Свакодневна читања

[Sanja Т.]

Четвртак треће седмице Великог Поста

 

На 6-м часу: 

Ис. XI, 10 - XII, 2.

Овако говори Господ: у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно. 11. И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, шта остане од асирске и од Мисира и од Патроса и од етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских. 12. И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље, 13. И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему. 14. Него ће сложно летети на плећа Филистејима к западу; заједно ће пленити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни. 15. И Господ ће пресушити залив мора мисирског, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући. 16. И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске. 1. И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме. 2. Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, Он ми би Спаситељ.

На веч.: 


Пост. VII, 11 - VIII, 3.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске; 12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. 13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; 14. Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила, 15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа, 16. Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим. 17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. 18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. 19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом. 20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. 21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре. 23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу. 24. И стајаше вода поврх земље сто педесет дана. 1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду. 2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. 3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана.

Прич. X, 1-22.

Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој. 2. Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. 3. Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће. 4. Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. 5. Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. 6. Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. 7. Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне. 8. Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће. 9. Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се. 10. Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће. 11. Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље. 12. Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе. 13. На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина. 14. Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли. 15. Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. 16. Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех. 17. Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута. 18. Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је. 19. У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је. 20. Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. 21. Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља. 22. Благослов Господњи обогаћава а без муке. 

[Sanja Т.]

Четвртак трећи Великог поста- Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

 

 

При многим речима не бива без гpеxa (Прич.10,19). Хришћани који су опрезни према себи сва чула називају прозорима душе. Уколико су они отворени, пропустиће унутрашњу топлоту да изађе напоље. Но, најшири отвор и најпространија врата, која у обиљу пропуштају ту топлоту, јесте језик коме се даје на вољу да говори колико и шта хоће. Колику штету пажњи и унутрашњем миру наносе сва чула заједно, толику наноси празнословље само, будући да се дотиче свих чула и чини да душа не види иако гледа, да не чује иако слуша и да не oceћa додир иако пипа. Што је за унутрашњи живот маштање, то је за спољашњи многословље. Ипак, многоглагољивост је погубнија, јер постаје стварност, и тиме задобија већу упечатљивост. Уз њу се лако привезују самоумишљеност, дрскост и самовољност – тј. разоритељи унутрашњег мира, који, слично бури, за собом остављају безосећајност и заслепљеност. И како је, после овога, могуће избећи грех при многословљу? 

[Sanja Т.]

Петак треће седмице Великог Поста

 

На 6-м часу: 

Ис. XIII, 2-13.

Овако говори Господ: На гори високој подигните знамење, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска. 3. Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје. 4. Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту. 5. Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу. 6. Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег. 7. Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се. 8. И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен. 9. Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње. 10. Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју. 11. И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу. 12. Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско. 13. Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.

На веч.: 


Пост. VIII, 4-21.

Устави се ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату. 5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда. 6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; 7. И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. 8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. 9. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. 10. И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега. 11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. 12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати. 13. Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. 14. А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува. 15. Тада рече Бог Ноју говорећи: 16. Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 17. Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. 18. И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. 19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега. 20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице. 21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

Прич. X, 31 - XI, 12.

Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. 32. Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина. 1. Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је. 2. Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост 3. Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова. 4. Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. 5. Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. 6. Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. 7. Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. 8. Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место. 9. Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем. 10. Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање. 11. Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. 12. Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути. 

[Sanja Т.]

Петак трећи Великог поста - Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

 

 

Безбожност пада у неправду (Прич.11,5). Нечастивост (безбожност) је неправилан однос према Богу или потпуни богозаборав, који прати неверовање у постојање Божије и Његово промишљање о створеноме. Друге душе, пак, будући стешњене притиском сличних нечастивих мисли, и желећи ипак да како-тако буду исправне личности, доносе решење: 6ићу праведан, частан и хуман, не бавећи се тиме да ли има неко изнад мене, који посматра, обавезује и тражи одговор за дела људска. И шта бива? Нема на њима благослова Божијег, јер га нису ни тражили, и дело њихово нема успеха. Савест их свакодневно опомиње за дела или неправде, или због нечасности или нехуманости. Они успевају да себе прикажу праведним једино пред људима. Ради свога оправдања, ако је потребно, они и чињенице o6pћy, криво их тумачећи. Ко је, међутим, чисте савести у својој унутрашњости, нема потребе за оправдавањем. Немарни према себи потпуно занемарују овај унутрашњи раздор, а они пажљивији се различито према њему односе. О, кад би бар неко од њих савесно погледао на тај раздор и, схвативши откуда је, потрудио се да га отклони! Он би и самог себе исправио и другима помогао да дођу у добар склад. 

[Sanja Т.]

Субота трећа Великог Поста

 

Јев. 325 (10:32-38)

Браћо, сјећајте се првих дана, у које, тек просвијетљени, поднијесте многе подвиге страдања, 33. Изложени, с једне стране, поругама и невољама, а са друге, поставши састрадалници онима који то исто доживљавају. 34. Јер сте и оковима мојим саосећали, и с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима. 35. Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду. 36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано. 37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. 38. А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.

1.Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Мк. 8 (2:14-17)

У вријеме оно, Исус пролазећи видје Левија Алфејева гдје седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим. 15. И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, многи цариници и грјешници сјеђаху с њим и са ученицима његовим, јер их бијаше много који иђаху за њим. 16. А књижевници и фарисеји, видјевши га гдје једе са цариницима и грјешницима, говораху учсницима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једе и пије? 17. И чувши Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грјешнике.

Јн. 16 (5:24-30)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. 

[Sanja Т.]

Субота трећа Великог поста - Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

 

 

Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике (Мк.2,17). Устима (старозаветне) Премудрости призивао је Господ к себи безумне. И сам је, странствујући на земљи, призивао грешнике. Ни гордим разумницима, ни својевољним праведницима код Њега нема места. Нека се радује умна и наравствена немоћ! А сила умна и делатна нека се удаљи! Свестрана немоћ која је себе свесна, и која са вером прибегава Господу (као немоћна лекару и као оскудна Ономе који све испуњава) постаје снажнија и умом и нарави, настављајући једнако да признаје оскудност свог ума и рђавост нарави. Делујући у немоћи под тим привидом неугледности, сила Божија невидљиво зида нову личност, светлу умом и нарави, која ће у своје време – понекад још овде, а свакако тамо – постати очигледна за све. Ето шта је сакривено од премудрих и разумних, и шта се открива само деци!

 

[Sanja Т.]

Недеља трећа Поста - Крстопоклона

 

Јев. 311 (4:14-5:6)

Браћо, имајући, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо. 15. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха. 16. Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ. 1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе, 2. Који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима, 3. И због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе. 4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон. 5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих. 6. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.


Мк. 37 (8:34-9:1)

Рече Господ: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима. 1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили. 

[Sanja Т.]

Недеља трећа Поста - Крстопоклона

 

Јев. 311 (4:14-5:6)

Браћо, имајући, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо. 15. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха. 16. Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ. 1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе, 2. Који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима, 3. И због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе. 4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон. 5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих. 6. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.


Мк. 37 (8:34-9:1)

Рече Господ: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима. 1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили. 

[Sanja Т.]

Понедељак четврте седмице Великог Поста

 

На 6-м часу: 

Ис. XIV, 24-32.

Тако говори Господ над војскама: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се. 25. Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се. 26. То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе. 27. Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити? 28. Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме: 29. Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати. 30. И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити. 31. Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим. 32. И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.

На веч.: 

Пост. VIII, 21 - IX, 7.

Рече Господ Бог: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних. 22. Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи. 1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 2. И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. 3. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. 6. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека. 7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

Прич. XI, 19 - XII, 6.

Син праведно рађа се у живот; а ко иде за злом, на смрт му је. 20. Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу. 21. Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се. 22. Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи. 23. Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев. 24. Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији. 25. Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен. 26. Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом. 27. Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га. 28. Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети. 29. Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром. 30. Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе. 31. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику? 1. Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд. 2. Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује. 3. Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи. 4. Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима. 5. Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара. 6. Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова. 

[Sanja Т.]

Понедељак четврти Великог поста - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Апостол Павле говори да су се Израиљци, прешавши море, крстили (1.Кор.10,2). Такво крштење је служило као знак њиховог разликовања од Египћана. А апостол Петар додаје: (Вода) и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза (1.Пт.3,21). И наше крштење нас спасава и служи као камен међаш између тамне сатанске области греха и света, и светлог живота у Христу. Крштени од себе одрезује све наде и потпоре земаљске и, ничим везан, живи у овоме веку као да је у пустињи. Његово срце није на земљи, него је сво у оном веку. Све садашње се њега дотиче само успут: онај који има жену, као да је нема; онај који купује, као да ништа нема, и онај који овај свет користи као да га не користи (1.Кор.8,29-30). 

[Sanja Т.]

Уторак четврте седмице Великог Поста

 

На 6-м часу: 

Ис. XXV, 1-9.

Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина. 2. Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. 3. Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се. 4. Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. 5. Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. 6. И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога. 7. И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 8. Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. 9. И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово.

На веч.: 

Пост. IX, 8-17.

Рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9. А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10. И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. 11. Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 15. И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. 17. И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

 

Прич. XII, 8-22.

Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се. 9. Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема. 10. Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво. 11. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. 12. Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је. 13. Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе. 14. Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек. 15. Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је. 16. Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту. 17. Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару. 18. Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек. 19. Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час. 20. Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир. 21. Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла. 22. Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му. 

[Sanja Т.]

Уторак четврти Великог поста - Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

 

 

Крштење је, по апостолу Петру, обећање добре савести (1.Пт.3,21). Крштени даје обећање да ће убудуће живети у чистој савести, а и у свој ширини Господњих заповести, које је примио у савест. Чистота нарави је ознака крштенога. Апостол Павле светлост свога живота поистовећује са светлошћу васкрслога Господа. Као што, вели он, Христос уста из мртвих славом Очевом, тако и ми треба да ходимо у новом животу (Рим.6,4). У крштењу умире стари грехољубиви човек, а устаје нови, који је ревнитељ добрих дела. И тако, крштени, сматрајте… да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га не слушате у похотама његовим, нити дајте удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер грех неће вама овладати (Рим.6,11-14). 

[Sanja Т.]

Среда четврте седмице Великог Поста

 

На 6-м часу: 

Ис. XXVI, 21 - XXVII, 9.

Гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје. 1. Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору. 2. Тада певајте о винограду који рађа црвено вино: 3. Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. 4. Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све. 5. Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. 6. Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. 7. Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио? 8. С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним. 9. Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова.

На веч.: 

Пост. IX, 18 - X, 1.

Беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25. И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 26. И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга! 28. И поживе Ноје после потопа триста педесет година. 29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре. 1. А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.

Прич. XII, 23 - XIII, 9.

Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље. 24. Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. 25. Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава. 26. Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов. 27. Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. 28. На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти. 1. Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре. 2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. 3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. 4. Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. 5. На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. 6. Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. 7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. 8. Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. 9. Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се. 

[Sanja Т.]

Среда четврта Великог поста - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Крштење је у нашем језику сродно по значењу са крстом. Срећна сродност! Премда је видљива радња крштења погружење, ипак му се суштина састоји у сараспињању Христу на унутрашњем духовном крсту. Апостол Павле говори: Да се стари наш човек разап[н]е с њиме (Рим.6,6) у крштењу. То није никакво механичко деловање, него измена нарави или обрат мисли, циљева, жеља и осећања. Раније је све то било замрљано самоугађањем; сада се у самоодрицању све посвећује Богу, у Христу Исусу, благодаћу Духа Светог. Рећи ћеш: „Ја то нисам схватио када сам био крштен“. Али, сада разумеш. Положи у савест своју да испуниш значење крштења, будући да је неизбрисиво. Чак и на Суду ће његов печат на теби бити видљив – или у твоју корист или против тебе.

 

[Sanja Т.]

Четвртак четврте седмице Великог Поста

 

На 6-м часу: 

Ис. XXVIII, 14-22.

Овако говори Господ: слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 15. Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; 16. Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. 17. И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 18. И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 19. Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 20. Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. 21. Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. 22. Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.

На веч.: 

Пост. X, 32 - XI, 9.

32. То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа. 1. А беше на целој земљи један језик и једнаке речи. 2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде. 3. Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча. 4. После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи. 5. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији. 6. И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили. 7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре. 8. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. 9. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

Прич. XIII, 20 - XIV, 6.

Жеље благочастивих наслађују душу, дела нечастивих су далеко од разуме. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори. 21. Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. 22. Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. 23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе. 24. Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена. 25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста. 1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га. 3. У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 4. Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. 5. Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. 6. Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.