Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Архимандрит Сава Јањић]

Pomaze Bog ,imao bi jedno pitanje ,da li je dobro cuvati stvari pokojnika nakon njihove smrti .

 

Као хришћани знамо да остајемо у заједници са својим ближњим који се упокоје у Христу и зато их помињемо у молитвама и знамо да ћемо опет бити заједно након свеопштег Васкрсења. Наравно, као људи који тешко доживљавају и привремени растанак са нама драгим и вољеним особама често сачувамо и понеку успомену као што чувамо и друге успомене које представљају својеврсан израз љубави и заједнице са онима које волимо. Лепо је све сувишне ствари дати сиромашнима (посебно одећу) и тако учинити милостињу за покој душе наших сродника.

[Архимандрит Сава Јањић]

Šta je onda sa onima koji nisu crkveni, ni vernici, a ne osećaju težinu takvog stanja i sami uzimaju odgovornost za svoje nevolje?

 

Они који не знају за Христа не осећају опасност и тежину стања у коме се налазе. То је због тога што су везани за страсти и материјалне вредности које им дају привремено задовољство и утеху. Али када изађу из овога света и нађу се у духовном беспућу без заједнице са Богом тек онда ће постати свесни свог стања. Зато морамо да стално сведочимо своју веру понављајући речи Св. Претече "Покајте се јер се приближи Царство Небеско". Нажалост, често се и хришћанима који не живе активним хришћанским животом догађа да им отупи савест и да не осећају тежину огреховљеног начина постојања. Узрок за унутрашње незадовољство које се како човек стари све чешће пројављује проналазе у другим људима и околностима у којима живе. Добар начин да познамо своје унутрашње стање јесте да се понекад мало удаљимо од свих светских утеха и разбрибрига и осамимо и по могућности не узимамо ни храну ни пиће, као што радимо за тримирје на почетку Великог поста. Онима који су изградили заједницу са Богом то ће бити као мелем за душу, али онима који нису, то ће бити страшна досада и мучење јер су навикли на другачији живот.

Не смемо заборавити да онима којима је више дато, од њих ће се више и тражити. Бог је коначни судија и једини познавалац човековог срца. Хвала Богу да је тако, јер ко би се иначе спасао

[Аурор]

Da li mislite da cemo na kraju zapravo mi sami, po svojoj savesti i dozivljaju Bozije ljubavi i svetlosti, da odlucimo gde pripadamo, kojoj strani, tj. svoj vecni polozaj?

Hvala i svako dobro!

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче Саво надовезао бих се на ово питање. Свети Игњатије Брјанчанинов у својој књизи “Аскетски огледи” у поглављу о молитви између осталог говори и о томе да Богу нису потребне наше молитве јер су њему и прије тога познате наше потребе и да излива своје дарове и на оне који то не траже. Пошто смо имали прилику видјети на форуму да се често ставља приговор када се дотичемо теме слободе људске воље и односа Божијег дјеловања у творевини према тој слободи. Можете ли појаснити колико је то човјек уствари слободан у односу на Творца? Овде конкретно мислим на слободу избора човјека који не прихвата Бога да престане да постоји. Како ви гледате на жељу или очекивање створених бића за толиком слободом која би ограничавала Творца у стварању?

 

Још бих додао на претходни одговор и следеће мисли. Као што човек није бесмртан сам по себи (ни телом ни душом), већ је створен за бесмртност, тако исто није ни слободан по себи, али је створен за слободу. Једина истинска слобода јесте она коју налазимо у заједници са Христом и која се изражава као стално прихватање љубави Божије. Не смемо да заборавимо да је човек још у динамици реализовања своје личности и пуноћу те стварности имамо једино у Христу, у Цркви као Телу Христовом. Наше тренутно стање је привремено и зато живимо још у илузијама и ограничењима, и просторним и временским. Отуда и бројна контрадикторна питања, која из перспективе Царства Небеског немају никаквог смисла. Наш хришћански живот је слично као у иконографији, у обрнутој перспективи и треба да гледамо на себе и свет око себе из перспективе онога што ће бити, односно онога што већ јесте у Богу, који је изнад времена и простора. У оној мери у којој успевамо да живимо тим евхаристијским начином живота, у тој мери духовно поимамо и ограниченост и пролазност овог света и века и радујемо се тој чудесној тајни Божијој у којој ћемо сви бити многи, али опет једно у Христу, створени, али опет вечни, људи, али преображени и богови по благодати (θεοὶ κατὰ χάριν).

[Volim_Sina_Bozjeg]

Како се види у извештају реч је о тромблонској мини са даљинским управљачем, што може да значи да је експлозивно средство могло да буде активирано даљински. Јасно је да је реч о постављеном експлозивном средству јер је тај терен раније више пута претраживан и показује да су локални екстремисти имали намеру да или активирају експлозив или да барем заплаше окупљене вернике. Полиција иначе редовно претражује терен увек када треба да служимо на некој локацији на којој Срби не живе и овај догађај само показује да живимо под сталном опасношћу и ризиком. Наравно, ништа се не зна ко је то евентуално поставио нити има икакве шансе да се то истражи јер полиција једноставно нема могућности, а често ни вољу да улази у сукоб са локалним криминалним и екстремистичким групама.

 

Благослови оче.

 

Ово не би требало да се схвати као политичко питање, већ једно животно. Питање је: Оче, колико видим људи из еулекса, са вама имају један рекао би животно коректан однос. Да ли те извештаје које еулекс поднесе и покаже вам на увид или за вашу архиву, подноси још некоме, и шта еулекс говори у формалним и неформалним разговорима са вама, кад је непобитна чињеница, да садашња полиција на територији покрајине, не ради апсолутно ништа у проналажењу кривца, нити спомиње овакво дело као терористички акт. Европа нема милости за терористе, зар еулекс не би требало, да појачано делује на тренутне власти у покрајини или су и они јавно одустали од идеје мултиетничко косово.

Ако су одустали, шта им је алтернатива? Можда за албанце ово није терористички акт али за еулекс би то требало да буде.

 

Зашто оче се у извештају не наводи терористичка група, него користе изразе криминалац и екстремиста.

Ако је идеја коју заступа Европа, мултиетничко косово, зашто онда не користе израз терориста?

 

Ако вам је превише политике, игноришите моје питање, ја се наравно нећу љутити.

 

Бог са нама оче. 

[Архимандрит Сава Јањић]

Благослови оче.

 

Ово не би требало да се схвати као политичко питање, већ једно животно. Питање је: Оче, колико видим људи из еулекса, са вама имају један рекао би животно коректан однос. Да ли те извештаје које еулекс поднесе и покаже вам на увид или за вашу архиву, подноси још некоме, и шта еулекс говори у формалним и неформалним разговорима са вама, кад је непобитна чињеница, да садашња полиција на територији покрајине, не ради апсолутно ништа у проналажењу кривца, нити спомиње овакво дело као терористички акт. Европа нема милости за терористе, зар еулекс не би требало, да појачано делује на тренутне власти у покрајини или су и они јавно одустали од идеје мултиетничко косово.

Ако су одустали, шта им је алтернатива? Можда за албанце ово није терористички акт али за еулекс би то требало да буде.

 

Зашто оче се у извештају не наводи терористичка група, него користе изразе криминалац и екстремиста.

Ако је идеја коју заступа Европа, мултиетничко косово, зашто онда не користе израз терориста?

 

Ако вам је превише политике, игноришите моје питање, ја се наравно нећу љутити.

 

Бог са нама оче. 

 

Међународни предствници, а посебно њихове обавештајне агенције, јако добро знају све шта се дешава на Косову и Метохији, и ко шта ради. Проблем је што немају јасно решење ко ће и како да контролише творевину коју су успоставили и у њој заведе ред, а они имају сада друге приоритете (Украјина, Блиски исток итд). Зато се улажу напори да све колико-толико личи на неку изградњу демократије и владавине права, али изнутра је огромна криза, одсуство било каквих јасних перспектива и политичких и економских, те млађа генерација све више потпада под утицај екстремизма и исламизма, уколико не успеју да побегну у иностранство. Постоје млади и образовани Албанци који желе боље друштво и са којима би се могао наћи заједнички језик о многим питањима, али они су маргинализовани од стране мафијашких структура које не дају своје позиције задобијене у току рата. Стално се шири националистичка еуфорија као сурогат здравом економском развоју и политичкој визији једног стабилног друштва. Многи од тих младих интелектуалаца су дубоко разочарани, а на крају ће многи и отићи са Косова. Неки од мојих страних саговорника, често на завршетку своје мисије, када отворе душу, кажу да су просто принуђени да раде и са људима о којима све знају ко су и шта су како би они барем колико-толико контролисали конгломерат кланова и банди које контролишу и легалне и нелегалне активности и токове новца на КиМ. За сада је важно да постоји каква-таква стабилност, шта год то значило.

Ко зна немачки може да погледа извештај немачке обавештајне службе БНД из 2005 и видеће да они све јако добро знају. 

https://file.wikileaks.org/file/bnd-kosovo-feb-2005.pdf

 

Недавно је објављен и извештај о исламизму на Косову, а овде су појачани анти-терористички тимови и дошли су аналитичари који посебно раде на томе. Зато се толико инсистира на овом специјалном суду и законским мерама против исламиста, чак и на снимању проповеди имама. Знам доста честитих муслимана који су ужаснути овим најновијим развојем догађаја и радикализацијом млађих. Нажалост, својевремено је допуштен велики утицај невладиних организација које су отворено посејале семе џихада не само по КиМ, већ претходно и у БиХ и на простору Македоније. Сада све то долази на видело и људи се хватају за главу. 

http://www.qkss.org/repository/docs/Report_inquiring_into_the_causes_and_consequences_of_Kosovo_citizens'_involvement_as_foreign_fighters_in_Syria_and_Iraq_307708.pdf

 

Прошле године је ухапшен један број исламиста, али све више се назире спрега екстремног национализма, исламизма и организованог криминала. Није да се ништа не ради, али као што један међународни рече - то је наша творевина и не смемо дозволити да се покаже као неуспех. Шта ће на крају изаћи од свега тога једино Бог зна. Наш обични српски народ је на крају најтеже прошао и многи још не могу да се врате кући. Искрено верујем да обични Срби и Албанци на КИМ само желе да живе нормално, мирно и безбедно и да им је доста политике, мафије, јефтиног национализма и лажи, домаћих и страних. Некако се надам да ће ти нормални људи наћи снаге да не дозволе да их обузме поново лудило јер мржња разара човека. 

 

Као Црква ми морамо да сведочимо нашу веру, да се клонимо дневне политике и тешких речи, и радимо своју мисију, како са нашим народом, тако и са међународним, међу којима има људи који нас истински разумеју и поштују и помажу колико је то могуће у оквиру својих могућности и политика својих земаља. Косово је једна велика трагедија и вртлог чије се дно не види. Ко преживи, причаће. Наше је да радимо што можемо да би било више добра међу људима, а да остало препустимо Богу.

[Архимандрит Сава Јањић]

Горе се није најбоље пренео линк извештаја Центра за стратегијске студије о исламизму. Текст је на енглеском и занимљиво је како се развијао утицај радикалног ислама на Косову. http://www.qkss.org/en/Occasional-Papers/Report-inquiring-into-the-causes-and-consequences-of-Kosovo-citizens-involvement-as-foreign-fighters-in-Syria-and-Iraq-408 На крају текста има линк за цео ПДФ фајл. Наравно, овај извештај је само логичан наставак мало дуже приче још из БиХ и деведесетих, коју је одлично описао у својој књизи бивши амерички оперативац Chris Deliso - The Coming of the Balkan Caliphate https://www.scribd.com/doc/267209673/Deliso-The-Coming-Balkan-Caliphate-the-Threat-of-Radical-Islam-to-Europe-and-the-West

 

Косовске новине су одмах након инцидента у Куманову објавиле информацију KIA (косовске обавештајне агенције) да је Кумановска група која је иначе дошла са КиМ наводно планирала и ослобађање групе исламиста из затвора у Подујеву, а у одређеној фази и пребег у Сирију. Шта се стварно догодило и ко је све ту умешао прсте, дуга је прича и овај форум није место за то. Дакле, нисмо наивни и знамо јако добро шта се дешава, али не мора све ни да се каже, а преживети се мора, као што је то наш народ на овим просторима вековима успевао и поред свих недаћа.

[Архимандрит Сава Јањић]

U cemu se sastoji njihov pakao, ako nema mrznje?

 

Већ смо доста о томе говорили. Не бих да се понављам.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Као Црква ми морамо да сведочимо нашу веру, да се клонимо дневне политике и тешких речи, и радимо своју мисију, како са нашим народом, тако и са међународним, међу којима има људи који нас истински разумеју и поштују и помажу колико је то могуће у оквиру својих могућности и политика својих земаља. Косово је једна велика трагедија и вртлог чије се дно не види. Ко преживи, причаће. Наше је да радимо што можемо да би било више добра међу људима, а да остало препустимо Богу

 

Hvala na iscrpnom odgovoru, pozdravite bratiju i pomenite mene, koji duboko u sebi zna, da je gresan.

Bilo bi lepo da mi znate i krsteno ime, Marko Mikic. 

Ocevina i dedovina mi je u Klini, prodato nije ali na zalost i za zivot nije.

 

Bog da nas ukrepi, pa da se za ostalo u volji Njegovoj malo i potrudimo.

[Архимандрит Сава Јањић]

Da li mislite da cemo na kraju zapravo mi sami, po svojoj savesti i dozivljaju Bozije ljubavi i svetlosti, da odlucimo gde pripadamo, kojoj strani, tj. svoj vecni polozaj?

Hvala i svako dobro!

 

Мислим да је то суштина Божијег суда, да ће свако препознати свој удео по свом сопственом избору. Господ је јако лепо о томе говорио у Јн 3, 16-21:

"Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена."

 

Тако је и у овоме животу, али тако ће бити и након свеопштег Васкрсења када ће Господ све обасјати својом нетварном светлошћу. Они који су ходили путем светлости зарадоваће се, а они који су ходили путем греха и мрака, доживљаваће љубав Божију и светлост као мучење, а неће нигде моћи да се склоне. Она ће за њих бити вечни мрак. Зато ће они већ бити осуђени сопственим избором. У томе је цела трагедија оних који неће задобити вечни мир у Господу јер није Господ тај који их суди већ су сами себе осудили јер нису прихватили и веровали у Јединородног Сина Божијега.

[Аурор]

Hvala, Oce, blagodarim!

Pozdrav za Vas i svu bratiju...

[Аурор]

Ja se izvinjavam, ali sam hteo da pitam nesto veoma glupo i trivijalno (iz radoznalosti): kao sto mozda znate, zivimo u zlatnom dobu televizije (ne toliko i filmova, nazalost). Da li mozda pratite neke serije, npr. 'Game of thrones' ili nesto slicno tome? Ili je zabranjeno nekim vasim internim pravilom (mozda ometa ono cemu tezite ili smatrate to strascu za izbeci ili uopste nemate gde)?

Mnogo nas na forumu gleda, imamo i teme o tome.. izvinjavam se jos jednom

[Дијана.]

Ja se izvinjavam, ali sam hteo da pitam nesto veoma glupo i trivijalno (iz radoznalosti): kao sto mozda znate, zivimo u zlatnom dobu televizije (ne toliko i filmova, nazalost). Da li mozda pratite neke serije, npr. 'Game of thrones' ili nesto slicno tome? Ili je zabranjeno nekim vasim internim pravilom (mozda ometa ono cemu tezite ili smatrate to strascu za izbeci ili uopste nemate gde)?

 

imas ovde nasa slicna razmisljanja a i odgovor oca Save o tome kako izgleda dan u manastiru

već si dao u pitanju i odgovor televizora nema po manastirima, a najcesce ni kompjutera (to je izuzetak); oni bjeze od svijeta i prerasli su potrebu za zabavom vjerovatno prije nego sto su stupili u iskušeništvo, oni žive princip 'ora et labora'

https://www.pouke.org/forum/topic/31498-mona%C5%A1enje-da-li-neko-od-vas-ima-%C5%BEelju-za-mona%C5%A1enjem-ili-poznaje-nekoga-ko-se-zamona%C5%A1io-%C5%A1ta-god-imate-interesantno-o-mona%C5%A1tvu-pi%C5%A1ite/page-75

[w.a.mozart]

Oče Savo, gledate li Game of Thrones i ako gledate koji su vam utisci?

[Архимандрит Сава Јањић]

Oče Savo, gledate li Game of Thrones i ako gledate koji su vam utisci?

 

Монаси обично не гледају телевизију и интернет користе онолико колико је потребно за послове у манастиру. С обзиром да живимо у специфичним околностима лично морам да пратим много више збивања како бих могао да боље проценим ситуацију у којој живим, а у прилици сам да често разговарам са људима из политичког живота, посебно из иностранства. Такође нам долазе и људи уметници, књижевници и разговарамо и о тим темама. За Цркву у нашем времену важно је да успостави дијалог на свим пољима, чак и са атеистима, који су најчешће људи који су погрешно упознали своју веру, или је нису уопште упознали. Наши свештеници и духовници би морали да имају шире опште образовање и посебно они који раде у парохијама. Требало би да активније прате културна збивања у друштву како би могли да лакше комуницирају са људима из различитих друштвених кругова. Затварање Цркве у ограничене оквире у којима  се a priori негира култура и цивилизација веома је лоше јер Апостол нас учи у 1Кор 9.22 "Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем".  Хришћанин култури не приступа идолатријски, већ у уметничким делима препознаје израз човекове тежње да изрази свој богомдани стваралачки дар. Нажалост, у историји Цркве, како на Истоку, тако и на Западу имали смо периоде иконоклазма, када су уметничка дела бесомучно уништавана као идоли, врло слично ономе што данас раде терористи ИСИС-а уништавајући древне асирске градове и музеје у Ираку и Сирији. Хвала Богу, да је толико много уметничких дела из антике али и из каснијих времена остало до данас. 

 

Лично сматрам да монаси могу, уколико осећају потребу, да читају књижевна дела и да погледају неки добар филм који има уметничку вредност. И сам радо волим да читам и слушам класичне концерте и музику, а када сам био недавно на путу по САД и Британији нисам могао да одолим, а да не опосетим Метрополитен музеј и Националну галерију. Редовно пратим музичке догађаје у Берлинској филхармонији преко сајта "Digital Concert Hall", а имам и велику збирку видео-снимака веома добрих позоришних комада, посебно Шекспирових у Globe Theatre.  При свему овоме важно је да се нагласи да проблем није у култури самој по себи, већ о начину како је доживљавамо и колико у њој можемо да препознамо израз човекове тежње да нађе Бога и изрази своју личност на један аутентичан и конструктиван уметнички начин. Имао сам прилику да погледам пар инсерата из "Игре престола" и лично нисам понео неки посебан утисак. Више волим филмове или серијале верније преносе одређене историјске догађаје. У "Игри престола" је реч о историјској фантазији уз огромну употребу компјутерске технике. Не бих рекао да серија нема никакву вредност, али једноставно ти ме инсерти нису подстакли да се више заинтересујем.

 

Хришћани, било у свету или у манастиру не би требало да развијају став негативан према култури и уметности, већ да се науче да духовно препознају аутентичне вредности. Данас је јако много уметнички лоше урађених филмова, шунд литературе, а о лошој музици да не говорим. Духовни живот треба да помогне хришћанину у 21. веку да боље препозна и оне вредности које нису саме по себи плод религиозних осећања, али имају вредност као израз човекове личности у сусрету са светом који га окружује. Многа од најлепших уметничких дела књижевности, сликарства, вајарства, музике и сл. урађена су из дубоког доживљаја света у духовном сусрету са Богом. Манастири су у историји Европе били места где су се чувала не само религиозна уметничка дела и списи, већ и бројна дела античке књижевности и друге уметничке вредности, које оплемењују човекову душу уколико им приђемо духовно. О православној филмској уметности много је већ говорено на овом форуму на другим темама, али треба биди отворен и уметнички квалитет препознати и код оних који сами нису православне вере, али су људи дубоког уметничког сензибилитета. 

 

Дакле, верујем да не смемо да се плашимо сусрета са светом, већ треба да имамо храбрости да се са њим суочимо и оплеменимо га оним вредностима које подстичу љубав према ближњем, слављење Бога и јачају човекову способност да осети лепоту Божије творевине и да у њој препозна предивни лик Божији.