Затворене двери - икона отуђења

[Grizzly Adams]

A iskreno zasmetalo mi je onaj tvoj stav "Episkop blagoslovio" to je to,nema dalje price.

 

То је требало да значи да питање "клупа и седења" сматрам за споредно и да сваки епископ у својој епархији може да уреди како жели - или да остави свештеницима да уреде.

[МилошБГ]

Pogresno sam te onda razumeo,oprosti. 

[Gandalf Sivi]

 

I ovaj ikonostas je mnogo lijep...

[Zayron]

Ovaj ekumenizam je stvarno vrlo teška i komplikovana stvar, 

na zapadu postavljaju ikonostase kako bi postali sličniji istoku,

na istoku uklanjaju sve ikonostase kako bi postali sličniji zapadu.

 

 

Benediktinski manastir sv. Millána de Yuso, (La Rioja), Španija

[Владан Здравков Меденица]

народ је смућен, па додатно смућивање народа који није утврдио вјеру итекако није добро.
Зато не треба превише новотарија, него треба народу радити како народ иште. Ма такав смо народ.

Реално, више волим литургије које су на нама разумљивом језику, него кад ми се чита тамо нешто што ја не разумијем... али ако ће то иједног мога брата да уздрма у вјери, онда сам спреман слушати старословенски по цијели дан. Иста ствар је са дверима... Волим да видим шта се у олтару догађа, али ако то брата мога смућује, онда боље не.  Небитно што можда је све то исправно.

[Zayron]

народ је смућен, па додатно смућивање народа који није утврдио вјеру итекако није добро.

Зато не треба превише новотарија, него треба народу радити како народ иште. Ма такав смо народ.

Реално, више волим литургије које су на нама разумљивом језику, него кад ми се чита тамо нешто што ја не разумијем... али ако ће то иједног мога брата да уздрма у вјери, онда сам спреман слушати старословенски по цијели дан. Иста ствар је са дверима... Волим да видим шта се у олтару догађа, али ако то брата мога смућује, онда боље не.  Небитно што можда је све то исправно.

 

Šta vi mislite da je nama ouheeej, i mi smo praktično izgubili par generacija u ovoj 2VK perestrojci, od 1970 do danas 2013, otpali nam tridentinci i SSPX, izgubili su i Rusi isto tako za vrijeme reformi patrijarha Nikona, odijelili se starovjerci, raskoli bivali i poslije toga. Hrišćani su skloni okamenjivanju, hibernaciji i letargiji, umjesto da te promjene radimo kontinuovano, rastemo i razvijamo se mi se probudimo svakih 300-400 godina, vi na istoku još rjeđe, pa kad kad pogledamo gdje smo i zaprepastismo se, šta je ovo mili Bože, ukapiramo da smo negdje sasvim mimo, onda brže bolje davaj mjenjaj, ovo tamo, ono vamo. Hvala Bogu da se bar tada to sjetimo inače bi od nas postao muzej religioznosti i liturgijskih eksponata i antikvarijat nepotrebnih knjiga. A ja nikad neću držat stranu svom bratu tridentincu koji je prvo glup da shvati što mu se objasnilo milion puta da validnost Mise ne zavisi na latinskom jeziku i glasnoći glasa kojom se sveštenici mole i njihovoj tjelesnoj orijentaciji leđima ka narodu i sl. A onda još uz sve to nedisciplinovan da odbija poslušnost svom biskupu i na kraju još tako bezobrazan da pravi svoju privatnu crkvu, liturgiju i sektu u znak protesta jer nije bilo po njegovom. Za takve kod nas ja neću i nemam nikakvog razumjevanja. kad oni budu imali razumjevanja za to šta je to Crkva i liturgija a ne provodili svoje ćefove tako što se postave na glavu da to ispadne po njihovom i pri tom ne fermaju nikakve biskupe ni crkvenu vlast , kad odustanu od takvih tvrdoglavih ucjenjivačkih i drskih praktika onda ću i ja imati razumjevanja za njih. Da se oni jadni ubožaci ne bi slučajno smućivali, ma da, svakako, znači sve to treba da odnese voda, nek se ne razvija, nek ostane ko fosil samo da bude po volji njih nekoliko takvih i još k tomu glupih i nedokazanih, to je zaista onda vrlo razmaženo ponašanje, misle li i oni na druge, da Crkva nije samo radi njih i njihovih još k tomu pogrešnih predstava koje se ni ne trude ispravit jer misle da su najpametniji, pametniji i od svih biskupa!

[Milan Nikolic]

Hrišćani su skloni okamenjivanju, hibernaciji i letargiji

 

Слажем се са тобом. Додао бих још нешто у вези ових саблажњених.

 

Наиме, једно је потреба да не саблазнимо некога лично, а нешто сасвим друго је када неко буде саблажњен самим животом Цркве. Саблажњиви може да буде задовољан у својој индивидуи и тако на путу пропасти, док другима неда да се извуку из таквих заблуда.

 

Зар није тако? Видимо у Цркви мноштво људи који тумарају без смисла. Не схватају ни олтар ни улогу коју имамо у Служењу. И онда неки од таквих, да се не би открила та провалија у коју упада, забрањује да изађе на видело истина проблема. Увлачи друге у своју обману, проглашава истином само оно што прикрива његово отуђење.

 

Да се мора ћутати због таквих саблажњивих, онда Христос не би проповедао о Оцу и љубави када су Га многи због те проповеди напустили. Исто се сада дешава са Литургијом. Јер Литургија није ништа друго до ,,личносни (= љубавни) ондос'' Сина и Оца, који нам се у Светоме Духу даје.

 

Шта ће бити убудуће видећемо. Само мислим да ће се историја поновити, да ће многи опет напустити Господа.

[Zayron]

Да се мора ћутати због таквих саблажњивих, онда Христос не би проповедао о Оцу и љубави када су Га многи због те проповеди напустили. Исто се сада дешава са Литургијом. Јер Литургија није ништа друго до ,,личносни (= љубавни) ондос'' Сина и Оца, који нам се у Светоме Духу даје.

 

Шта ће бити убудуће видећемо. Само мислим да ће се историја поновити, да ће многи опет напустити Господа.

 

Razmišljao sam i ja nad tim šta se to ustvari dešava s nama hrišćanima, kao da nas ujede ce-ce muha i mi se uspavamo, stradamo na bolest spavanja i prepustimo se dubokom snu. Ovako ja to vidim, mi hrišćani kao da smo baštinili kroz judeohrišćanstvo s onim svim što je u jevrejskom monoteizmu i tradiciji dobro, pohvalno i Bogu milo: stalnost, stabilnost u vjeri, sigurnost proističući iz svijesti da smo dionicima Božije objave u svijetu, Božije epifanije i kako je to Isus Hristos često naglašavao i posvješćivao nam da smo podanici Kraljevstva Nebeskoga i neke ne sasvim dobre strane. Na primjer tu sklonost k okamenjivanju, betoniranju, cementiranju, zatvaranju, formalizmu i navici. Kad promislimo Hristove riječi, kome su bile upućene, u kakvim sve prilikama, kojim povodima i zašto ne treba nam dugo vremena da shvatimo kako je ogromnu većinu tih govora i propovijedi, prispodoba, metafora i parabola Hristos upućivao na adresu tih koji nisu dobro razumjeli ni starozavjetnu objavu i od nje si napravili ne zlatno tele ali upali u još rafinovaniju zamku idolopoklonstva slovu Zakona zanemarujući smisao i pukom formalizmu previdjevši Duh Zakona u njegovom dodržovanju misleći čak da tim dobro služe Gospodu. Zaista zadatak i krst koji je Hristos kao Mesija i Pomazanik Božiji uzeo na sebe da ispravlja te "krive Drine" je natčovječanski i udostojit ga se mogao samo Bog a ne nikakav čovjek, nije više postojalo proroka iz plemena ljudskoga koji bi to bio u stanju. Toga nije bio sposoban čak ni sam sv. Jovan Krstitelj i zato se prilikom krštenja Isusova na Jordanu obraća Gospodu riječima: Ti mene treba da krstiš, a ti da k meni dolaziš? A Duh Zakona je Duh Božiji, onaj koji daje život ljudima a ne samo puka slova na papiru i formalna slijepa obedijenca, poslušnost i to u formi koja je nama najkomfornija i najmanje osobno zahtjevna. Tamo gdje je Život, tamo je i neprestani rast, razvoj i vrenje koje sve mjenja slično kao što kvasac svojim vrenjem mjenja naturu hljeba. Ili sasvim mala količina soli koja sve što je bezukusno i neukusno učini ukusnim i dobrim. A gdje je onda taj život, rast i razvoj koji ima biti neprekidan i stalan iz dana u dan kod nas? Ono kad ustrajavamo na nečem nesuštinskom da mora biti isto, nepromjenljivo i okamenjeno, fosilizirano za sva vremena, suština je u kvascu i soli a ne u brašnu.i vodi. Brašno i voda su uvijek istima ali jedino kvasac i sol imaju tu moć da ga mjenjaju. Tamo gdje nastupi hibernacija i letargija, insistiranje na starinama, običajima i zviklostima jer tako je to lakše i pogodnije, komfornije tamo onda života mnogo ne nađemo. Desilo se to Jevrejima a može lako i nama jer smo sa svim onim dobrim što smo od njih baštinili i na čemu smo im zahvalni, baštinili smo također i tu neurednu sklonost k formalizmu i fosilizaciji. A to je ono što bi si Hristos kod nas najmanje želio vidjet jer tako nešto nikada na umu nije imao kad je osnovao svoju i našu Crkvu.

[Zayron]

Nastavim sad ovo svoje promišljanje s otkazom na patrijarha Kirila i njegovu riječ o misijama, čim pronađem link dodam ga ovdje, objasnim zašto smo mi tako nespremni za misiju u svijetu danas. Promjenio se svijet, istina ali promjenili smo se i mi, nažalost, od harizme k formalizmu a tako uštogljeni, formalizovani i okoštali, ponegdje čak i beživotni u letargiji nismo spremni odgovoriti tom Hristom pozivu: Idite i navješćujte Blagu Vijest po cijelome svijetu. Za to treba biti živ u Bogu ŽIVOME ili živjeti Bogom Živim, Duhom Božijim a ne duhom ovosvjetskim, formalističkim, bezduhim i sveolakšavajućim.

[Zayron]

Joana je jučer, 11.08.2013. postavila vrlo zanimljivu temu, onom temom je ustvari riječ, govor, propovijed i promišljanje patrijarha moskovskog Kirila s lajtmotivom Jevanđeljske poruke: "Idite, naučite sve narode!" Kakve sad ona veze ima sa stvarima o kojim se raspravlja na ovoj temi? Na prvi pogled i pri prvom površnom čitanju možemo uvidjeti da bi nekakve moglo biti, u Jevanđelju sve suvisi sa svim. Ako se pažljivije zagledamo i zamislimo, pri drugom dubljem i temeljitijem čitanju otkrivamo tamo i nešto što nam nije bilo tako odmah očigledno i vidljivo na prvi pogled. Patrijarh Kiril nas s pravom budi iz sna u kojem smo se našli i podvlači, naglašava da je misija ta jedna od glavih, osnovnih stvari na koju smo svi mi pozvani. Sad je red zapitati se ko to mi? Jesmo li u stanju onakvi kakvi smo sada odgovoriti na taj Hristov poziv? No, ako se iscrpljujemo u beskonačnim raspravama oko toga da li služiti liturgiju otvorenih ili zatvorenih dveri, sa zavjesama ili bez, da li služiti tridentsku "pravu" latinsku Misu ili kako kažu tradicionalisti "surogat "Mise na narodnim jezicima teško ćemo biti sposobni odgovoriti na tako uzvišen i zahtjevan poziv. Ne samo da će nam nedostajati energije koju smo izgubili u međusobnim razbrojima i razmiricama ali ćemo postradati i tog Duha autenčnosti Božijeg Poslanja jer tamo gdje je nejedinstvo i preokupljenost sobom samim i unutrašnjim problemima ne ostaje mnogo mjesta, energije i vremena za svjedočenje u svijetu. A svijet nikada nije bio nespremniji za evagelizaciju, danas ljudi radije vole biti oslovljeni reklamom, politikom, lažima, obmanama nego istinom. Da stvar bude gora nije to takva situacija samo s tim svijetom oko nas već i s nama samima jer smo u tom svijetu utopljeni sve do glave, živimo u njemu kao riba u vodi ali ne bismo trebali disati samo na škrge kao svi ostali. Nikada hrišćani nisu bili nespremniji i više obeshrabreni, s tako mnogo defetističkoga duha u sebi za svjedočenje u svijetu nego danas. Dakle obostrana nespremnost, njih da nešto prime i nas da tom svijetu nešto damo. Znači sol je obljutavila a to dosta. Svijet voli biti zatupljivan reklamama, besmislicama, televizijom, urnebesnim igrama i arenama pod devizom: Hljeba i igara. A mi, šta volimo mi? Mi volimo kad niko od nas ništa ne traži i ne remeti nas u našem ustaljenom bezproblemovom načinu života i "Bogom danom" miru i spokojnosti, samozadovoljnosti nama samima i nad samim sobom i ne postavlja nekakve "fanatične" zahtjeve koje se u ovom modernom svijetu više danas ne nose, da evangelizujemo, naviještamo, obraćamo sebe i druge na Božiji put i budemo sol svijeta. Kao što reče onaj neki protestantski propovjednik: svugdje gdje sam pun zapala i nade išao navještati Hrista raspetoga i uskrsloga tamo su se podavali, servirali čaj i kolači, ljudi su se htjeli relaksovat, uživali svoj "time of tea" a pričati o Hristu raspetome i uskrslome bi bilo kvariti im večer za njih nepriličnim i neumjesnim stvarima.

 

Ако очекујете да ће вам људи сами прићи – никада их неће дочекати“

http://bit.ly/14olNQC

[Luctor]

Иконизује и клирикализам и отуђење...

 

Такво објашњење се може пружити не само против праксе затворених двери већ против било чега.

 

Зар клирикализам и отуђење пре свега не иконизује сам клир? Или чак сама црква?

 

Што не би укидали и свештенство па и саме цркве, уместо затворених двери и иконостаса?

 

Кроз овакве немуште разлоге све се може оправдати.

 

 

Богу хвала то у нашој Епархији нема.

 

Да ли су нпр. овакве одлуке на снази, или не?

 

[Luctor]

Ovaj ekumenizam je stvarno vrlo teška i komplikovana stvar, 

na zapadu postavljaju ikonostase kako bi postali sličniji istoku,

na istoku uklanjaju sve ikonostase kako bi postali sličniji zapadu.

 

Иконостаси се углавном укидају у СПЦ, не на Истоку као таквом. И то кроз нека бесмислена објашњења и наметањем воље.

 

Што се тиче Запада, ово је спиновање. Па после Ватикана II, је релативизована и обесмишљена католичка служба, па би неки да то изведу и у православљу по угледу на те праксе.

 

Уосталом, пре великог раскола, ваше цркве су биле практично истоветне нашима. А ови појединачни примери католичких манастира пре раскола, као пример некаквог приближавања су смешни. Па унијатске (грко-католичке) цркве имају иконостас, шта са тим? Тема су праксе у СПЦ и њихова оправданост, не ово о чему причаш.

 

 

Hrišćani su skloni okamenjivanju, hibernaciji i letargiji, umjesto da te promjene radimo kontinuovano, rastemo i razvijamo se mi se probudimo svakih 300-400 godina, vi na istoku još rjeđe, pa kad kad pogledamo gdje smo i zaprepastismo se, šta je ovo mili Bože, ukapiramo da smo negdje sasvim mimo, onda brže bolje davaj mjenjaj, ovo tamo, ono vamo.

 

Па после вашег "буђења", после Ватикана II преполовио вам се број верника, што се види куда воде те релативизације вере и њене праксе. Дакле ви не растете и не развијате се, него се смањујете и пропадате, као и западно европско хришћаство, на чијем урушавању је несебично помогла ваша организација својим "модернизацијама".

 

Није вам довољно што сте то урадили на Западу, него бисте своје лудило пренели и на Исток, кроз помоћ извесних православних кадрова које сте "обрадили". Велика криза у нашој Цркви почиње управо због вас и због тих "реформи".

 

izgubili su i Rusi isto tako za vrijeme reformi patrijarha Nikona, odijelili se starovjerci, raskoli bivali i poslije toga.

 

Испоставило се да су те Никонове реформе биле непотребне. Уосталом, знатан број старовераца поново одржава односе са РПЦ. Ја сам присталица да са њима и њима сличним треба водити "екуменки дијалог", не са онима који су потпуно обесмислили себе и где је све релативно осим папског примата.

[DYNABLASTER]

To je sve plot.

[Luctor]

na zapadu postavljaju ikonostase kako bi postali sličniji istoku,

 

 

Benediktinski manastir sv. Millána de Yuso, (La Rioja), Španija

 

Где су овде иконе?

 

 

Šta vi mislite da je nama ouheeej, i mi smo praktično izgubili par generacija u ovoj 2VK perestrojci, od 1970 do danas 2013, otpali nam tridentinci i SSPX

Постоје расколи и код комуниста, код анархиста, па и код сатаниста. Шта са тим? Да ли и са њима требамо да остварујемо "јединство" јер имамо исти проблем? Опет аналогије, кроз које све може да се правда.

[Justin Waters]

Ikonostas, a pre toga pregrada je iskljucivo vizantijskog porijekla (tj istocnog bolje reci). Nikad nije bila praksa na zapadu kod Latina ni kad je bilo 1000-godisnje jedinstvo.