Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Архимандрит Сава Јањић]

On 10/31/2016 at 20:04, Arsenija рече

Oče , želim da Vas pitam nešto za kraj i biće mi veoma drago ako mi odgovorite...

Želim da radim nešto korisno ... Da pročitam nekoliko knjiga , da naučim neki strani jezik ... da se usavrsavam u struci ... a ne da gubim vreme sa ljudima koji i ne poznajem i koji me uopšte ne vole .

Da li možete da nam kažete nešto o tvrdoglavosti ? Kakav je to greh ? 

Naime , pre nego sto se moja Baba upokojila ,  rekla je da je srećna što su joj svi unucici dobri , a ima nas desetak  ... osim mene , naravno . Poslednje što je rekla je bilo upravo to - Srećna je zbog svih , samo je tužna zato što sam ja tvrdoglava ... i zato joj je mnogo žao . 

Da li postoji neka razlika izmedju gordosti i tvroglavosti ? 

Unapred se zahvaljujem na odgovoru .

Svako dobro svima .

Трудите се да увек радите нешто корисно, пре свега за душу. Ако немате неки конкретан посао понављајте молитву. Важно је да искупљујемо време, како нас учи Апостол и да га мудро користимо. Тврдоглавост  долази од гордости и сви се мање више боримо са том слабошћу. У Св. Писму се говори о тврдовратости не баш у лепом контексту Д.ап 7.51 "Тврдоврати (σκληροτράχηλοι) и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви." Важно је да будемо упорни у расудљивом држању заповести Господњих, али ако инсистирамо увек на свом ставу и када видимо да смо у криву, нисмо на правом путу и треба да се поправимо и мало спустимо врат

[Goran123]

Pomaze Bog Oce, da li je u redu da objavim apel za pomoc u kome se musliman obraca za pomoc svome djetetu ali umjesto Bog govori Alah( npr. hvala Alahu)?

Evo prenosim apel:

Pozdrav-Selam

 

Zovem se Elvis Zigonja, imam 31 godinu, ozenjen sam sa Dzenanom Omicevic Zigonja koja ima 29 godina. Mi imamo dva sina Ajdin 6 godina i Emin 4 godine.

Ajdin je rodzen u Februara 12/2010 god. sa dijagnozom rascijep kicmenog stuba. Ajdin trenutno ima 6 godina i 4 mjeseca. Dosadasnje lijecenje koje je vodzeno u nasoj drzavi Bosni nije na zadovoljavajucem nivou. Ajdin je imao 5 operacija koje nazalost nisu urodile plodom.

Ajdin je operisao 3 puta kilu ili bruh, takodze je operisao i ahilovu tetivu da bi se ispravila nogica. U julu 2011 operisao je kicmu, jednu od najtezih operacija da bi se zaustavio rascjep kicmenog posta koja na zalost nije uradzena dobro i to smo saznali na pregledu na klinici Acibadem u Turskoj gdje smo svog sina odnijeli na nasu inicijativu sumnjajuci u dosadasnje lijecenje u nasoj zemlji. Na pregledu na klinici Acibadem(Turska) kod dr.Ozeka je ustanovljeno niz nepravilnosti u Ajdinovom lijecenju i cak mu je prijetila paraliza donjeg tijela ,jer kicmena mozdina je mogla da pukne svaki momenat.

Nakon niza uspjesnih akcija u prikupljanju sredstava za Ajdinovu operaciju, Ajdin je operisan Novembra 11.2015 na klinici Acibadem u Turskoj. Operacija je prosla dobro i sto je najvaznije kicmena mozdina je spasena i Ajdin ce ostati hvala Allahu na nogama,sto nam je i bio cilj.

Operacija,bolnicki troskovi,smjestaj i prevoz su nas kostali oko 30.000 eura i mi nismo imali nikakvu pomoc od nase drzave .Na sve zahtjeve i molbe smo odbijeni. Ajdin ce imati jos operacija jer Ajdin ima vidnu Skoliozu , a operacijom ce se ispraviti kicmeni stub i ugraditi fiksator koji ce drzati kicmu.

Nakon obavljene kontrole Maja 18 / 2016, dr Ozek je sa svojim timom donio zakljucak da je kicmena mozdina hvala dragom Allahu dobro i Ajdin se odlicno oporavio nakon operacije. Vecina misica do koljena je aktivna i sad slijedi jacanje podkoljenica i njihovih misica.

Ono sto je zabrinjavajuce ,SKOLIOZA je jos izrazenija nego prosli put i doktor je savjetovao da do slijedece kontrole koja je zakazana za novembar 2016 mi uradimo snimke u Bosni i da posaljemo doktoru Ozeku .On ce po tome ocijeniti stanje i najvjerovatnije odrediti datum operacije koja je neophodna za ispravljanje Ajdinove kicme. Receno nam je da ce operacija kostati oko 45.000.00 eura i da ce na operaciji ucestvovati tim doktora. Sad nam predstoje fizikalne vjezbe, banje i sve za jacanje Ajdinovih misica ispod koljena da bi se Ajdin pripremio ako Bog da za nadamo se zadnju operaciju u njegovom zivotu i da bi mogao normalno da hoda.

Ni za ovu operaciju mi nemamo nikakvu pomoc od drzave, ali se uzdamo u Boziju pomoc i u pomoc dobrog naroda da se prikupi dovoljno da se Ajdin operise. Za svu dosad pomoc u nasoj borbi nismo dobili nikakvu pomoc od drzave , sve smo uspjeli uz pomoc humanitarnih akcija i dobrog naroda.

STRANICE PREKO KOJIH SE MOZE JOS POMOCI

www.gofundme.com ukucate na pretrazivanju Ajdin Žigonja i izbacit ce vam kako mozete donirati vasu pomoc za lijecenje. www.citydeal.ba kliknete opciju popularno i Ajdin je medzu prvima na listi,kupovinom vaucera preko ove stranice donirate 5 km za lijecenje Ajdina(sav iznos ide za lijecenje Ajdina)

Za sve dalje informacije o Ajdinovom slucaju,stanju ili bilo koja pitanja , mozete kontaktirati oca od Ajdina ,Elvis Zigonja Grupi na Facebook POMOZIMO AJDINU ZIGONJI

 

Da li je u redu Oce da ga objavim?

 

Oprostite

[Архимандрит Сава Јањић]

5 minutes ago, Goran123 рече

Pomaze Bog Oce, da li je u redu da objavim apel za pomoc u kome se musliman obraca za pomoc svome djetetu ali umjesto Bog govori Alah( npr. hvala Alahu)?

........

Da li je u redu Oce da ga objavim?

Oprostite

Када нешто преносите као нечији апел или линк, није уобичајено да се мењају туђе речи. Алах значи Бог и наши православни хришћани Бога називају Алах. Али ако ви нешто шаљете у своје име било би боље да користите наше речи.

[Goran123]

Hvala Oce

[Arsenija]

On 11/2/2016 at 15:48, Архимандрит Сава Јањић рече

Трудите се да увек радите нешто корисно, пре свега за душу. Ако немате неки конкретан посао понављајте молитву. Важно је да искупљујемо време, како нас учи Апостол и да га мудро користимо. Тврдоглавост  долази од гордости и сви се мање више боримо са том слабошћу. У Св. Писму се говори о тврдовратости не баш у лепом контексту Д.ап 7.51 "Тврдоврати (σκληροτράχηλοι) и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви." Важно је да будемо упорни у расудљивом држању заповести Господњих, али ако инсистирамо увек на свом ставу и када видимо да смо у криву, нисмо на правом путу и треба да се поправимо и мало спустимо врат

Hvala Vam na odgovoru . 

[Goran123]

Pomaze Bog Oce Savo, imam jedno pitanje: 

Kako crkva gleda na psihicke poremecaje i bolesti, kakav stav ima kada je rijec o lijecenju lijekovima? (npr. lijecenje opsesivno-kompluzivnog poremecaja i sl.)

[Архимандрит Сава Јањић]

Ово је доста уопштено питање и пре него што нешто конкретније кажем сматрам да је важно да разјаснимо неке појмове. О овоме смо већ више пута говорили, али није лоше да се и понови. Човек је створен као тело и душа. Само тело није човеково биће и иако душа даје живот телу, ни она сама не може да постоји за себе. Св. Григорије Палама нас учи да када кажемо да је Бог створио човека по своме образу, под појмом човека не мислимо ни саму душу ни само тело, већ на обоје заједно. Душа је сила живота која је створена да живи у хармонији са телом. Обично сматрамо да су душа и тело два одвојена ентитета, међутим они чине једну психосоматску целину и међусобно зависе једно од другога. Души је потребно тело да би могла да преко човекових чула доживљава свет око себе, међутим када се душа одвоји од тела она више не може да функционише сама по себи без тела. Такође, тело без душе је мртво и одлази у прах. Платонистички појам душе која је самосталан ентитет и која само привремено борави у телу и служи се њиме (као неки затвореник у телу) је хеленистичко философско учење и није својствено аутентичном хришћанству, јер овим се обесмишљава значај васкрсења на коме је заснована наша вера у Христа. Св. Јустин Философ каже у свом спису о Васкрсењу упорођује душу и тело као два вола у јарму, ни један посебно не могу да ураде свој посао, већ само заједно. Важно је да разликујемо тело и плот човекову, јер није зло у телу које нам је Бог подарио, већ у сили греха која као паразит влада човековом плоти. Флоровски нас мудро подсећа да је тело без душе леш, а душа без тела фантом.

Човекова душа зато и те како зависи од неуролошких процеса у нашем организму, али и наш начин живота који је производ наше слободне воље и те како утиче на човеково физичко здравље. Зато у психичким болестима и поремећајима треба имати у виду да су важни фактори и наслеђе и биохемијски процеси, али исто тако и наш начин живота који утиче на ове процесе. Неки људи психичке болести сматрају казном Божијом, међутим то је јако погрешно. Као и све болести и ове болести долазе од човекове пале природе и саставни су део нашег живота у овом времену и простору. Истовремено и неприродан живот у греху и страстима изазива поремећаје у човековој психи и доприноси стању болести. Бог воли човека али ми људи својим поступцима удаљујемо се од Бога и доживљавамо последице таквог стања, па то пројектујемо у свом уму као казну Божију. Не оставља нас Бог, већ ми њега. То је потпуно другачија перспектива. Покајање зато није "покора" тј. задовољавање или умиривање увређеног Бога, већ лечење човекове душе кроз покајање, промену начина функционисања нашег ума. Зато душевне болести треба озбиљно схватити и важно је да се човек обрати не само свом исповеднику, већ и по потреби лекару који може да му помогне уколико је у питању проблем који је последица одређених биохемијских промена у самом човековом мозгу или нервном систему. Али суштински је важна промена човековог начина живота и повратак Богу. Духовно оздрављење се одражава на човеково тело, његов мозак и нервни систем и чини да човек или потпуно оздрави или барем лакше носи болест.

Опсесивно-компулсивни поремећаји обухватају разне видове понашања које човека уводе у бројне проблеме. Психологија већином приступа саветовању, когнитивно-бехавиоралним терапијама или чак примени лекова који ублажавају ова стања. У корену ових поремећаја су увек мисли на које човек реагије на неприродан начин (стално понављање одређених рутина "ритуала" како би се сачували од онога чега се плашимо нпр. често прање рука, проверавање да ли су просторије закључане и сл). Постоје врло озбиљне сексуалне опсесије или самоповређивање (чупање косе, грицкање ноктију и сл). Дакле, у корену ових проблема су помисли, а суштина православне психотерапије јесте вођење једног трезвеног начина живота у коме избегавамо прихватање помисли које нам се намећу и од нас траже да учинимо ово или оно. Читава традиција православне молитве као једног духовног процеса у коме човеков ум и срце живе у континуираној свести о Божијој присустности, има за циљ да спречи разорно деловање помисли које нас вуку у одређене лоше навике, страсти или отворене грехове. Помисли активирају машту и када човека обузме маштање и стална брига шта све може да се деси или шта би било да нешто није било изазивају често разне врсте опсесивно-компулсивних поремећаја којим се човеков ум удаљује од срца као духовног центра нашег бића и безумно лута и долази на сумануте идеје. Када човек живи у духовној сабраности помисли се не задржавају и човек их само региструје и оне пролазе као ветар, али у стању духовне расејаности човеков ум скаче са једне ствари на другу и живи у континуираном одсуству заједнице са Богом, обитава у свом виртуелном свету и самим тим има све поремећеније односе са ближњима.

Све болесне душевне навике које су последица било наслеђа или траума изазивају соматске поремећаје у човековом неуробиолшком систему и промена таквог стања није једноставна. Зато је могуће да се поред духовне психотерапије, живота у молитви, духовном трезвењу и вршењу заповести Господњих такође прибегне и одређеним лековима уколико то може да ублажи симптоме ових поремећаја. Поред синтетичких лекова много је и биљних лекова јер је Бог дао да у природи постоји све оно што може да помогне човеку. Оно што је важно јесте да знамо да лекови и саме психо-терапије које дају психијатри, а које имају за циљ да човек рационално разуме свој поремећај и да га разреши, све то само по себи не може да помогне, уколико не примењујемо и духовну терапију. Традиција православне молитве, тиховања ума и срца генерише сталну позитивну енергију у души која утиче и на нас и на оне око нас и нимало не смемо да потцењујемо значај ове терапије која једино може да донесе потпуно исцелење. Човек кроз молитву и евхаристијски начин живота јача своју заједницу са Богом и благодат Божија враћа склад у поремећене човекове душевне енергије. Психолози и неуролози могу евентуално да помогну да се ублаже симптоми али без неутралисања деструктивног деловања помисли на човеков ум и срце у духовном смислу опсесивно-компулсивни поремећаји неће нестати сами од себе.  

 

[lab_man]

Nadovezao bih se na predhodni post Pontifex Emeritusa i pitao bih  Vas, oče Savo, o stavu Pravoslavne Crkve prema radu Svetog Ipolita Rimskog "Izloženje o Hristu i antihristu na osnovu Svetog pisma" objavljenog na https://svetosavlje.org/izlozenje-o-hristu-i-antihristu-na-osnovu-svetog-pisma/ u kome se nedvosmisleno navodi da će Antihrist, kada bude dosao na zemlju biti Jevrejin-iz plemena Danova. 

Isto tako, zanima me da li se citiran deo Jovanovog Jevandjelja, odnosno Hristove reči u njemu  ''Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.'' (Јн 5:43) odnosi direktno na Judeje?

Hvala Vam puno

[lab_man]

Samo bih još dodao da je pomenuto delo  Svetog Ipolita Rimskog "Izloženje o Hristu i antihristu na osnovu Svetog pisma" izdato od strane Kazanske duhovne akademije a naknadno štampano od strane Svetotrojičino-Sergijevske Kijevske Lavre 1997 godine.

U našoj zemlji pomenuto delo Svetog Ipolita Rimskog je izdato od strane Pravoslavne Misionarske Škole pri Hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu u okviru dela  "АПОКАЛИПСА – ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА ЈОВАНОВОГ, стр.317-347 " ćiji je recezent bio Протојереј Ставрофор Вајо Јовић, starešina Hrama Svetog Aleksandra Nevskog.

[Goran123]

Hvala Oce, na prethodnom odgovoru

 

[Goran123]

Pomoz Bog Oce, oprostite na dosadi, kad mognete da odgovorite na ovo pitanje:

Ako je covjek psihicki bolestan, i dosta vremena provodi u toj bolesti( Moj slucaj Opsesivno kompulsivni poremecaj-bavljenje ritualima) i ne posvecuje mnogo vremena molitvi, ocitam Oce nas, i ponekad spomenem Boga, ali ni bolest psihicka mi neda(nekakva sumnja u pravoslavnu vjeru, ali neka cudna, kao da je to sve dio psihicke bolesti, to mi i neda da se molim), a postio sam srijedu i petak i inace postim, i razmisljao sam da mozda postim i subotu, pa da se pricestim u Nedjelju, ali ja vec duze vrijeme ne osjecam blagodat, ni na Liturgiji, a citao sam nesto u Svetom Pismu u Poslanici cini mi se Svetog Apostola Pavla, sto sam shvatio da ako ne osjecamo Hrista u sebi- blagodat( Osjecati Hrista u sebi ili blagodat, to je isto, zar ne Oce? ispravite me ako grijesim)  da se i ne pricescujemo, jer nismo Njegovi, tako nesto koliko se sjecam,(ispravite me ako grijesim) pa sta mislite da li da se pricestim? Oprostite Oce, ispravite me ako grijesim.

 

[Goran123]

Ili je pisalo da ko nema Duha Hristovog, nije Njegov, te stoga i ne treba da se pricescuje, ispravite me Oce, ako grijesim.

[grigorije22]

Oce Savo, bilo je dosta pitanja ranije u vezi evolucije. Zanima me sta se podrazumeva kada u Bibliji pise da je covek direktno stvoren od strane Boga? Neki apologeti na zapadu ali i pravoslavni smatraju da izraz da pusti zemlja iz sebe duse zive znaci da su biljke i zivotinje nastale prirodnim procesom. Medjutim, ako je i covek nastao tacnije ljudsko telo nastalo istim takvim procesom, koja je onda razlika izmedju izraza da zemlja pusti dusu zivu i da je Bog oblikovao Adamovo telo od praha zemaljskog, odnosno da ga je stvorio direktno?

[Архимандрит Сава Јањић]

On 11/11/2016 at 10:54, Pontifex Emeritus рече

оче Саво,

неки православни хришћани ове Христове речи из Јеванђеља:

''Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.'' (Јн 5:43)

тумаче као доказ да ће у последња времена Јевреји прихватити Антихриста.

како Црква тумачи ове стихове?

И Св. Јован Златоуст и Св. Теофилакт Охридски тумаче овај стих у контексту догађаја у последња времена када ће многи људи прихватити Антихриста, тј. лажног Христа (Месију). Будући да се овде обраћа Јеврејима, може се разумети да се ово односи и на Јевреје, иако из разних других тумачења можемо да разумемо да они који ће примити Антихриста неће бити само из јеврејског рода. Уосталом, у Цркви од најранијих времена постоји очекивање да ће се јеврејски род на крају обратити Христу. Ово очекивање се везује за речи у Мт. 23.39, Д.ап. 3.19-20, али и на речи код пророка Осије 5.15. 

Апостол Павле нарочито говори о доласку Антихриста у другој глави Друге посланице Солуњанима. Посебно су значајне његове речи 2Сол 2.3-4 " Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња, син погибли, Који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог." За разлику од Христа Спаситеља, оваплоћеног Сина Божијег који је дошао у име Оца Свога, син погибли (Антихрист) доћи ће у своје име и тврдиће за себе да је Бог. Они који буду живели у мраку и непознању благодати Божије биће обманути јер неће умети да препознају обману. 

Јевреји и даље очекују Месију (Христа), али не као Сина Божијег већ човека који ће донети мир и правду целом свету, у историји. Јевреји су Месију увек разумевали као политичку личност и зато су јудејски прваци одбацили Христа Спаситеља и тражили од Римљана да се казни смрћу јер Христос није био дошао да донесе земаљску правду и мир, већ је као Син Божији дошао да победи силу смрти и отвори двери Царства небеског које није од овога света и века. Из разговору рабина Исака Асиела и Проф. др Владете Јеротића на ТВ Агапе можемо да видимо између осталог и размену мишљења о различитим начинима разумевања Месије код Јевреја и код хришћана, са освртом на тему Антихриста: https://www.youtube.com/watch?v=TeGeNeXcJ4Q Свако може да донесе закључак за себе на основу онога што је речено.

Иначе, цео разговор у трајању од преко сат времена налази се на: https://www.youtube.com/watch?v=M-mZdbtMz2g

Јевреји су иначе увек веровали да ће Месија доћи из јеврејског рода тако да спис Св. Иполита Римског о Антихристу који треба да дође из племена Данова има основу у најранијим хришћанским предањима на ову тему: https://svetosavlje.org/izlozenje-o-hristu-i-antihristu-na-osnovu-svetog-pisma/

 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 11/12/2016 at 2:48, Goran123 рече

Pomoz Bog Oce, oprostite na dosadi, kad mognete da odgovorite na ovo pitanje:

Ako je covjek psihicki bolestan, i dosta vremena provodi u toj bolesti( Moj slucaj Opsesivno kompulsivni poremecaj-bavljenje ritualima) i ne posvecuje mnogo vremena molitvi, ocitam Oce nas, i ponekad spomenem Boga, ali ni bolest psihicka mi neda(nekakva sumnja u pravoslavnu vjeru, ali neka cudna, kao da je to sve dio psihicke bolesti, to mi i neda da se molim), a postio sam srijedu i petak i inace postim, i razmisljao sam da mozda postim i subotu, pa da se pricestim u Nedjelju, ali ja vec duze vrijeme ne osjecam blagodat, ni na Liturgiji, a citao sam nesto u Svetom Pismu u Poslanici cini mi se Svetog Apostola Pavla, sto sam shvatio da ako ne osjecamo Hrista u sebi- blagodat( Osjecati Hrista u sebi ili blagodat, to je isto, zar ne Oce? ispravite me ako grijesim)  da se i ne pricescujemo, jer nismo Njegovi, tako nesto koliko se sjecam,(ispravite me ako grijesim) pa sta mislite da li da se pricestim? Oprostite Oce, ispravite me ako grijesim.

Најтоплије бих вам саветовао да тражите помоћ у Исусовој молитви. Једноставно понављајте Исусову молитву сабрано и пажљиво када год можете, барем по пола сата дневно. Тих пола сата за почетак само издвојите за понављање молитве и сабирајте пажњу на саме речи молитве не дозвољавајући да почне процес размишљања који ће вас одвући у маштање. Ако сте сами изговарајте речи молитве полугласно слушајући њихов звук, а када сте у друштву или где не можете да молитву говорите полугласно говорите је умом. Ово је веома важно јер проблем који имате почива на помислима које вас терају да радите одређене радње и то може јако да искомпликује ваш живот. Исусова молитва управо онемогућава неконтролисан ток мисли и маштања и уводи ум у природан начин постојања у коме смо у сваком тренутку сабрани и свесни онога што радимо. Наравно, читање свих других молитава је добро али не смемо заборавити да молитва није тражење нечега од Бога јер Бог зна шта је нама потребно, већ молитвено бденије, стајање умом и срцем пред Богом без обзира шта радили. Посебно читајте Св. Теофана Затворника и Св. Игнатија Брјанчанинова као велике учитеље молитве.