Trla baba lan...

[Драшко]

Не знам зашто, одувек сам била фасцинирана вратима, прозорима, капијама...

Ти си оптимиста, све наведено некуд води 

[JESSY]

[Снежана]

Ти си оптимиста, све наведено некуд води

Хвала Драле на оваквом тумачењу.

[Данче*]

Ja bih da volim

 

Kažu: svi bi da budu voljeni, niko da voli…

Ja bih da volim. Onako jako, iskreno, strastveno…

Da u grudima osećam ljubav koja pokreće svet!

Hoću da poletim od ushićenja i da mi leptirići po stomaku igraju.

Srce da iskače iz grudi od siline ljubavi! I da boja njegovog glasa u telu mom stvara eksploziju osećanja koja ni najbolji pesnik ne može opisati.

Dok u sebi pevušim molitvu zahvalnosti što blagoslovena sam da volim svim srcem, dušom i telom, plamen ljubavi obasjava moje biće.

A onda začujem tihi, ali podmukli glas: a šta ako ljubav ne bude uzvarćena? Patićeš, svesna si toga…

Neka patim! Ne plašim se više! Patim svakako, volela ili ne volela.

Kada volim baram sam blagoslovena dodirom Božanske milosti.

A kada ne volim uskraćena sam za to blaženstvo koje je smisao života svakog čoveka. Iskusiti ljubav. Voleti i biti voljen. Ili jednostavno osećati.

Ne plašim se da volim. Niti se plašim patnje. Što nam sleduje doći će nam, plašili se ili ne.

Ljubav nam svima sleduje… Da li smo spremni prihvatiti je?

[Снежана]

O sigurnom poslu

 

Sinoć mi je jedan lekar rekao da je zdravlje precenjeno. Rekao mi je da je jedino ljubav važna, a da je sve ostalo sviranje onome što ne sme ovde da se napiše. Svakako sam odmah pomislio da možda može i jedno i drugo, i to sam mu rekao. Objasnio mi je da sigurno može, ali da je to stvar prioriteta, i da je najveći srećnik onaj koji ne mora da bira, ali ako ti se zbog nečega crkava na licu mesta, ako osećaš da treba da u potpunosti žrtvuješ zdravlje zbog ljubavi, ne treba da čuvaš zdravlje, nego da crkneš, mirno i bez buke, intimno, da crkneš sam za sebe. Rekao mi je da je zdravlje lutrija, a ljubav jedini siguran posao. Rekao mi je da živ čovek nema ama baš nikakva druga posla osim da voli i da je mnogo bolje izdati život nego ljubav. Rekao mi je još i ovo – Neke stvari čovek može da razume tek kad umre. – Pitao sam ga da nije to malo prekasno. Rekao mi je – Nije, sve drugo bi bilo prerano.

Токин

 

[JESSY]

Нема потребе да се бавите трњем. Немојте да се замарате изгонећи зло из себе. Христос хоће да се не бавимо страстима и ђаволом, противником нашим. Усмерите воду, што ће рећи сву своју снагу своје душе, ка цвећу, па ћете се радовати његовој лепоти, мирисима, свежини.

Свети Порфирије Кавсокаливит

 

                                                            

[JESSY]

[Данче*]

То гласно и распевано "Сутра!" дигло ме са мог каменог седишта и пренело одједном далеко,до другог,давнашњег и шапатом казаног "Сутра!" И не само до њега.Сва ми је младост,чини ми се,била пуна тога звука.Пред нашим пустим и једноличним »данас« стално су била затворена врата на којима је писало »сутра«.А није још ни наусница била огарила кад су нам наши старији и наши наставници стали да говоре о важности и величини оног што нас очекује — сутра.

А говорили су то тако мрко и озбиљно и,не знам зашто,са горчином и претњом у гласу,да смо се на крају више плашили тих њихових обећања,него што смо им се радовали.

Због тога славног и великог »сутра« тражили су строго од нас да будемо вредни и послушни, стрпљиви и кротки.»Јер, данас-сутра, ви ћете ступити у живот, а живот....« »Данас-сутра требаће вам све то.« »Данас-сутра ви ћете стати на своје ноге.« И све тако.

Па тако је отприлике и било кад смо »ступили« у тај живот.Све тако некако: данас-сутра!Лажа и паралажа!Ни данас ни сутра!Ништа од тог унапред замишљеног и уџбеницима и катихизисом гарантованог живота.А стварни живот докопао те тако да си и заборавио да имаш ноге,и да ниси имао где да станеш.Слагало »данас« а изневерило »сутра«.Ништа од свега тога..

 

Иво Андрић ( Жеђ )

[Снежана]

[JESSY]

[БанеЛ]

Дивно, JESSY.  Ово ме јако подсећа на мисли Душка Радовића. Лако је волети неког кога ти волиш. Пробај да волиш неког ко тебе воли. Целог живота јуримо нешто, а често не примећујемо да је ту поред нас неко ко би за нас учинио све. 

[Драшко]

Pismo mojoj učiteljici

Draga gospođo učiteljice,

ne začudite se ovom pismu kasnom,

podsjetiše me na Vas dvije male ptice,

dvije obične ptice na žici telegrafskoj.

Sjetih se, znate, onih Vaših priča

punih ljubavi za ptice nevine i slabe

poslije kojih smo, zbog svake praćke

i kamička, klečali dugo iza table.

Ne zamjeram Vam – daleko bilo,

pa čak ni to što me vukoste za uši,

sve je to danas na svoj način milo

i prijatno je od toga u duši.

Ja se često sjetim tog vremena davnog

rata, zime, gladi, bodljivakve žice,

nije, bogme, tada bilo jednostavno

naučiti nekog da zavoli ptice.

Gospođo, to je, u najmanju ruku,

junaštvo dostojno poštovanja

učiti nekog ljubavi

uz huku jednog strašnog rata,

jednog propadanja.

Hvala Vam, gospođo učiteljice,

i ne začudite se ovom pismu kasnom,

podsjetiše me na Vas dvije male ptice,

dvije obične ptice na žici tеlegrafskoj

 

Vitomir Vito Nikolić

 

 

Pjesme i citati

via prati.me.cc By Stefan Mišković

[Данче*]

Не хранете ја душата со погрешна храна.
Дајте и љубов, секогаш ќе биде убава.

https://www.facebook.com/biseri.mk/photos/a.149797665107287.38961.146566748763712/919035801516799/?type=3&theater

[Снежана]

[JESSY]