Праштање – ментално и физичко здравље

[Arsenija]

Oprostiš,što znači da budeš čovek prema čoveku.Da se ne svetiš,da ne osudjuješ,da prihvatiš tog čoveka kao palog brata...Svako ima svoje slabosti...

Ali nećeš dozvoliti da neko izigrava tvoje poverenje...

[Oglo]

@,

Mislim da je oIvan mislio na onaj dio, "ostali bismo prijatelji",

kako, kada je očigledno da i nijeste bili neki prijatelji čim se tako nešto desilo...

[Зосима]

  On 27. 3. 2013. at 18:38, Oglo рече

@,

Mislim da je oIvan mislio na onaj dio, "ostali bismo prijatelji",

kako, kada je očigledno da i nijeste bili neki prijatelji čim se tako nešto desilo...

 

Па није пријатељство синоним за верност у кревету, чак шта више,пријатељство ми звучи као нешто тотално без еротике,ба...

[Arsenija]

To je tačno.

Nije prijatelj on meni, ali biću ja i njemu i sebi.

Oprostiš i mirna ti je duša.

[Oglo]

  On 27. 3. 2013. at 18:42, Зосима рече

Па није пријатељство синоним за верност у кревету, чак шта више,пријатељство ми звучи као нешто тотално без еротике,ба...

 

Pa nijesam mislio kao prijatelj=drug, već upgrade level

[Зосима]

  On 27. 3. 2013. at 18:44, Lara рече

Nije prijatelj on meni,ali biću ja i njemu i sebi.

 

Тек сад ништа не капирам, оћеш да глумиш добру самарићанку ?

[Oglo]

  On 27. 3. 2013. at 18:44, Lara рече

To je tačno.

Nije prijatelj on meni,ali biću ja i njemu i sebi.

 

Ovo sad zvuči kao povrijeđenost, i preuznošenje, a tu nema ni prijatelja ni oprosta.

Oproštaj je kada ti sjećanje na tako nešto ne zadaje boli, i ne izaziva emocije koje zovu negativnim.

Lijepo je biti dobar Samarićanin, ali tu je u pitanju bio jedan susret. Tako da ne uzimate teret koji ne možete nositi

Treba bit iskren prema sebi

[Arsenija]

Ok.Ovo je bio samo skromni doprinos temi... Moje mišljenje.Nikakva želja da se pravim pametna i dobra.

[Oglo]

  On 27. 3. 2013. at 18:56, Lara рече

Ok.Ovo je bio samo skromni doprinos temi... Moje mišljenje.Nikakva želja da se pravim pametna i dobra.

 

Nemoj zamjeriti što, ali ovo je krupna stvar većini ljudi. 

Treba shvatiti da bježanje u riječi Pisma i vjere, ne pomažu, jer odnos prema Bogu je i odnos prema čovjeku

Bog oprašta naše grijehe, ali kada se iskreno pokajemo, i priđemo sa ljubavlju. Volim da vjerujem da bih i ja tako drugom oprostio ovako nešto

[Arsenija]

Ne zameram.Ne znam ja mnogo o Bogu.Ali je dobro neke stvari pogledati iz više uglova.

[NinaD]

Evo iz prve ruke. U braku sam 28 godina i mamo sina od 27 i ćerku od 25. Pre 8 godina, tačnije 2004-2005. moj muž je imao vezu sa drugom ženom skoro godinu dana. Kad sam posumnjala da se nešto dešava, rekla sam mu da proceni da li je vredno porodice, ali tada nisam bila sasvim sigurna u svoju sumnju. Posle toga mi se otac razboleo i nakon svega 2-3 meseca preminuo. Sama sam organizovala sahranu i sve što treba kako bih muža oslobodila obaveza jer je imao neke druge, a on je svakog petka išao u Novi Sad zbog, kako je govorio, posla. Kada je moj otac preminuo, nisam više imala toliko obaveza (bolnica i ostalo) i počela sam da uočavam očigledne stvari. Na kraju sam primetila da i sin primećuje neke stvari i tad sam mu sve rekla i on je sve priznao. Svašta je tvrdio. Te ona će se ubiti, ako je ostavi, te otići će na salaš da živi (inače je pravnica) i slučne gluposti. Hteo je još vremena da raskrsti i ja sam mu i to dala. Tokom tog perioda mi nismo živeli kao muž i žena. Tako se to razvuklo na još skoro 5-6 meseci i onda sam rekla dosta, ili ona ili porodica. Tada je verovatno i njemu ta dosadila pa je tako sve okončano. Oprostila sam, nikad više to nisam pomenula, nastavili smo kao ništa nije bilo, niko nije znao osim mene i njega, nikada ga nisam proveravala gde je. Poklonila sam mu potpuno poverenje.

Pre tri meseca opet uočavam slične stvari i zaista se sve ponovo dešava. Ona prva je bila od njega starija 5 godina, a ova je, ako mu je verovati, 15 godina mlađa. Pokušala sam s njim da razgovaram, povređena sam do bola, plakala sam, ljutila se, smireno razgovarala, sve, ali ništa nije pomoglo. Neće da je ostavi, a neće ni da ode. Rekla sam da ova situacija mora da se okonča na ovaj ili onaj način. Na koncu sam sve rekla deci. Oni su odrasli ljudi i smatrala sam da smo porodica i kao porodica moramo da rešavamo probleme. Ni njihove reči ga nisu urazumile. Nije se još viode s njima oči u oči jer ne žive s nama. Oni i ja smo spremni i ovaj put na oprost, ali ne ukoliko on nastavlja vezu. Zamolila sam ga da ode negde u manastir i ispovedi se, ali je odbio. Pitanje zašto dobilo je odgovor. Zato što zna da bi mu sveštenik rekao da to mora okončati. Inače već 2-3 godine nije bio u crkvi, ne posti, ne želi da pročita ništa u vezi religije, knjige svetitelja ili slično, a i on je pravnik i trenutno na doktorskim studijima, a i na poližaju. 

Eto sad vi recite šta da se ovde radi?

I, pomenite nas u molitvama. 

[Дејан]

Teške su ovo priče.

[Дејан]

al najače su mi ove izjave,ako me ostaviš ili ako je ostavim ona/on će se ubiti...

pa nek se ubije...moš misliti...

[Дејан]

@@NinaD,

 

ponekad ljudi od 20 godina su mnogo zreliji nego neki od 50....

ne znam šta tu može da pomogne sem molitve.

Moj zet je napustio sestru moju od teke,otišao sa nekom silikonjarom ,a taman su udali ćerku i dobili unuče.

Otišao iz stana,sestri ostavio porodični posao,dugove i sve što sa tim ide.

Nekako je sve puklo odjednom,lepo su živeli,primer...zet je vozio auto od par desetina hiljada evra koji i nije došao na tržište balkana,a sad nema para ni da ga registruje.

Pukla porodica,pukli finansiki,on večito nešto laže i petlja,valjda se zaljubio pa mu sada ta silikonjara važnija i od dece...

Svi smo mi znali da se on švaleriše,lep čovek imućan,ali,kao što reče jedan porodični prijatelj,sada već penzionisani sveštenik,odmahnuo rukom na sve i rekao ...ali rasturio je porodicu...

[igy81]

Nina, hvala na hrabrosti sto si ispricala zivotnu pricu. Za savet, tesko da ce ti neko bilo sta pametno reci. Zivot je cudo, 2+2 nisu 4.. cesto su 5, a cesto nisu ni 3... ali sto kaze Mika 1+1 uvek daju 1. Mogu samo da ti verujem da sta god bude ako ides iskrenog srca, i ako si jedna od onih sto se na njega docekaju, da ce Gospod da ti pruzi razloge zasta se i zbog cega dogadja. Nase nestrpljenje cesto  odmogne da vidimo svetlo na kraju tunela i zasto nam se sta dogadja. Mozda ces do kraja cvetati u braku sa muzem, mozda ces dugo biti sama pa na kraju naci nekog mnogo boljeg i za tvoju neznu dusu komplementarnijeg. Nikad se ne zna... samo bitno je da ne budes u dilemi i ocaju dugo, jer kako kazu to je mesto gde djavo najbolje deluje... Nekad nesto sto je lose po nas u prvi mah je dobro na duze staze.... nekad je obrnuto...

Moli se Bogu, budi iskrena prema sebi, nadji onu pravu ljubav prema sebi, ne narcisoidna, vec ona Bogocovecna, pa ce ti sve i biti jasnije... Dosta stvari nam se desavaju jel ne volimo sebe na nacin na koji zasluzujemo, pa se tako i prema nama ophode. No sve je zivot, sve se uci... korak po korak... Zivot je tezak, pa tako i lekcije.. ali se nadam da te Gospod nece bez utehe ostaviti....