Trla baba lan...

[Снежана]

 

CRNI JAMB SNA

 

 

 

Ja posle velikog sna poduzeh put tužan
MALARME

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:
zri zvučni cvete tužnim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj izvijen u zvezdani luk.

Taj san je smeli silazak pod tle
gde slepe ptice pevaju u tami.
U svakoj ima jedna šuma. Gle
što više govorimo sve smo više sami.

O vetar sa crnom kičmom tamni roj
i pakao raznosi svetom, menja tok
onesvešćenoj reci. Onda moj
zaluta među zvezde krvotok.

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:
zri zvučni cvete tužnim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj nezavijen u zvezdan luk.

 

Branko Miljković

[JESSY]

Kad jedno odredjeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu jer bolje neće biti,
još manje pomišljajte da bežite natrag jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasili - idite napred! Terajte do
vrhunca! Do apsurda! Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek!

Andrić

 

                                                     

[Снежана]

Skidam sa sebe strah

od oca
kao jedan neželjeni
broš
bacam ga na pod
on se razbija
kao ručna granata

Gori podrum sećanja
uplakane lutke mašu

Moje rumene
baletske cipelice
odvele su me daleko
iz igre


Alexandra Luthander, Baletske cipelice

 

http://fc06.deviantart.net/fs71/i/2011/287/3/a/my_ballerina_project___003_by_han77i-d4csy2w.jpg

[Снежана]

[JESSY]

Излишна брижност за ствари житејске својствена је човеку неверујућем и малодушном. Тешко нама, ако се - бринући се сами о себи - надом својом не утврђујемо у Богу који се о нама стара! Ако ми видљива добра којима се користимо у садашњем веку, не приписујемо Њему, како можемо очекивати од Бога добра која су нам обећана у веку будућем? Не будимо тако маловерни него боље "иштимо пре свега Царство Божије, а све друго придодаће нам се", по речи Спаситељевој (Мт. 6, 22).

Боље нам је да презиремо оно што није наше тј. времено и пролазно, а да желимо оно што јесте наше, тј. непропадљивост (нетљење) и бесмрће. Јер када постанемо непропадљиви и бесмртни, тада ћемо се удостојити видљивог богосазрцања као Апостоли приликом божанственог Преображења Господње, и приопштићемо се надумном сједињењу са Богом, као и небески умови. Јер, бићемо подобни Анђелима, и синови Божији, "будући синовима Васкрсења." (Лк. 20, 36)

св Серафим Саровски

[Драшко]

Skidam sa sebe strah

facenew22222222 то ми треба

[Драшко]

дирљиво....до бола

 

Süsser Freund <3

[Снежана]

 

                     The young protagonist of Robert Schumann's cycle Frauenliebe und -leben Op. 42 (‘Woman's Love and Life') is portrayed as an adolescent for the first three songs, then as a maturing woman, and in the sixth tune, "Süßer Freund, du blickest Op. 42/6" (‘Dearest One, You Look at Me'), her character gains an additional dimension when her maternity is revealed. The song was written in 1840, shortly before Schumann married Clara Wieck and approximately one year before the birth of Marie, the first of their eight children. Setting all but one of Chamisso's original verses to music, Schumann used a three-part form to maintain the text's unity. Despite the composition's interpretative challenges, the recitative-like voice line, heard over static harmonies, results in one of his most musical lines. The opening section demands great vocal restraint, because it is with tears of happiness that the woman quietly shares her secret expectation with her husband. To depict the intimacy of their tender, discreet exchange, the voice is silent and the piano plays an eloquent interlude following the words, "I shall whisper all my pleasure in your ear." In the minor key, the passionate second section exposes the scope of the woman's emotions as the tempo becomes more animated and the melody soars into an expressive flight of limitless adoration. A revival of the beginning completes the formal structure of the song, preceding a brief, upbeat piano postlude and the closing words "your likeness!" The couple's relationship deepens when the child appears in the successive song, "An meinem Herzen, an meiner Brust Op. 42/7".                

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=6&cad=rja&uact=8&ved=0CEQQFjAF&url=http%3A%2F%2Fwww.allmusic.com%2Fcomposition%2Fs%25C3%25BC%25C3%259Fer-freund-du-blickest-song-for-voice-amp-piano-frauenliebe-und-leben-op-42-6-mc0002446293&ei=DVrJVKr6FuKfyAODgoHwDA&usg=AFQjCNHjMGitYO9WON8GsEGJyoMr-SwIxg&bvm=bv.84607526,d.bGQ

[Данче*]

Негде између онога што би требало да буде и наших грешака, лежи та прича коју зовемо - судбина. Вероватно ће скоро свако од нас умети да уз чашу вина исприча неку тугаљиву причу... И по раменима ћемо одмах некако отежати накупљени, натопљени и мокри од те магле, која се увуче у наш џемпер, док седимо преко, с друге стране и слушамо причу, и приповедача који се ломи. Причу од које нам се ставе виолине у уши и упадну трунци у очи. Љубав, кад стегнеш оде, кад пустиш - оде. Али да ти шапнем, ако знаш шта треба да радиш у љубави ти онда и не знаш да волиш... Није то рутина. Тек кад немаш појма ја ти потпуно верујем.

 

Ратко Петровић

[Снежана]

[Драшко]

"небо стрпљиве воли...."

[Снежана]

 

Naučila si živit, tico lijepa
od svakoga ne primit ruku pomirenja
i počinješ razumit' prvi puta
da jedno smo na vani, a drugo smo iznutra

Hej hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori

Jer tko će to izvagat svaki puta
koje riči vratit', a koje ćeš progutat


I straj te izgovorit nakon svega
da godinama živiš s nekim koga ne znaš

I Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori

Ej zašto nosiš oblak iza lipog lica
viruj, bit će sve u redu, i za svako slovo
ti ne traži krivca
u sebi il' u meni
u svemu
jer slomit' će nas to

Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori.

 

[JESSY]

"Andjeli se svakog dana mimoilaze sa nama
na ulici, rekao je otac jednom.
Mora da su obicni kao ptice, rekao je, i
prepoznatljivi su samo u kratkim trenucima
svoje veze sa nasim zivotima.
Postoji, prema ovom rezonovanju, trenutak kada,
jednostavno, znas da si imao susret sa andjelom,
i kakvu god da ti je pomoc pruzio, ma kako suptilnu
i ma koliko neprimetnu, zivot ti se promenio."


"Cetiri ljubavna pisma"
Najla Vilijams

[Снежана]

 САВЕТИ МЛАДОМ ПИСЦУ

 

Гаји сумњу у владајуће идеологије и принчеве.
Држи се подаље од принчева.
Чувај се да свој говор не загадиш језиком идеологија.
Веруј да си моћнији од генерала, али се не мери с њима.
Не веруј да си слабији од генерала, али се не мери с њима.
Не веруј у утопијске пројекте, осим у оне које сам ствараш.
Буди једнако горд према принчевима и према гомили.
Имај чисту савест у односу на привилегије које ти твој занат писца доноси.
Проклетство твог избора немој бркати са класном опресијом.
Не буди опседнут историјском хитњом и не веруј у метафору о возовима историје.
Не ускачи, дакле, у “возове историје”, јер је то само глупава метафора.
Имај увек на уму мисао: “Ко погоди циљ, све промаши.”
Не пиши репортаже из земаља у којима си боравио као туриста; не пиши уопште репортаже, ти ниси новинар.
Не веруј у статистике, у цифре, у јавне изјаве: стварност је оно што се не види голим оком.
Не посећуј фабрике, колхозе, радилишта: напредак је оно што се не види голим оком.
Не бави се економијом, социологијом, психоанализом.
Не следи источњачке филозофије, зен-будизам итд; ти имаш паметнија посла.
Буди свестан чињенице да је фантазија сестра лажи, и стога опасна.
Не удружуј се ни са ким: писац је сам.
Не веруј онима који кажу да је ово најгори од свих светова.
Не веруј пророцима, јер ти си пророк.
Не буди пророк, јер твоје је оружје сумња.
Имај мирну савест: принчеви те се не тичу, јер ти си принц.
Имај мирну савест: рудари те се не тичу, јер ти си рудар.
Знај да оно што ниси рекао у новинама није пропало заувек: то је тресет.
Не пиши по наруџбини дана.
Не клади се на тренутак, јер ћеш се кајати.
Не клади се ни на вечност, јер ћеш се кајати.
Буди незадовољан својом судбином, јер само су будале задовољне.
Не буди незадовољан својом судбином, јер ти си изабраник.
Не тражи морално оправдање за оне који су издали.
Чувај се “ужасавајуће доследности”.
Чувај се лажних аналогија.
Поверуј онима који скупо плаћају своју недоследност.
Не веруј онима који своју недоследност скупо наплаћују.
Не заступај релативизам свих вредности: хијерархија вредности постоји.
Награде које ти додељују принчеви примај с равнодушношћу, али ништа не чини да их заслужиш.
Веруј да је језик на којем пишеш најбољи од свих језика, јер ти другог немаш.
Веруј да је језик на којем пишеш најгори од свих, мада га не би заменио ни за један други.
“Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих”. (Откривење Јов., 3,16)
Не буди сервилан, јер ће те принчеви узети за вратара.
Не буди надувен, јер ћеш личити на вратаре принчева.
Немој дозволити да те увере да је твоје писање друштвено некорисно.
Немој мислити да је твоје писање “друштвено користан посао”.
Немој мислити да си и ти сам користан члан друштва.
Немој дозволити да те увере да си стога друштвени паразит.
Веруј да твој сонет вреди више од говора политичара и принчева.
Знај да твој сонет не значи ништа спрам реторике политичара и принчева.
Имај о свему своје мишљење.
Немој о свему рећи своје мишљење.
Тебе речи најмање коштају.
Твоје су речи најдрагоценије.
Не наступај у име своје нације, јер ко си ти да би био ичији представник до свој!
Не буди у опозицији, јер ти ниси наспрам, ти си доле.
Не буди уз власт и принчеве, јер ти си изнад њих.
Бори се против друштвених неправди, не правећи од тога програм.
Немој да те борба против друштвених неправди скрене са твога пута.
Упознај мисао других, затим је одбаци.
Не стварај политички програм, не стварај никакав програм: ти ствараш из магме и хаоса света.
Чувај се оних који ти нуде коначна решења.
Не буди писац мањина.
Чим те нека заједница почне својатати, преиспитај се.
Не пиши за “просечног читаоца”: сви су читаоци просечни.
Не пиши за елиту, елита не постоји; елита си ти.
Не мисли о смрти, и не заборављај да си смртан.
Не веруј у бесмртност писца, то су професорске глупости.
Не буди трагично озбиљан, јер то је комично.
Не буди комедијант, јер су бољари навикли да их забављају.
Не буди дворска луда.
Не мисли да су писци “савест човечанства”: видео си већ толико гадова.
Не дај да те увере да си нико и ништа: видео си већ да се бољари боје песника.
Не иди ни за једну идеју у смрт, и не наговарај никог да гине.
Не буди кукавица, и презири кукавице.
Не заборави да херојство захтева велику цену.
Не пиши за празнике и јубилеје.
Не пиши похвалнице, јер ћеш се кајати.
Не пиши посмртно слово народним великанима, јер ћеш се кајати.
Ако не можеш рећи истину – ћути.
Чувај се полуистина.
Кад је опште славље, нема разлога да и ти узимаш учешћа.
Не чини услуге принчевима и бољарима.
Не тражи услуге од принчева и бољара.
Не буди толерантан из учтивости.
Не истеруј правду на конац: “с будалом се не препири”.
Немој дозволити да те увере да смо сви једнако у праву, и да се о укусима не вреди
расправљати.
“Кад оба саговорника имају криво, то још не значи да су обојица у праву.” (Попер)
“Дозволити да други има право не штити нас од једне друге опасности: да поверујемо да можда сви имају право.” (Идем)
Немој расправљати са игнорантима о стварима које први пут од тебе чују.
Немој да имаш мисију.
Чувај се оних који имају мисију.
Не веруј у “научно мишљење”.
Не веруј у интуицију.
Чувај се цинизма, па и сопственог.
Избегавај идеолошка општа места и цитате.
Имај храбрости да Арагонову песму у славу Гепеуа назовеш бешчашћем.
Не тражи за то олакшавајуће околности.
Не дозволи да те увере да су у полемици Сартр-Ками обојица били у праву.
Не веруј у аутоматско писање и “свесну нејасност” – ти тежиш за јасношћу.
Одбацуј књижевне школе које ти намећу.
На помен “социјалистичког реализма” напушташ сваки даљи разговор.
На тему “ангажована књижевност” ћутиш као риба: ствар препушташ професорима.
Онога ко упоређује концентрационе логоре са Сантеом, пошаљеш да се прошета.
Ко тврди да је Колима била различита од Аушвица, пошаљеш до сто ђавола.
Ко тврди да су у Аушвицу требили само вашке а не људе – исти поступак као горе.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Данте)

 

 

 

[Данче*]

SLOVO O LJUBAVI

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimović

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/156077_1068905886469962_6593020415299586920_n.jpg?oh=e7d5849c588fb4eb68dc3475d1785c4e&oe=55879429&__gda__=1435535380_32118e3ac387b5766d39c6cad3cb9580