Razotkrivanje najvece lazi u istoriji covecanstva

[Sudija]

Shadow, si cuo za veverice koje imaju razapetu kozu izmedju prednjih i zadnjih nogu. 

Misliš na leteće veverice ili na one vodene veverice sa ostrva Java?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

E vala si ga kopi pejstovao. 

 

Pazi senko. Pricati o nekoj vjerovatnoci je besmisleno, kad se nevjerovatne stvari oko nas desavaju svaki dan.

 

Uzmi samo kad flasa ispadne na pod koja je vjerovatnoca da ce se razbiti u bas takve parcice u kakve se razbije i da padnu na pozicije na koje bas padnu. Uzmi koja je vjerovatnoca da ce se to desiti uzimajuci u obzir broj mogucih kombinacija. A broj mogucih kombinacija u koje ce se flasa razbiti je beskonacno, i broj mogucih kombinacija na koju poziciju ce pasti svaki parcic je beskonacna. Ako bi racunao vjeorvatnocu da ce se to desiti, vjerovatnoca je nula, nikad se ne bi desilo. Pa ipak desava se svakodnevno i to u miliona puta sirom svijeta. 

 

Vjerovatnoca i pobijanje evolucije je totalni bulshit. Nema veze nista ni sa cim. 

 

Pa citavu ste teoriju zasnovali na verovatnoci da se promene desavaju kroz vreme  slucajno i da se onde smisleno poredjaju u neki kompleksniji organizam...a za to je verovatnoca ravna gotovo nuli....ako ne ukljucite inteligenciju koja stoji iza promena..znaci tipa nekog genetskog inzenjera...da ne bude Bog,da nam se ne uvrede braca materijalsti....a tek da ne pricamo da je sama DNK nosilac informacija za izgradnju svakog zivog organizma...a po teoriji informacije informacija moze da nastane samo u umu....i tu se teorija evolucije uplela ko pila u kucine....

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Shadow, si cuo za veverice koje imaju razapetu kozu izmedju prednjih i zadnjih nogu. Avocado, molim te, pronadji neku sliku, i dalje sam na mob. telefonu.

 

Pa?Da li to znaci da ce za milon godina ta se trasnformisu u orlove ?

[grigorije22]

[grigorije22]

Inace je analogija ubilo se razbijena flasa sa bioloskom sofisticiranom tehnologijom koju poseduje slepi mis

[Justin Waters]

Ти причаш о хаотичности. Управо они који говоре против теорије еволуције причају то исто што и ти, само са супротним закључком.

 

Дакле, питање није колико хаотичних комбинација парчића стакла има када флаша падне на под,м него која је вероватноћа да се разбијена флаша састави у чашу?

Tvoje je i njihovo zapazanje da se evolutivni procesi mogu porditi sa povratkom parcica u flasu. Kao kad bi rekao evolucioni procesi su isto sto i vjerovatnoca da ce igla koja ja bacena sa empire stste bildinga u vertikalnom polozaju ostati uspravno na vrhu, bez da se zapode. To je bez veze, volju na maxti pricanje.

Ja sam govorio o matematickoj vjerovatnoci, a taj argument kreacionisti cesto koriste, govoreci da je vjerovatnoca necega nula, pa kako se to moglo dogoditi onda.

Ja sam zato naveo primjer jednog dogadjaja koji bi imao matematicku vjerovatnocu nula, pa se dogadja.

I naravno, to je haos. Zbog haoticne prirode svega, moguca je i evolucija. U samoj srzi evolucionih procesa, i ne samo evoluciomih vec svih u prirodi nalazi se haos.

[Justin Waters]

To što je copy pasteovano ne umanjuje ni vrednost ni istinu koja se nalazi u postu.

Umanjuje jer tekst nije kredibilan i govori neisitne.

[Justin Waters]

Inace je analogija ubilo se razbijena flasa sa bioloskom sofisticiranom tehnologijom koju poseduje slepi mis

Ja sam senki objasnjavao da je racunati unazad vjerovatnocu, za dogadaj koji se desio besmislen, i on opet nakon mene ponovi pa vidis da je ovo vjerovatnoca nula.

Nije poenta porediti flasu i sismisov organizam. Poenta je pokazati da tvrditi da je vjerovatnocca necega nula, racunajuci je unazad za dogadjaj koji se odigrao, nema smisla. Jer za mnogo dogadjaja koje nas okruzuju racunati njihovu vjerovatnocu bilo bi nula, pa opet se dogadjaju svakodnevno i u milionima puta.

[RYLAH]

Tvoje je i njihovo zapazanje da se evolutivni procesi mogu porditi sa povratkom parcica u flasu. Kao kad bi rekao evolucioni procesi su isto sto i vjerovatnoca da ce igla koja ja bacena sa empire stste bildinga u vertikalnom polozaju ostati uspravno na vrhu, bez da se zapode. To je bez veze, volju na maxti pricanje.

Ja sam govorio o matematickoj vjerovatnoci, a taj argument kreacionisti cesto koriste, govoreci da je vjerovatnoca necega nula, pa kako se to moglo dogoditi onda.

Ja sam zato naveo primjer jednog dogadjaja koji bi imao matematicku vjerovatnocu nula, pa se dogadja.

I naravno, to je haos. Zbog haoticne prirode svega, moguca je i evolucija. U samoj srzi evolucionih procesa, i ne samo evoluciomih vec svih u prirodi nalazi se haos.

 

Није моје запажање то о чему си ти причао. Моје запажање није одређено на негацији. Моје је запажање и више него логично. Штавише, неколико пута сам поставио та питања на овим темама, добио увреде, и престао да дискутујем.

 

Ево разбићу га: Уколико процесима у природи не влада јединствена сила која тим процесима управља, колика је онда вероватноћа оваквог склада? Уколико би све било препуштено пуком случају, онда се случај не би могао ограничити само на појединачне догађаје, већ би владао свуда. Тако би један човек имао уши на челу, други не би ни имао уши, и тако даље. Ако идемо још даље, а морали бисмо да идемо даље, онда се ни два атома никада не би повезала на исти начин, не би се једно тело направило са свим својим органима, крвотоком, и тако даље. Уколико би целом природом управљао случај, а не неки интелигентни организам, назови га и схвати/прихвати како год хоћеш, не би било било кога од нас, јер не би имало силе која ће гене или ћелије да састави сваки пут на тачно одређен начин.

 

Такође, ко одређује како ће средина да утиче на неку јединку? И на који начин уопште средина утиче на неку јединку, којом то силом? Ако та сила не постоји, ако је у питању само адаптација организма ради стицања предности над другима, онда би у подручјима где има много криминала требало да има људи са натприродним моћима, јер би им то донело компаративну преднсот над предаторима (банализација, наравно, али схваташ шта бих хтео да кажем).

 

Ако бисмо заиста веровали да природом не управља било шта, него да је све низ случајности, онда значи да сваки пут верујемо да се флаша разбијена на милијарде делова (атоми) сваки пут непогрешиво склопи у чашу. А то је већ мало много случајности.

 

Немам ја проблем са еволуцијом јер мислим да свет није могао тако да настане, него зато што једноставно није логична, увреда ми је кад неко крене да ми распреда о тим стварима, а на најлогичније питање одговара или увредама или игнорисањем или скретањем теме.

 

То је она спона која ми у ТЕ никада није била јасна, поред неколико других веома битних ствари, а на које никада нисам добио одговор. 

 

Ето, сад ваљда конташ на који начин ја гледам на разбијену флашу.

[grigorije22]

Monkey madness

by David Catchpoole

Wikimedia commons/Henrik Ishihara

Prominent evolutionist Julian Huxley said that, given enough time, monkeys typing randomly could eventually type out the complete works of Shakespeare.

When arguing that life could have arisen by chance, evolutionists will often state that—given enough time—anything could happen, regardless of how improbable it might seem.¹ For example, prominent evolutionist Julian Huxley (1887–1975) said that, given enough time, monkeys typing randomly could eventually type out the complete works of Shakespeare.²

Since then, others too, such as Stephen Hawking and Richard Dawkins, have made similar pronouncements about monkeys’ random typing being able to produce one of Shakespeare’s sonnets, or at least a sentence from one of his plays.

But when Plymouth University (UK) researchers installed a keyboard and computer screen in the monkey enclosure at Paignton Zoo, home to six Sulawesi crested macaques, it didn’t result in a nicely typed set of the complete works of Shakespeare. Neither did they get a sonnet. Nor even a single word of Shakespeare.

No, when the researchers gave six monkeys one computer for a month, what they got was … a mess.³

Researchers offered Sulawesi crested macaques at Paignton Zoo an opportunity to type out a Shakespearean sonnet—but they didn’t get a single word.

Wikimedia commons/Daily Mail

The first thing the lead male did was to find a stone and start bashing the computer with it. Subsequently, the younger ones came and pressed some of the keys. But most of the macaques’ time was spent sitting or jumping on the computer, or using it as a toilet. (The computer was protected by a transparent plastic covering in such a way that the monkeys could nevertheless hit the keys with their fingers.) After one month, the monkeys had produced five pages of text, composed primarily of the letter ‘S’. But there was not a single recognizable word in sight. The letter ‘A’ was the only vowel to be used, and it did not make an appearance until page 4.

Most of the macaques’ time was spent sitting or jumping on the computer, or using it as a toilet.

Despite the outcome being gobbledegook, the combined efforts of monkeys Elmo, Gum, Heather, Holly, Mistletoe and Rowan have been made available for sale in a limited edition book, bound in the style of a Shakespearean play, entitled Notes Towards the Complete Works of Shakespeare.^4,5

Towards Shakespeare? Hardly—evidence for evolution, the monkeys’ performance certainly isn’t. And, as calculations have shown, even if monkeys could type randomly at a rate of one key-strike per second, without ever stopping, then to get a simple line of intelligible text would take many billions of times longer than the assumed evolutionary age of the universe.¹

Addressing the idea that time plus chance could have created life, Sir Fred Hoyle said, ‘Now imagine 10⁵⁰ blind persons [that’s 100,000 billion billion billion billion billion people—standing shoulder to shoulder, they would more than fill our entire planetary system] each with a scrambled Rubik cube and try to conceive of the chance of them all simultaneously arriving at the solved form. You then have the chance of arriving by random shuffling [random variation] of just one of the many biopolymers on which life depends. The notion that not only the biopolymers but the operating program of a living cell could be arrived at by chance in a primordial soup here on earth is evidently nonsense of a high order.’ [Emphasis added.]

[grigorije22]

Chance vs. Design

Let us imagine a special typewriter, ‘user-friendly’ to apes, with 50 keys, comprised of 26 capital letters, 10 numbers, one space bar, and 13 symbols for punctuation, etc. For the sake of simplicity we shall disregard lower-case letters and settle for typing all to be in capitals, and we shall disregard leap years.

How long would it take an operator, on the average, to correctly type the 23^rd Psalm, by randomly striking keys? To obtain the answer, let us first consider the first verse of the Psalm, which reads: ‘THE LORD IS MY SHEPHERD, I SHALL NOT WANT.’

According to the Multiplication Rule of Probability (in simplified form)³ the chance of correctly typing the three designated letters ‘THE’ from possibilities is 1 in 50 x 50 x 50, which equals 125,000. At a rate of one strike per second, the average time taken to make 125,000 strikes is 34.72 hours.

The chance of randomly typing the eight keys (seven letters and one space) in the right sequence for the two words THE LORD is 1 in 50 x 50 … eight times (i.e. 50⁸). This is 1 chance in 39,062 billion. There are 31,536,000 seconds in a year, so the average time taken in years to make 39,062 billion strikes at the rate of one strike per second would be 1,238,663.7 years.

The time taken on the average to correctly type the whole of verse 1 of the 23^rd Psalm, which contains 42 letters, punctuation, and spaces, would be 50⁴² divided by 31,536,000 (seconds in a year), which is 7.2 x 10⁶³ years.

And the time taken on the average to correctly type the whole of the 23^rd Psalm, made up of 603 letters, verse numbers, punctuation, and spaces, would be 50⁶⁰³ divided by 31,536,000 which is 9.552 x 10¹⁰¹⁶ years.⁴ If the letter ‘b’ stands for billion (10⁹), this could be written as about one bbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbb bbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbb years.

By comparison, the evolutionists’ age of the Earth is (only) 4.6 billion years, and the evolutionists’ age of the universe is (only) almost 15 billion years.

Probability of a DNA molecule forming by chance

When we apply probability theory to the correct arrangement of a DNA molecule, a similar situation is seen, as per the following quotation:

‘When we come to examine the simplest known organism capable of independent existence, the situation becomes even more fantastic. In the DNA chain of the chromosome of the bacterium

E. coli

, a favourite organism used by molecular biologists, the [DNA] helix consists of 3-4 million base pairs. These are all arranged in a sequence that is ’meaningful’ in the sense that it gives rise to enzyme molecules which fit the various metabolites and products used by the cell. This unique sequence represents a choice of

one out of 10

2,000,000

alternative ways

of arranging the bases! We are compelled to conclude that the origin of the first life was a unique event, which

cannot be discussed in terms of probability

.’

5

Notice that this refers only to the correct arrangement of already formed bases. Harold J. Morowitz, Professor of Biophysics at Yale University, has taken into account the covalent bond energies required to actually form such a DNA molecule. He arrives at a probability figure for the spontaneous formation of one complete bacterium of Escherichia coli in the history of the universe, of less than one chance in 10 to the power 100 billion (which can be written 10^{-100,000,000,000}).⁶

Such numbers are far too large for most people to comprehend. However, the late Sir Fred Hoyle , who was Professor of Astronomy at Cambridge University and was not a Christian, illustrated the point this way: ’Now imagine 10⁵⁰ blind persons [that’s 100,000 billion billion billion billion billion people—standing shoulder to shoulder, they would more than fill our entire planetary system] each with a scrambled Rubik cube and try to conceive of the chance of them all simultaneously arriving at the solved form. You then have the chance of arriving by random shuffling [random variation] of just one of the many biopolymers on which life depends. The notion that not only the biopolymers but the operating program of a living cell could be arrived at by chance in a primordial soup here on Earth is evidently nonsense of a high order.⁷ (Emphasis added.)

Another of Professor Hoyle’s very expressive analogies is that the chance that even the simplest self-reproducing life forms might have emerged in this way (i.e. by evolutionary processes) is comparable with the chance that ‘a tornado sweeping through a junk-yard might assemble a Boeing 747 from the materials therein.’⁸ (See also Q&A: Probability).

[cloudking]

Није моје запажање то о чему си ти причао. Моје запажање није одређено на негацији. Моје је запажање и више него логично. Штавише, неколико пута сам поставио та питања на овим темама, добио увреде, и престао да дискутујем.

Ево разбићу га: Уколико процесима у природи не влада јединствена сила која тим процесима управља, колика је онда вероватноћа оваквог склада? Уколико би све било препуштено пуком случају, онда се случај не би могао ограничити само на појединачне догађаје, већ би владао свуда. Тако би један човек имао уши на челу, други не би ни имао уши, и тако даље. Ако идемо још даље, а морали бисмо да идемо даље, онда се ни два атома никада не би повезала на исти начин, не би се једно тело направило са свим својим органима, крвотоком, и тако даље. Уколико би целом природом управљао случај, а не неки интелигентни организам, назови га и схвати/прихвати како год хоћеш, не би било било кога од нас, јер не би имало силе која ће гене или ћелије да састави сваки пут на тачно одређен начин.

Такође, ко одређује како ће средина да утиче на неку јединку? И на који начин уопште средина утиче на неку јединку, којом то силом? Ако та сила не постоји, ако је у питању само адаптација организма ради стицања предности над другима, онда би у подручјима где има много криминала требало да има људи са натприродним моћима, јер би им то донело компаративну преднсот над предаторима (банализација, наравно, али схваташ шта бих хтео да кажем).

Ако бисмо заиста веровали да природом не управља било шта, него да је све низ случајности, онда значи да сваки пут верујемо да се флаша разбијена на милијарде делова (атоми) сваки пут непогрешиво склопи у чашу. А то је већ мало много случајности.

Немам ја проблем са еволуцијом јер мислим да свет није могао тако да настане, него зато што једноставно није логична, увреда ми је кад неко крене да ми распреда о тим стварима, а на најлогичније питање одговара или увредама или игнорисањем или скретањем теме.

То је она спона која ми у ТЕ никада није била јасна, поред неколико других веома битних ствари, а на које никада нисам добио одговор.

Ето, сад ваљда конташ на који начин ја гледам на разбијену флашу.

Ja sam na forumu vec nekoliko godina i odgovorno tvrdim da se ni na jednoj temi o TE nije desilo da nisi dobio odgovor na svoje pitanje.

[RYLAH]

Ja sam na forumu vec nekoliko godina i odgovorno tvrdim da se ni na jednoj temi o TE nije desilo da nisi dobio odgovor na svoje pitanje.

 

Погледај онда мало, које год да ти је име било тада. Кад год сам поставио ово питање, или је кренуло "Ти ништа не знаш/не разумеш", или крене прича како ја неког зезам, или ми пејстују неке идиотске клипове које везе са питањем немају.

[Avocado]

eve ti jedna.....

 

 

Zašto slepi miševi osporavaju Teoriju evolucije?

 

Ah, argumentum ad ignorantium... omiljeno oružje kreacionista... kada ćete već jednom shvatiti da:

"ja i ti ne znamo objašnjenje za X"

nije isto što i

"X je nemoguće"

ili

"Bog je stvorio X"

 

Potpuno identični argumenti koji se ovde iznose za slepog miša su iznošeni za ptice, njihov nastanak od dinosaura (theropoda), nastanak perja i razvoj njihovih krila... i onda smo našli fosile neletećih theropoda sa perjem, i fosile primitivnih ptica... pa ste sad prešli na slepog miša... jer tu (za sada) nema dovoljno fosila njihovih predaka.

 

 

Nikada necemo videti slepog misa da se kao vrabac ili neka druga ptica setka po simsu od prozora, ili da skakuce sa grane na granu. Kozica koja mu je razapeta izmedju prstiju i udova i koju koristi prilikom letenja, u velikoj meri ometa njegovo kretanje po podlozi. Ta cinjenica osporava teoriju evolucije. Zasto? Zato sto je nemoguc prelazni oblik preko koga je po teoriji evolucije, navodno, slepi mis nastao od nekog bubojeda. Da bismo to razumeli, zamislimo kako se postepeno, kroz milione godina duge vremenske periode formiraju karakteristike danasnjeg slepog misa, postujuci principe teorije o prirodnoj selekciji i evoluciji.

 

Ovo bi bilo baš lepo kad bi autor ovog teksa poštovao principe teorije o prirodnoj selekciji i evoluciji a ne principe kako-mali-kreacionista-zamišlja-evoluciju. O tome više u nastavku.

 

 

STA KAZE TEORIJA EVOLUCIJE

Neophodna su dva elementa u “nastanku” slepog misa od bubojeda: evolucija i selekcija. Evolucija (nastanak novih vrsta) se desava “pozitivnom” mutacijom a selekcija nepovoljnim uslovima koji odstranjuju nize, neadaptirane primerke organizma. Dakle, prvo dolazi do “pozitivne” mutacije. Ostecenjem genetskog sadrzaja bubojed dobija nove karakteristike. Slucajno mu se pojavljuju zaceci koze izmedju udova, koji ce u buducnosti predstavljati krila slepog misa

 

Sve ok, osim fraze "oštećenjem genetskog sadržaja" i ideje da je slepi miš nužno nastao od "bubojeda". Autor teksta (verovatno namerno) pokazuje očigledno nerazumevanje da postoje dve velike grupe slepih miševa: Megachiroptera i Microchiroptera. Prvi jedu voće i nektar i nemaju eholokaciju, drugi imaju eholokaciju i neki od njih love insekte, dok se drugi hrane krvlju životinja, manjim sisarima, ribama, žabama, voćem, polenom ili nektarom. Megachiroptera imaju dobar vid tj. nisu ni najmanje "slepi" (nisu ni ovi drugi, samo imaju lošiji vid).

Ovo se namerno prećutkuje jer se ne uklapa u idiotski pojednostavljene ideje iznete dalje u tekstu.

 

 

PODJEDNAKA VEROVATNOCA ZA SVAKU KREATURU

Kakva je verovatnoca da bubojed dobije kozicu izmedju udova? Ista kao i da dobije kozicu izmedju prstiju kakve imaju zivotnje koje odlaze po svoj plen u vodu. Takodje, ista je verovatnoca kao i da dobije peraja, kakva ima kit, ili dugacak vrat kakav ima zirafa ili surlu kakvu ima slon, itd. Prelazna forma jos ne zna da li ce postati slepi mis ili ce otici u vodu kao kit. Dakle, milijarde puta milijarde mutacije bubojeda se pojavljuje po zemljinoj povrsini; jedni imaju zacetke krila slepog misa, drugi peraja od kita, itd, a u svakom slucaju najveci broj ima mutacije koje ih nigde nece odvesti, jer mutacije se ne pojavljuju planski, vec slucajno.

 

 

Ovde se već polako ubacuje jedna od čestih pogrešnih viđenja kreacionizma. Svaka pojedinačna promena u generaciji je veoma mala. Ne može predak slepog miša da dobije peraja, dugačak vrat žirafe, surlu... već može malo da mu se izduži vrat ili nos i tako mnooogooo puta... a ne bih ni ovo pominjao da se ovo ne produbljuje u nastavku teksta.

 

 

PRELAZNA FORMA NE ISPUNJAVA OSNOVNE USLOVE EGZISTENCIJE

Da se vratimo na direktne pretke slepog misa i da vidimo sta oni u medjuvremenu rade. Dakle, slucajno se mutacijom kod bubojeda pojavljuju zaceci buducih krila slepog misa, na osnovu kojih ce on moci da leti i da tako lakse dolazi do svog plena. Da bi se taj mutirani primerak reprodukovao, neophodno je da se pojavi jos jedan isto tako mutiran primerak bubojeda sa istim genetskim ostecenjem. Da ne bi bio ugrozen tj. izmesan i neutralisan od ostalih primeraka bubojeda, neophodno je da dodje do pomora ostalih primeraka bubojeda. Jedino prezivljavaju mutirani primerci, zato sto su svojim novim karakteristikama u prednosti nad svojim evolucionim precima. Koje su to prednosti? Laksa sposobnost da se dodje do hrane, hvatanjem insekata u letu. Medjutim, da li je prelazni oblik, sa jos nerazvijenim krilima, u prednosti nad svojim precima?

On niti jos moze da leti da bi hvatao insekte, jer nema jos formirana krila, niti moze da trci, zato sto ga u tome ometa kozica razapeta izmedju udova. Svakako da ce on biti lak plen svojih neprijatelja i da ce teze opstati od svog “pretka” bubojeda. Danasnjem slepom misu je dovoljno da dobije kijavicu da bi uginuo, jer ga kijavica ometa da koristi svoj pribor za orjentaciju, pa je zbog toga sprecen da leti. Kako ne moze da leti, nije u stanju da se prehrani, niti je u stanju da se sakrije od svojih neprijatelja, te je tako njegova sudbina okoncana. Dakle, kako se slepi mis snalazio milione godine evolucije dok najzad nije dobio svoje danasnje osobine? Nikako!

 

 

Sad već kreće bitnije lupetanje...

 

Pre svega, radi česte zablude kracionista, da razjasnimo da nije potrebna "pojava još jednog isto tako mutiranog primerka" radi reprodukcije zato što su u svakoj generaciji promene toliko male da ne sprečavaju razmnožavanje. Čak i određene veće promene se prenose putem incesta. Kao dobar primer manjih promena koje ne sprečavaju međusobno razmnožavanje imamo tzv. ring species... koje takođe naročito dobro uništavaju kreacionističke pokušaje da definišu "kinds" tj. biblijsko stvaranje po vrstama (

).

 

Takođe, za nastanak nove vrste nije potrebno da dođe do pomora ostalih primeraka, dovoljno je da dve grupe budu geografski odvojene i da krenu sopstvenim genetskim putem.

 

Budući da su promene male, ne postoji ni jedna jedinka "prelaznog oblika" koja je nekakav nerazvijeni mutant-hibrid kakvog zamišljaju kreacionisti. Taj predak nije "pola veverica - pola slepi miš" kako ga zamišljate. Ni jedna jedina vrsta nije "pola-pola" i to što tako zamišljate prelazne oblike, kao nekakve mutantne hibride, samo govori o neukosti. Prelazni oblik je normalna i funkcionalna jedinka, zasebna vrsta, a ono zbog čega je zovemo prelaznim oblikom je zato što još uvek ima osobine grupe A (od koje je nastala, a koje će kasnije grupa B izgubiti) i nove osobine koji će se nastaviti u grupi B a koje grupa A nije nikada imala i kao takva nam olakšava da vidimo kako se vrsta razvijala.

 

Radi pojašnjenja, kao primer - tvoj otac je "prelazan oblik" između tvog dede i tebe - ima neke dedine osobine koje ti nisi nasledio, a ima i neke nove osobine koje si ti nasledio a koje tvoj deda nije imao, ali nije nekakav mutantni hibrid, koji ima levo uvo kao deda a desno uvo kao ti, već je potpuno funkcionalna, normalna jedinka.

 

Taj hipotetički predak slepog miša i dalje svojim rukama hvata plen... verovatno na drveću, a razvija mu se opna između ruku i tela koja mu pomaže da "jedri" između drveća... najverovatnije ne da pri tom kratkom letu uhvati nešto, već da pobegne od neletećih grabljivica poput zmija, skokom sa jednog drveta na drugo. Slično letećim vevericama, i drugim vrstama sisara koje rade upravo ovo.

 

 

 

Ali, ipak, zahvaljujuci masti, pretpostavimo kako milione godina milijarde prelaznih oblika izmedju bubojeda i slepog misa se nezgrapno krecu po nasoj planeti, penju se na drvece i samoubilacki skacu na zemlju, cekajuci da im dalje pozitivne mutacije formiraju krila, i pri svemu tome oni lakse opstaju od svog pretka bubojeda.

 

 

 

sHa_sarcasticlol

 

 

 

Milione godina evolucionog razvoja njihov prelazni oblik slucajno uspeva da se prehrani, slucajno da pobegne od svojih neprijatelja, i na kraju slucajno uspe da se podigne i odrzi u vazduhu. A sta se desava sa njime u vazduhu?

Populacija ptica je vec zauzela mesto predatora dnevnih insekata, te za slepog misa nema sanse da ih potisne da bi nasao mesto za sebe u borbi za opstanak. Jedino mu preostaje da lovi nocne insekte. Ali, kako ce prepoznati nocne insekte u mraku? Neophodan mu je sistem za orjentaciju i prepoznavanje insekata u mraku. Naravno da bi bez vec gotovo formiranog radara, prelazne forme ka slepom misu vec izumrle. One ne mogu da cekaju milione godina vec moraju odmah da vec imaju izgradjen sistem za ulutrazvucnu orjentaciju, da bi uopste mogle da opstanu u zivotu. Neophodno je da se poklope sve potrebne slucajnosti, a to u sustini znaci da se poklopi bezbroj malih slucajnosti u celom sistemu da bi organizam mogao da funkcionise. Ili sve funkcionise, ili nista ne funkcionise!

 

 

Opet pogrešne pretpostavke zasnovane na ideji da je predak slepog miša lovio na identičan način kao današnji slepi miševi (pri čemu se i previđa da današnji slepi miševi love na mnogo različitih načina, tj. da nisu svi noćni lovci na insekte sa eholokacijom i slabim vidom). Takođe, jedna od dve grupe slepih miševa nema eholokaciju, iz čega je verovatno da se ona razvila posle sposobnosti letenja (moguće je i da je ova druga grupa izgubila tu osobinu) a gotovo je sigurno da je predak slepog miša već dobro lete pre nego što je eholokacija bila više razvijena.

 

"ili sve funkcioniše ili ništa ne funkcioniše" je takođe stara pogrešna ideja kreacionizma i ID-a, već stotinu puta opovrgnuta nalaženjem vrsti sa delovima koji po kreacionistima ne bi trebalo da funkcionišu. Suštinska greška te ideje je u tome što za razliku od kreacionističke naivne interpretacije TE, ni jedan organ ne nastaje kao začetak organa sa nerazvijenom funkciom kao primarnom, već postoji kao potpuno funkcionalni organ sa nekom drugom svrhom, koji se postepeno menja i postepeno dobija novu funkciju. Suština evolucije je promena a ne nastanak.

 

 

SVETA VEROVATNOCA

 

Ovo je dobar naslov glave, jer za kreacioniste, pogrešno korišćenje verovatnoće u cilju "dokazivanja" tvrdnji je zaista svetinja.

 

 

Prizovimo ponovo u pomoc mastu i pretpostavimo kako milione godina slepi misevi lete po mraku i slucajno nalecu na insekte, dok se njima postepeno formira sistem za ultrazvucnu orjentaciju. Milione godina priroda eksperimentise sa raznim oblicima za orjentaciju, dok se ne pojavi onaj pravi koji ce da bude funkcionalan. Priroda ne zna koja ce mutacija da opstane. Javlja se milijarde razlicitih mutacija da bi opstala ona prava. Kakva je verovatnoca da prelazni oblik ka slepom misu dobije sistem za orjentaciju zasnovan na ultrazvuku u odnosu na bilo koji drugi sistem orjentacije, na primer, putem odbijene svetlosti ili putem radiotalasa? Podjednako mala, zato sto evolucija eksperimentise sve dok se ne pojavi ona mutacija koja je svrhovita. Mutacije nastaju slucajno, ali selekcija odabira valjane. Dakle, pojavljuje se mnostvo sistema za orjentaciju, ali su vecinom zasnovane na pogresnim frekventnim karakteristikama, neadekvatnim za prepoznavanje malih insekata, zatim se pojavljuje mnostvo sistema sa medjusobno frekventno neuskladjenim elementima za slanje i prijem signala. Ali, ipak, slucajno se pojavljuju i prezivljavaju oni pravi primerci koji odasilju ultrazvuk upravo onog odgovarajuceg spektra, koji nece zaobici insekte, vec ce ih tacno lokalizovati u vazduhu. Zatim, slucajno se pojavljuje culo sluha sposobno da tako visoku frekvenciju detektuje, i nervni sistem slucajno tako isprogramiran da dobijene informacije adekvatno obradi. Te sve osobine se pojavljuju slucajno i istovremeno, jer kakva je vajda da slepi mis poseduje sposobnost da cuje ulutrazvucne signale a da nema sistem za njihovo odasiljanje? Ili, kakve bi koristi bilo kada bi mogao da proizvodi ultrazvuk, a da nema moci da cuje njegov odjek?! Verovatnoca da za milion godina dobije sistem za slanje signala je mnogo veca nego da prethodno formiranu sposobnost za primanje signala u istom tom periodu izgubi.

 

Ne postoji ni jedan razlog zašto se prvo ne bi razvilo dobro čulo sluha, čija je funkcija samo dobar sluh a koje sasvim slučajno detektuje visoke frekvencije (mnoge vrste koje nemaju eholokaciju detektuju visoke frekvencije).

 

 

 

RAZUMNO ILI SLUCAJNO

Jedan radar nema samo predajnik i prijemnik. On ima slozen sistem kojim na osnovu polozaja, jacine signala, vremenske, pa cak i frekventne razlike izmedju poslatog i primljenog signala izracunava polozaj posmatranog predmeta.

Sto je signal jaci to je predmet od koga se signal odbija veci. Sto je vreme izmedju poslatog i primljenog signala vece to je rastojanje izmedju slepog misa i insekta vece. Ukoliko je odbijena frekvencija visa od poslate, to znaci da se objekt i slepi mis medjusobno priblizavaju, ukoliko je niza, oni se udaljavaju. Potrebno je uzeti u obzir i sopstvenu brzinu kretanja i nju uracunati da bi se dobila objektivna slika u mraku i da bi slepi mis znao kako da reaguje. Treba sinhronizovati njegovo mahanje krilima i tako usmeriti kretanje slepog misa da se u pravom trenutku sretne sa insektom, da otvori svoja usta i da ga uhvati. Setimo se da ili sve funkcionise, ili nista ne funkcionise.

Da bi covek napravo radar morao je da uzme u obzir ogromnu kolicinu naucnih saznanja. Po teoriji evolucije, jos savrseniji mehanizam je kod slepog misa nastao slucajno. Kakva je verovatnoca da slucajno nastane shema jednog radara? A kolika je razlika izmedju sheme radara i samog napravljenog radara? Potrebno je ne samo znati i planirati, vec i napraviti takav mehanizam, sposoban da odasilje, primi a zatim i takav signal obradi.

 

 

Ništa od navedenog ne negira to da je predak slepog miša, koji je mogao da hvata visoke frekvencije, mogao da uhvati odjek svog zvuka kako se odbija od druge predmete i da bi čak i prilično nesavršen takav sistem davao prednost jedinkama, i to jedinkama koje imaju savršeniji sistem i bolje izračunavaju daljinu od objekta, kretanje i veličinu objekta.

 

 

 

RAZLICITI STANDARDI

Razlicite vrste slepih miseva koriste razlicite frekvencije za orjentaciju, sto jos dodatno komplikuje problem. Za svaku drugaciju frekvenciju odaslatih signala vaze drugaciji matematicki proracuni, drugacije frekvencije odbijenog signala i doplerovog efekta. Verovatnoca da od jedne vrste slepog misa nastane druga vrsta koja koristi drugaciju frekvenciju je isto tako mala kao sto je mala verovatnoca da od organizma koji nema pomenuti sistem za orjentaciju nastane onaj koji taj sistem poseduje. Oni su ponaosob svaki na svoj nacin specificni i ne mogu genetske informacije jedne vrste pomoci formiranju druge vrste, jer su im standardi veoma razliciti. Verovatnoca da organizam sa tako slozenim sposobnostima slucajno nastane je u svakom slucaju beskonacno mala

 

 

Ovo opet obuhvata banalno naivnu ideju da su promene u frekvencijama u okviru jedne generacije bile velike.

 

Sve u svemu, mnogo toga u vezi nastanka slepih miševa nam nije poznato... kao i obično, kreacionisti love u mutnom, tj. u rupama u znanju, ali i dalje ne postoje tu nikakve okolnosti koje nesporno pokazuju da slepi miš nije mogao da nastane u skladu sa teorijom evolucije.

 

Za razliku od autora Biblije, danas bar znamo da slepi miš nije ptica.

[Avocado]

Није моје запажање то о чему си ти причао. Моје запажање није одређено на негацији. Моје је запажање и више него логично. Штавише, неколико пута сам поставио та питања на овим темама, добио увреде, и престао да дискутујем.

 

Ево разбићу га: Уколико процесима у природи не влада јединствена сила која тим процесима управља, колика је онда вероватноћа оваквог склада? Уколико би све било препуштено пуком случају, онда се случај не би могао ограничити само на појединачне догађаје, већ би владао свуда. Тако би један човек имао уши на челу, други не би ни имао уши, и тако даље. Ако идемо још даље, а морали бисмо да идемо даље, онда се ни два атома никада не би повезала на исти начин, не би се једно тело направило са свим својим органима, крвотоком, и тако даље. Уколико би целом природом управљао случај, а не неки интелигентни организам, назови га и схвати/прихвати како год хоћеш, не би било било кога од нас, јер не би имало силе која ће гене или ћелије да састави сваки пут на тачно одређен начин.

 

Такође, ко одређује како ће средина да утиче на неку јединку? И на који начин уопште средина утиче на неку јединку, којом то силом? Ако та сила не постоји, ако је у питању само адаптација организма ради стицања предности над другима, онда би у подручјима где има много криминала требало да има људи са натприродним моћима, јер би им то донело компаративну преднсот над предаторима (банализација, наравно, али схваташ шта бих хтео да кажем).

 

Ако бисмо заиста веровали да природом не управља било шта, него да је све низ случајности, онда значи да сваки пут верујемо да се флаша разбијена на милијарде делова (атоми) сваки пут непогрешиво склопи у чашу. А то је већ мало много случајности.

 

Немам ја проблем са еволуцијом јер мислим да свет није могао тако да настане, него зато што једноставно није логична, увреда ми је кад неко крене да ми распреда о тим стварима, а на најлогичније питање одговара или увредама или игнорисањем или скретањем теме.

 

То је она спона која ми у ТЕ никада није била јасна, поред неколико других веома битних ствари, а на које никада нисам добио одговор. 

 

Ето, сад ваљда конташ на који начин ја гледам на разбијену флашу.

 

 

Ja se ne sećam da si bilo kada ovo pitao... dobio bi odgovor jer je prilično jednostavan, a uostalom napisan je na gotovo svim temama o kojima se govorilo o TE, a odgovor je da TE ne postulira da su se vrste razvijale "pukim slučajem" jer imaš slučajni deo (genetske promene) i deo koji nije slučajan (prirodna selekcija, a u širem smislu tu su i zakoni fizike i hemije).

 

NIKO ne određuje kako će sredina da utiče na jedinku i baš zato se u područjima sa mnogo kriminala ne pojavljuju ljudi sa natprirodnim moćima. Kada bi NEKO (inteligentan i moćan) uticao onda bi se možda takvi ljudi pojavili. Pošto ne utiče neko nego nešto (opstanak jedinki putem prirodne selekcija koja nije vođena inteligentnim entitetom), jedinke se ne prilagođavaju tako lako i brzo. Zapravo, najčešće se ne prilagođavaju već izumiru, kao ogroman broj (preko 99,99%) vrsti koje su nekada živele na Zemlji pa izumrle jer nisu mogle da se prilagode novim okolnostima.