Jump to content

Брак - заједница мушкарца и жене

Оцени ову тему


da li biste stupili u brak bez ljubavi?  

186 члановâ је гласало

  1. 1. da li biste stupili u brak bez ljubavi?

    • da
      5
    • ne
      158
    • mozda
      13
    • da iz interesa
      5


Препоручена порука

  Цитат

Званично објашњење разлога постанка монаштва је да је престанком прогона хришћана, и проглашењем хришћанства као државне религије у Ромејском Царству мноштво људи навалило да буде крштено, и тако су у Цркву унесени обичаји световних манира који до тад нису били својствени хришћанима, и да је због те новонастале ситуације група ревносних хришћана одлучила да напусти свети и сачува ону првобитну побожност која је красила хришћанске заједнице до тад.

То није истина ! То је лаж !

приметила сам ... уколико желиш да живиш сам !? То није разлог да пишеш лажи и итд.

Живот Исуса Христа, Пресвете Богородице, то је званично објашњење постанка монаштва !

а сада да се вратимо на тему !

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 3.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Ја немам духовника :bla:, само исповедника...

Не мора се имати духовник по сваку цену... И одлука долази од нас. Наша слобода поучена примером или саветом - та је која дела и прави избор. И ми и носимо одговорност. Уколико духовника имамо, ту се са Јустинијаном слажем, он не би требало да нарушава слободу свог чада коју му је Господ подарио као највећи дар међу даровима, већ да приложи савет, поуку али изречено при том не сме обавезивати на аутоматско испуњење. Понекад је врло опасно за хришћане који живе у свету, очекивати сасвим адекватан савет духовника монаха за примарно "светске" тескобе. Духовници су умудрени често од Господа, али и тада неће атаковати на духовне чедо и чинити свој савет мерилом исправног.

ekstra

Један... друг... ми је рекао да ће се на наредном Сабору који ће се одржати, управо разматрати одлука и њено спровођење - да се хришћани у свету исповедају искључиво код својих парохијских свештеника (а не код монаха) или само код одређених монаха који ће имати благослов да исповедају мирјане. Исто ће важити и за духовништво. Дакле, након тога требало би да се проблеми овог типа реше.

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Уколико духовника имамо, ту се са Јустинијаном слажем, он не би требало да нарушава слободу свог чада коју му је Господ подарио као највећи дар међу даровима, већ да приложи савет, поуку али изречено при том не сме обавезивати на аутоматско испуњење.

Антонета, да ли си ти некада чула да је духовник проверао да ли си ти њега послушала, ... ?

Он ти је дао савет ... А ти ради како хоћеш !

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Званично објашњење разлога постанка монаштва је да је престанком прогона хришћана, и проглашењем хришћанства као државне религије у Ромејском Царству мноштво људи навалило да буде крштено, и тако су у Цркву унесени обичаји световних манира који до тад нису били својствени хришћанима, и да је због те новонастале ситуације група ревносних хришћана одлучила да напусти свети и сачува ону првобитну побожност која је красила хришћанске заједнице до тад.

То није истина ! То је лаж !

приметила сам ... уколико желиш да живиш сам !? То није разлог да пишеш лажи и итд.

Живот Исуса Христа, Пресвете Богородице, то је званично објашњење постанка монаштва !

а сада да се вратимо на тему !

Заиста је неумесно живот Христа и Пресвете Богородице наводити као узор за монаштво, јер онда испада да они који се одлуче на брак немају себи узора што је апсолутна глупост.

Него одговори ти мени због чега су онда прве монашке заједнице настале тек крајем 3 века у Египту?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Уколико духовника имамо, ту се са Јустинијаном слажем, он не би требало да нарушава слободу свог чада коју му је Господ подарио као највећи дар међу даровима, већ да приложи савет, поуку али изречено при том не сме обавезивати на аутоматско испуњење.

Антонета, да ли си ти некада чула да је духовник проверао да ли си ти њега послушала, ... ?

Он ти је дао савет ... А ти ради како хоћеш !

Па да шта него савет. То и ја горе рече, а ти контрираш како је савет једно, а послушање друго....

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Уколико духовника имамо, ту се са Јустинијаном слажем, он не би требало да нарушава слободу свог чада коју му је Господ подарио као највећи дар међу даровима, већ да приложи савет, поуку али изречено при том не сме обавезивати на аутоматско испуњење.

Антонета, да ли си ти некада чула да је духовник проверао да ли си ти њега послушала, ... ?

Он ти је дао савет ... А ти ради како хоћеш !

Онда се слажемо? :bla:

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Један... друг... ми је рекао да ће се на наредном Сабору који ће се одржати, управо разматрати одлука и њено спровођење - да се хришћани у свету исповедају искључиво код својих парохијских свештеника (а не код монаха) или само код одређених монаха који ће имати благослов да исповедају мирјане. Исто ће важити и за духовништво. Дакле, након тога требало би да се проблеми овог типа реше.

То је зато што су људи масовно почели да долазе у манастире да траже савете и итд.

Наиме, почели су да узнемиравају монахе !

А све због стида ! Стиде се да разговарају са својим свештеницима, па одлазе у манастире да ...

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Један... друг... ми је рекао да ће се на наредном Сабору који ће се одржати, управо разматрати одлука и њено спровођење - да се хришћани у свету исповедају искључиво код својих парохијских свештеника (а не код монаха) или само код одређених монаха који ће имати благослов да исповедају мирјане. Исто ће важити и за духовништво. Дакле, након тога требало би да се проблеми овог типа реше.

То је зато што су људи масовно почели да долазе у манастире да траже савете и итд.

Наиме, почели су да узнемиравају монахе !

А све због стида ! Стиде се да разговарају са својим свештеницима, па одлазе у манастире да ...

Ето видиш како се лепо слажемо.  :bla: Тачно, тако. Потребно је размотрити овај проблем и наложити да се мирјани исповедају и саветују код својих парохијских свештеника, евентуално код монаха који буду за то одређени.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Један... друг... ми је рекао да ће се на наредном Сабору који ће се одржати, управо разматрати одлука и њено спровођење - да се хришћани у свету исповедају искључиво код својих парохијских свештеника (а не код монаха) или само код одређених монаха који ће имати благослов да исповедају мирјане. Исто ће важити и за духовништво. Дакле, након тога требало би да се проблеми овог типа реше.

То је зато што су људи масовно почели да долазе у манастире да траже савете и итд.

Наиме, почели су да узнемиравају монахе !

А све због стида ! Стиде се да разговарају са својим свештеницима, па одлазе у манастире да ...

Не само због тога, већ и зато што је парохијски свештеник адекватнији за давање савета теби, човеку мирјанину опхрваном "овоземним" мукама и проблемима које и он сам има и познаје их, за разлику од монаха духовника који су надлежни превасходно за своју обитељ у манастиру са којом деле живот, који је у многоме различит од живота у свету. Парохијски свештеник те и боље познаје јер он живи са тобом и са тобом је у контакту знатно чешће него јеромонах из манастира, и самим тим приступачнији ти је када те сколају проблеми.

:bla:

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат
  Цитат

Један... друг... ми је рекао да ће се на наредном Сабору који ће се одржати, управо разматрати одлука и њено спровођење - да се хришћани у свету исповедају искључиво код својих парохијских свештеника (а не код монаха) или само код одређених монаха који ће имати благослов да исповедају мирјане. Исто ће важити и за духовништво. Дакле, након тога требало би да се проблеми овог типа реше.

То је зато што су људи масовно почели да долазе у манастире да траже савете и итд.

Наиме, почели су да узнемиравају монахе !

А све због стида ! Стиде се да разговарају са својим свештеницима, па одлазе у манастире да ...

Ето видиш како се лепо слажемо.  :bla: Тачно, тако. Потребно је размотрити овај проблем и наложити да се мирјани исповедају и саветују код својих парохијских свештеника, евентуално код монаха који буду за то одређени.

Ова тема ће уродити једним великим загрљајем  ekstra

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брак је Христ благословио, али је и позвао ... Тако да ... Молим Те, ...

па хајде ти мени одговори ... због чега су прве монашке заједнице настале тек крајем 3 века у Египту ?

Зашто баш у Египту а зашто не на Синају ? :)

Зашто подвижници нису живели као отшелници него су основане монашке обитељи ?

Шта је то монашка обитељ и који је њен циљ у овом свету ?

И сада ... Јустинијане, молим те, да ми одговориш на ова питања ! Наиме, неколико си пута поставио питање ... Написао си свшта нешто о монаштву и девствености и ... Људи коју си читали твоје поруке могу да стекну погрешно мишљење о монаштви и девствености. Зато те, молим да одговориш на ова питања !  :bla:

ekstra

ekstra

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво". Зачуђујуће је када се посебно нагласи, брак и девственост која се полаже заветом....За ово заиста не постоји никакво утемељење у Јеванђељу нити искуству Цркве. Када би само брак или девственост под видом монашког завета била спасоносна, шта ћемо са апостолом Павлом најпре који није полагао никакве завете, па онда са мноштвом ранохришћанских девественика, па онда Христа ради јуродивих, па све до болесних људи који из неког разлога не могу да остваре брак, а не монаше се такођер. Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Иначе мени се мало не допада тај израз "Изграђивати се као личност"....Немамо се ми шта изграђивати као личности, јер ми смо већ личности. Створени смо према образу Божијем, дакле налик смо Богу који је такођер Личност, па смо и ми тако личносни, и оно што је наш циљ није да изградимо личност, него до покажемо полодове које та личност може да чини. Ти плодови с управо граде највише у евхаристијској зајединици верних, дакле на Литургији и у свакодневном животу.

Да, и мени се чини да је тако исправније... Девственост или брак, а подкатегорије првог као што си касније навео монаштво, јуродивост, свет...  ekstra

Што се тиче личности... Ми јесмо створени по прволику Божијем и носимо га у себи, али остварени као личности бивамо тек када ступимо у однос са другим... Не можемо бити као изоловане јединке носиоци личности. Категорију личности даје нам други, кроз однос са другим (а то је љубав) ми почињемо да наликујемо на Бога који је Љубав. Бог је Личност зато што љуби и зато што се та љубав излива реципрочно у Светој Тројици. Ступајући у љубавни однос са другим, ми себе градимо личносно, продубљујући тај однос и чинећи га савршенијим. Тако некако мислим  :bla:

Мислим да не треба превише инсистирати на пароли: "Личност си све док имаш однос са другим...". Ја бих рекао да се ми не остварујемо као личности, тј не градимо своју личност у односу на другога, него да испољавамо особине наше личности када смо у односу са другим, то је да волимо другога. Ако се претерано инсистира на томе да бити личност значи имати однос са другом личношћу, онда се може лако доћи да презремо житија многи пустињака који су свој живот мање више у целости провели усамљени у подвигу. Такво је житије св.Марије Египћанке и рецимо и међу неким савременим теолозима не влада баш пријатно расположење према житију ове светитељке баш зато што претерано инсистирају на учешћу човека у литургијској заједници, чиме као личност општи са другим личностима....То јесте основа хришћанског живота, али изузеци увек постоје ради одређеног разлога, а усоталом, живот св.Марије Египћанке која је водила у молитвеном општењу са Богом, такођер се може окарактерисати као однос две личности.  ekstra

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Мислим да не треба превише инсистирати на пароли: "Личност си све док имаш однос са другим...". Ја бих рекао да се ми не остварујемо као личности, тј не градимо своју личност у односу на другога, него да испољавамо особине наше личности када смо у односу са другим, то је да волимо другога. Ако се претерано инсистира на томе да бити личност значи имати однос са другом личношћу, онда се може лако доћи да презремо житија многи пустињака који су свој живот мање више у целости провели усамљени у подвигу. Такво је житије св.Марије Египћанке и рецимо и међу неким савременим теолозима не влада баш пријатно расположење према житију ове светитељке баш зато што претерано инсистирају на учешћу човека у литургијској заједници, чиме као личност општи са другим личностима....То јесте основа хришћанског живота, али изузеци увек постоје ради одређеног разлога, а усоталом, живот св.Марије Египћанке која је водила у молитвеном општењу са Богом, такођер се може окарактерисати као однос две личности.  ekstra

Претпостављам да може и тако...  :) Углавном, пустињаци се ни у једном случају не доводе у питање, јер остваривање личности или испољавање особина личности (допада ми се и твоје објашњење) пре свега се одиграва у односу са Богом, то је оно што нама даје идентитет, а како Божији лик увиђамо у сваком ближњем.... љубавно садејство са ближњим само је облик општења са Богом... Сви смо Христови и кроз све нас пројављује се Он... ekstra :bla:

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Мислим да не треба превише инсистирати на пароли: "Личност си све док имаш однос са другим...".

не него ... упознајеш себе у односу са другим !

опростите ми, ја можда звучим овако или онако зато што не стављам смајлиће

1405_love  :cheesy2:  klapklap  t4431  ekstra  0203_cool  whackado  :)  bliss jeeee  :group111:  algabacaju  8086.gif  ekstra  slava3  777bakisin  :bla:  blessyou

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Мислим да не треба превише инсистирати на пароли: "Личност си све док имаш однос са другим...". Ја бих рекао да се ми не остварујемо као личности, тј не градимо своју личност у односу на другога, него да испољавамо особине наше личности када смо у односу са другим, то је да волимо другога. Ако се претерано инсистира на томе да бити личност значи имати однос са другом личношћу, онда се може лако доћи да презремо житија многи пустињака који су свој живот мање више у целости провели усамљени у подвигу. Такво је житије св.Марије Египћанке и рецимо и међу неким савременим теолозима не влада баш пријатно расположење према житију ове светитељке баш зато што претерано инсистирају на учешћу човека у литургијској заједници, чиме као личност општи са другим личностима....То јесте основа хришћанског живота, али изузеци увек постоје ради одређеног разлога, а усоталом, живот св.Марије Египћанке која је водила у молитвеном општењу са Богом, такођер се може окарактерисати као однос две личности.  ekstra

Претпостављам да може и тако...  :) Углавном, пустињаци се ни у једном случају не доводе у питање, јер остваривање личности или испољавање особина личности (допада ми се и твоје објашњење) пре свега се одиграва у односу са Богом, то је оно што нама даје идентитет, а како Божији лик увиђамо у сваком ближњем.... љубавно садејство са ближњим само је облик општења са Богом... Сви смо Христови и кроз све нас пројављује се Он... ekstra :bla:

они који су отишли у пустињу ... отишли су ...

28. А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.

29. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни.

и због ...

1. Угледајте се, дакле, на Бога као дјеца вољена.

2. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатни мирис.

3. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима;

4. Ни срамотне ни луде ријечи или шале, што год је непристојно, него радије захваљивање.

5. Јер знајте ово, да ниједан блудник, или нечист, или лакомац, који је идолопоклоник, нема насљеђа у Царству Христа и Бога.

6. Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења.

7. Не будите, дакле, саучесници њихови.

8. Јер некада бијасте тама, а сада сте свјетлост у Господу: владајте се као дјеца свјетлости;

19. Говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;

20. Захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа,

21. Покоравајући се један другоме у страху Божијем.

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...