Zašto racionalni ljudi padaju na teorije zavere

[Avocado]

Мене више интересује како било који рационалан човек може онакав надрипсихолошки сајт да схвати озбиљно. На онај сајт одеш једино ако си атеиста или педер,и хоћеш да се осећаш лепо. Ко да га Пеђа уређује.

 

Неки од наслова интересантних текстова са сајта http://mindreadingsblog.wordpress.com/:

 

"Геј брак - брак као и сваки други"

"Геј родитељи - родитељи као и сваки други"

"Врач Иринеј - наци узори патријарха СПЦ"

"Релииозност и емпатија: помози само ближњем свом"

"Тајна религиозног ума" (у том тексту можете сазнати о супериорности атеистичког ума)

"Политичко опредељење и ментални склоп: Радознали либерали вс. савесни конзервативци"

"Прилог дебати са гинеколозима у мантији: Психолошке последице ускраћивања абортуса" и слично.

 

Ајд дајте нешто озбиљно, па и да попричамо о томе, било шта са овог надри сајта је увреда за саговорника.

 

Ja sam samo pogledao tekst sa linka, dopao mi se pa sam postavio temu, jer mi je tema zanimljiva... kao što znaš, često sam se i ovde prepucavao sa "zaverolozima" na temama o pojedinačnim zaverama ali mislim da nam treba i neka tema o teorijama zavere, pa mi je tekst poslužio kao dobar uvod... a i "zaverolozi" se već sami javili i prepoznali... ove druge tekstove koje navodiš nisam ni čitao i hajde molim te da se ova tema ne pretvori u raspravljanje o tom blogu i drugim tekstovima koji se na njemu nalaze... otvori posebnu temu ako ti se raspravlja o tome...

Da dodam još nešto za temu što citirani tekst ne pominje... meni se čini da je motiv zaverologa veoma često taj da sebe dožive kao bolje od drugih, jer oni "vide" i "shvataju" ono što mi ostali "slepci" ne vidimo...

[DYNABLASTER]

Ja sam samo pogledao tekst sa linka, dopao mi se pa sam postavio temu, jer mi je tema zanimljiva... kao što znaš, često sam se i ovde prepucavao sa "zaverolozima" na temama o pojedinačnim zaverama ali mislim da nam treba i neka tema o teorijama zavere, pa mi je tekst poslužio kao dobar uvod... a i "zaverolozi" se već sami javili i prepoznali... ove druge tekstove koje navodiš nisam ni čitao i hajde molim te da se ova tema ne pretvori u raspravljanje o tom blogu i drugim tekstovima koji se na njemu nalaze... otvori posebnu temu ako ti se raspravlja o tome...

Da dodam još nešto za temu što citirani tekst ne pominje... meni se čini da je motiv zaverologa veoma često taj da sebe dožive kao bolje od drugih, jer oni "vide" i "shvataju" ono što mi ostali "slepci" ne vidimo...

 

Naprotiv, to vi mislite.

 

Mi "zaverolozi" kad nesto uvidimo, mi kazemo, i to je sve. Ne radi nas, nego radi vas koji to ne vidite.

Ustvari motiva nema, iskreno, nije to da bi vas upozorili, nego je to radi istine.

 

to je ovo

 

Sto se tice samodozivljaja, na bilo kom polju, svi mi se borimo sa tim, pa tako i vi.

[Aquilius Cratus]

A sto pises o necemu ako nemas svoj stav?

 

Zasto bih citao sta pojedinci bez stava pisu, onda mogu i copy-paste novine da citam.

Odgovor imas u prethodnom pasusu njenog posta

 

Mene ne zanimaju pitanja na koja postoje gotovi, zacrtani odgovori. Da me takve teme interesuju, verovatno se ne bih bavila psihologijom. U psihologiji, na žalost ili na sreću, konsenzus ne postoji gotovo ni o čemu, tako da ne bih mogla da tvrdim nešto poput onoga što ste mi pripisali.

[Avocado]

Naprotiv, to vi mislite.

 

Mi "zaverolozi" kad nesto uvidimo, mi kazemo, i to je sve. Ne radi nas, nego radi vas koji to ne vidite.

Ustvari motiva nema, iskreno, nije to da bi vas upozorili, nego je to radi istine.

 

Jel? A ovo ispod nema nikakve veze sa tim?  

 

To je bila (i dalje je) veoma providna prevara, a mnogi su naseli.

Kakve li ce tek one perfidne prevare biti, to nam samo ostaje da vidimo, i po mogucstvu da prepoznamo...

 

Zanimljiva stvar je, statisticki gledano, ko je naseo na ovu prevaru, evo na ovom forumu svi koji su za EU, i koji bulazne na vec poznat plotski nacin (evolucionisti, "naucnici", matematicari, itd), su naseli, bez izuzetka. Mislim zanimljivo je to kad se posmatra iz fenomenoloskog ugla. Koji su to mehanizmi koji coveku suzavaju svest, mozda je su to neke tipicne frekvencije na kojima svest funkcionise, ne znam...

 

9 11 je tipican test da li su ljudi u dubokom poricanju ili ne. Ako neko kaze da je zvanicna verzija za 9 11 istina a istrazio je suprotne dokaze onda stvarno nema smisla voditi dalji razgovor. Tu se ne radi ni o kakvim vanzemaljcima i reptilima vec o zdravom razumu.

 

Svako ko misli da neki ljudi mogu da zakuju zaveru i tek tako ubiju sefa drzave su jednostavno idioti.

[DYNABLASTER]

Ne pricamo istim jezikom pa nije ni cudo da vas nista ne razumem.

 

 

hehe jesam vas isteroriso, al dobra je muzika morate priznati

Pevaljka je inace Nemica profesorica pevanja

[Avocado]

Може да буде и фино и паметно и вредно девојче колико хоће. Ако се бави друштвеним феноменима а не проучава их него изводи закључке из својих убеђења, онда је надринаучник.

 

Да је прочитала било шта из политичке теорије или историје или само једну књигу од Бжежинског или Дугина о међународним односима, обрисала би овај текст и схватила колике је глупости овде писала.

 

Kakve veze ima politička teorija i istorija sa njenim tekstom? Na koje gluposti misliš?

 

[DYNABLASTER]

Evo na ovu temu jos ovo, kissitj cmok za sve :1312_womens:  :good2:

[GeniusAtWork]

Kad je Baumgartner izveo onaj svoj čuveni skok sa 40 km visine prošle godine, baš sam se pitao koliko će vremena biti potrebno da nastanu razne teorije. Već jedno sat-dva posle kraja prenosa počeo sam da viđam po netu pričice o tome da je sve snimljeno u studiju, da je balon bio prazan, itd...

 

[RYLAH]

@ Avocado

Као прво, методологија је погрешна. Да би се било који друштвени феномен објаснио, мора се дефинисати. Овде бисмо морали да имамо два појма дефинисана: први је завера, а други је теорија завере. Тога овде нема, већ се прича о нечему што лебди у ваздуху. Да је аутор и покушљо да дефинише та два појма, схватио би колико му је полазна основа погрешна.

Друго, на основу пар лудака, или на основу милион лудака, генерализовати све оне који се не слажу са званичним објашњењима неких догађаја као лудаке, не само да је неозбиљно него је и покварено. Да не говоримо колико говори оа самом аутору и цитираним изворима.

Треће, ако неко хоће да говори о одређеном друштвеном феномену, мора имати на уму да му мора прићи интердисциплинарно да би га појаснио. Стога, када говори о заверама и ономе што из њих следи, мора познавати историју и политичке науке, макар у основним цртама, јер се сваки друштвени феномен мора пратити у свим фазама своје манифестације да би се о њему говорило. Могу ја да причам да имам утисак да је Самсунг бољи од Ајфона, ал да правим анализу не могу, јер не знам довољно о структури корисника јњдног и другог телефона, карактеристикама, цени и квалитету, упоредном софтверу итд.

Зашто је то битно у овом случају? Зато што ће рецимо некоме у Немачкој 1938. као тзв. теорија завере да звучи да је Хитлер запалио Рајхстаг да би се обрачунао са комунистима, и вероватно би га неко у старту дисквалификовао као шарлатана, али се касније испоставило да је то истина. Или да је неко причао осамдесетих да САД активно ради на распаду СФРЈ, што ду касније политичати отворено писали у својим мемоарима, у најмању руку би добио пар васпитних. Шта са постојањем тајниx служби, како се оне уклапају у свет у коме су завере глупост? Шта са бизнисменима, за које је не једном доказано да кроје јавно мњење у смеру који њима одговара?

Даље, да би неко разумео ове феномене, не сме да се макар не очеше о Бжежинског и Дугина, између мора оних који овоме приступају крајње озбиљно, с тим што је Бжежински чак и отворено причао о плановима које је и сам кројио који би се могли остварити само заверама. Дугин је чак направио и нову научну дисциплину, конспирологију, која изучава тај феномен, без икаквих жигова и предрасуда. Ако неко не зна ко су ове интелектуалне аждаје, нек погледа.

И сад, имајући све ово у виду, неко треба озбиљно да говори о тексту који чак не зна ни чиме се бави. Има неких референци, ал ево написаћу текст о томе да нама владају ванземаљски рептили и ставићу тону референци, што не значи да је текст озбиљан.

Дакле, без икаквог предзнања обрађивати друштвени феномен, са полазном тачком да је ауторов поглед на свет, ма колико узак и заснован на погрешним интерпретацијама и нефостатку информисаности непобитна истина која се само треба потврдити, не може да се назове било чиме него у најмању руку неозбиљним текстом.

Ово је само најкраћи списак разлога због којих сам рекао да је овај текст глупост од саме поставке, преко почетка, до краја. Немам превише стрпљења да све ставим јер путујем па куцам са телефона, ал и ово ти илуструје зашто мислим то што сам рекао.

[Млађони]

Cao sonja.

 

Ne znam da li ste na Fejsbuku pod istim imenom/prezimenom, ali skoro da bih mogla da garantujem da vas nisam blokirala. Imam princip da ne blokiram nikoga zato što nam se mišljenja ne poklapaju. Mogu da blokiram osobu jedino ukoliko vređa (tu mislim na psovke i aposlutno lične diskvalifikacije), i to ne zbog uvreda upućenih meni, nego komentatorima koji imaju poziciju sličnu mojoj. Ko god svrati na moj profil, može da se uveri da zbog prozivki i uvreda upućenih meni ne blokiram ljude.

 

 

Nisam rekao da si ti mene blokriala vec ili si ti mene obrisala ili ja tebe. Nikakav "blok" nije u pitanju.

 

Kao sto vidis iz moje poruke, stoji nesigurnost sta je tacno u pitanju.

 

Da se citiram opet, i da podvucem sustinsko:

 

Ja sam bio pa me obrisala sa fejsa, ili sam ja nju. Ne secam se.... upravo zbog toga stava "nauka ce svima da objasni da su oni budle ukoliko se ne slazu sa mojim pogledom na svet"

 

Dakle sada procitaj drugi deo moje poruke, kroz ovaj podvuceni deo jasno ce ti biti da nisam za tebe rekao razlog brisanja. Vec razlog zbog kog bih ja tebe. (: 

 

Izvini na "nejasnom postu" i dobrodosla na forum. (: 

A vredjao te nisam sigurno... niti si ti mene... 
 

@Milosavljevic

 

Treba da ukapiras jednu stvar, Bin Laden je bio glumac aspida, koje mi na forumu zovemo ameri, iako oni to nisu.

Sto se tice 9/11 ovo nije tema, a i da ti covek da dokaze, drzo bi se i dalje onoga sto mislis, tako da dzaba... zgrade su skolski srusene.

 

A kako da poverujem kada su argumenti koje pruzaju zavereolozi ovakve prirode.

 

 

 

[Avocado]

@RYLAH

 

Tekst govori o teorijama zavere... zavere su naravno postojale i postojaće, a tekst govori o nečemu drugom... i ja nigde u njemu ne vidim da je svako ko se ne slaže sa zvaničnim objašnjenjima ludak... to bi svakako bila pogrešna generalizacija, kao što je pogrešno i dati svakoj teoriji zavere "legitimitet" zato što znamo da je Hitler zapalio Rajhstag... (pa i npr. teoriji da su nacisti imali tajnu bazu na Mesecu)... tu i leži razlika između teorija zavere i zavera - za druge znamo da su se desile, a prve su nagađanje... kao i svako nagađanje, one mogu biti i tačne, ali tu dolazimo i do druge bitne stvari - nisu sve teorije zavera iste... neke od tih teorija su zaista smešne i prilično neverovatne... eto i ti baš pomenu jednu od njih - vladavinu vanzemaljskih reptila. Tih sumanutih teorija zavere (da zanemarimo one koje su pogrešne ali nisu sumanute) ima stotinu puta više od pravih zavera. Takođe, eto uzmi samo prvu teoriju pomenutu u tekstu, pa reci za koliko različitih teorija o "svetskoj tajnoj vladi" znaš? Ko vlada svetom - jevreji, Iluminati, masoni, vanzemaljski reptili? Čak i da "svetska tajna vlada" postoji, sve osim jedne od tih teorija su pogrešne... ako ne i sve.

 

Nisam proverio reference (niti kredibilitet istraživača) ali iz ličnog iskustva (mogu ti i na ovom forumu primerima ukazati na to) meni deluje da je potpuno tačno:

- da mnogi "zaverolozi" imaju tendenciju da veruju u više ili mnogo zavera odjednom, od kojih su neke i suprotne;

- da se mnogi zaverolozi daleko češće bave pokušajima osporavanja zvanične verzije nego dokazivanjem svoje;

- da su skloni povezivanju međusobno nepovezanih događaja;

- da su skloni odbacivanju rezultata nauke;

te mi istraživanja sa takvim rezultatima ne deluju uopšte nerealno i poređenje teksta i referenci sa teorijom o vladavini vanzemaljskih reptila je poprilično neozbiljno.

 

Ovo naravno ne znači da je svako ko smatra pogrešnim određeno zvanično ili opšeprihvaćeno objašnjenje baš takav, a ne verujem ni da su istraživanja pokazala da je 100% ispitanika takvo.
 

Takođe, ne razumem tvoje pominjanje tajnih službi, težnji biznismena da utiču na javno mnjenje i slično u kontekstu ove priče... reći da tajne službe vrše mnoge tajne aktivnosti radi sprovođenja svojih interesa nije nikakva teorija zavere... ali reći da je tajna služba X uradila to i to (a bez bilo kakvih dokaza za tako nešto ili suprotno dokazima) jeste teorija zavere...

 

P.S. Srećan put!

[Raymond Red Reddington]

 

Zašto racionalni ljudi padaju na teorije zavere

 

By Sonja Pavlović / 20. decembar 2013. /

Verujete li u neku od sledećih tvrdnji:

• Svetom upravlja „globalna vlada u senci“; izabrani političari su njihove marionete.
• Vašington je sam osmislio i izveo terorističke napade 9/11.
• Obavezne dečje vakcine su odgovorne za „epidemiju“ autizma.
• Osma bin Laden je živ.
• Globalno zagrevanje je izmišljotina eko-levičara.
• NASA-ini snimci čovekovog spuštanja na Mesec su foto-montaža.

Ukoliko verujete, znajte da niste usamljeni u tome. Prema rezultatima nedavne ankete, izvedene na reprezentativnom uzorku Amerikanaca s pravom glasa, više od dve trećine američkih birača veruje u barem jednu od najrasprostranjenijih teorija zavere: 37 odsto biračke populacije SAD stoji iza tvrdnje da je globalno zagrevanje podvala; 28 procenata smatra da postoji „tajna globalna vlada“, koja iz senke upravlja svetom; petina glasačkog tela je ubeđena da dečje vakcine izazivaju autizam; šest odsto veruje da je Osama bin Laden živ.

 

Šta su teorije zavere i ko su ljudi koji u njih veruju? U društvenim naukama, još od sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada je američki istoričar Ričard Hofštater (Richard Hofstadter) objavio pionirsku analizu ovog fenomena, „The Paranoid Style in American Politics“, njegovo razmatranje dominantno se kreće u terminima deluzija i paranoje. Delimično i zbog toga što ponekad zaista postoji veza između konspiracionističkih uverenja, s jedne, i deluzija karakterističnih za šizotipnu paranoju, s druge strane^[1], psiholozi su, dugo, svoj doprinos na temu ograničavali na puku afirmaciju psihopatološkog karaktera konspiracionističkog mišljenja^[2].

 

Ako ni zbog čega drugog, a ono u svetlu rasprostranjenosti uverenja koja se mogu podvesti pod konspiracionistička^[3], psihopatološka objašnjenja teorija zavere pokazala su se neadekvatnim; u suprotnom bi se za oko dve trećine odrasle populacije SAD – a nema razloga da mislimo da drugde stvari stoje bitno drugačije – moralo reći da pati od ozbiljnog mentalnog poremećaja. Usvajanje novih perspektiva omogućilo je psiholozima da ovaj fenomen zagrebu iz više različitih uglova^[4]. Neka od saznanja do kojih su došli, u poslednjih deceniju i po, deluju u najmanju ruku neočekivano.

 

Konspiracija kao pogled na svet

Ukoliko neku od tvrdnji s početka teksta držite istinitom, s priličnom pouzdanošću se može reći da tačnom smatrate barem još jednu stavku s navedene liste. U ne jednom psihološkom istraživanju, pokazana je značajna pozitivna korelacija između inače nepovezanih konspiracionističkih uverenja^[5]. Ako, recimo, verujete da su princezu Dajanu ubili agenti britanske obaveštajne službe MI6, najverovatnije u dosluhu s kraljevskom porodicom, postoji velika verovatnoća da ste ubeđeni i da je HIV „proizveden“ u laboratoriji, da je misija „Apolo“ inscenirana, da vlade skrivaju dokaze o vanzemaljcima…

 

Da stvar bude zanimljivija, efekat se ne topi ni kada su u pitanju dve međusobno isključive teorije zavere^[6]. Tako osoba koja veruje da je pogibija princeze Dajane lažirana, istovremeno prihvata i teoriju da je ubijena u zaveri koju su skovali vladini agenti i kraljevska porodica; što je snažnije nečije uverenje da je Osama bin Laden već bio mrtav kada su američki specijalci otkrili lokaciju na kojoj boravi i stigli po njega, to je veća mogućnost da će ista osoba prihvatiti i teoriju po kojoj je Osama i danas živ i zdrav.

Dakle, ljudi koji su uvereni u istinitost konkretne teorije zavere, skloni su da istovremeno prihvate i kontradiktornu verziju istog događaja ili pojave. Kako je ovako nešto moguće?

 

Krenimo od definicije! Teorija zavere je narativ – predložak o grupi nečasnih, ujedno moćnih ljudi ili ogranizacija, koji u strogoj tajnosti rade na ostvarenju određenog, najčešće gnusnog cilja, po pravilu na opštu štetu. Jasno, ukoliko ste skloni da poverujete da je nekakva strašna zavera mogla biti sprovedena u delo u savršenoj tajnosti, onda vas malo šta ograničava u formiranju ubeđenja da su mogući i drugi slični scenariji. Otuda interkorelacija među suštinski, odnosno sadržajno nepovezanim konspiracionističkim objašnjenjima.

Važnije od same definicije, iz rezultata psiholoških istraživanja proizilazi da teorija zavere nije neposredan odgovor ili reakcija na konkretan događaj ili pojavu. O njoj se pre može govoriti kao o opštem pogledu na svet, kao o nekoj vrsti standardnog objašnjenja događaja i/ili pojava generalno^[7]. Otuda je moguća pozitivna korelacija između međusobno isključivih konspiracionističkih uverenja. Njih na okupu ne drži međusobna kompatibilnost, već to što su i jedno i drugo saglasni s uverenjem višeg reda – opštim pogledom na svet.

U prilog ovakvoj koncepciji teorije zavere ide i jedna od njenih ključnih karakteristika: oštra opozicija zvaničnom, konvencionalnom narativu. U tom smislu, srž teorije zavere nije ubeđenost u predloženi tok događaja, već neverovanje u opšteprihvaćenu, oficijelnu verziju toka događaja.

 

Ukoliko bi ovakva teorija teorije zavere bila tačna, to bi značilo da zagovornicima konkretne konspiracije nije presudno bitno da ponude, nametnu i odbrane svoje tumačenje određenog (istorijskog/političkog/svakodnevnog) događaja, koliko da izraze neslaganje s oficijelnim, najčešće i dominantnim pogledom na isti. Dvoje britanskih psihologa, Majkl Vud (Michael J. Wood) i Karen Daglas (Karen M. Douglas), testirali su – i potvrdili – ovakvo predviđanje^[8].

 

Vud i Daglas analizirali su sadržaj i ton onlajn komentara terorističkih napada 9/11, objavljivanih u drugoj polovini 2011. godine, na internet stranicama britanskih i američkih mejnstrim medija: ABC News, CNN, Independent, Daily Mail. Analiza je pokazala da „konvencionalisti“ (komentatori koji prihvataju zvaničnu verziju događaja) znatno više nego „konspiracionisti“ (komentatori koji zagovaraju neku od alternativnih verzija istog događaja) citiraju informacije koje idu u prilog njihovoj poziciji (56 odsto naspram 31 odsto). Nasuprot tome, konspiracionisti češće (u 64 odsto slučajeva) navode informacije koje bi mogle da obore oficijelno viđenje napada na Kule bliznakinje; konvencionalisti to čine u 44 odsto svojih komentara.

 

Ukratko, zagovornici teorija zavere se prvenstveno identifikuju kroz nepoverenje u zvaničnu verziju datog događaja, i njene izvore, pa se u skladu s tim fokusiraju na pokušaje njenog derogiranja. Daleko manje napora ulažu u eventualno dokazivanje ispravnosti svoje pozicije.

 

Psihosocijalne karakteristike teoretičara zavere

Prva psihološka istraživanja fenomena teorije zavere bila su fokusirana na odlike konspiracionističkog narativa. Ustanovljeno je da ga karakteriše slaba potkrepljenost (sada vidimo da teoretičari zavere i ne ulažu posebne napore u njihovo dokazivanje) inače sumnjivim dokazima, cirkularnost, repeticija fabrikovanih premisa… U novije vreme, psiholozi su se okrenuli „publici“, tj. istraživanju psiholoških i kognitivnih karakteristika ljudi koji prihvataju konspiracionistička objašnjenja realnosti. Ne tako obimna literatura sugeriše da mentalni sklop sklon formiranju i internalizaciji konspiracionističkih uverenja karakteriše opšte nepoverenje u ljude; snažno nepoverenje u simbole autoriteta; osećaj bespomoćnosti; osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom i ishodima; nisko samopouzdanje; sklonost sujeverju i paranormalnom; makijavelistički pristup u socijalnim interakcijama; otvorenost za nova iskustva^[9].

 

Verovanje u neke od rasprostranjenih teorija zavere, kao što je teorija da su vakcine uzročnik mentalnih poremećaja, deluje, iskreno rečeno, više kao opozicija razumu, nego establišmentu i etabliranom narativu. Očekivalo bi se da ljudi koji gaje takva konspiracionistička uverenja imaju krajnje specifičan način rezonovanja, ako ne i ozbiljne kognitivne deficite. Nema naznaka da to i jeste slučaj. Ima, međutim, pokazatelja da zagovornici teorija zavere, zajedno s osobama sklonim sujeverju i verovanju u paranormalno, u poređenju s opštom populacijom imaju izraženije probleme na planu probabilističkog zaključivanja^[10].

 

Među kognitivnim psiholozima nema dileme o tome da je čovek generalno loš u proceni verovatnoće odeđenog događaja ili ishoda. U uslovima nesigurnosti ili manjka informacija, prostor za grešku je znatno veći. Kada u takvim okolnostima donosimo odluke, posežemo za kognitivnim prečicama, heuristikama koje nam omogućuju da reltivno brzo i lako donesemo sud, na žalost, na uštrb tačnosti. I dok niko od nas nije imun na posezanje za lakim rešenjima, čini se da su teoretičari zavera tome skloniji, pri čemu su posebno osetljivi na grešku konjunkcije. Logička greška konjunkcije ogleda se u povezivanju inače nepovezanih događaja i pripisivanju visoke verovatnoće određenom ishodu na bazi umišljenog kauzalnog odnosa s nezavisnim događajem.

 

Uzmimo primer iz svakodnevnog života. Razmišljate o prijatelju s kojim se niste čuli duže vreme. U tom trenutku, zvoni vam telefon; zove baš on. Ako ih posmatrate izolovano, nijedan od ovih događaja nije neobičan. Sigurno ponekad razmišljate o svojim prijateljima. Isto tako, prijatelji vas sigurno ponekad zovu telefonom. Ako ste, međutim, skloni „onostranom“, vrlo lako ćete rezonovati da između ovakva dva događaja mora postojati tajna veza. „Ne može biti slučajno da me pozvao baš sada, dok razmišljam o njemu.“

 

Na terenu teorije zavere, „slučaj“ Aleksa Džonsa, jednog od najprominentnijih američkih teoretičara zavere. Neposredno nakon eksplozija bombi duž staze Bostonskog maratona, Džons je američku javnost podsetio da su, 9/11, teroristi oteli dva aviona upravo s aerodroma u Bostonu. Svejedno, nakon uspostavljanja veze između dva događaja, zaključuje da je bostonski teroristički akt lako mogla izvesti upravo vlada SAD, u nastojanju da ingerencije službi koje regulišu pitanja bezbednosti u saobraćaju proširi i na sportske događaje.

 

Društvene implikacije teorija zavere

Onima koji u njih ne veruju, nisu ništa više od predmeta poruge. Teorije zavere nisu, međutim, socijalno inertan fenomen. Za početak, samo izlaganje konspiracionističkom sadržaju povećava verovatnoću da će neko prihvatiti takva uverenja^[11]. Važnije od toga, jednom kada ih prihvati, manja je verovatnoća da će se uključiti u šire procese drutšvenog i političkog odlučivanja; na primer, da će izaći na izbore i glasati ili podržati akcije usmerene na smanjenje emisije CO₂^[12].

 

Prihvatanje teorija zavere, izvesno, podrazumeva interakciju između odgovarajućeg psihološkog sklopa – dispozicija ka konspiracionističkom mišljenju – i situacionih faktora – na primer, dostupnost, tj. verovatnoća da se dođe u dodir s teorijama zavere. Ali, otkud one na prvom mestu? Zašto uopšte postoje?

 

Jedan od plauzibilnih odgovora bi glasio da teorije zavere reflektuju potrebu za jasnoćom i sigurnošću. Činjenica da se redovno ispredaju u kontekstu prirodnih katastrofa, nesreća izazvanih ljudskim faktorom, kao što su ratovi, teroristički napadi ili ekonomski kolapsi, u kontekstu bolesti koje ugrožavaju i/ili odnose veliki broj ljudskih života itd, govori u prilog tezi da ljudi pomoću teorija zavere pokušavaju da steknu kontrolu nad nečim što ih nadilazi. U redu, ali zašto se okreću teorijama zavere kada za svaku od pojava na koje se odnose postoje i racionalnija objašnjenja?

 

Viren Svami (Viren Swami), profesor psihologije na Univerzitetu u Vestminsteru, otkrio je, naizgled paradoksalnu, pozitivnu korelaciju između sklonosti ka konspiracionističkim objašnjenjima i privrženosti demokratskim principima^*. Prema rečima Ketrin Olmsted (Katryn Olmsted), profesorke istorije na Univerzitetu u Dejvisu, Kalifronija, teorije zavere ne bi postojale kada u realnosti ne bi bilo pravih zavera, koje po pravilu podrazumevaju manipulaciju informacijama i demokratskim procesima i procedurama^[13].

 

Internet, koji naizgled olakšava pristup pravim informacijama i relevantnim izvorima, stvari je, neočekivano, učinio gorim. Zahavljujući njemu, ljudi lakše mogu selektivno da pristupe informacijama koje idu u prilog njihovom pogledu na svet i već formiranoj slici o određenom događaju ili pojavi. U tom smislu, teorije zavere se mogu posmatrati u kontekstu šireg sistema uverenja i ideološkog usmerenja pojedinca.

Ko veruje u Da Vinčijev kod, odnosno zaveru, kojom je prikriveno navodno božansko poreklo Marije Magdelene? Troje psihologa koji su se bavili ovim pitanjem utvrdili su da vernici privrženi „klasičnom hrišćanstvu“ bez razmišljanja odbacuju takvu ideju. Poklonicima New Age filozofija, pak, zvuči daleko prihvatljivije^[14].

 

U tri recentne studije^{[15], [16], [17]}, do sličnih zaključaka došao je i australijski psiholog Stiven Luandovski (Stephen Lewandowsky) sa svojim saradnicima. Njih je interesovao odnos konspiracionističkog uma prema naučnom metodu i nauci kao izvoru istinitih informacija. Očekivano, njihove studije potvrdile su hipotezu da tendencija ka odbacivanju naučnih objašnjenja stoji u pozitivnoj korelaciji sa sklonošću ka prihvatanju teorija zavere. To, međutim, nije kraj priče. Podozrivost prema nauci često je u službi odbrane šireg sistema verovanja i ideoloških svetonazora. Konkretno, nepoverenje u preovlađujući stav naučnika o globalnom zagrevanju – i ulozi čoveka u emisiji gasova odgovornih za efekat staklene bašte – prema nalazima Luandovskog i saradnika, prevashodno je motivisano privrženošću idealima slobodnog tržišta i vrednostima karakterističnom za socijalni konzervativizam.

 

Ukratko, konspiracionistički um je paradigmatski primer motivisanog rezonovanja – čovekove sklonosti da veruje u ono u šta želi da veruje i odbaci kao netačno ili nedokazano sve što njegovim uverenjima predstavlja izazov. Klasična studija ovog fenomena objavljena je još šezdesetih godina prošlog veka, ubrzo nakon što je u časopisu Surgeon General publikovan rad, u kojem se rak pluća dovodi u vezu s pušenjem. Ispostavilo se da su nepušači bezrezervno prihvatili ovakav nalaz, dok su joj se pušači suprotstavljali tvrdnjama da mnogi pušači žive dugo (tačno, ali nepušači u proseku žive duže i od raka pluća oboljevaju daleko ređe), da je mnogo toga rizično po zdravlje (opet tačno, ali ni na koji način ne pobija vezu između pušenja i lošeg zdravlja) i sl. Imajući u vidu motivisano rezonovanje i s njim povezanu konfirmacijsku pristrasnost – tendenciju da informacijama i dokazima koji idu u prilog našem uverenju pridajemo disproporcionalno veliki značaj, tj. da zanemarujemo informacije i dokaze koji ga ugrožavaju i opovrgavaju – teorije zavere su „usud“ čak i u svetu balansiranih, istinitih informacija^[18].

 

Izvori:

1. Darwin, H., Neave, N., & Holmes, J. (2011). Belief in conspiracy theories. The role of paranormal belief, paranoid ideation and schizotypy. Personality and Individual Differences, 50(8), 1289-93.

2. Swami, V., Coles, R., Stieger, S., Pietschnig, J., Furnham, A., Rehim. S., & Voracek, M. (2011). Conspiracist ideation in Britain and Austria: Evidence of a monological belief system and associations between individual psychological differences and real-world and fictitious conspiracy theories. British Journal of Psychology, 102(3):443-63.

3. Swami, V. (2012). Social psychological origins of conspiracy theories: The case of the Jewish conspiracy theory in Malaysia. Frontiers in Psychology. doi: 10.3389/fpsyg.2012.00280.

4. Swami, V., & Coles, R. (2010). The truth is out there. The Psychologist, 23(7), 560-3.

5. Wood, M.J., Douglas, K.M., & Sutton, R.M. (2012). Dead and alive: Beliefs in contradictory conspiracy theories. Social Psychological and Personality Science. doi: 10.1177/1948550611434786

6. Douglas, K.M., & Sutton, R.M. (2008). The hidden impact of conspiracy theories: perceived and actual influence of theories surrounding the death of Princess Diana. Journal of Social Psychology, 148(2), 210-21.

7. Goertzel, T. (1994). Belief in conspiracy theories. Political Psychology, 15(4), 731–42.

8. Wood, M.J., & Douglas, K.M. „What about building 7?“ A social psychological study of online discussion of 9/11 conspiracy theories. (2013). Frontiers in Psychology. doi: 10.3389/fpsyg.2013.00409

9. Swami,V., Chamorro-Premuzic, T., & Furnham, A. (2009). Unanswered questions: A preliminary investigation of personality and individual difference predictors of 9/11 conspiracist beliefs. Applied Cognitive Psychology. DOI: 10.1002/acp.1583

10. Rogers, P., Davis, T., & Fisk, J. (2009). Paranormal belief and susceptibility to the conjunction fallacy. Applied Cognitive Psychology, 23(4), 524-42.

11. Butler, L.D., Koopman, C. & Zimbardo, P.G. (1995). The psychological impact of the film JFK: Emotions, beliefs, and political intentions behavior. Political Psychology, 16(2), 237–57.

12. Jolley, D., & Douglas, K.M. (2013). The social consequences of conspiracism: Exposure to conspiracy theories decreases intentions to engage in politics and to reduce one’s carbon footprint. British Journal of Psychology. doi: 10.1111/bjop.12018

13. (2013, May 12). Why Rational People Buy Into Conspiracy Theories. The New York Times. Retrieved from: http://www.nytimes.com/2013/05/26/magazine/why-rational-people-buy-into-conspiracy-theories.html?pagewanted=2&_r=1

14. Newheiser, A., Farias, M., & Tausch, N. (2011). The functional nature of conspiracy beliefs: Examining the underpinnings of belief in the Da Vinci Code conspiracy. Personality and Individual Differences. doi: 10.1016/j.paid.2011.08.011

15. Lewandowsky, S., Oberauer, K., & Gignac, G.E. (2013). NASA faked the Moon landing—therefore, (climate) science is a hoax: An anatomy of the motivated rejection of science. Psychological Science. doi: 10.1177/0956797612457686

16. Lewandowsky, S., Cook, J., Oberauer, K., & Marriot, M. (2013). Recursive fury: Conspiracist ideation in the blogosphere in response to research on conspiracist ideation. Frontiers in Psychology. doi: 10.3389/fpsyg.2013.00073

17. Lewandowsky S., Gignac, G.E., & Oberauer, K. (2013) The Role of Conspiracist Ideation and Worldviews in Predicting Rejection of Science. PLoS ONE, 8(10): e75637. doi:10.1371/journal.pone.0075637

18. Glaeser, E.L., & Sunstein, C.R. Why Does Balanced News Produce Unbalanced Views? doi: 10.2139/ssrn.2230996

* Videti izvor pod brojem 9.

 

 

PREUZETO SA:

http://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/12/20/psihologija-teorije-zavere/

 

 

текст нема озбиљне анализе..

направљен само да се нешта напише..без воље...и жеље..

можда је имала рок..да преда

[Tumaralo.]

Lol Avokado lose si citirao, bio sam sarkastican. Sigurno da ne bih tako vredjao :O

[Candy Butcher]

Zašto racionalni ljudi padaju na teorije zavere

 

dokoni pa razmišljaju o glupostima 

[Sonja Pavlovic]

A sto pises o necemu ako nemas svoj stav?

 

Zasto bih citao sta pojedinci bez stava pisu, onda mogu i copy-paste novine da citam.

 

 

Ups izvinjavam se, ne zelim neravnopravni fajt

 

evo muzike

 

 

Iznenadićeš se, ali puno ljudi piše, a da ono što pišu ne spada u lični stav ili komentar. Postoji niz blogova, pa čak i magazina specijalizovanih za predstavljanje naučnih istraživanja iz ove ili one oblasti. Ja volim da pišem o aktuelnim tokovima u psihološkoj nauci i zato to pišem.

Btw, zašto fight? Zašto razgovor sa neistomišljenikom nije opcija, nego mora biti svađa/tuča?