Прижељкујем и помишљам да се замонашим... недоумице, осећања и искуства

[Иван Ивковић]

Ево једног лепог примера укратко описаног.

Лепо заиста. А зна ли се шта обично раде у слободно време?

[Дијана.]

Mislim da kod njih nema slobodnog vremena u nasem poimanju. "Besposlen um - djavolja radionica", "ora et labora" tj. moli i radi, to je valjda njihov moto. Duboko su svjesni važnosti i nepovratnosti vremena. Zakleli su se da služe. Takvo je moje viđenje njihovog života, po onome što sam ja vidjela u manastirima gdje sam bila i/ili boravila, oni i one nemaju vremena da se naspavaju tj.odmore od teškog fizičkog rada i stalnog saobraćanja sa ljudima, poklonicima, turistima, kakogod, a kamoli slobodno vrijeme. Posle jutrenja koje je u 5, u nekim manastirima vikendom i praznikom u 6, cijeli dan rad, rad, rad, a naveče povlačenje u svoju keliju gdje ih čeka lično molitveno pravilo koje takođe vjerujem traje najmanje par sati.

To za one radno sposobne, ima ih veliki broj jako starih, bolesnih i nemoćnih, oni vrijeme provode u molitvi vjerovatno prema svojoj savjesti...

[Иван Ивковић]

Разумем, него отац Сава је у горе поменутом тексту "Kако изгледа један дан у манастиру Дечани?" навео

 

У 14.30 престајемо са радом и у 15.00 имамо други оброк. Поподне је предвиђено за одмор иако већина братије и тада има одређених обавеза у зависности од доба године и других збивања. Девети час са вечерњом почиње у 18.00 а у наставку се служи и повечерје. Након тога братија су поново слободна.

па сам се запитао како ту слободу користе... Хвала на објашњењу.

[verum est in beer]

Лепо заиста. А зна ли се шта обично раде у слободно време?

Можеш да добијеш доста одговора, јер све зависи од манастира до манастира. Није исто у Хиландару, манастиру св Петке у Извору или у неком манастиру где има 1 или 2 монаха. Све зависи, јер негде раде од јутра до сутра. На пример када сам био у једном манастиру, они су у слободно време љуштили грашак, јер је у то време у огромним количинама стига са њихових њива, али су се уз тај за њих опуштајћи рад и забављали, тј певали су песме, па је било баш лепо и опуштајуће.

Негде се моле, читају, раде мање напорне послове или нешто треће.

На твоје питање не може да се одговори јер није конкретно везано за неки манастир, а и да јесте, увек је различито искоришћено то "слободно време".

[Дијана.]

Vjerovatno su nažalost oni na Kosovu slobodniji od posjeta naroda iz dobro znanih i tužnih razloga, pa otud taj "višak vremena". Mislim, probaj da zamisliš nekog monaha koji ne zna šta će sa vremenom i kojemu je dosadno! Pa to ne bi ni bio monah. Ja pretpostavljam da su oni daleko odgovorniji od nas za svaki čas i svjesniji važnosti trena koji prolazi. A otud vjerovatno i spominjanje ljenstvovanja kao grijeha u molitvama koje su pisali sveci koji su uglavnom bili - monasi...

[Дијана.]

Kod nas u Rusiji pre svih tih stepena postoji jos "трудник", znam da cudno zvuci na srpskom, lepse bi bilo reci "radnik", tj. onaj ko dolazi u manastir da zivi tamo i da radi sa ciljem da pomogne braci i da upozna sta je monaski zivot. Dakle mora da zivi u skladu sa ustavom manastira u koji je dosao. Na zalost ne znam, kako se to u Srbiji zove.

 

Ne, to nije iskusenje...Nije neka priprema, put za monasenje, samo da pomognes tamo sa nekim poslom i da pogledas i ispitas sebe, da li to mozes ili ne. 

"Radnik" dolazi za neki duzi rok, mislim da vise od meseca dana (ako ne gresim), dok oni koji su dosli na hodocasce ("паломничество") mogu da zive nekoliko dana i isto tako da pomognu, da imaju "послушания". To se zove "паломник".

 

To se kod nas zove poslušnik/ca. To je laik koji živi i radi u manastiru kao laik. Može da bude priprema za iskušeništvo ali i ne mora. Jedino za palomnik ne znam da li postoji poseban izraz na srpskom. To je hodočasnik, koji bude pomalo i poslušnik

[Наташа81]

Скоро сам питала једног монаха како је одлучио да оде у манастир. Рекао је да је просто знао да треба да иде, осетио је тај призив који се често помиње. Али од тог тренутка до замонашења чекао је 18 година. Неке ствари се временом изкристалишу па човек који можда никада није ни помишљао да ће се замонашити, нпр. за коју годину оде у манастир. То је ваљда оно кад неко пусти да га Господ смести тамо где треба да буде. 

[Жедни]

Црноризац

 

Стазом ћу Tвојом смерно ја поћи,

где зора спасења као трава расте,

загрљен светлошћу ја Tеби ћу доћи,

жедан Ти лика преблаги Спасе.

Бићу нижи од црва,

квасац што земљу везује за небо,

узвишенији од звезда,

бићу оно што сам рођењем бити треб'о.

Хвала што Си дао да живот ја схватим,

да научим млад шта је права вера,

пожелех Христе да светлост ти пратим,

да окајем грехе од космоса веће.

Бићу луд у очима света,

венчан по њима за камен беживотни,

гониће ме у смрт, али штета,

 никад од Тебе неће ме одгонити.

Молитвом ћу својом достићи врлину,

по промисли Твојој бићу бели цвет,

невеста у црном миром обојена,

у тишини пустиње моли се за свет.

Помилуј ме руком нежнијом од среће,

поведи ме тамо где уздаха нема,

да оживим смрћу од радости веће,

па да будем ангел Твојега знамења.

Допусти Женику да ка Теби кренем,

да у Твоме сјају  ја очистим себе,

нека воља  Твоја лик ми сада прене,

у монашку расу чисту попут бебе.

Мењам мач за бројаницу,

и крст свој носим са собом у миру,

Богу се предајем и понизно молим,

води ме Теби, мом коначном циљу.

 

Стефан Л. (Жедан да се о вери збори)

[Milan023]

Скоро сам присуствовао монашењу једне сестре у Великој Ремети коју сам познавао од раније. Нисам приметио да се ишта променила, мада и не виђам је сад тако често.

Ја лично, од како сам кренуо у Цркву, и како сам почео да трагам за Богом имам жељу за монаштвом. Жеља није толико јака да бих могао сутра да идем у манастир, али је константна и све већа. Био сам више пута у манастиру Ковиљ и веома ми се свиђа и одговара такав начин живота. Мој локални свештеник са којим сам разговарао на ту тему ми је да не журим, млад сам, има времена... 

[Иван Ивковић]

Не бих да гушим тему више...

Ма какво гушење, напротив! Мени је баш интересантно. Много нам требају информације овог типа, из прве руке. Не видим много монаха по форуму. И ови што су ту ретко се јаве па је врло драгоцено кад неко са осталима подели своје искуство из манастира.

Рецимо, брат Арсеније Јовановић је до сада одрадио најбољи посао што се тога тиче. Штета што се не јави овде понекад али хвала му и за ове емисије и предавања што снима. 8086.gif

[Срђан Ранђеловић]

Ја од малена имам ту мисао да се замонашим, па су ме неки питали да ли сам ја нешто разочаран, али је поента у томе да сам ја одушевљен и Богом и вером и свиме што чини монашки живот. Знам да је веома тешко, поготово у почетку, али... Видећемо. Док је бака жива, требам јој, па не могу. А и ко зна шта ће се све десити до тада?

[Milan023]

Цитат архимандрита Тихона Шевкунова, из књиге ''Несвети а свети'' о одласку младих у манастире: ''Ту су се млади, без и најмање жаљења, одрицали задовољства, уобичајених за њихове вршњаке, само да би остали у том свету без којег више нису могли да живе...'' 
На мене је овај цитат оставио веома јак утисак. Док сам читао слатко сам се насмејао, како је истинито написано.
Други пут кад сам требао да идем, моји другари су скупљали паре да би могли да иду да пијанче, а ја сам скупљао паре за аутобус,  и плус да ми остане да купим по нешто ближој фамилији...
 

 

[volga]

"Dobrotoljublje" knjige savrseno govore o monastvu. Divne knjige.

[Trifke]

"Dobrotoljublje" knjige savrseno govore o monastvu. Divne knjige.

Da govore ali tesko da su za ovo vreme i za nas.

[Иван Ивковић]

Da govore ali tesko da su za ovo vreme i za nas.

Тек понешто... Још се нисам одважио да читам али како сам разумео из прича најбоље би било да нам неко укаже кад и који део Добротољубља ваља да читамо и то неко коме је добро познат степен нашег духовног узраста. Има у "Боготражитељу" нека препорука...