Насиље над женама

[Gordana .]

Него...шта ће бити када новинари оду а ми заборавимо њен "случај" ?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Него...шта ће бити када новинари оду а ми заборавимо њен "случај" ?

 

Ima da mu oprosti jer ga voli..... 4chsmu1

[Gordana .]

Ima da mu oprosti jer ga voli..... 4chsmu1

 

 

Нека је њој и свим женама у таквој ситацији Бог у помоћи...  

[Danijela]

Ženu ne smeš ni cvetom

 

Ona je rekla da je nije toliko boleo šamar, koliko iznenađenje da je „na svoje oči“ doživela fizički napad od mene, od koga to ni u snu nije očekivala. Nakon toga vezao sam svoje ruke i um koji njima komanduje za svagda.

 

 

Jovan Nikolić

 

Kada smo kao maturanti srednje tehničke škole u Čačku „obavljali“ praksu u čuvenoj fabrici reznog alata, na pauzi za ručak u ogromnoj menzi, u kojoj se moglo špacirati koturaljkama, što su izvesni mangupi i činili, za moj stol dolazili su rado gradski momci, poznati po tome što izlaze u grad. Na Trg i korzo. Jedan od njih, lepi Zoran, ispričao mi je da ga je njegov ujak, koji je radio u kalionici, pitao ko sam ja i zašto se on druži samnom. Tada sam bio zarastao u bradu srednje veličine, recimo dva prsta.

 

To je Jof, odgovorio mu je Zoran, moj prijatelj. A to je Jof, pazi se ti malo njega. Na Zoranov upitan pogled, ujak je dodao - možda će on da te bije! Kad mu je on odmahnuo rukom i kroz smeh rekao, nije on takav, ujak je brižni za svaki slučaj dodao, - nemoj ti meni da pričaš, vidiš da „izgleda na opasno“.

 

Bilo je u to vreme, poznih sedamdesetih daleko opasnijih tipova u našoj maloj varoši. Neki dođoši su se pumpali i mrštili jednu veđu da bi izgledali na opasno, međutim gradska raja je znala da je to samo fol, đilkoška ikonografija i pozitura. Ali oni koji su bili zaista opaki, izgledali su naoko krotko. Možda tu i tamo poneki sev, otkriven očnjak. Mi smo ih prepoznavali još sa drugog kraja ulice i zaobilazili u širokom luku, njušeći kao psići njihovu auru koja je upozoravala na opasnost. Oni bi takođe kao gradski kerovi lutalice, namirisali vonj našeg straha. Ne samo našeg, svačijeg.

 

Postojali su i oni sociopate, koji su uživali da maltretiraju slabije, da im otimaju pare, i šamaraju iz ličnog, sadističkog zadovoljstva. Slušali smo tada vesti od naših studenata u Beogradu o velikim šibadžijama i o klincima koji tamo u velegradu prodaju ciglu.

 

Uznemiravale su me priče o nasilju i sama pomisao na njega. Nisam smeo da pokažem strah i trudio sam se da ga moje lice i oči ne odaju. Već tada sam se učio i uvežbavao da javno ne pokazujem svoja osećanja. Otada do danas samo sam unapređivao tu rabotu u susretu sa ljudima. I ženama. Žene su, mislim, takođe ljudi. Mada sam pored mnogih tuča među mužjacima, bio svedokom kada je starija sestra od dve poznate varoške cure, udarila takav šamar nekoj gimnazijalki, šamarčinu zvanu „dlanomicin“, da su joj sa druge strane obraza izleteli svi miteseri i bubuljice. Izvršila joj je trenutni klining. Na šta je udarena i pilingovana uzvratila bolnim glasom: Jedi ti govna, jel znaš.

 

*

 

Moj strah od fizičkog nasilja je bio već situiran u ranom detinjstvu, kada me je majka u nameri da me edukuje i usmeri ka pravilnom 'rišćanskom odrastanju besomučno i krvnički tukla. Dobro, tukla je i moju sestru, ali ja verujem ne tolikim entuzijazmom kao mene. Moja tek pokopana, rahmetli majka. Ne zam koliko je drvenih kuhinjskih varjača polomila o naše stražnjice i dlanove. Pruži ruku - i zviz po dlanu. Zaboli srce i stomak i mozak. Obnevideo od bola sledeći put izmaknem dlan. Tada slede udarci bez kontrole, sve žešći po čitavom telu. Ne mogu zaboraviti, mada je vreme da se izbrišu ružne uspomene, dan kada sam dobio šamar posred usta u kojima sam sažvakavao tek kupljene od džeparca, ukusne napolitanke, koje sam netom po udarcu ispljunuo sa krvlju, zbog toga što nisam znao gde mi je sestra odocnila po povratku iz škole. Mislim da je u pitanju bio školski turnir u fudbalu i neki centarfor u koga se, izgleda zagledala. Ali tu mešavinu nugat napolitanki i krvi iz sa mojih usana držim nevoljno negde u muzeju mojih gorkih i bolnih trenutaka u životu. Poslednji put, mislim da sam imao 15. godina, kada sam odocnio sa pecanja na Moravi , na očigled glava mojih drugara koje su se nadžidžale na našu tarabu da gledaju šta će keva da mi radi, kada je krenula na moje gole noge pod kratkim pantalonama sa udvostučenim gajtanom za peglu, istrgao sam joj taj gajtan i zavitlao ga daleko u polumrak dvorišta. Pognute glave, vratila se trostepenikom u kuću shvatila je da je tog predvečerja kraj njenih pedagoških metoda. Ja sam stajao ponosan i sam pod krošnjom drveta jabuke budimke divljake, na očigled svedoka koji su se blatnjavih i smrdljivih ruku, polepljenih krljuštima moravskih plotica kupili svak svojoj kući.

 

*

 

Tetka moja, prebegla posle rata u Prag, Vera Balikova, čuvena i prelepa kabaretska pevačica, rekla mi je jednom prilikom: Ženu ne smeš ni cvetom da udariš! Pa zašto bih pobogu, draga tetka udarao ženu, pitao sam se? Zašto bih digao ruku, sa cvetom na žene koje još nisam imao, nije mi bilo jasno? Njen imperativ me zatekao kada sam imao petnaest godina. Isto toliko godina kasnije, potegao sam rukom prvi dlanomicin prvoj zakonitoj supruzi jer se jednoga jutra odocnela vratila sa koncerta i uobičajene proslave nakon koncerta, a sin nam bio bolestan i čitave noći sam se trudio da mu skinem temperaturu i čistim povraćotinu sa pižame i iz kreveca. Sutradan, bolelo me i dlan i granica njenog obraza. Bolelo me kao i nju, pretpostavljam. Ona je rekla da je nije toliko boleo šamar, koliko iznenađenje da je „na svoje oči“ doživela fizički napad od mene, od koga to ni u snu nije očekivala.

 

Nisam ni sam očekivao to od sebe. Naprosto nisam davao ruci na volju u mnogo složenijim situacijama u životu. Nakon toga povukao sam se u sebe. Ne zbog toga što taj moj ispad ubuduće neću moći da rešim, već zato što sam to, takav ispad, već učinio. Gotovo, isprljao sam svoju karmu za svagda, mislio sam. Kajao sam se, birajući najučtivije reči u svoju odbranu. Zalud. Moja prva zakonita, nije mi oprostila to što sam oskrnavio onu pozitivnu sliku duševnog mene koju je ona nazrela na mom licu prvi put kad me je ugledala. Nakon toga vezao sam svoje ruke i um koji njima komanduje za svagda. Samo za nužnu odbranu, govorio sam sebi, a ženu - ni cvetom.

 

*

 

U Srbiji je ove godine, prema medijskim izveštajima, ubijena 41 žena! Svake godine, deset godina unatrag ubijeno je na najbrutalniji način, prosečno 26 žena. Policija primi više od 20.000 prijava nasilja u porodici godišnje.

 

Neki analitičari smatraju da je istorijat nasilja nad ženama povezan sa činjenicom da su žene dugo doživljavane kao vlasništvo i da srpske delije misle da su žene samim svojim rođenjem kao žene u podređenom odnosu prema muškarcima.

 

A u Prvoj Knjizi Mojisejvoj glava 2. Veli u pasusu 21.

 

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uzme jedno rebro, i mjesto popuni mesom;

 

22.pasus – I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.

 

23.pasus – A Adam reèe: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime èovjeèica, jer je uzeta od čovjeka.

 

Direktorka UNDP-a (Program Ujedinjenih Nacija za razvoj) u Srbiji Irena Vojackova Solorano kaže je da se procenjuje da su oko 60 odsto žena i devojèica u svetu bile žrtve nasilja - fizičkog ili psihičkog. „Kada pogledate brojke, to znači da dve milijarde devojčica i žena u čitavom svetu trpe nasilje“. U Srbiji, po podacima od 2010. godine, 54 odsto žena trpi nasilje.

 

Svaka druga Čovječica.

 

http://www.dw.de/%C5%BEenu-ne-sme%C5%A1-ni-cvetom/a-17259824

[Дијана.]

Psihičko zlostavljanje postaje krivično delo

NEDELJA, 10. JAN 2016, 19:30 -> 19:51

IZVOR:RTS

Srbija bi u martu trebalo da usvoji izmene Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na porodično nasilje. Najavljuje se uvođenje novih krivičnih dela među kojima je i psihičko zlostavljanje, što bi omogućilo strože kazne i efikasniju borbu protiv nasilnika i bolju zaštitu žrtava.

Dolaze iz različitih sredina i drugačijih su shvatanja i obrazovanja, svaka sa svojom tragičnom pričom koja ih je sprijateljila u "Sigurnoj kući". Posle godina psihičke torture u braku, pretnji, vređanja i ucena, sagovornica RTS-a,  mlada, fakultetski obrazovana žena - rešila je da ima pravo na drugačiji život.

Pripremila Svetlana Janićijević

"Nikad nisam valjala, ni za šta nisam valjala, šta god da uradim nikad ništa ne valjam i za sve moram uvek da zaslužim i da budem zahvalna. Kada se trudim, to je dobro sat vremena, pa opet posle ne valjam. Živeti s tim da ne valjate i da nikad niste dobri i da svaka pokret mora da bude iskontrolisan je zaista bolesno", priča žrtva psihičkog zlostavljanja.Kaže da njen muškarac nije mislio da će ona imati snage da ga napusti. "On je mene toliko uništio i smanjio, toliko sam ja bila sićušna i nesposobna, on je verovao da ja nikad neću imati hrabrosti da to učinim i taj poraz da sam se ja usudila, tek to izaziva bes u njemu", navodi žrtva.   U "Sigurnu kuću" žene najčešće beže od fizičnog nasilja, dok se psihičko zlostavljanje često ne prepoznaje na vreme, ponegde trpi i tumači kao podnošljiva žrtva u odnosu na batine.

"Imamo primer žene koja tri godine nije izašla iz kuće da ne bi naljutila supruga. Kada je posle izašla kaže imala sam utisak da me svi gledaju", navodi Vesna Stanojević, koordinatorka  "Sigurne Kuće".

Psihijatri upozoravaju da se iz začaranog kruga porodičnog nasilja mora izaći, jer nema toga što bi žrtva mogla da uradi ili na šta da pristane, što bi trajno prekinulo zlostavljenje. Kazna je i dalje ono na šta jedino reaguju.

"Oni razumeju zakon sile, pošto je apelovanje na druge principe njima strano sa njima se mora dosta raditi da bi se u njima prozveo doživljaj uvažavanja drugog. U svakom slučaju kazna je najelegantniji način da se oni osveste i da to deluje i na druge", kaže psihijatar u klinici "Laza Lazarević" Milan Milić.

Prema Krivičnom zakoniku i sada su kažnjive pretnje, drsko i bezobzirno ponašanje koje ugrožava članove porodice, a za mart se najavljuju izmene koje će u taj zakon uvrstiti nove vidove psihičkog nasilja.

Milan Antonijević iz Jukom-a kaže da se uvodi proganjanje i seksualno zlostavljanje kao krivično delo.

Jedna od najznačajnijih novina koje se očekuju odnosi se na hitne mere zaštite - treba da omogući da nasilnik u porodici može biti udaljen iz kuće u najkraćem roku, od 24 sata.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/2168784/Psihi%C4%8Dko+zlostavljanje+postaje+krivi%C4%8Dno+delo.html

 

[Јелена011]

Nista od toga nece nazalost biti, zivimo u drustvu u kojem zivimo...

[Таша]

Devojke, malo treninga nije na odmet

https://www.facebook.com/CrazyEnoughToChangeTheWorld/videos/1018990328159506/?video_source=pages_finch_trailer&theater

[Ronald]

Zakon treba poostriti i nasilnike zestoko kaznjavati, a zenama obezbjediti svu mogucu zastitu.

[Јелена011]

Sve je to utopija, mi smo drustvo primitivno nazalost.

 

Ko moze i ko jeste u finansijskoj situaciji, preporucujem krav magu.

Samo sto mi cesto mislimo da su svi drugi kao mi i da je svima sve dostupno, a nije. Ni obrazovanje, ni okolina ni nacin razmisljanja, ni pristup u bilo kom smislu.

 

Bilo bi divno kada bi se zakon makar postovao, a ni ova jada od zakona se ne postuje.

Koliko puta po manjim sredinama vazi zakon seoskog mentaliteta...a ja te znam komsija, ajde komsinice, skloni se malo vidis da je nervozan, ne provociraj ga...

Nama po gradovima je makar za taj delic lakse.

[Снежана]

Nama po gradovima je makar za taj delic lakse.

 

Ово у опште није тачно, град се ни мало не разликује ни по количини нити по врсти насиља над женама, па чак ни међу интелектуалцима, само се можда лакше прикрива.

[Јелена011]

Ово у опште није тачно, град се ни мало не разликује ни по количини нити по врсти насиља над женама, па чак ни међу интелектуалцима, само се можда лакше прикрива.

 

Ako mene pitas svasta bih rekla, mislila sam na nesto konkretno 

 

Samo sto mi cesto mislimo da su svi drugi kao mi i da je svima sve dostupno, a nije. Ni obrazovanje, ni okolina ni nacin razmisljanja, ni pristup u bilo kom smislu.

 

Mi imamo ovde i borilacki kluc i drugacije odnose, i pristup mnogo cemu...tamo zena u selu ima lokalnog pandura koji zna njenog muza i moze da se desi da ga do sutra prijavljuje a da ovaj ni ne zapise prijavu, a da ona iz neznanja, nemanja informacija i drugih nacina nema kome drugome da se obrati. Na to sam mislila, jer ljudi cesto kazu pa prijavi, pa uradi nesto pa ovo ono, jer mnogo vise prilika mi po bg imamo od nekog u nekom selu koje ima trista stanovnika

[ВИЛМА]

PLašim se da će sada biti i mnogo zloupotreba, tj. lažnog prijavljivanja psihičkog nasilja. VIđam to kroz posao.

Posvađaju se muž i žena oko sipanja supe (?!), pozovu policiju (tako piše u izveštaju policajca) i sad to tretiramo kao nasilje u porodici.

Ili,dođe majka, prijavi sina za nasilje i traži meru iseljenja iz stana. U razgovoru saznaš da je to nasilje koje prijavljuje " njegovo odbijanje da učestvuje finansijski u troškovima domaćinstva".

 

Mislim, nasilja ima, i to mnogo, ali se sad preteruje na drugu stranu pa se sve proglašava za nasilje.

[Paradoksologija]

PLašim se da će sada biti i mnogo zloupotreba, tj. lažnog prijavljivanja psihičkog nasilja. VIđam to kroz posao.

Posvađaju se muž i žena oko sipanja supe (?!), pozovu policiju (tako piše u izveštaju policajca) i sad to tretiramo kao nasilje u porodici.

Ili,dođe majka, prijavi sina za nasilje i traži meru iseljenja iz stana. U razgovoru saznaš da je to nasilje koje prijavljuje " njegovo odbijanje da učestvuje finansijski u troškovima domaćinstva".

 

Mislim, nasilja ima, i to mnogo, ali se sad preteruje na drugu stranu pa se sve proglašava za nasilje.

I potencijalno relativizovanja nasilja. Prijavi muž ženu što mu zvoca. Sve je nasilje, ništa nije nasilje.

[ВИЛМА]

Nasilje se relativizuje odavno, do pre par godina nije u našoj zemlji ni "postojalo" pod tim pojmom, već poremećeni porodični odnosi. Nisu postojali protokoli,nije se znalo šta raditi u tim situacijama.

 

ALI, sad se zaista preteruje.

 

Jel zvoca žena ? Dobro,zvoca. To uglavnom muškarci prikazuju kao nasilje.

Omamo i žene koje su uhvatile muževe u preljubi, pa ih vijale oklagijama a još i prijavljivale za nasilje i tražile njihova iseljenja iz stana.

 

Ima svačega i treba biti jako oprezan u proceni. Ja se samo pitam koliko bilo ko od nas (csr,policija,zdravstvo,tužilaštvo) može biti 100 % siguran u tu procenu,koja se skoro isključivo bazira na svedočenjima jedne i druge strane.

[Juanito]

I potencijalno relativizovanja nasilja. Prijavi muž ženu što mu zvoca. Sve je nasilje, ništa nije nasilje.

Звоцање и јесте насиље, с тим што је то немогуће законски регулисати, потребно је васпитање.

Многи мушккарци су жртве психичког насиља, баш као и жене.

У ствари, психичко насиље је постало норма у српском друштву - надређени - подређени, наставник - ђак, ђак - наставник, бирократа - грађанин, возач - путници, путници - возач, путници - путници...