Nietzsche и хришћанство

[Аурор]

Фридриху Ниче - Србија ти кличе оле оле оле

Ja bosiok sejem - meni Fridrih Niče!

[Млађони]

Ja bosiok sejem - meni Fridrih Niče!

hahahaha

[Лазар Нешић]

Један добар текст у прилог теми:

http://pescanik.net/2012/05/nietzsche-i-kafka/

[Balthasar]

http://www.rastko.rs/filosofija/mdjuric-niceova_zaostavstina_c.html

[Иринеј]

Једна од његових врло занимљивих књига је свакако "Тако је говорио Заратруста"  у коју је уложио сав свој философски и  песнички углед.  Некако је себе доживљавао као пророка који најављује крај старог и почетак новог доба.  По њему стару метафизику , стари морал и пре свега веру у оностраност треба покопати и треба успоставити поново , слободног , природног човека у свом његовом праву. Стога његова дела су религиозна по својој  форми али не и по садржају .  Уместо религиозног обожавања ,  Ниче успоставља обожавање света  .

[Иринеј]

Фридрих Ниче је један од нај , нај најумнијих људи . Читајући Ничеа , односно читајући неколико његових дела просто сам се током читања осећао инфериорно јер је то толика снага мисли . Он је успут један од најбољих познавалаца немачког језика у читавој људској историји , мајстор писања реченица.
Оно што је мени посебно занимљиво код њега , везано за његов живот јесте то да се родио у породици у којој су сви били теолози , лутерански проповедници , и са очеве и са мајчине стране. Чак шта више неки од његових дедова су били и мисионари у африци.
Нека од његових  фасцинантних дела која се и данас читају широм целог света као нпр. ,,антихрист" ( што на немачком може значити , против Христа али може значити и против хришћана у исто време ) , или Ecce homo ( = ево Човека ) што је алузија на Пилатове речи које је упућивао маси мислећи на Христа , ( додуше иако је наслов ове књиге Ecce homo он не мисли на Христа , не мисли да

[Иринеј]

 Христос човек , већ мисли на себе ) , занимљиви су поднаслови типа : ,,зашто сам тако мудар" , ,,зашто пишем тако добре књиге"  итд.
Оно што је посебно занимљиво код њега ( барем мени ) је његов концепт истине.
Узећи у обзир да је он био филолог , сматра да филологија треба да се бави истраживањем старих списа. Дакле  филологија  је тражила старе списе за Библију , али нема ни једног . И ту је Ниче у праву , ми немамо ни један аутограф , оно што имамо јесу манускрипти ( као што немамо ни за Куран или за Веде , Упанишаде или хиндуистичке списе) . Просто речено он је ниво филологије пребацио на ниво епистемологије. Тако да он долази до свог чувеног закључка да ми у ствари не знамо ништа јер не постоје чињенице већ само интерпретације тих чињеница.
Оно што је Ничеу посебно сметало је морал који је Црква , друштво па и различите религије које су натуриле људима , против чега се Ниче много борио . Мада моје мишљење је да се он у ствари борио против три особе које су оставиле знатног утицаја на њега . Наиме пошто му је отац рано умро , живео је са мајком , сестром и тетком , три јако снажне личности које су вршиле евероватно снажан утицај на Фридриха. Ниче су у ствари целог живота борио њиховог утицаја. Будући да је то било и време Немачког национализма Ниче се борио и против тог национализма. Под утицајем се изгледа борио против свих морала.

[Deja Vu]

Ако је постао болестан и луд, то само говори о казни коју је добио. Нема о њему шта да се каже. Зашто величате тог лудака? То је као да величате самог ђавола који је много интелигентнији од сваког човека који је постојао на Земљи сем Исуса. 

Шта је Ниче допринео овом свету? 

 

Погледајте само његово лице, његове очи. Погледајте то лудило, то незадовољство. Има очи самога ђавола. 

 

 

[Иринеј]

Ако је постао болестан и луд, то само говори о казни коју је добио. Нема о њему шта да се каже. Зашто величате тог лудака? То је као да величате самог ђавола који је много интелигентнији од сваког човека који је постојао на Земљи сем Исуса. 

Шта је Ниче допринео овом свету? 

 

Погледајте само његово лице, његове очи. Погледајте то лудило, то незадовољство. Има очи самога ђавола. 

 

 

Ствар перцепције

[JESSY]

Волим његову искреност, невиност и жеђ за истином. Сажаљевам његову несрећу и друштво у којем је живео, а које је изнедрило ону дозу гнева у његовим делима . Ниче је веома, веома дубоки мислилаца

[JESSY]

-         Profesore Niče, znam da su vas u prošlosti izdali i da otuda s pravom očekujete izdaju i u budućnosti. Dajem vam, međutim, svoju riječ da to ovdje neće biti slučaj. Obećavam vam da vaše ime nikada neću spomenuti niti da će se ono ikada pojaviti u kliničkoj dokumentaciji. Izmislićemo pseudonim za Vas.

-         Nije stvar u tome što možete reći ostalima, prihvatam vašu riječ u tom pogledu. Ono što je važno je šta ćete reći sebi i šta ću ja reći o sebi. U svemu što ste mi rekli u vezi sa vašim motivima uprkos upornim uvjeravanjima u to da pružate uslugu i smanjujete patnju, nije bilo ničega što se stvarno ticalo mene. Tako i treba da bude. Koristićete me u svom ličnom projektu: i to je za očekivanje – to je prirodno. Ali, zar ne vidite, vi ćete me iskoristiti! Vaše sažaljenje, vaše milosrđe, vaše saosjećanje, tehnike da mi pomognete, da me vodite – efekti svega toga čine vas jačim na račun moje snage. Nisam dovoljno bogat da bih sebi mogao da priuštim takvu pomoć.

Niče

[SHADOWS OF THE LIGHT]

O tri preobražaja

Otkriću vam tri preobražaja duha: kako se duh pretvara u kamilu, a kamila u lava, i

naposletku lav u dete. Mnogo teškog ima za duh, za jaki duh, duh voljan da nosi, koji je pun

strahopoštovanja: njegova jakost ište ono što je teško, i što je najteže. Šta je teško? tako pita

duh voljan da nosi, i to pitajući pada na kolena, kao kamila, i želi da ga dobro natovare. Šta je

najteže, recite mi, heroji? tako pita duh voljan da nosi, – da bih to uzeo na sebe te da uživam u

svojoj jačini. Zar nije ovo: poniziti se, da bi se nanelo bola svojoj oholosti? Pustiti svoju                                                              ludost da blista, i time se izrugivati svojoj mudrosti? Ili je ovo: rastaviti se od svoga dela kad

slavi pobedu? Penjati se na vrletne bregove i iskušavati iskušitelja? Ili je ovo: hraniti se žarom

i travom saznanja a istine radi trpeti glad u duši? Ili je ovo: biti bolestan a bolničare ne primiti,

ni drugovati s gluhima koji nikad ne mogu čuti šta hoćeš? Ili je ovo: zagaziti u prljavu vodu

ako je to voda istine, i ne goniti od sebe hladne žabe i tople krastavice. Ili je ovo: voleti one

koji nas preziru, i pružati ruke prema sablasti kad hoće da nas zastraši? Sve to što najteže

uzima duh voljan da nosi na sebe: kao što natovarena kamila hita u pustinju, tako hita on u

svoju pustinju. A u najusamljenijoj pustinji dešava se drugi preobražaj: tu lavom postaje duh,

slobodu hoće da dograbi kao plen, i da gospodarem bude u svojoj rođenoj pustinji. Svoga

poslednjeg gospodara tu on traži: hoće da mu postane neprijateljem, njemu i svome

poslednjem bogu, hoće da se bori o pobedu sa velikim zmajem. Ko je taj veliki zmaj što ga

duh neće više da naziva gospodarem i bogom? »Ti treba da« zove se veliki zmaj. A duh lavlji

govori »Hoću«. »Ti treba da«, leži pred njim na stazi, blistajući se u zlatu, zver s krljuštima a

na svakoj krljušti sjaji se zlatno »ti treba da!«. Tisućugodišnje vrednosti sjaju se na tim

krljuštima, a ovako zbori najsilniji od svih zmajeva: »sva vrednost što je imaju stvari – sjaji se

na meni.« »Sva vrednost stvorena je već, i sva stvorena vrednost – ja sam. Odista, ne treba da

bude više nikakvog 'Hoću'.« Tako kaže zmaj. Braćo moja, čemu je potreban lav u duhu? Zašto

nije dovoljna teretna životinja, koja se odriče svega a puna je strahopoštovanja? Stvarati nove

vrednosti – to ne može još ni lav: ali stvoriti sebi slobodu za novo stvaranje – to može snaga

lavova. Da bi stvorio sebi slobodu i jedno sveto Ne i pred dužnošću: za to je, braćo moja,

potreban lav. Prisvajati sebi pravo na nove vrednosti – to je najstrašnije prisvajanje za duh

voljan da nosi i duh bogobojažljivi. Zaista vam kažem, to je za nj grabljenje i posao grabljive

zveri. Nekad je on, kao nešto što mu je najsvetije, voleo ono »ti treba da«: a sad treba taštine i

samovolje da nade i u onom što je najsvetije, da bi ugrabio sebi slobode od onoga što voli: lav

je potreban za takvo grabljenje. Ali recite mi, braćo moja, šta je to još što može dete a što ni

lav nije mogao? Što to mora grabeći lav da se pretvori još i u dete? Nevinost je dete i zaborav,

jedno počinjanje snova, jedna igra, jedan točak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno

sveto Da. Jeste, za igru stvaranja braćo moja, potrebno je jedno sveto Da: jer svoju volju hoće

sad duh, svoj svet osvaja sebi za-svet-izgubljeni. Otkrio sam vam tri preobražaja duha: kako

se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete. –

Tako je govorio Zaratustra.

[Jakov Edeski]

Mislim da sam procito sve sto je prevedeno.Najdublje postovanje imam prema njemu i Sartru. 8086.gif

[JESSY]

Što je jednom puk (narod) naučio da veruje bez razloga, ko bi to mogao s razlozima - srušiti ?"

"Ukoliko želiš smirenost i sreću - onda veruj; ukoliko želiš istinu - onda tragaj..."

"Nekorisno je svako pisanje koje ne podstiče na delanje."

"Želja za sistemom je nedostatak integriteta.

"Učenje o slobodnoj volji je izum vladajuće klase."

"Prevelika obaveštenost opterećuje duh rđavim varenjem."

"Očekuju da će ih bog nagraditi za vrlinu. Je li to ljubav prema vrlini?"

"Onaj ko ne ume da obuzda samog sebe primaće zapovesti od drugih".

"Među "nesebičnim" osobinama izdvajam sažaljenje kao osnovni protivživotni nagon jer sažaljevajući drugog slabimo sebe, a ničim ne doprinosimo dobrobiti tog drugog."

"Čovek će radije hteti ništavilo nego odsustvo svakog htenja..."

[Grizzly Adams]

Велики мислилац. Пре него што постадох хришћанин носио сам "Заратустру" свуда са собом, то ми је била као нека "библија"...

 

А после нађох оно што је у суштини и он тражио.