Dokins tvrdi : "Nametanje religije deci gore je od zlostavljanja!"

[hansbrough]

Ovaj: https://en.wikipedia.org/wiki/New_Atheism?  .smesko. Pa nije religija, vidiš šta kaže:

 

"New Atheism is the name given to the ideas promoted by a collection of modern atheist writers who have advocated the view that "religion should not simply be tolerated but should be countered, criticized, and exposed by rational argument wherever its influence arises.""

[Аурор]

Ау, па зар и ти сине Бруте? Зар је могуће да ти није јасно да ТЕ не претставља никакву "опасност" за веру у Бога Творца?

 

А да се мислећи човек, атеиста, не слаже са Докинском није изненађујуће. Чак, ја бих рекао, за очекивати је.

 

 

- Pa znam, razumem, sta ti je?

 

- nego sta!

[hansbrough]

A šta vi, konkretno, zamerate Dawkinsu (osim što ne bi trebalo kao uvaženi naučnik da se bavi toliko tako banalnom stvari kao što je religija)? Šta je pogrešno u njegovom pristupu?  .smesko.

[Aquilius Cratus]

A šta vi, konkretno, zamerate Dawkinsu (osim što ne bi trebalo kao uvaženi naučnik da se bavi toliko tako banalnom stvari kao što je religija)? Šta je pogrešno u njegovom pristupu?  .smesko.

 

Ne poznaje filozofiju i prica kojesta kad izadje van okvira biologije.

[hansbrough]

Na primer, koji stav je Dawkins izneo, pa da je pokazao da ne poznaje filozofiju? 

[Aquilius Cratus]

Na primer, koji stav je Dawkins izneo, pa da je pokazao da ne poznaje filozofiju? 

 

 - Teologija pokusava da objasni prirodne pojave i to je danas bad science.

 

 - Nauka otkriva istinu i zbog toga se treba okrenuti od religije ka nauci.

[hansbrough]

 - Teologija pokusava da objasni prirodne pojave i to je danas bad science.

 

 - Nauka otkriva istinu i zbog toga se treba okrenuti od religije ka nauci.

 

 - Teologija je itekako objašnjavala i bavila se prirodnim pojavama (poslednji primer koga se sećam, parafraziram "šta mislite, ko drži one zvezde tu gde jesu", Pajsije Svetogorac). Da li je to bad science, pa jeste.  0702_read

 - Nauka ne otkriva nikakvu istinu, već ima pouzdaniji model saznavanja stvarnosti od onoga koga poseduje religija. 

[Aquilius Cratus]

- Teologija je itekako objašnjavala i bavila se prirodnim pojavama (poslednji primer koga se sećam, parafraziram "šta mislite, ko drži one zvezde tu gde jesu", Pajsije Svetogorac). Da li je to bad science, pa jeste.  0702_read

Onda ti nisi upoznat sa cime se teologija bavi. Teologija govori o odnosu coveka ka Bogu i vece versa a ne o prirodi. Starac Pajsije nije bio knjiski upucen u teologiju on je monah podviznik. Isto kao sto je Maradona bio dobar fudbaler a katastrofalan selektor-takticar tako ima mnogo dobrih podviznika a losih poznavaoca teoloske misli kao i obratnih slucajeva. Ali zato ima i velikana, u istoriji Crkve, koji su bili i veliki podviznici i veoma uceni i obrazovani filozofi i teolozi.

 

 

- Nauka ne otkriva nikakvu istinu, već ima pouzdaniji model saznavanja stvarnosti od onoga koga poseduje religija. 

Nauka daje predvidjanja o ponasanju nekog fenomena. Samo toliko i nista vise, ostalu metafiziku sa zadovoljstvom prepusta filozofiji i teologiji. Tako da ta pitanja, realan svet, nerealan svet, stvar po sebi, nisu pitanja

na koja nauka moza da da odgovor. Sto za nju i ljude koji rade u njoj nije nikakav problem.

[Аурор]

 - Teologija je itekako objašnjavala i bavila se prirodnim pojavama (poslednji primer koga se sećam, parafraziram "šta mislite, ko drži one zvezde tu gde jesu", Pajsije Svetogorac). Da li je to bad science, pa jeste.  0702_read

 - Nauka ne otkriva nikakvu istinu, već ima pouzdaniji model saznavanja stvarnosti od onoga koga poseduje religija. 

 

Teologija se ne bavi "saznavanjem stvarnosti", tu je fora.

[Александар Милојков]

Teologija se ne bavi "saznavanjem stvarnosti", tu je fora.

 

Утемељењем и смислом стварности. Не никако, епистемолошки редукованом, научном дексрипцијом света. Навешћу опет пример са оне трибине. Наука објашњава феномен кључања воде, јасно редукована на методолошки натурализам и појашњење кроз физичке и хземијске законитости. Као таква, наука никако не може објаснити да то кључање воде јесте из разлога, рецимо, зато што неко жели да скува чај. Промишљање о овом другом јесте задатак теологије. Епистемолошки редукционизам у науци је преко потребан да би наука била наука. Међутим, од тог епистемолошког редукционизма никако се не сме правити онтолошки рњдукционизам. Такав, онтолошки редукционизам, кроз злоупотребу науке и сцијентизам, сужава наш поглед на свет, остављајући немогућност да се промишља о многим питањима. Ту Докинс управо пада. Применимо ли његов "метод", остаћемо заувек ускраћени за промишљање и причу о жељи за кувањем чаја, када је кључање воде у питању, на пример. 

[Аурор]

Утемељењем и смислом стварности. Не никако, епистемолошки редукованом, научном дексрипцијом света. Навешћу опет пример са оне трибине. Наука објашњава феномен кључања воде, јасно редукована на методолошки натурализам и појашњење кроз физичке и хземијске законитости. Као таква, наука никако не може објаснити да то кључање воде јесте из разлога, рецимо, зато што неко жели да скува чај. Промишљање о овом другом јесте задатак теологије. Епистемолошки редукционизам у науци је преко потребан да би наука била наука. Међутим, од тог епистемолошког редукционизма никако се не сме правити онтолошки рeдукционизам. Такав, онтолошки редукционизам, кроз злоупотребу науке и сцијентизам, сужава наш поглед на свет, остављајући немогућност да се промишља о многим питањима. Ту Докинс управо пада. Применимо ли његов "метод", остаћемо заувек ускраћени за промишљање и причу о жељи за кувањем чаја, када је кључање воде у питању, на пример. 

 

 

Ja se ne bih složio.

 

Nauka se i te kako može baviti razlozima i smislom određenih događaja, i u pronalaženju toga može daleko i otići, zato što je to sve u njenom domenu.  Reći da se nauka ne bavi razlozima i smislom nekih događaja kojima se bavi je u najmanju ruku nebulozno.

 

 

Ali to je i suština te zbrke sa domenima i sa NOMA.  Vi svi na verbalnom nivou, zvanično prihvatate koncept NOMA, ali u praksi i suštini zastupate neku skroz drugu priču.

[Александар Милојков]

Ja se ne bih složio.

 

Nauka se i te kako može baviti razlozima i smislom određenih događaja, i u pronalaženju toga može daleko i otići, zato što je to sve u njenom domenu.  Reći da se nauka ne bavi razlozima i smislom nekih događaja kojima se bavi je u najmanju ruku nebulozno.

 

 

Ali to je i suština te zbrke sa domenima i sa NOMA.  Vi svi na verbalnom nivou, zvanično prihvatate koncept NOMA, ali u praksi i suštini zastupate neku skroz drugu priču.

 

Хајде онда изволи, на основу стриктно научног приступа, извуци закључак да иза феномена кључања воде стоји моја жеља да скувам чај? Али пази, мораш у исказима бити редукован на говор кроз физичке и хемијске законитости.

 

Наравно да није све у домену науке. Та тврдња је управо небулозна и смешна. Изволи, објасни ми научно ово што сам ти навео.

[Александар Милојков]

Изволи, прочитај па мало размисли:

 

http://www.st-edmunds.cam.ac.uk/faraday/resources/Faraday%20Papers/Faraday%20Paper%201%20Polkinghorne_EN.pdf

[Аурор]

Наравно да није све у домену науке. Та тврдња је управо небулозна и смешна. Изволи, објасни ми научно ово што сам ти навео.

 

 

Naravno da nije sve u domenu nauke, ali teologija definitivno nije u domenu nauke, već u nekom drugom domenu, što ja i hoću da kažem.  Konceptu Boga u prirodnim naukama nema mesta, oko toga se definitivno slažemo zar ne?

 

To je nešto što je jasno bar nekih dvestotak godina...

[Александар Милојков]

Ево и одличног Ћирковића:

 

http://blog.b92.net/text/2728/Vera%20i%20nauka%20na%20ozbiljan%20na%C4%8Din/