Брак - заједница мушкарца и жене

[Сефора]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво".

Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Не девственост него монашки начин живљења ...

Девственост бре. Монаштва није било све до краја 3 века и св.Антонија Великог. Шта мислиш да су до тад сви хришћани били у браку?

не девственост него ...  одрицање од света, самоћа, непрестана молитва, пост, борба са страстима, итд ...

[Сефора]

Ово сам отприлике хтела да питам...

Дакле, задржаћемо љубавни однос према нашем супружнику, тј. имаћемо и тад однос љубавни који ће се разликовати од односа који ћемо имати са другима око нас?

Ја сам читала ноћас и ... Да би схватила живот у Царству Божијем

У житију св. Антонија Великог читамо: "А други пут Антоније сеђаше у гори и подигавши поглед виде како се неко узноси по ваздуху, а мноштво га са радошћу сусреће.

Из ових примера већ можемо уочити три особености истинског хришћанског доживљаја Небеса.

То су: да се душа узноси на Небеса, да је прате Анђели, и да је дочекују житељи Небеса, чијим се обитељима она и придружује.

ево још ...

Овај доживљај указује на неколико још важнијих обележја: блиставост небеске светлости, невидиво присуство Божје, трепетно поштовање које Свети указују Богу и осетивост Божје благодати дате у виду неописивог миомириса.

Исто тако и монах из Венлока, пошто је од анђела био узнесен угледао је предивно место где је мноштво веома лепих људи ликовало с неизрецивом радошћу, позивајући и њега да подели са њима ту срећу и радост ако му је допуштено.

Свети Анђели му рекоше да је то место Рај Божји.

Виде још и "величанствене зидине задивљујуће дужине и висине које сијају блиставим сјајем, а свети анђели му рекоше: "Ово је тај свети и славни град, небески Јерусалим, где душе светих пребивају у вечној радости. "Он казиваше да су ове душе и зидине овог славног града... биле тако заслепљујуће блиставе да није уопште могао да гледа у њих".

и тако ...

[Justin Waters]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво".

Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Не девственост него монашки начин живљења ...

Девственост бре. Монаштва није било све до краја 3 века и св.Антонија Великог. Шта мислиш да су до тад сви хришћани били у браку?

не девственост него ...  одрицање од света, самоћа, непрестана молитва, пост, борба са страстима, итд ...

Непрестана молитва није само монашка карактеристика него општехришћанска. Сви у мери своје моћи и мирјани, и монаси треба да теже ка непрестаној молитви.

Одрицање од света, самоћа, нарочит пост, борба са страстима, су радње својствене онима који су у покајању. монаштво и јесте у својој суштини покајнички начин живота и он је по личном избору као одговор на призив Божији.

Питам те онда још једном, како је било прва три века док се монаштво није формирално? Да ли су сви хришћани били у браку?

[Сефора]

Ево ти одговор

О браку и безбрачности.

1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.

2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.

3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.

4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.

7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.

8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.

10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;

11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.

12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?

17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.

18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.

20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.

21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.

22. јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.

25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.

26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.

27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.

28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.

29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,

30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,

31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају; јер пролази обличје овога свијета.

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.

34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.

36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за његову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.

37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.

38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.

[Сефора]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво".

Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Не девственост него монашки начин живљења ...

Девственост бре. Монаштва није било све до краја 3 века и св.Антонија Великог. Шта мислиш да су до тад сви хришћани били у браку?

не девственост него ...  одрицање од света, самоћа, непрестана молитва, пост, борба са страстима, итд ...

Непрестана молитва није само монашка карактеристика него општехришћанска. Сви у мери своје моћи и мирјани, и монаси треба да теже ка непрестаној молитви.

Одрицање од света, самоћа, нарочит пост, борба са страстима, су радње својствене онима који су у покајању. монаштво и јесте у својој суштини покајнички начин живота и он је по личном избору као одговор на призив Божији.

Питам те онда још једном, како је било прва три века док се монаштво није формирално? Да ли су сви хришћани били у браку?

заборавио си ... одрицање од своје воље, послушност игуману, свакодневно богослужење,

молитвено правило у келији, молитвено правило ван келије, ритам живота, итд.

зато сам ти рекла ... не само девственост

мој пријатељ се никада није оженио. не само он ... него многи ! зашто ? да би живели богоугодно !?

не верејум !

[Justin Waters]

Ево ти одговор

О браку и безбрачности.

1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.

2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.

3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.

4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.

7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.

8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.

10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;

11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.

12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?

17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.

18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.

20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.

21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.

22. јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.

25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.

26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.

27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.

28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.

29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,

30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,

31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају; јер пролази обличје овога свијета.

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.

34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.

36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за његову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.

37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.

38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.

Тачно апостол Павле је то све јасно рекао још тад. Само што ове речи његове посланице немају никакве везе са монаштвом јер у његово доба монаштва није уопште било.

[Justin Waters]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво".

Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Не девственост него монашки начин живљења ...

Девственост бре. Монаштва није било све до краја 3 века и св.Антонија Великог. Шта мислиш да су до тад сви хришћани били у браку?

не девственост него ...  одрицање од света, самоћа, непрестана молитва, пост, борба са страстима, итд ...

Непрестана молитва није само монашка карактеристика него општехришћанска. Сви у мери своје моћи и мирјани, и монаси треба да теже ка непрестаној молитви.

Одрицање од света, самоћа, нарочит пост, борба са страстима, су радње својствене онима који су у покајању. монаштво и јесте у својој суштини покајнички начин живота и он је по личном избору као одговор на призив Божији.

Питам те онда још једном, како је било прва три века док се монаштво није формирално? Да ли су сви хришћани били у браку?

заборавио си ... одрицање од своје воље, послушност игуману, свакодневно богослужење, ритам живота, итд.

зато сам ти рекла ... не само девственост

мој пријатељ се никада није оженио. не само он ... него многи ! зашто ? да би живели богоугодно !?

не верејум !

Мислиш да су сви отишли у монахе да би богоугодно живели? Наравно да нису. Неки су отишли ради каријере, јер маштају да буду епископи, неки да буду велики духовници, неки да би побегли од проблема у животу...Дакле и те колеге који се нису оженили вероватно се већина није оженила ради неког другог разлога, а не зато што су хтели да живе Богоугодно. Но супротно томе како је било много монаха који су заиста напустили свет да би Богоугодно живели, тако има њих који су остали девственици да би Богоугодно живели. Нажалост ова друга особина није својствена нашем времену, него је била својствена апостлоском и постапостолском добу.

Монаштво је вид испољавања девствености, као што је и јуродивост Христа ради такођер вид испољавања девествености. Према томе суштински се путеви своде на брак и девственост, одакле се девственост може поделити на неколико катеогрија, поменуто монаштво, јуродивост или добровољну девственост у свету. Дакле супортно тврђење је неправилно, кад неко каже: "Ако нећеш да се жениш треба да идеш у монахе"....Е ово просто није тачно.

[Сефора]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво".

Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Не девственост него монашки начин живљења ...

Девственост бре. Монаштва није било све до краја 3 века и св.Антонија Великог. Шта мислиш да су до тад сви хришћани били у браку?

не девственост него ...  одрицање од света, самоћа, непрестана молитва, пост, борба са страстима, итд ...

Непрестана молитва није само монашка карактеристика него општехришћанска. Сви у мери своје моћи и мирјани, и монаси треба да теже ка непрестаној молитви.

Одрицање од света, самоћа, нарочит пост, борба са страстима, су радње својствене онима који су у покајању. монаштво и јесте у својој суштини покајнички начин живота и он је по личном избору као одговор на призив Божији.

Питам те онда још једном, како је било прва три века док се монаштво није формирално? Да ли су сви хришћани били у браку?

заборавио си ... одрицање од своје воље, послушност игуману, свакодневно богослужење, ритам живота, итд.

зато сам ти рекла ... не само девственост

мој пријатељ се никада није оженио. не само он ... него многи ! зашто ? да би живели богоугодно !?

не верејум !

Мислиш да су сви отишли у монахе да би богоугодно живели? Наравно да нису. Неки су отишли ради каријере, јер маштају да буду епископи, неки да буду велики духовници, неки да би побегли од проблема у животу...Дакле и те колеге који се нису оженили вероватно се већина није оженила ради неког другог разлога, а не зато што су хтели да живе Богоугодно. Но супротно томе како је било много монаха који су заиста напустили свет да би Богоугодно живели, тако има њих који су остали девственици да би Богоугодно живели. Нажалост ова друга особина није својствена нашем времену, него је била својствена апостлоском и постапостолском добу.

Монаштво је вид испољавања девствености, као што је и јуродивост Христа ради такођер вид испољавања девествености. Према томе суштински се путеви своде на брак и девственост, одакле се девственост може поделити на неколико катеогрија, поменуто монаштво, јуродивост или добровољну девственост у свету. Дакле супортно тврђење је неправилно, кад неко каже: "Ако нећеш да се жениш треба да идеш у монахе"....Е ово просто није тачно.

ајмо овако ... уколико човек има благослов духовника да живи сам у свету ... наиме, битно је послушање,

а не наша воља !

о подвигу јуродивости ... то је најтежи хришћански подвиг и ... надам се да нико на овом форуму не мисли за себе да је Јуродиви Христа ради !? Зна се како су Јуродиви Христа ради живели.

[Сефора]

Ево ти одговор

О браку и безбрачности.

1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.

2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.

3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.

4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.

7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.

8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.

10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;

11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.

12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?

17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.

18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.

20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.

21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.

22. јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.

25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.

26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.

27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.

28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.

29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,

30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,

31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају; јер пролази обличје овога свијета.

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.

34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.

36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за његову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.

37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.

38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.

Тачно апостол Павле је то све јасно рекао још тад. Само што ове речи његове посланице немају никакве везе са монаштвом јер у његово доба монаштва није уопште било.

надам се да знаш историју монаштва !?

наиме, како су и зашто настале прве монашке обитељи, итд.

они који су одлучили да живе као девственици одлазили су у пустиње, и настањивали се у близини некога попут светог Антонија, Јована, ... 

Или ... Када је Пресвета Богородица била на светој гори, ...

[Justin Waters]

ајмо овако ... уколико човек има благослов духовника да живи сам у свету ... наиме, битно је послушање,

а не наша воља !

о подвигу јуродивости ... то је најтежи хришћански подвиг и ... надам се да нико на овом форуму не мисли за себе да је Јуродиви Христа ради !? Зна се како су Јуродиви Христа ради живели.

Прави духовник људима изван манаситра који му долазе да чују реч поуке неће никад нешто забранити или наложити наводно јер је он "прозорљив и познаје срце његовог чеда", него зато што није његов удио да намеће послушање људима који нису монаси. Прави духовник ће да дели савете, а не послушања, а на верном је како ће тај савет испунити. Према томе не може никакв духовник да наложи мирјанину да се монаши или жени ако то овај неће. Нема то никакве везе са самовољом, него слободом избора да изберемо пут којим ћемо живети и спасавати се. Уосталом са Господ говори:

Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.

У томе стоји читава поента одабира пута који ћемо ићи. Ако хоћу одабраћу да се женим, ако хоћу одабраћу да будем девствен, ако хоћу одабраћу да пођем у монахе. У свему томе је битно из каквих побуда улазимо у брак или девственост, нарочито у вези девствености тј монаштва. Ако хоћемо да будемо девествени или монаси зато јер презиремо брак, онда чинимо грешку, и обрнуто. Онај који улази у брак јер презире девственост исто тако чини грешку. Но ако узлазимо у брак као одговор на Љубав Божију и милост која нам је указана искупљењем кроз жртву Господа Исуса Христа, добро чинимо, и ако остајемо девествени као одговор на исту ту љубав добро чинимо, и нема духовник никакве везе са нашим одабиром. Духовник није гуру, него учитељ, нарочито не према мирјанима који треба да живе парохијски живот изаткан евхаристијским духом заједништва.

[Сефора]

Дакле супортно тврђење је неправилно, кад неко каже: "Ако нећеш да се жениш треба да идеш у монахе"....Е ово просто није тачно.

сваки хришћанин мора да има духовника !

уколико ''хришћанин'' жели да живи сам ... Он то мора да каже свом духовнику овим речима: Оче ја нећу да имам девојку, ја нећу да живим у браку, ја хоћу да живим сам !

Уколико се у ''хришћанину'' појави оваква жеља, а не жели да оде у манастир и да завет !? То је чудно !

Не заборави ... Ми не живимо у другом веку ! Искушења су другачија и итд.

[antoneta]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво". Зачуђујуће је када се посебно нагласи, брак и девственост која се полаже заветом....За ово заиста не постоји никакво утемељење у Јеванђељу нити искуству Цркве. Када би само брак или девственост под видом монашког завета била спасоносна, шта ћемо са апостолом Павлом најпре који није полагао никакве завете, па онда са мноштвом ранохришћанских девественика, па онда Христа ради јуродивих, па све до болесних људи који из неког разлога не могу да остваре брак, а не монаше се такођер. Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Иначе мени се мало не допада тај израз "Изграђивати се као личност"....Немамо се ми шта изграђивати као личности, јер ми смо већ личности. Створени смо према образу Божијем, дакле налик смо Богу који је такођер Личност, па смо и ми тако личносни, и оно што је наш циљ није да изградимо личност, него до покажемо полодове које та личност може да чини. Ти плодови с управо граде највише у евхаристијској зајединици верних, дакле на Литургији и у свакодневном животу.

Да, и мени се чини да је тако исправније... Девственост или брак, а подкатегорије првог као што си касније навео монаштво, јуродивост, свет...  4chsmu1

Што се тиче личности... Ми јесмо створени по прволику Божијем и носимо га у себи, али остварени као личности бивамо тек када ступимо у однос са другим... Не можемо бити као изоловане јединке носиоци личности. Категорију личности даје нам други, кроз однос са другим (а то је љубав) ми почињемо да наликујемо на Бога који је Љубав. Бог је Личност зато што љуби и зато што се та љубав излива реципрочно у Светој Тројици. Ступајући у љубавни однос са другим, ми себе градимо личносно, продубљујући тај однос и чинећи га савршенијим. Тако некако мислим 

[Сефора]

Прави духовник ће да дели савете, а не послушања, а на верном је како ће тај савет испунити.

Једно је савет, а друго је послушање !

Наиме, ми смо послушни духовнику или не ...

Значи ... Битно је полушање !

Онај ко је непослушан духовнику !? Тај не треба ни да има духовника !

Он треба да живи онако како он жели и ...

[Justin Waters]

Ево ти одговор

О браку и безбрачности.

1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.

2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.

3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.

4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.

7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.

8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.

10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;

11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.

12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?

17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.

18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.

20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.

21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.

22. јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.

25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.

26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.

27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.

28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.

29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,

30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,

31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају; јер пролази обличје овога свијета.

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.

34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.

36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за његову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.

37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.

38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.

Тачно апостол Павле је то све јасно рекао још тад. Само што ове речи његове посланице немају никакве везе са монаштвом јер у његово доба монаштва није уопште било.

надам се да знаш историју монаштва !?

наиме, како су и зашто настале прве монашке обитељи, итд.

они који су одлучили да живе као девственици одлазили су у пустиње, и настањивали се у близини некога попут светог Антонија, Јована, ...  

Или ... Када је Пресвета Богородица била на светој гори, ...

Познајем ја историју монаштва, но ти најпре одговори будући да девственика је било од апостола Павла и кроз читав први, други и трећи век, зашто је онда закаснело формирање монаштва читава три века?? Зашто је монаштво настало у Александрији, а не у Антиохији, Риму или Цариграду? Знаш да су први монаси били Египћани тј Копти?

Званично објашњење разлога постанка монаштва је да је престанком прогона хришћана, и проглашењем хришћанства као државне религије у Ромејском Царству мноштво људи навалило да буде крштено, и тако су у Цркву унесени обичаји световних манира који до тад нису били својствени хришћанима, и да је због те новонастале ситуације група ревносних хришћана одлучила да напусти свети и сачува ону првобитну побожност која је красила хришћанске заједнице до тад.

Но није искључено, будући да је монаштво настало у Египту, да је био не мали број првих монаха који су презрели свет и тако се повукли, што је дакле било проистекло из манихејских тенденција, које нису биле толико непознате у то време у Египту, с обзиром да је Александрија била та у коме је монофизитство потекло. Све у свему монаштво, ма из каквих побуда да је настало преображено је Црквом и добило своје место и улогу у историји Цркве.

Но оно што је битно, а то је да монаштво није обавезна пут којим се мора кренути ако се нежели брак, јер управо сама историја Цркве и прва три века то доказују.

СПАМУЈЕМО ТЕМУ, И МОЛИМ МОДЕРАТОРЕ ДА ПРЕНЕСУ ОВЕ ПОРУКЕ КОЈЕ ПИШЕМО СЕФОРА И ЈА У ДРУГУ ТЕМУ, А ДА СЕ ЦЕНТАР ДИСКУСИЈЕ ВРАТИ НА ПИТАЊЕ СТАТУСА БРАКА У ЕСХАТОНУ.

[Сефора]

Да, и мени се чини да је тако исправније...

Девственост или брак, а подкатегорије првог као што си касније навео монаштво, јуродивост, свет...  ekstra

Што се тиче личности... Ми јесмо створени по прволику Божијем и носимо га у себи, али остварени као личности бивамо тек када ступимо у однос са другим... Не можемо бити као изоловане јединке носиоци личности. Категорију личности даје нам други, кроз однос са другим (а то је љубав) ми почињемо да наликујемо на Бога који је Љубав.

:bla:

Да, и мени се чини да је тако исправније...

Девственост или брак, а подкатегорије првог као што си касније навео монаштво, јуродивост, свет...  ekstra

Антонета, ово није истина. Поткатегорије девствености ... То је плод маште, фантазије, ...

Сваки '' хришћанин '' мора да има духовника и да поред искрене исповести кроз разговор са духовником одлучи шта је најбоље за њега.