Trla baba lan...

[Снежана]

Управо сада, Trifke рече

My number is 7. 

007? 

[Phoebe]

Управо сада, Trifke рече

My number is 7. 

Sad videla. Onda izvini  (mada mislim da je to zatišje pred buru,vratićeš titulu,uopšte ne sumnjam) haha

[Снежана]

пре 4 минута, Snezana Pilic рече

Nemoj dvaput da kažeš,presešće ti od nas  tj. od alapače No1 @Trifke

Имам лек и за то, само вам искључим тон

[Trifke]

пре 9 минута, Снежана рече

007? 

 

пре 7 минута, Snezana Pilic рече

Sad videla. Onda izvini  (mada mislim da je to zatišje pred buru,vratićeš titulu,uopšte ne sumnjam) haha

 

[Снежана]

[Phoebe]

Svako će ti rado pričati o sebi.

O,hoće!

Setiće se šta ga pokreće. A onda i šta ga je lomilo. Stalno si u pozorištu,ponekad u prvom redu,ređe na balkonu,a glumci izvode svoje monodrame i čekaju aplauz.

Ustani,vikni "Bis!",i dobićeš stalnu ulogu publike. Šta ćeš tu ako ćeš zviždati? A nemaš gde,osim po zemlji,asfaltu ili travi.

Stalno si u pozorištu gde će tražiti tvoje razumevanje,saučesništvo,ljubav. Površnu,trajnu koliko i njihova monodrama.

Nije strašno što će pričati svoja životna pravila,ali će od tebe tražiti da ih primenjuješ. Pogledom,gestikulacijom,izvrtanjem istine,prećutkivanjem laži.

Ne veruj glumcima koji pričaju o sebi. U ličnim pričama nema ničeg objektivnog,čak i kad se svode na nabrajanje činjenica. Svako će zaboraviti da kaže baš ono presudno:

    Zašto ima potrebu da te u sebe ubeđuje?

                                                                                 ( JMM)

 

 

 

 

 

   Jednom i samo jednom dala mi je savet:

"Čuvaj se,dušo,žena ružnijih od tebe i muškaraca slabijih od tebe, izdaće te gde se najmanje nadaš."

  Kako reče, tako se i zbi.

 

                                                                       (JMM)

 

 

[Снежана]

Zapis na pragu

Ove pjesme to nisam ja, iako sam ih ja napisao.
Ovi jauci, to nisam ja, premda sam ih zbilja uzdisao.
Moj pravi život, ja sam samo disao.

Jer ja živim i kad pjesma umre. Ja živim i kad patnja mine.
Ima u meni nemira dragog, a ima i moje širine.
Ja puštam i drugog da govori za me.
A i sam govorim druge same.

Ja ne marim čovjek biti ako sam umio ljude bogovski reći.
O, ja.
Ja sam od sebe i manji i veći.
O, ja.
Moj drugi i moj treći.

Ja ne sanjam o sreći. No ne sumnjam o sreći.
Gle ovog dvojstva i trojstva moga:
ima u meni tmine,
no ima u meni i vedrine,
i moja divna sloga.

Tin Ujević

 

 

 

[Снежана]

Први снег - село Спасовићи изнад Ивањице

 

[Снежана]

Венера 

[Снежана]

https://www.youtube.com/watch?v=wADvdkSvIEk

[Снежана]

 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

 

[Снежана]

Vincent: I promise I won't laugh.
Mia: That's what I'm afraid of, Vincent

 

[Снежана]

Uvek sam se plašio da ti tepam

Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupovao verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše…

Zoran Radmilović

 

[Данче*]

Све више постајем убеђен да је херој, не неко ко умре за нешто, већ неко ко живи за нешто. У умирању је тренутан пораз, а живети за нешто, поготово кад не иде, то је огромна борба која захтева надљудску храброст и снагу не би ли се најобичније функционисало под њом. Не би ли се најосновније ствари обављале. Обичне. Већа храброст треба за то - губити, али до краја борбе, него се храброшћу ослободити краја борбе.
Ратко Петровић

[Поуке.орг инфо]

via GIPHY

Кат ти неко прича о екуменизму