Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Hristina888]

Pomaze Bog oce Savo,

Nadam se da ste dobro.

Bila bih Vam veoma zahvalna ako biste me posavjetovali po ovom pitanju.Imam 29 godina i zivim sa roditeljima i sestrom.

Moji roditelji su posteni ljudi zdravih porodicnih i licnih vrijednosti i naizgled licimo na savrsenu porodicu.Medjutim,sve cesce dolazim u konflikt sa njima i obuzima me osjecaj da me nimalo ne razumiju.Ovo se osjetno pojacalo od kad sam se srela sa Gospodom i pocela da idem u crkvu.Prepirke uvijek krenu zbog sitnica, prevacuju mi zbog mog shvatanja zivota,nemanja partnera,odlaska u crkvu...Odnos sa sestrom je takodje zahladnio.Ni osnos izmedju oca i majke nije najsjajniji...Shvatam da smo svi mi ljudi gresni i puni mana pa samim tim i oni su,i da uprkos tome ljubav i postovanje (pogotovo prema roditeljima) treba da bude iznad svega toga.Zbog toga se bojim da ce poljuljati moju ljubav i postovanje i da ce se u meni uvuci sjeme odbojnosti i hladnoce prema njima, a to nikako ne zelim.

Da li se i meni dogadja ono sto je Gospod rekao da ce neprijatelji covjeku postati njegovi domaci i kako da se prema tome postavim? Kako da izbjegnem misleni rat sa njima i ne dozvolim da mi narusavaju mir (bar dok zavisim od njih).

Hvala Vam oce puno unaprijed i veliki pozdrav za Vas.

 

[dragisa]

poštovani oče Savo,

bez namere da vas uvlačim u aktuelne političko-crkvene teme vezane za davanje autokefalije, moje pitanje je hipotetičke prirode možda čak i ne realno:

- da li je moguće zamisliti Pravoslavlje bez autokefalnih crkava?

naime svedoci smo da insitucija autokefalnosti koja (koliko razumem) ima smisao da olakša funkcionisanje verujućih a da pri tome obezbedi bratske veze sa drugima pravoslavnima, postaje alatka, ako ne i oružije vancrkvenih interesa, i na određen način postaje alatka za udaljavanje mržnju ili hegemoniju među pravoslavnima umesto za zbližavanje.

da li je možda došao trenutak da pravoslavna crkva samožrtveno iznađe novi način organizovanja (po cenu ukidanja postojeće strukture) kako bi "svetu" izbili iz ruku bilo kakvu želju i mogućnost za uplitanje u crkvene stvari. koliko smo sami odgovorni za ovo što nam se dešava i koliko sami imamo mogućnosti da ponudimo nešto novo?

znamo iz istorije crkve da stvari oko ustrojstva nisu ne promenljive, dobar primer je prevazilaženje apostolskog uputstva da episkop bude dobar domaćin muž jedne žene...itd., da bi se kasnije usled objetivnih razloga i problema prešlo na totalnu suprotnost biranje episkopa isključivo iz monaškog reda. da li je neki takav radikalan rez moguć i potreban danas?

[grigorije22]

On 21.9.2015. at 15:07, Архимандрит Сава Јањић рече

 

После васкрсења и васрксла и преображена постојећа тела биће потпуно другачијег састава и природе од ових које ми имамо. И код Христовог васкрслог тела видимо да га ученици не препознају (већ смо говорили о "другом обличју ετέρα μορφή" Он се чудесно појављује међу апостолима, не улазина врата, али потврђује да је он показујући ране од страдања и показује да није фантом тражећи да једе. Погледајте јако лепу фреску Панселиноса у Протату на Св. Гори "Ο Χριστός "εν ετέρα μορφή" на http://goo.gl/OoqXXD са објашњењем.

 

Што се тиче тога да нема полова у Царству небеском, мислим да то није сакаћење личности ако личност схватимо на прави начин. Проблем нашег времена јесте да човека сводимо на сексуално биће. То је само пролазни и индивидуални аспект у овом (палом) начину постојања. Апостол Павле каже у Гал 3.27-28 „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.“ Ово се не односи само на будућу, есхатолошку стварност, већ на  нови идентитет који задобијамо крштењем, јер крштењем већ улазимо у будући начин постојања. Знамо да је Павле био нежења, али знамо да је ово стварно рекао. Мислим да то не негира и не умањује св. тајну брака већ само указује да брак није по превасходности полна заједница, већ заједница која иконизује Христа и Цркву, иако у овом свету и веку има и телесну димензију. Господ нам каже да ћемо у вечности бити као анђели, дакле реч је о потпуно другом смислу телесности него у овом свету, а не о наставку, преживљавању индивидуе.

To je sada pitanje zasto ga nisu prepoznali. Da li je u pitanju sto odsto promenjena fizonomija ili nesto drugo? Visina,crte lica, konstitucija i gradja treba da ostanu isti da bi se bliznji prepoznali medju sobom. Ako bi telo bilo skroz drugacije do neprepoznatljivosti to bi onda bilo kao reinkarnacija sa razlikom da covek ima secanja, identicno ponasanje i glas. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Oce igumane Savo, oprostite na ovoj osisanoj latinici, da li mozda znate, kako se zove pravoslavna svetinja u Klini opstina Pec?