Trla baba lan...

[Снежана]

[Снежана]

https://youtu.be/A7MZtyV_X6o?list=PLRw4AnLSx3uPaENIe-g_rs_xRkCgit_cQ

 

[Данче*]

Ништа жив човек не може изгубити што му једно пролеће не би могло повратити, нити може бити човек трајно несрећан док Бог даје да се душа лечи заборавом и земља обнавља пролећем.
 

Иво Андрић

[Снежана]

Ово ме потсети...

 

 ...Седи, игра игрице и без имало пажње "мота"  Јафу.

- Ланче? Знаш ли ти како се једе Јафа?

Дете ме гледа , не верује шта је питам.

- Неее. Како се једе?

- Дај да ти покажем...Прво поједеш ово около, онда полако одвојиш чоколаду од поморанџе (танка је, ломи се)...на крају ти остаје желе, њега не "прождиреш", него пустиш да ти се полако топи у устима.

- Хајде, пробај сад ти? Је л` боље тако?

- Мхм 

[Снежана]

И бејаше зид. Огроман. Бесконачан. Бео. Лудачки бео, пијано бео, бзнадежно бео. На њему само једна велика црвена мрља која је наспрам те бесконачне белине изгледала као тачка. И мања од тачке.

Покрај мрље је сајало Нешто и с њом чинило центар света. Нешто је било неописиво ни речју ни кичицом, чак ни мишљу. Постојао је само неки осећај који је било немогуће обликовати и заробити у било какву форму знану човеку. Нешто је изгледало као део мрака који је неко успео у кофи изнети на светло дана. Мрак ни у чему затворен и окружен светлима. Као да је неко откинуо парче неба из најмрачније ноћи и изнео на светло дана.

Нешто је контолисало простор и време и енергију. Неком људима непознатом енергијом је скупило све људе, све до последњег и поставило их на тај простор, тако да је свако могао да види свакога, да га чује. Миљама удаљена два човека између којих је било милијарде људи су могли да комуницирају, само ако то пожеле.

Нешто није говорило, али сви су знали сваку његову мисао. Телепатија.

И већ девети дан људи су стајали. Чекали на ред. Нису осећали ни глад ни жеђ. Били су голи, донети овде, на овај песак, испред овог зида без иједне стварчице. Чекали су на ред да се и они залете и ударе главом у зид. То је Нешто тражило од њих. Један по један. Човек, жена, дете полако би се затрчали, полетели кроз ваздух и ударајући у зид смрскали лобању. Нешто је у њих усадило наду да ће, само ако један успе да пробије зид главом, сви успети да прођу на другу страну. Нису знали шта је тамо, рај можда. Пакао свакако не. Само, Кинез је другачије замишњао тај рај од Финца, Еским од Индијца, црнац од црвенокошца. Тоније оно битно. Сви су имали исти осећај да морају тамо.

Гледали су зид незнајући да ли је дебео пола милиметра или светлосну годину. И као по договору решили су да скачу на истом месту јер тако имају веће шансе да га пробију. Солидарност. Додуше, било је и особењака који су окушали срећу на другим местима, али све мање и мање. На крају су ишчезли.

Сакате, слепе, малоумне, бебе и оне који су пали крај зида само онесвешћени дизала је нека сила и ударала њима о зид. Исто главом. Лешеве је повремено гутало Нешто и они су нестали у мраку, иако Нешто није било веће од два, три кубна метра.

Још првог дана се побунише неки. Навалише као чопор на Нешто и како је који налетао нестајао је у Њему.

Један бледуњави, риђокоси младић је поносно стао и рекао: Ја не скачем. Нешто га је обавило и прогутало, а њуди су имали осећај да је то много горе од смрти ударцем у зид. Непогрешив осећај. Ужасавали су се од тог тренутка и панично се плашили да и њих Нешто не прогута.

Једна мајка се уз хистеричан урлик залетела и своју тромесечну бебу треснула о зид, а затим сама покушала да скочи. Нека невидљива сила је зауставила и она је морала да чека на ред. Можда их још има милијарда испред ње. Сви су знали - казна!

Један песник се елегантно поклонио и театралним скоковима потрчао ка зиду. Док је трчао говорио је своју песму која би прекинута тупим ударцем у зид. Сви су знали - таштина.

Још трећег дана, помирени са судбином, људи почеше да воде љубав. Масовно.Свако са сваким. Сакати са слепима, ружни са лепима, мушкарци с мушкарцима, дечаци с бабама. Сви. Прође их то.

Петог дана прстима по песку почеше да пишу. Свако је хтео свој, макар метар песка. И добио је. Сви су писали. Неки су сликали, неки пљували по цео дан у песак да га овлаже и начине неку фигуру и своја дела чували љубоморно, још дан, два. И то их прође.

Монотонија је убијала. Све је стало у времену. Деца се нису рађала, старци нису умирали. Браде нису расле. Ништа. Људи су били осуђени на себе. Клали се још другод дана. Зубима, ноктима. Ништа. Дође Нешто, покупи лешеве и оде. Убице постави негде на крај реда и нестаде нереда.

Бедници су упорно тражили вашке у својој коси. Црнци, однекуд из Африке, су жарко желели да им слети нека мушица на широке носеве. Ништа. Само људи.

На крају, помирени са судбином, баталише све и падоше у летаргију изгубивши осећај за време, изгубивши осећај за било шта. Увидеше да је свака акција узалудна и да је Нешто много јаче од њих. Тако је морало бити.

З.С.

[Снежана]

Ти кажеш: "То је немогуће!"
Бог вели: Што је људима немогуће Богу је могуће (Лк. 18, 27).
Ти кажеш: "Превише сам уморан."
Бог вели: ...ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28).
Ти кажеш: "Нико ме не воли."
Бог вели: "Ја те волим" (види Јн. 3, 16; 1, 4).
Ти кажеш: "Не могу никако да кренем напред."
Бог вели: Доста ти је благодат моја (2. Кор. 12, 9).
Ти кажеш: "Не разумем оно што се око мене догађа."
Бог вели: "Ја ћу управљати кораке твоје" (види Пс. 3, 4-5).
Ти кажеш: "Ја то не могу."
Бог вели: "Ти све можеш" (види Фил. 4, 13).
Ти кажеш: "Стално сам забринут и разочаран."
Бог вели: Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас (1. Пт. 5, 7).
Ти кажеш: "Немам довољно вере."
Бог вели: "Ја свакоме дајем меру вере" (види Рим. 12, 3).
Ти кажеш: "Нисам довољно паметан."
Бог вели: "Ја ти дајем мудрост" (види 1. Кор. 1, 30).
Ти кажеш: "Осећам се усамљеним."
Бог вели: "Ја те никада нећу напустити" (види Јев. 13, 5)

 

[JESSY]

I jednom kad ti se snovi sruse, ne oklijevaj, ustani i produzi dalje..***Bukovski

 

[ivanaika]

http://www.pinterestquotes.co/wp-content/uploads/great-love-quotes-from-books-9.jpg

[Данче*]

[JESSY]

[Снежана]

Bolesti zavisnosti, bolesti zavidnosti,
bogobojažljivi, stondirani, stornirani,
instalirani, žigosani, zigovani, validirane
karte, nevladine organizacije,
(ne)vladini orga(ni)zmi,
limunada - ekranizacije, manjine, nacije
mudroseri, statusari, cinizmi,
sređene za potucati, potucane, otrcane,
babe-mesto, žene kese, žene s kesom,
papučari, pavijani, raskinute, vaskrsnute,
frustrirani, neistuširani, retuširani,
oprevane, neopevane, opevušeni,
umiven i opran mecosopran...
profili, profili, profili,
notifikacija, fornikacija
dnevna doza nedeljne doze
... log out

R.P.

 

[Снежана]

[Снежана]

SPISAK NAJVAŽNIJIH STVARI U ŽIVOTU

 

Ovdje ti je spisak (posuđen od Džeksona Brauna) koji ti može pomoći kad dođeš na životne raskrsnice. Zapamti, sve odluke koje donosimo ovog trenutka su možda već zapisane. Možda će biti sudbonosne. Možda i neće. Ljepota sudbine, na kraju krajeva, je u tome što što je sami biramo i sami snosimo posljedice.

 

Budite hrabri. Čak i ako niste, pretvarajte se. Ionako niko ne vidi razliku.

 

Nemojte dozvoliti da telefon prekine važne trenutke. On postoji da vama bude na usluzi, a ne onome ko vas poziva.

 

Nemojte se ustručavati da kažete šta mislite uprkos stavu većine. Baš tu se krije zadovoljstvo.

 

Nemojte spaliti mostove. Bićete iznenađeni koliko puta ćete morati preći istu rijeku.

 

Ne zaboravite, najveća emocionalna potreba osobe je da se osjeća cijenjeno.

 

Nemojte biti glavni u malim stvarima.

 

Nemojte reći da nemate dovoljno vremena. Imate dnevno isti broj sati koje su imali Paster, Mikelanđelo, Majka Tereza, Helen Keler, Leonardo da Vinči, Tomas Džeferson i Albert Ajnštajn.

 

Nemojte se previše rasplinuti. Naučite da uljudno i brzo kažete “ne”.

 

Ne upotrebljavajte olako vrijeme ili riječi. Nijedno se ne može vratiti.

 

Ne gubite vrijeme tugujući nad greškama iz prošlosti. Učite iz njih i nastavite dalje.

 

Svakoj osobi treba trenutak pod suncem, kad će pobjednički podići ruke, spoznajući da je tog dana, tog sata, pružila najviše što je mogla.

 

Jasno definišite svoje prioritete. Niko nikad na samrti nije rekao, “Pih, da sam samo više vremena proveo u kancelariji”.

 

Pružite ljudima drugu priliku, ali ne i treću.

 

Prosuđujte o svom uspjehu prema stepenu u kojem uživate u miru, zdravlju i ljubavi.

 

Naučite da slušate. Ponekad prilika vrlo tiho kuca na vrata.

 

Ostavite sve u malo boljem stanju u odnosu na ono što ste zatekli. Živite svoj život kao izraz snažnog stava, a ne potrebe da nešto objašnjevate.

 

Opustite se. Osim u rijetkim slučajevima života i smrti, ništa nije toliko važno kao što se isprva čini.

 

Ne režite ono što može biti razmršeno.

 

Nikada nemojte precijenititi svoju moć da promijenite druge.

 

Nikad nemojte potcjeniti svoju moć da sebe promijene.

 

Zapamtite da uspjeh preko noći obično traje oko petnaest godina.

 

Sjetite se da pobjednici rade ono što gubitnici ne žele uraditi.

 

Tražite priliku, a ne sigurnost. Brod je u luci bezbjedan, ali će s vremenom njegovo dno istrunuti.

 

Provedite manje vremena brinući se ko je u pravu, više vremena utvrđujući šta je ispravno.

 

Prestanite kriviti druge. Preuzmite odgovornost za svaki segment svog života.

 

Uspjeh je dobiti ono što želite. Sreća je kad vam se sviđa ono što ste dobili.

 

Važnost pobjeđivnja nije u onome što dobijamo iz toga, već u onome što postajemo zbog toga.

 

Kada se suočavate s teškim zadatkom, ponašajte se kao da je nemoguće ne uspjeti.

 

[Снежана]

[Снежана]

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xtp1/v/t1.0-9/11041257_10152712851630426_174195481968374204_n.jpg?oh=d8db9efe51f7fc015b76c0d6855e49eb&oe=55DF6A8C&__gda__=1438754986_9e877b2da469feffbfdba16b608327e8