Праштање – ментално и физичко здравље

[Срђан Шијакињић]

  On 21. 11. 2013. at 23:26, blackcoffee рече

Vijernost je stvar genetike, neko je ima, neko ne. Nema vijernosti na silu, partnera treba prihvatiti sa svim manama, ne samo vrlinama.

 

Ипак мислим да је васпитање - конкретно усађивање одговорности и самодисциплине - кључно.  

[marko123]

  On 21. 11. 2013. at 23:26, blackcoffee рече

Vijernost je stvar genetike, neko je ima, neko ne. Nema vijernosti na silu, partnera treba prihvatiti sa svim manama, ne samo vrlinama.

Вијерност ствар генетике ? Појасни ми молим те или ми дај линк на ком је неко већ дао упориште овој твојој тврдњи! Хвала , ЛП !

[blackcoffee]

Pa googl-aj malo: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/237809/Muz-vam-nije-veran-Neka-mu-usade-gen-za-vernost

[rahela]

prvi put se susrećem sa tim,svi Sveti Oci govore kako treba praštati ali šta ako nisi u mogućnosti?

[ИгорМ]

  On 22. 11. 2013. at 11:30, rahela рече

prvi put se susrećem sa tim,svi Sveti Oci govore kako treba praštati ali šta ako nisi u mogućnosti?

 

Разумем те у потпуности. Једино што можемо је да се трудимо ка смирењу (Како каже о. Тадеј, смирен човек сматра сваког човека вишим од себе па чак и твар. Треба човек да буде кротак и смирен у срцу као и да нађе мир у својој души). Уколико нисмо у могућности ништа учинити, или је злодело извршио неко далеко од нас али нас повредио, учинио велику неправду нама или нашим ближњим, нашим сународницима, препусти неправду Богу. На Њему је суд.

Црв гнева изједа душу. Опрост је чисти и смирује. Само уз молитву за "све оне који нас мрзе и зло чине" да их изведе на прави пут и покајање.

Све док имамо мржњу и гнев према неком, чак и "оправдано", нема нам смирења а хришћанин управо тежи смирењу. Опет речи о. Тадеја: "Не узимај превише на себе бриге овог света, већ чувај свој мир и живи са Богом"

Наравно , не смемо бити неми посматрачи и увек ако можемо спречити неко зло морамо реаговати.

[nana]

  On 21. 11. 2013. at 23:03, Iznervirana рече

Cemu oprostaj ako to istinski ne zelis..

 

Свакако,  не треба бити лицемеран. Кад не желиш да опростиш не желиш, и готово.

Ја сам трудом дошла сад до тога да могу опростити другом и нпр. и прилично тешке  и за мене болне поступке или речи разних људи (од присних до потпуно непознатихи ).

 

  On 21. 11. 2013. at 23:03, Iznervirana рече

Bitno je da ti nisi nikom nista na zao ucinila...

 

Битно је  алиии....ко је од нас људи толико савршен и непогрешив да каже ...ја нико ништа нисам на жао учинио.

Кад ме неко жешће повреди прво ми је неопходно да у себи потражим мир,... да се смирим и да не реагујем ко раније "на прву лопту" и   "око за око". То кроз молитву најбоље дотигнем.

Опраштам прво у свом срцу .У томе ми помаже доста и намерно сећање на моје неке поступке или речи за које немам дилему да су биле увредљиве и болне за негог другог.

И доста се молим за те људе,..редовно, када се молим и за своје најрођеније молим се иза њих.

Углавном, пуно сам снаге и времена посветила томе да  сада могу овако да размишљам и радим...... није било лако.

[ИгорМ]

  On 21. 11. 2013. at 23:46, blackcoffee рече

Pa googl-aj malo: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/237809/Muz-vam-nije-veran-Neka-mu-usade-gen-za-vernost

 

Не узимајте све за готово што пишу новине... Тест је рађен на животињама, што човек није, и по православном учењу колико знам, животиња нема духа, личност. "...што је рођено од Духа Дух је" (Јн 3,6)

Чак и да постоји улога генетике, човек је много више од тога. Слобода избора нам је дата.

Савладати страст могуће је уз помоћ молитве и подвига, није ни лак пут а најмање може бити оправдање рећи себи "ето такав сам, не вреди се борити, да се предам". Грех блуда је један од најгорих, како кажу свети оци. Мада је шири појам од саме преваре. Одличан текст о томе је дао Св. Јован лествичник у свом делу "Лествица" у 15. поуци о чистоти и целомудрености. Можда је за почетника мало "јача храна",ипак су савети за подвижнике али свакако одлична књига. Ево линк за књигу. А има и овде, баш тај део линк

 

Иначе, мислим да је борба са овом напасти за мене лично једна од најтежих 

[асдф]

Занимљиво ми је да 33% људи не би опростило превару...

Ја бих опростио али вероватно бих изгубио поверење

Што би вероватно значило раскид/развод

А можда и не...

Али у сваком случају особи бих опростио...

"И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим"

Како да очекујем да ми се опрости ако ја први не праштам?

Колико смо ми пута Бога "праварили" па нам Он прашта?

Грешимо свакодневно и молимо се за опроштај...

А кад нас неко повреди кажемо да "не заслужује опроштај"...

Није ли лицемерје...?

[Срђан Шијакињић]

  On 21. 11. 2013. at 23:46, blackcoffee рече

Pa googl-aj malo: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/237809/Muz-vam-nije-veran-Neka-mu-usade-gen-za-vernost

 

У овом тексту пише да на верност утичу и наши гени "бар у већој мери него што смо спремни да признамо". Дакле, чак ни у тексту - заснованом на екперименту са мишевима - не каже да гени апсолутно утичу. Нико не спори да свако има генетску већу или мању склоност ка нечему, али то не значи да васпитање и самоваспитање не могу да победе предиспозиције. Онда би сваки зависник иод било чега имао савршено оправдање да је тако рођен и да не може ништа против тога.

[Срђан Шијакињић]

@@асдф,

 

напредујући кроз тему дошли смо до тога да у овом случају "опростити" значи "опростити + наставити однос (као да преваре није било)"  

[асдф]

  On 22. 11. 2013. at 14:49, Срђан Шијакињић рече

@@асдф,

 

напредујући кроз тему дошли смо до тога да у овом случају "опростити" значи "опростити + наставити однос (као да преваре није било)"

 

А онда ок, нисам читао свих 40 страна

[Срђан Шијакињић]

  On 22. 11. 2013. at 13:38, ИгорМ рече

Савладати страст могуће је уз помоћ молитве и подвига

 

Па чак сам и сигуран да и неверујући људи, обичном снагом воље могу да победе одређене навике и страсти.  

[Срђан Шијакињић]

  On 22. 11. 2013. at 14:51, асдф рече

А онда ок, нисам читао свих 40 страна

 

Логично цела страна само пиштољи на аватарима

[Bokisha]

  On 20. 11. 2013. at 22:45, svetionik рече

Ко нема искуство о прељуби даје претпоставку која је сасвим другачија од реалне реакције која би уследила у тренутку сазнања. Када сазнате... први осећај је бол, срџба, бес...затим се ствара жеља за очувањем онога што сте мислили да имате и што бисте желели да имате а немате. Схватите да опроштај не постоји јер сте у брак ушли из љубави те вам иста не дозвољава да је делите. Ако покушате да залепите поломљену чашу то никада нећете урадити без да остане неки оштар део који ће вас приликом коришћења повредити и раскрварити, отворити вам рану...

 

Опроштај је и казна у томе да се у миру и без тешких речи разиђете и даље свако своју срећу нека тражи за себе.

 

Једно питање за све: "Ко је више изгубио: Ја који сам напуштен а који сам волео или Она која је напустила човека који је волео?".

 

И на послетку..."Није лопов онај који краде већ онај кога ухвате!".

 

Када сазнате... први осећај је бол, срџба, бес

може да да буде и олакшање,јер стање,понашање и реакције особе која чини може бити веома забрињавајуће уколико је волите

Ако покушате да залепите поломљену чашу то никада нећете урадити без да остане неки оштар део...

љубав ,брак није чаша,то је однос који треба да узраста и да се усавршава заједно са нама несавршенима у том односу,којима може да се деси и... омашка

Опроштај је и казна у томе да се у миру и без тешких речи разиђете

казна не може бити део опроштаја...као што љубав не треба бити условна тако ни опроштај не сме бити

[Sidarta]

ako se tu računaju devojke, ne samo žene: opraštao i oprostio!