Праштање – ментално и физичко здравље

[Mironosica]

oprosti,ali ne zaboravi !

[w.a.mozart]

ako ti već znaš ovo sve-jasno je... treba napraviti 1. korak... to je uvek teško,skoro sam imao takvu situaciju ali još češće ti drugi jedva čekaju da ti počneš da bi oni nastavili-savest je čudo...

tako da-što pre to bolje je moj savet-na kraju krajeva-nemaš šta izgubiti

[ОбришитеМојНалог]

Дуго сам мислио да је најбоље опредјељење добар однос по форми - добар дан, како сте, али није ни у томе ствар, још кад се томе дода претјерани "балкански" понос (ову ријеч балкански мрзим ал' ајде) онда добијеш ситуацију у којој не знаш шта да предузмеш а као прва асоцијација на цијелу ствар увијек иде реченица И ОПРОСТИ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ КАО ШТО И МИ ОПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА СВОЈИМ...

Како су величанствена дјела Твоја Господе! Све си премудрошћу створио...

[Јаков.]

Veoma interesantno... (komentar na prethodnu poruku)

ne oprostiti da bi ti ti bilo bolje... ne mogu se složiti sa tim, a opet čini mi se da mi tako reagujemo... bez obzira na svu našu kršćansku moralnost i naobrazbu.

zar kada nas neko uvred i ponizi ili nam učini što nažao, mi ne pribegavamo pre udaljavanju od te osobe, nego opraštanju.

Opraštanje je izraz ljubavi, a mi se u principu držimo po strani, da ne bi imali i dalje iskušenja koje nam neka osoba nameće.

Da li je ljubav reći "ma volim ja njega (nju) ali mi on (ona) pretstavlja iskušenje i izaziva bol. Voleću je uvek, ali neka ta osoba ne bude u mom vidokrugu. Pomenuću je u molitivi i to je to..."

Misim da to nije niti ljubav niti opraštanje.

Ljubav bi bila: "on (ona) me povređuje, i meni izaziva to bol. Kako da prevaziđem to? Da li da se udaljim od te osobe? Ne ostaću pored i uvek ću joj okretati obraz."

Nemoguće je na ljubav odgovoriti povređivanjem, i to na kraju dođe i do povređivača pa se preobrazi.

Kršćanska historija je prepuna takvih slučajeva.

[Vaske]

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1079438/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%3A+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5.html

[Vaske]

Ова, као у осталом и све тв емисије, остаје помало површна али ипак, бар је мени то овде упечатљиво, показује суштинску ревелуцинарност хришћанске мисли у погледу извора и смисла моралног дјеловања. То што Пушић говори како разлика између истока и запада није тако велика и показује како су заправо слични, то само говори како хришћански запад и није до краја ушао у ту суштинску револуционарност хришћанске мисли тј. свог, наводно, темеља идентитета.

[Ignjatije]

Предавање Игумана манастира Јовања код Ваљева оца Михаила: "О врлини опраштања"

Tagged:

• Катедра
  

74:54 минута (12.86 МБ)

Предавање Игумана манастира Јовања код Ваљева оца Михаила "О врлини опраштања" које је одржао на духовној трибини у организацији храма Светог Трифуна на Топчидерском гробљу.

• Преузмите аудио датотеку
  

[Јаков.]

Miran a opet prodoran glas o.Miloša Vesina, koji sam upravo slušao preko postaje Studia B, dotakao me je, pogotovo kratkim izlaganjem o opraštanju.

Šta znači oprostiti nekom?

Zar ne kažemo često "ma opraštam mu sve, samo da ga moje oči više ne vide". "Oprašteno mu je ali daleko mu lepa kuća".

E to nema veze sa hrišćanstvom i onim opraštanjem o kojem se u hrišćanstvu govori.

Opraštanje znači - "moći biti sa nekom osobom u istom trenutku i na istom mestu. Moći boraviti sa njom."

Jedino putem praštanja čovek može da krene u novi život.

I zaista je tako.

Ovako je nekako govorio o. Miloš.

[Guest - . . .-]

Има оно што се приписује Патријарху Герману да је изговорио: Праштати али не заборављати.

Не знам да ли је то заиста његово, али не налазим се у овој изјави.

Замислите када бисмо Господа молили: Господе, опрости нам, али немој да заборавиш наше грехе.

Да ли је то уопште могуће?

[Paladije]

Da, ta izjava je vezana za Jasenovac ja mislim..."Možemo oprostiti, ali nemožemo zaboraviti"

[Srdjan Kotur]

Odrastao čovek teško može da zaboravi neprijatnosti i loše postupke drugih. Ali treba oprostiti, ugledati se na Hrista. I zbog sebe, svog mira. To je nekako povezano. Uzrok-posledica.

Shvatiti ljude, njihove potrebe, želje, slabosti, nesvesnosti. Tada neprijatnosti prestaju da budu neprijatnosti. Možda se čak i zaborave. A upoznavanje ljudske prirode, spoznaja, ma kako to njuejdžerski zvučalo, u stvari doprinosi povećanju bliskosti sa njima jer u ljudima počinješ da prepoznaješ sebe.

[Јаков.]

Tačno je o.Ivan rekao. Ni meni nikad nije bila jasna ta poruka "Oprostiti ali ne zaboraviti".

Možda ima neke mudrosti u ovome ali je ja nisam skontao na prvu loptu.

Pokušavam da razberem. Zaboraviti i ne može se verovatno nešto što nam je učinjeno nažao. I taj zaborav može značiti ponavljanje greške.

Ali opet sećanje na to, čuva u našem srcu nemir na događaj i na počinioca.

Veoma velika treba snaga da može se sa nekim biti a opet se sećati svega šta je taj neki nam uradio.

Verovatno ova pouka znači da oprostimo ali da ne ponovimo sami grešku da se nađemo opet u istoj situaciji i da nam opet bude učinjeno zlo.

Ima jedna mislim jevrejska koja kaže...

Kad ti neko načini nažao, on je kriv.

Kad ti isti taj načini nažao i drugi put, kriv je i on i ti si kriv.

Kad ti načini nažao i treći put, kriv si ti.

Tako da u svetlu toga jasna mi je ova pouka, ali opet sve to negira onu o okretanju obraza po svaku cenu.

Lepo je maštati o hrišćanstvu ali ga je teško primenjivati.

[Guest - . . .-]

  On 12. 10. 2012. at 20:59, Isak Hajnal рече

Lepo je maštati o hrišćanstvu ali ga je teško primenjivati.

Када нема љубави, све је тешко... тешко је опростити и најближем свом, помолити се за њега а камоли било шта друго.

[milan.]

  On 12. 10. 2012. at 20:01, Isak Hajnal рече

Šta znači oprostiti nekom? Zar ne kažemo često "ma opraštam mu sve, samo da ga moje oči više ne vide". "Oprašteno mu je ali daleko mu lepa kuća". E to nema veze sa hrišćanstvom i onim opraštanjem o kojem se u hrišćanstvu govori. Opraštanje znači - "moći biti sa nekom osobom u istom trenutku i na istom mestu. Moći boraviti sa njom."

pa oprostiti nekom znaci voleti nekog, zeleti ga u svojo blizini, razumeti njegovu slabu prirodu podloznu greskama, ali da bi nekom oprostio u tom smislu, mora se i on pokajati,priznati da je pogresio, i da mu je zao, da to vise ne zeli...

ukoliko se on ne kaje a mi mu prastamo, i zaboravljamo sve lose, onda ce nas taj neko i dalje povredjivati,i ciniti sto je cinio.

tako da sto se mene tice, ako se neko kaje, onda kad oprostim to znaci da verujem da se kaje i da nece vise ciniti to sto mi je ucinio, i i dalje nastavljamo tamo gde smo stali...

a ako mu nije zao, onda mogu oprostiti, u smislu da ne zelim mu nesto lose, ali cak i da mi je i dalje drag, ne bih hteo da nastavim tako sto cu zaboraviti, jer je to onda naivnost i glup potez... zasto bih bio blizak sa nekom ko me zeli povrediti, iskoristiti...

npr, vara neko zenu, ona mu oprosti, a on opet, i opet, i tako i dalje... i zar ta zena treba da nastavi da zivi s njim da zaboravlja, ako je hriscanka? mislim da i ako je hriscanka, i ako ga mozda i dalje voli, ako ima malo mozga, otici ce od njega... jer takvom ne vredi oprastati... jer se i ne kaje.

[Candy Butcher]

DEFINICIJA OPRAŠATNJA:

najteža iskrena radnja nas Hrišćana, kao i traženje od drugog uz reč OPROSTI.