Budući da svemogući Bog ne može ovisiti o onome što je stvorio, po tom vidimo da mora postojati više od jedne osobe u Boštvu: Otac je onaj koji ljubi, Sin je onaj koji je ljubljen, a Duh Sveti je ljubav među njima. Trojstvo je vječno jedinstvo ljubavi između ove tri božanske Osobe.

JS: To je jednostavnije objašnjenje? Sorry, nisi me uvjerio.

K: OK, preći ćemo na objašnjenje koje su razvili Sv. Augustin i Sv. Toma. Njihov način objašnjavanja polazi od Ivan 1,1 – "U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše u Boga i Riječ bijaše Bog." E sad, Bog je čisti duh, tako da riječ koju Bog proizvede ne može biti izgovorena riječ, bila bi više kao misao ili ideja. Pa kakva ideja koju bi božanski um proizveo može sama biti Bog? Odgovor je da je to ideja koju Bog ima sam o sebi.  Kad Bog razmišlja o samome sebi, ova misao mora biti savršena, zato što je Bog savršen, tako da što god je u Bogu Ocu mora biti u ovoj ideji koju ima o samom sebi, a ona mora biti potpuno ista kao što je i u njemu samom. Inače bi Bog imao neprimjerenu ideju o samome sebi, što je nemoguće za savršenog Boga.

I sad, Otac spoznaje i ljubi, stoga njegova ideja ili koncept njega samog spoznaje i ljubi. Drugim riječima, ideja je osoba. Mislilac i misao su odijeljeni, ali su iste naravi. Ideja, ili riječ Božja je Sin. A Bog je oduvijek mislio, tako je oduvijek bio Otac vječnoga Sina.

I tada, između dvije beskonačne osobe Oca i Sina, postoji beskonačna ljubav. Oni ljube jedan drugog svime što imaju, tako da je njihova ljubav kao oni: beskonačana, vječna, živuća, osoba, Bog. Njihova ljubav također proizvodi vječnu osobu, Duha Svetog.

JS: Uh, to je interesantno, ali baš ne kužim previše. Žao mi je. Mislim da ću se držati onoga što već znam. "Čuj, Izraele: Jehova, Bog naš, jedan je Jehova!"

K: Pa, Trojstvo nije nešto što bi čovjek trebao shvatiti kad prvi put čuje za njega. Sjeti se da Bog kaže: "Visoko je iznad zemlje nebo, tako su puti moji iznad vaših putova, i misli moje iznad vaših misli." Ali uzeti malo vremena razmisliti o Trojstvu i o ovakvim objašnjenjima je nešto što se zaista isplati.

I još jedna stvar: hebrejski ima dvije riječi za "jedan". Jedna od tih riječi znači sam, apsolutno jedan, ali druga riječ, 'ehad znači jedinstvo od nekoliko dijelova, kao što muškarac i žena postaju "jedno" tijelo, ili kao što su jutro i večer "jedan" dan, ili kao što su svi izraelci odgovarali Mojsiju s "jednim" glasom. A to je riječ koja se koristi u Ponovljenom zakonu gdje kaže da je naš Bog jedan Bog. zanimljivo, što kažeš?

Povratak u "Je li Isus Bog?"

JS: Gle, još uvijek imaš puno problema. Još mislim da nisi dokazao niti da je Isus Bog, a kamoli Trojstvo. Zašto ne pročitaš Ivana 14,28?

K: Iz moje Biblije ili tvoje?

JS: Tvoja bi trebala bit' ok.

K: Dobro; Isus govori učenicima na posljednjoj večeri: "Čuli ste, rekoh vam: 'Odlazim i vraćam se k vama. Kad biste me ljubili , radovali biste se što idem Ocu jer Otac je veći od mene."

JS: Vidiš? Kako je Isus Bog ako je Otac veći od njega?

K: OK, to je dobro pitanje, ali trebaš razmisliti što ostala poglavlja kažu o Isusovom statusu. Ako pogledaš u Filipljane, drugo poglavlje, shvatit ćeš: "Neka u vama bude isto mišljenje kao i u Kristu Isusu: On, trajni lik Božji, nije se kao plijena držao svoje jednakosti s Bogom, nego sam sebe 'oplijeni' uzevši lik sluge, postavši ljudima sličan." Obojica i Otac i Sin imaju ulogu u našem spasu. Isusov posao uključuje oplijenjivanje sebe, da postane čovjek poput nas, i uzimanje lika sluge; i tako kad on kaže da je Otac veći, on to govori iz te perspektive.

JS: Ma jel' stvarno…

K: Stvarno. Kad je njegov posao bio završen, Bog Otac povratio je Isusa u slavu koju je oduvijek imao. Čitaj Ivana 17,4-5.

JS: "Ja sam proslavio tebe na zemlji, dovršivši djelo koje si mi dao da izvršim. A sada ti, Oče, proslavi mene kod sebe slavom koju sam imao kod tebe prije nego je svijet postao."

K: Točno. Pavao definitivno misli da je Isus bio Bog – on kaže u Kološanima 2 red 9: "Jer u njemu tjelesno prebiva sva punina božanstva."

Zapravo, imam listu sa više od 20 božanskih karakteristika koje se odnose na Boga Oca i također na Isusa: kralj kraljeva, gospodar gospodara, alfa i omega, jedini Spasitelj, Stvoritelj neba i zemlje, Sudac svijeta, i tako dalje.

Križ ili stup za mučenje?

K: Fascinantna stvar je, Isus je Bog, a ipak, kao što Sv. Pavao kaže, "ponizi sam sebe, poslušan do smrti, smrti na križu."

JS: Aa, Isus nije bio ubijen na križu; nego na stupu za mučenje.

K: Mislite poput ovog? [vadi crtež: Slika Jehovinih svjedoka Isusa na stupu za mučenje.]

JS: Pa da, to je to! Križ je još jedan poganski simbol – dolazi do grčkog slova tau, koje se upotrijebljava za babilonskog boga Tamuza. Zbog toga mi nikad ne koristimo taj simbol. Osim toga, ako pogledate riječ koja se koristi za križ, vidjet ćete da je zapravo stauros, što u klasičnom grčkom znači uspravan stup.

K: Znate, to je interesantno, samo što Novi Zavjet nije napisan na klasičnom grčkom, nego na Koine grčkom, koji je drukčiji dijalekt. A u Koine grčkom, stauros može značiti uspravno uzdignut stup, ali isto tako može značiti stup sa poprečnom gredom pri vrhu, ili dvije križajuće grede. Samo pogledajte bilo koji dobar biblijski riječnik i naći ćete sve o smaknućima na staurosu, gdje je crvenilo morao nositi poprečnu gredu do mjesta gdje je već stajao uspravljen stup, tada bi bio svezan ili pribijen na gredu koju je nosio, podignut i uglavljen na vrh stupa. Možda ćete vidjeti sve dokaze o križu iz arheologije i kod crkvenih Otaca isto tako.

JS: Nisam uvjeren, a jedan od razloga je jer vi dajete previše pažnje slikama ili figuricama križeva – kao što bi i da je poganski idol. Gledajte samo, posvuda su. Zar to nije bolesno; to je kao da vam je najbolji prijatelj smaknut na električnoj stolici a vi tada idete i stavljate po sobi postere električnih stolica ili male električne stolice nosite oko vrata. Zašto radite toliku predstavu od toga?

K: Zato jer i Sv. Pavao rad: on je rekao "odlučih među vama znati ništa osim Isusa Krista i to raspetoga". I recite mi: koliko čavala vidite na toj slici?

JS: Jedan.

K: Ali nevjerni Toma kaže u Ivanu 20,25, "Ako ne vidim na njegovim rukama biljeg čavala", to je množina. Zato ja mislim da je ovdje Kula stražara u krivu. Mi častimo križ jer je tamo Isus umro za nas, tamo nam je otvorio put u nebo.

Tko ide u Nebo?

JS: Nebo? To je još jedno zastranjenje: Biblija otkriva da će biti zemaljska klasa i nebeska klasa vjernika – samo će 144 000 pomazanih iz Otkrivenja, poglavlje 7 i poglavlje 14 ući u nebo, dok će ostali živjeti u raju na zemlji zauvijek.

K: Znači vi uzimate 144 000 doslovno?

JS: Mi uvijek uzimamo Bibliju onako kako znači – kao nezabludivu Božju Riječ.

K: Ali što s onima opečaćenima iz svakog plemena sinova Izraelovih?

JS: Sjeti se, Božja organizacija je "Izrael Božji", kao što kaže Pavao u Galaćanima 6,16.

K: Hmmm, OK, koji je ono bio drugi odjeljak?

JS: Otkrivenje 14,1-3.

K: "I vidjeh: gle, Jaganjac stoji na gori Sionu, a s njime sto četrdeset i četiri tisuće – na čelima im napisano ime njegovo i ime Oca njegova!" Znaš, ja stvarno mislim da vi ne uzimate sve to doslovno.

JS: Stvarno?

K: Stvarno. Provjerite nekoliko slijedećih redaka u svakom tom poglavlju. U prvom, odmah nakon što kaže 144 000 da su bili opečaćeni iz svakog plemena Izraelova, sasvim jasno kaže o kom se radi: "iz plemena Judina dvanaest tisuća opečaćenih; iz plemena Rubenova dvanaest tisuća" i tako dalje, kroz svih 12 plemena. A onda u glavi 14 iz Otkrivenja, kad malo pogledamo slijedeći red kaže da su 144 000 "oni što se ne okaljaše sa ženama, djevci su". To bi značilo da Sv. Petar nije u nebu jer je bio oženjen; Marija nije u nebu jer nije muškarac, a vi ne možete ići u nebo jer niste Židov.

JS: Ja nisam među pomazanom klasom, tako da se ja i tako ne nadam nebu.

K: O baš mi je žao.

JS: U redu je. 144 000 pomazanih započinje s apostolima a puni broj je dovršen oko 1935. To su oni koji će vladati s Kristom i obnoviti raj na zemlji.

K: Znači da sveci iz Starog zavjeta nisu u nebu?

JS: Ne, oni će biti među onima koji će biti u raju na zemlji.

K: Čak ne ni Ilija, za kojeg Biblija kaže da je uznesen u nebo?

JS: Uh, pa ne…

K: Čak ne ni Abraham, Izak i Jakov za koje Isus kaže da su u kraljevstvu nebeskom u Mateju 8,11?

JS: Ja ću, eh, to trebam još provjeriti.

K: Osim toga, odmah nakon što su 144 000 opečaćeni iz svakog plemena Izraelova, kaže "Nakon toga vidjeh: eno velikoga mnoštva, što ga nitko ne mogaše izbrojiti, iz svakoga naroda, i plemena, i puka i jezika! Stoje pred prijestoljem " (koje je u nebu) "i pred Jaganjcem" (koji je također u nebu) "odjeveni u bijele haljine". Tako da ja mislim kad je Sv. Pavao rekao da "naša je domovina na nebesima", da je on znao o čemu govori.

JS: Slušajte, sve što je znam je da će Bog obnoviti zemlju pa će biti baš kao je bila prije nego su Adam i Eva zabrljali. Sjetite se, da je Isus rekao da će krotki baštiniti zemlju, a on je citirao Psalam 37, koji također kaže "Pravednici će posjedovati zemlju i živjet će na njoj zauvijek." Vidite, može se živjeti zauvijek u raju na zemlji [vadi sliku Raj na zemlji]

K: OK pa, da li bi se složili s ovim citatom: "I vidljivi je svemir, dakle, određen da se preozbrazi, 'da i sam svijet, obnovljen u svom prvotnom stanju, bude, bez ikakve smetnje, u službi pravednicima', sudjelujući u njihovoj proslavi u Isusu Kristu uskrslome. Nepoznato nam je vrijeme dovršenja zemlje i čovječanstva, a ne znamo ni način preobrazbe svemira. Prolazi, dakako, vanjski lik ovoga svijeta, izobličen grijehom. No poučeni smo da Bog sprema novi stan i novu zemlju u kojima će vladati pravednost i gdje će blaženstvo ispuniti i nadvisiti sve želje za mirom što se rađaju u ljudskom srcu."

JS: Zvuči dobro. Je li to iz Kule stražare?

K: Ne, iz Katekizma Katoličke Crkve. Mislim da Crkva i Kula stražara mogu ovdje imati nešto zajedničko – obnovljena zemlja igra ulogu u Božjem planu, a mnogo ljudi to previđa.

JS: Hej, to je zaista interesantno. To ni jedan katolik još nije sa mnom podijelio.

K: Pa da, ipak, imam još nešto podijeliti s vama: jedan veliki problem koji ja imam sa vjerodostojnošću Kule stražare, je činjenica da su oni zaista poznati po namještanju datuma za kraj svijeta: 1914, 1918, 1925, 1941, 1975. Sami pogledajte ove citate koje sam skupio [čita iz digitalnog organizatora]:

•  U 1894, Kula stražara je izjavila "Kraj 1914. nije datum za početak, nego za kraj vremena nevolje."

•  1914., Charles Taze Russell rekao je "Sadašnji veliki rat u Evropi početak je Armagedona iz Svetog Pisma".

•  1924. Kula stražara izjavila je: "Godina 1925. definitivan i datum jasno označen u Pismu, čak jasnije od    1914."

•  1931. rekli su "Postoji stanovito razočarenje dijela Jehovinih vjernih na zemlji što se tiče datuma 1914.,    1918., i 1925. i oni su tako naučili da odustanu od označavanja datuma u budućnosti i predviđanja što će doći stanovitog datuma."

•    1938. Kula stražara izjavila je "Armagedon je tako blizo da Svjedoci trebaju čekati dok ne završi prije nego        što se budu ženili i podizali djecu."

•  1946. rekli su: "Armagedon … treba doći negdje prije 1972."

•  1968. rekli su: "Prema vjerodostojnoj kronologiji Biblije, šest tisuća godina od čovjekova stvaranja završit        će 1975. … "šest tisuća godina čovjekova postojanja na zemlji uskoro će završiti, da, u ovoj generaciji."

•  1974. rekli su: "Čuju se izvještaji da braća prodaju svoje domove i imovinu i planiraju završiti svoje dane u starom sistemu u pionirskoj službi. Zasigurno je to dobar način da se provede kratko vrijeme koje preostaje do kraja zlog svijeta."

•  I tada nakon što je 1975 došla i prošla puno razočaranih JS napustilo je Kulu stražaru.

•  Sada Kula stražara kaže: "Prije nego posljednji članovi generacije koja je bila živa 1914. ode sa scene, sve će prorečene stvari doći, uključujući 'Veliku nevolju' u kojoj će sadašnji zli svijet okončati".

[Pogleda u JS upitno…]

JS: Kažem, baš vam je fora ta spravica koju imate. Ali čujte, zaista bih trebao poći…

K: Ali što s ovim citatima?

JS: Ej, lako je kritizirati – ali ipak na kraju Kula stražara radi ono što je Isus rekao, budni su i bdiju.

K: Da, ali za organizaciju koja tvrdi da je Jehovin "vjerni i razboriti rob", raditi hrpu lažnih proroštava čini se malo indiskretno, zar ne?

JS: Pa, kao što kaže u Izrekama 4,18: "A pravednička je staza kao sjajna svjetlost koja sve jače svijetli, dok ne bude potpuni dan."

K: Meni se čini više da posrće u mraku. Imam cijelu knjigu izlistanih kontradikcija Kule stražare, a to se ne čini baš u redu za organizaciju vođenu Gospodinom.

JS: A pa to vam je kao jedrenje. Znate, krivudanje . Jahta može ići naprijed čak i kad vjetar puše u suprotnom smjeru, okretanjem jedara tako da brod može ići natrag i naprijed s desna na lijevo, ali uvijek napredujući u pravom smjeru.

K: U hu hu. Meni zvuči više kao kad je Sveti Pavao upozorio efežane: "da više ne budemo nejačad kojom se valovi poigravaju i koje goni svaki vjetar nauka u ovom kockanju ljudskom, u lukavosti što put krči zabludi". A što kad je Kula stražara zabranjivala cijepljenje ili transplantaciju organa, a sada se te stvari smatraju dozvoljenima? Što ako netko zatreba novi bubreg, ali mu se to ne dopusti, umre prije nego što se Kula "poravna prema prilikama"? A to me podsjeća na još nešto što ima veze sa tim predviđanjima: nije li Kula stražara prorokovala da će se Isus vratiti na zemlju 1914.?

Da li se Krist već vratio?

JS: Da, i on se vratio. To nije bio njegov fizički povratak, nego nevidljivom prisutnošću.

K: A ha, znači sa točke stajališta Kule stražare, redak poput Mateja 24,30, koji kaže "I tada će proplakati sva plemena zemlje. Ugledat će Sina Čovječjega gdje dolazi na oblacima nebeskima s velikom moći i slavom" zapravo znači, "ni jedno ga pleme zemaljsko neće vidjeti jer će njegova moć i slava biti nevidljivi":

JS: Pa…

K: A to me podsjeća na još nešto. Vi ljudi imate redovite službe pričesti, je li tako?

JS: Samo za pomazanu klasu sa nadom za nebo. Samo ih je još par tisuća ostalo u ovom trenutku. Oni slave Kristovu spomen večeru svake godine na Pashu.

K: Ali to je nekako inkonzistentno, pogledaj što Sveti Pavao kaže u 1 Korinćanima 11,14.

JS: "Jer kad god jedete ovaj kruh i pijete ovu čašu, smrt Gospodinovu objavljujete, dok on ne dođe".

K: Znači ako je on došao 1914., vaši pomazani su odavno s tim trebali prestati.

JS: Govoreći o prestajanju, ja sad stvarno moram ići.

Pozdravi

K: OK, hvala što ste navratili. Nadam se da sad vidite neke od razloga zašto se ja ne želim posvetiti organizaciji koja čini se ima totalni manjak vjerodostojnosti. Moj vam je savjet da možda potražite organizaciju koja može svoje korijene trasirati sve do vremena apostola, i koja može vjerovati cijeloj Bibliji bez potrebe mijenjanja smisla nekih riječi. Zapravo, trebate potražiti organizaciju koja je zapravo razlučila listu knjiga koja sačinjava vaš hiroviti Novi zavjet sa riječima ubačenim među redke. A ono što ćete pronaći biti će Katolička Crkva.

JS: Da da, hvala na savjetu.

K: Hej, prije nego odete, 'oćete malo čokolade?

JS: E može naravno, hvala. [počinje gristi]

K: E da, dobio sam je kao božićni sv-maksim. Drago mi je da mogu tu proslavu podijeliti s vama!

JS: Nama nije, mh, dozvoljeno slaviti poganske festivale poput Božića.

K: Žao mi je da to čujem. To je još jedan dobar razlog da postanete katolik. Plus što imamo i rođendane također !

Zaključak

U redu, cilj ovog dijaloga bio je izložiti ono što Kula stražara uči. U stvarnom životu konverzacija nikada ne bi išla točno tako, i iskusniji JS bi bolje mijenjali temu da izbjegnu zakučasta pitanja. Obično bi počeli pričati o Inkviziciji ili Križarskim ratovima ili nečem i rekli da su JS pacifisti, da vole jedan drugog i da se nikad ne bore u ratovima i takve stvari. Neki od njih imali bi bolje odgovore nego što ih je naš JS imao, isto tako. Ali načelno, njihov je sistem pun rupa, i oni su zavedeni na mnoge načine.

Kada se susretnete sa pravim JS, argumentacija licem u lice često nije baš najbolji način. Većina njih su vrlo teško indoktrinirani da vjeruju Kuli stražari, i treba im pokazati manjak vjerodostojnosti Kule stražara prije nego što napravite veći progres s bilo čim drugim.

Kada svjedočite Svjedoku, ne zaboravite moliti za pomoć Duha Svetoga, i pobrinite ih se zaista slušati što govore – jer oni će vas slušati samo ako je stvarno očito da je vama stalo da saslušate njih. Ne zaboravite da oni nekoliko sati svakog tjedna treniraju kako uvjeriti druge ljude da se pridruže Kuli stražari.

(Preporuka posjetiteljima na ovu tematiku: pročitati knjigu "U zagrljaju Jehovinih svjedoka", Dalibor Durdov, Verbum, 2002.)

< «    » > 

[Дарко]

Сјајан текст Каја, хвала што си га поделила са нама, посебно ми се допао део са чоколадом  crvenilo

[kajaa]

Сјајан текст Каја, хвала што си га поделила са нама, посебно ми се допао део са чоколадом  dada

Hvala dragi brate Darko ...

pravopop , malo mi je cudno ... da je ipak uzeo cokoladu i poceo gristi ... ?

Prosle godine sam htjela polkoniti " Milku cokoladu - 300g " .... za rođenda jednoj zeni , koja je Jehova svjedok ...

i nije htjela uzeti ... Rekla mi je da oni ne slave rodjendane , i da nista ne primaju ... na ,

Nadodala mi je , ja to mogu uzeti , u znak paznje ... ali ja ne mogu je jesti .. Ne ljuti se , ali je radje daj nekom djetetu koje ce imati vise radosti s tim .. crvenilo

Tako .. da sam je tu cokoladu odmah podjela nasoj grupi .... i mi proslavili njen rodjendan .. sv-maksim

[Дарко]

isus-sinai

[kajaa]

Bila sam Jehovin svjedok-svjedočanstvo pravoslavke

Bila bih neiskrena ako ne bih priznala da me je članstvo u Jehovinoj organizaciji činilo presretnom i ispunjavalo svaki moj dotadašnji san. Kako sam mogla hodati svijetom, živjeti i disati, a pritom ne biti jehovin svjedok, pitala sam se? Zašto ih nisam srela ranije? Bila bih potpuno druga osoba! Takva se i tolika revnost začela u meni, ali, kako kažu Sveti Oci pravoslavni, mnogi revnošću nazivaju ono što je zapravo samo strast. Pa tako i ja. Mama sestre i ja redovno smo posjećivale sve skupštinske sastanke koji su se održavali u našoj neposrednoj blizini. Ukupno ih ima pet tjedno, po jedan sat. Srdačna dobrodošlica koja nam se svaki put sve toplije izražavala bila je toliko privlačna da smo, sestre i ja, riješile da s vremena na vrijeme propustimo po koji sastanak kako bi nas se zaželjeli što više. Redovni susreti neminovno stvaraju naviku, ali oni s vremenom doprinose i osjećaju pripadnosti, a meni je u to vrijeme do prihvaćanja bilo više nego do ičega, budući da sam, zbog nerazumijevanja okoline, prekinula većinu dotadašnjih društvenih odnosa. Dakle, osnovna privlačnost sekte jeste to što vam se ona nametne kao brižna majka, kao proširena porodica, važnija i požrtvovnija od biološke, koja sasijeca sve dotadašnje veze, preko kojih biste, kao preko nekog emocionalnog mosta, mogli da se vratite prijašnjem načinu života, ako ikada posumnjate. Pomisao na napuštanje sekte jeste pomisao na samoću i bezizlaznost, što sam osobno iskusila. Ljubica je sa divljenjem uvijek govorila: „Zamisli Marija, Jehovinih svjedoka ima u svim zemljama i na svim otočnim područjima! Mogu otići bilo gdje i uvijek imati nekog svog!“

Završila sam drugu godinu srednje škole i krstila se kao simbol da sam se odrekla dotadašnjeg života i predala na poslušnost Jehovi i njegovoj organizaciji. Sljedeće školske godine, umjesto Marije, na njeno mjesto sjela je neka nova, promijenjena djevojka, koja je samo fizičkim izgledom nalikovala onoj staroj. Od buntovne, nestašne i vesele djevojčice nije bilo ni traga; tu je sjedila stroga, razumna i hladna osoba koja više nikome ništa nije značila i to je se uopće nije ticalo. Ona je na svoje dojučerašnje prijatelje gledala samo kao na plijen koji, ako odbije suradnju, nepovratno ostaje imaginarni i bezlični osuđenik na pogibao i društvo sotone. Sve sam više postajala dio grupe. Pozivali su me na društvena okupljanja koja su pod obavezno sadržavala duhovnu komponentu: pjevale su se duhovne pjesme, prepričavala iskustva iz službe propovijedanja ili igrale igre u kojima zamisliš neku biblijsku ličnost, a ostali pogađaju o kome je riječ. Za ovo posljednje svatko se trudio otkriti neku najnepoznatiju starozavjetnu ličnost kako bi likovao u svom temeljnom poznavanju Svetoga Pisma. Takvi su se isticali poimence svojom neskrivenom gordošću, a ostali se zdušno trudili da tu gordost slatkorječivošću što više potaknu. Vrhunac slave za jednog Jehovinog svjedoka (osim biti nadglednik, starješina ili betelski radnik) bile su uloge u kostimiranim dramama na većim kongresima. Ako te pozovu da glumiš, to se čuva u najstrožoj tajnosti, kao kakav sveti rad, dok ti pucaš od samo zadovoljstva. Vezano uz to postoji bezbroj anegdota. I udvaranje Jehovinih svjedoka je isključivo na temelju Pisma: simpatiji se pošalju citati, najčešće iz Pjesme nad pjesmama, a ona odluči da li će se udati ili ne. Jehovini svjedoci ne slave rođendane niti Novu godinu, ali se baš za te datume okupe i gledaju novogodišnji televizijski program, zabavljaju i slade tortama i kolačima, jedino što u dvanaest ne ustaju da nazdrave i jedni drugima čestitaju nadolazeću godinu. Ako bi im neki nevjernik, u neznanju njihovog stava, pak, uputio čestitke, oni svi do jednoga odgovaraju: „da, da, i mi želimo sretnu godinu i uopće sretan život, ali to pod ljudskim vladavinama nije moguće, već samo pod Božjom. Vjerujete li da će doći vrijeme kada ćemo svi živjeti istinski sretni i u rajskim uvjetima?“ I već kod prve riječi pogledali su na sat, jer time počinje njihovo propovijedanje koje, u satima, treba da izvijeste skupštini.

Mlađa školska djeca zbog ovih i sličnih zabrana (kao što je poštovanje državne zastave i himne, obilježavanje praznika Svetog Save kao školske slave, pohađanje predmeta obrane i zaštite i određenih vanškolskih aktivnosti) osjećaju izopćenost među vršnjacima. Oni su prisiljeni, radi savjesti o kojoj često ne znaju gotovo ništa, da se skrivaju po školskim toaletima u kritičnim situacijama. Ovo nije samo pretpostavka, već iskustvo moga malog brata koji je imao svega pet godina kad smo ga uveli u organizaciju. Kada je pošao u školu, išao je zaobilaznim putem do sale za sastanke kako drugovi sa igrališta ne bi vidjeli kako nosi odijelo i kravatu, a svakome je jasno na kakvo bi izrugivanje naišao. Prava je sreća i moja neopisiva radost, budući da sam ga osobno poučavala učenju Svjedoka i bila glavni poticatelj njegovog ostanka u sekti, da je po mom izlasku odlučio da me slijedi uviđajući, iako veoma mlad, da se radi o jednoj spekulativnoj mašineriji. To su doslovce njegove riječi. Izrastao je u bistrog, oštroumnog i razumnog mladića kome dušegubnost sekte nije nanijela trajne posljedice, već ga je borba za istinu i prepoznavanje laži učinila mudrim i dala zrelost daleko ispred svoje generacije. Privlačnost Jehovinih svjedoka je mnogostruka, ali samo naizgled. Ljubaznost se veoma brzo pretvori u stalne razmirice, poticaj na napredovanje u zavist, poštovanje određenih normi i zakona u okrutno licemjerstvo. Oni nemaju slobodu duha već su robovi slova i zakona.

Odnos među članovima

Moj očuh je uvijek želio da se riješi „suvišne djece“ iz prethodnih brakova, kako bi konačno on, moja mama i njihov zajednički sin bili prava porodica. Tu svoju želju nije skrivao ni pred svojom rođenom djecom, a kamo li preda mnom i Ljubicom. Dok je svog najstarijeg sina materijalno osigurao, meni je, kao sljedećoj na redu da napusti roditeljski dom, na određeno vrijeme (dok se ne snađem) plaćao jedan sobičak u porodici Jehovinih svjedoka. Stanovala sam sa dotadašnjom najboljom prijateljicom koja je bila pionir, a ja sam se spremala da prihvatim tu“ predivnu i neponovljivu počast“. To je bilo vrijeme inflacije 1993., i naš je život bio više nego skroman, ali kako sam u to vrijeme razmišljala samo o pojačanom djelovanju na polju misionarenja, sve ostalo je padalo u drugi plan. Sukob između mene i sestre sa kojom sam stanovala počeo je za vrijeme jednog Posebnog sastanka Jehovinih svjedoka koji se održavao u Hali Pionir, u Beogradu. Sestra je, bez pitanja članova porodice kod kojih smo stanovali, organizirala prenoćište u našem bijednom sobičku za mnogobrojne svjedoke iz unutrašnjosti. Kada su stali navirati pokazalo se da jedva imamo dovoljno dušeka za sve, ali nam je bilo ponestalo prostora gdje bismo te dušeke stavili. Bilo ih je svuda: u blagovaonici, po sobama, hodnicima, podovima…A o hrani da i ne govorim! Svi su se nadali da gostoprimstvo uključuje i hranu, što smo nas dvije istinski željele ponuditi, ali do tada jedva da smo imale za dva obroka dnevno. Sama sam mijesila kruh, jela samo džemove donesene od kuće, a voda na usta mi je polazila svaki put kada bi iz kuhinje domaćina zamirisao špinat, jer ga ja sebi nikada nisam mogla priuštiti. Jednom sam se sa cimericom žestoko posvađala oko količine luka koju treba staviti u varivo. I sad, sa praznim frižiderom i bez ikakvih zaliha, trebalo je nahraniti desetine pridošlica. Uvidjevši svoju nepromišljenost što se primila obaveze koju nije mogla ispuniti i pri tom podnoseći nimalo zadovoljne poglede vlasnika stana, moja cimerica je postala strahovito nervozna, otresala se i derala na svoje goste za svaku sitnicu, vrijeđala nas i svima zagorčavala život. Vrhunac je bila jedna neoprana šalica u sudoperu zbog koje je napravila pravu scenu, upućujući neobuzdane grdnje na moju adresu. Naši gosti svi do jednoga stadoše na moju stranu, što ju je samo dodatno razjarilo. Posebni sastanak je prošao i odnosi među nama zahladiše. Jednostavno je prestala komunicirati sa mnom, sve što smo do tada dijelile postalo je „moje“ i „tvoje“, osim što je bez pardona koristila frižider koji sam donijela od kuće. Takav život mi je bio nepodnošljiv. Nisam mogla vjerovati da se netko toliko može duriti zbog neke beznačajne stvari, a ovamo se udara na sva zvona o opraštanju u krupnim stvarima i kršćanskoj ljubavi kakve nema nigdje na svijetu. Nekoliko mjeseci sam joj svakog jutra na jastuku ostavljala poruke sa molbama za pomirenje, za sve sam se ispričavala, pisala joj kako takvo ponašanje nije dostojno Jehovinog svjedoka, a kamo li jednog pionira i slično. Oglušila se o svaku moju riječ, cijepajući moja pisma i bacajući ih u posudu na komodi kako bi ja vidjela da ih je ona pocijepala. Na kraju izložih problem starješinama koji nas brže bolje dok se stvar nije pročula u skupštini pozvaše na razgovor. Uplašena da će joj se oduzeti prednost da bude pionir i čak, ako ostane tvrdoglava, biti isključena za primjer drugima, sestra se formalno pomiri sa mnom. Nezdravo i oskudno se hraneći i boraveći u ledenom sobičku koji se nikako i ničim nije dao zagrijati, razboljela sam se dobivši temperaturu od 40 C. Sva u groznici nisam znala za sebe i mama me vratila kući. Moja nekadašnja cimerica se udala i promijenila skupštinu, ali mi nikad nije oprostila neopranu šalicu i okretala je glavu na drugu stranu svaki put kad bismo se srele. Toliko o kršćanskoj ljubavi i spremnosti na opraštanje o kojima Jehovini svjedoci pjevaju hvalospjeve samima sebi. Osim toga, oni su uvijek spremni da se hvale kako su besprijekorno moralni, porodice su u vječitoj ekstazi sreće, na okupu i u međusobnoj pažnji i ljubavi.

Često smo Ljubica i ja posjećivale lozničku skupštinu, jer smo tamo imali mnoge prijatelje. Sve dok se čuvena loznička skupština nije raspala kao kula od karata. Starješina te skupštine, čovjek u kasnim četrdesetima, čiji su žena i sina kao opći pioniri bili vazda zaposleni propovijedanjem, odbjegao je u preljubničkom galopu s jednom veoma mladom sestrom, što je izazvalo pravi skandal. Oblasni nadglednici, starješine iz okolnih skupština i sva druga vodeća braća brže bolje su se skupila da skandal kako –tako zataškaju. No, to se nije lako dalo učiniti. Kako kakva zaraza preljub se širio Loznicom. Jedna sestra je rekla: „kad može starješina, što ne bi i ja“, i pobjegla s nekim taksistom, ostavivši dvoje male djece. Rođeni brat one mlade djevojke koja je pobjegla sa starješinom, koji je očigledno na silu pod utjecajem majke bio svjedok, iskoristio je pomutnju i istupio iz organizacije postavši pravi ateist. Srela sam ga nakon što sam izašla iz sekte i on se nije mogao načuditi da ja još uvijek vjerujem u Boga. Djevojka sa kojom se zabavljao dok je bio svjedok, živjela je u bludu sa dosta starijim muškarcem, i starješine je preko noći isključiše da ne prlja skupštinu… poznavala sam jednog brata fanatičnog u svojoj vjeri i ispunjavanju svojih vjerskih obaveza. Žena i kći su dolazile na skupštinu kao po kazni, krile se od ostalih ni sa kim ne razgovarajući i uvijek su mi djelovale na smrt preplašene. Kada se saznalo da ih surovo kažnjava za svaki propušteni sastanak ili nemaran biblijski studij i batina do besvijesti, razlog njihovog straha je bio više nego opravdan. Starješina naše skupštine, punački, samozadovoljni bravar, imao je ženu koja se iz dana u dan topila pred našim očima. Nikada nije bila nasmijana, vječito umorna i ispijena, praznog i tupog pogleda, tiha do samopotiranja… Vidjela sam je jednom kada sam već izašla iz sekte i nisam mogla sakriti tugu koju sam osjetila: bila je hodajući leš! Sve nas je kao grom pogodila vijest koja se munjevito pronijela po svim skupštinama-jedna naša sestra se iz, naizgled, neobjašnjivih razloga objesila! Kolale su svakakve glasine iz kojih je samo jedno bilo jasno: ni u snu se nije moglo zamisliti da je besprimjerno tovarenje tereta za teretom koja su braća činila u cilju što efikasnijeg propovijedanja, pri tom izazivajući kod pojedinaca neizdrživi osjećaj krivice ako ne bi bili u stanju da adekvatno odgovore zadacima-razlog njenog samoubojstva. Sve drugo je dolazilo u obzir samo to ne! Još jedna sestra se objesila, u kupaonici, remenom, usred bijela dana, dok su joj mala djeca plakala na hodniku. Kasnije se šuškalo kako ju je muž, također svjedok, nemilosrdno i divljački maltretirao čak joj držeći dlanove na vrelim ringlama! Primjera ima bezbroj. Svaki svjedok će jasno i glasno reći kako je sve ovo slabost i nesavršenost pojedinca, koji je lažno i licemjerno pristupio „istini“, pa je to moralo u određeno vrijeme izbiti na površinu. Ono što je neosporno jeste da takvo ponašanje ne proizlazi iz samog učenja organizacije, niti ona bilo koga nagoni na zlodjela. Međutim, isti ti svjedoci zdušno kritiziraju svećenstvo ostalih Crkava, pri tom ne priznavajući slabosti pojedinaca, već optužuju baš učenje Crkve i to koriste kao najvažniji argument u službi od vrata do vrata ne bi li pridobili što više članova. Svi ovi i mnogi, mnogi drugi primjeri čuvani pod čeličnim velom tajne, ne bi bili ni spomenuti da Jehovini svjedoci toliko ne trube o svojoj besprijekornosti u svemu. Pred nevjernicima koje treba zavrbovati oni se predstavljaju kao sveti, ni mrtvi ne bi otkrili ma što bi bacilo i najmanju sjenku na skupštinu (kod njih je nepisano pravilo: „i najgori brat je uvijek bolji od najboljeg svjetovnjaka“), a dotle, izolirani, sklonjeni od očiju javnosti, nisu ništa bolji od onih na koje bacaju drvlje i kamenje. Možda su i gori tim prije što su vazda pod pritiskom da navlače maske ljubaznosti, pokornosti i skrušenosti, pa kad jednom maska spadne, kao lavina prokulja sav nagomilani gnjev koji kasnije ubire gorke plodove, koje treba, svakako, pošto-poto zataškati. Nije mi cilj da blatim bilo koga, jer sam ja kao svjedok sve ljudske slabosti shvaćala u ispravnom kršćanskom svjetlu, ali propagandno farizejstvo je nedopustivo. Ništa nisu bolji od bilo koga drugoga, osim u svojoj fašistoidnoj disciplini i organiziranosti.

Kazivanje bivše članice Jehovinih svjedoka…

(Parohijske vijesti, glasnik SPCO zagrebačke, br.14, rujan 2004.

[kajaa]

Nisam znala gdje da stavim...a kako kaze..svjedocanstvo..Pravoslavke..mislila sam da ipak ne pripada u Sekte..

Hvala vam na premjestanju....i razumjevanju.. slavabogu

[Дарко]

Sve o sektama treba staviti ovde  slavabogu

[Guest Оливера]

Поновићу вест, која је постављена  у пдф-у Русија, за оне који је нису видели.

Стразбур за Јеховине сведоке

Европски суд за људска права прогласио је незаконитим одлуку московског суда о распуштању одељења религиозне организације Јеховини сведоци у руској престоници. По мишљењу експерата, у тој пресуди постоји политичка компонента.

2004. године ова организација у Москви била је проглашена кривом за подстицање на самоубиство и одбијање испуњавања грађанских обавеза. Јеховини сведоци сматрају да су недопустиви неки видови медицинске помоћи. До данас се памте трагични случајеви везани за категорично одбијање родитеља да њихова тешко оболела деца добију трансфузију туђе крви. Један од случајева који је најгласније одјекнуо у јавности десио се у марту прошле године у Санкт-Петербургу. Тада је у једном од породилишта града умрло новорођенче: његова мајка која је била припадних Јеховних сведока, одбила је да се детету да трансфузија из религиозних мотива. По мишљењу лекара, то је био једини начин да се детету спасе живот.

Уопште читава историја Јеховиних сведока, почев од 1931. године, испуњена је најразличитијим оценама њихове делатности. Неки стручњаци за религију сматрају да су сведоци једна одн најактивнијих тоталитарних секти, чије учењене је засновано на псеудохришћанским апокалиптичним догмама. Према њиховим пдоацима, чланови ове организације не признају влада земаља у којима живе, државне и световне празнике, војну обавезу и друге социјалне аспекте живота. При томе сведоци сматрају себе грађанима једне теократске државе Друштво куле стражаре, са престоницом у Њујорку. Где су, у ствари, и настали. Тренутно број њихових присталица, по различитим подацима, варита од 7 до 11 милиона људи. Многи истаживачи скрећу пажњу на псеудохришћанску природу ове организације на примеру порицања базичних хришћанских претпоставки о распећу на крсту, Ускрснућу Христовом и Светој Тројици. Осим тога, Јеховини сведоци периодично предсказују смак света, наводећи конкретне податке, што категорично одриче традиционално хришћанство. Ипак то им не смета да се представљају као хришћани и да воде активну проповедничку делатност, увлачећи у своје редове нове припаднике, сматра познати психолог и писац Сергеј Кључников.

Што се тиче Јеховиних Свеодка, међу њима способност да се слободно, стваралачки мисли озбиљно слаби, стваралачких испољавања међу њиховим следбеницима има крајње мало: не видимо ни уметнике, ни филозофе, ни научнике, за разлику од традиционалних религија. Европска јавност многе секте не прихвата и сматра их тоталитарним. И то што је Европски суд за људска права вратио управо Јеховине свеодке на стални боравак у Русију може се сматрати политичком одлуком.

Ситуација око одлуке Стратбуршког суда у многоме је била подгревана од стране одређених антируских снага, које су заинтересоване за то да Запад може да прекори Русију за одсуство демократије, подвлачи у интервјуу за Глас Русије заменик шефа руског Уједињеног Савеза хришћана јеванђелиста Константин Бендас.

Вероватно у 50% инстурменти ове одлуке нису били правни, већ политички. Многи би хтели да подбоду Русију, да јој припишу кривицу за некаква противзаконита дејства, кршење општих принципа демократије. Овај инструмент наши опортунисти врло добро користе. И ја се слажем са тврдњом да нисмо увек у стању да квалитетно, на потребном нивоу одговоримо. При томе не осећам никакве симпатије за Јеховине сведоке. За мене као за хришћанина јеванђелисту они су, несумњиво, јеретици, и не могу да преломим преко језика да су хришћани, мада они користе у својим богослужењима текстове и цитате из Светог писма.

Без обзира на то што је доказна основа окупљена у току истраге делатности Јеховиних сведока била недовољна, а управо на том је заснована пресуда Стразбура, у Русији представницима ове организације тешко да ће поново дати зелено светло. Ради се о томе што је у складу са одлукама Врховног суда Русије неколико десетина књига које су објавили Јеховини сведоци проглашено за екстремистичке, а државни органи су анулирали дозволу да се на територији земље растурају њихова штампана издања – листови Кула стражара и Пробудите се! Радећи доследно, руски судски органи тешко да ће попустити Стразбуру и ревидирати своје одлуке, мада досуђених 70 000 евра оштете Јеховиним свеодцима Русија може да и плати. Тим пре што преседана око неиспуњења одлука Европског суда за људска права у самој Европи има прилично много.

Јеховини сведоци забрањени су у низу истичних земаља – Ираку, Саудијској Арабији, Кини и другим, а у неким државама Европе и САД делују као нерелигиозне организације. Што се тиче Русије, претпоставки за радикалну промену оцене делатности Јеховиних сведока од стране државе и друштва данас нема.

[Guest Оливера]

А код нас је ова секта регистрована као верска заједница!

[Дарко]

Као што је Андреј раније навео, Министарство вера је ту вест поставило на свој сајт па су је после тога брже-боље склонили, ваљда их је било срамота...  4chsmu1

[Guest Оливера]

Као што је Андреј раније навео, Министарство вера је ту вест поставило на свој сајт па су је после тога брже-боље склонили, ваљда их је било срамота...  4chsmu1

Каква је то држава која региструје оне који јој не служе и ради којих умиру њени грађани?

Имаш ли коментар на ову вест из Европског суда за људака права? Русија је сасвим исправно поступила. Конкретно, колики је њихов утицај на глобалном нивоу?

Наравно, разумем да можеш дати само своје лично мишљење.

[Дарко]

Сад сам тек прочитао текст, одлична ствар  hvala

[Дарко]

Њих је регистровао досад, велики број држава, зато што свако има право на вероисповест, али како поступати са онима који врше физичку и психичку тортуру над својим члановима, то је већ друго питање на које ће Андреј дати свакако много бољи одговор од мене, па се стога не бих тога ни дотицао.

Што се тиче пресуде суда из Стразбура, професор права ми је на факулету говорио баш о овом проблему да се Русија још увек оглушује о ову пресуду, али је рекао да суд може да их натера да признају ову пресуду кроз неку врсту санкције, сад на коју је тачно мислио не знам, али као што рекох, Андреј може много боље од мене да објасни ствари које се тичу права.

[andrej]

Прво једна мала ограда - ни ја нисам правник. Али, чак и као незналица за право, умем да препознам кршење Устава када је толико очигледно као регистрација ЈС у Србији чиме је прекршен 2. члан који гарантује Право на живот. Као што рече дарко, о томе смо већ понешто и писали...

Али, у овој вести коју сте ви Оља тако вредно превели, мислим да није реч о правној проблематици. Укратко, Русија је у време Б. Јелцина потписала разне међународне акте (које рецимо САД и даље, логиком "Велике силе" одбијају да потпишу). Сада и Русија изгледа жели да, на различите начине, обзнани свој статус "Велике силе." Један од начина је, да се изгледа не мари превише за међународне обавезе (нарочито у домену људских права) преузете у време Б. Јелцина. Руси су данас сигурно у прилици да пронађу законски беспрекоран начин за супротстављање сектама - али, изгледа да на овакав начин желе да пошаљу и одређену поруку, како самим сектама тако и међународној заједници - прошло је време слабости и праштања.

Чак и ако је суд у Стразбуру формално-правно у праву, његова одлука је, највероватније, пуцањ у празно - поготову у светлу нове геополитичке реалности која у европи настаје након избора у Украјини и недавног споразума између Русије и Немачке. Руски став према сектама и НВО је, тренутно, по свој прилици један од многих начина на који Русија заправо контрира утицају САД. Мислим да Ви Оља о томе вероватно знате више од било кога на овом форуму. Само наставите са вашим вредним и корисним ангажманом на превођењу руске стварности, част нам је и задовољство што можемо с Вама да сарађујемо и по питању праћења проблематике секти из руске перспективе - која, као што и сами знате, није једноставна него врло комплексна.

[C.A._R.I.A.]

Тренутно се у Београду деле леци којим се позива на бесплатан курс енглеског језика.Ситним словима пише да је то тзв Црква Исуса Христа светаца последњих дана,па будите веома опрезни ако будете ишли на предавања оваквог типа.

Да нека невладина организација организује курс,разумео бих,овако ми је јако сумњиво да је све само параван за учења те тзв. цркве.