Jump to content

Dokins tvrdi : "Nametanje religije deci gore je od zlostavljanja!"

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ствар је у томе што многи наступају са предрасудама, критикујући верску наставу. Ти критичари су убеђени да ја у школи наступам са присиљавајућим, индоктринишућим и присиљивачким ставом. Типа: то је тако, ако не будете веровли идете у пакао и сл. Да је тако, први бих тражио да верска настава иде напоље из школа.

Деца итекако на верској настави могу да науче о религији, као појави, да науче о њеном утицају на културу и живот у целини. Наравно, највећи део наставе, је конфесионалан - тиче се излагања хришћанског учења. Али, од ђака се не захтева да то морају обавезно да прихвате, да доживе егзистенцијално. То је на њима, на њиховој слободи.

Такође, верска настава се показала као добра за рушење предрасуда, које су постојале код већ верујуће деце (нпр. квазирелигиозност, сукобљавање науке и вере, сујеверје и сл.)

Apsolutno se slažem sa vašim pogledom na pojam veronauke u školama i bilo bi divno kad bi svi radili kao vi.Mene je tema zainteresovala baš iz razloga što sam želela da mi dete sa tih časova ponese saznanje koliko je vera važna da bi se bilo dobar čovek, ponosan na sebe i svoj ovozemaljski život,ali desilo se suprotno-pošto pokojni suprug i ja nismo bili članovi crkve jer smo odrasli i vaspitani u drugačijem duhu-dete je marginalizovano i bez obzira na moje ubeđivanje da vera može samo da joj koristi i da nešto ipak postoji,pa ako ga većina zove Bog-neka bude Bog i za nas- ona ima odgovor da je veroučitelj nije ubedio u to- jer ne posvećuje pažnju svakom detetu podjednako i jer na svako njeno podpitanje odgovara rečenicom:"Da si vernik-znala bi!"Moj zaključak je da mi je dete vraćeno sa kapije vere i to me jako rastužuje.Nemojte pogrešno da me shvatite-ja ne idem u crkvu, ja samo živim u skladu sa verovanjem u Boga jer mi to daje snagu da budem dobra i strpljiva !Naravno da dete više nisam prisiljavala da promeni mišljenje,ali sada znam da će se kasno osvestiti,a život bez vere je strašno težak.Vera je po meni jedino što čuva ljudskost u nama ! . . . i hvala na odgovoru :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ствар је у томе што многи наступају са предрасудама, критикујући верску наставу. Ти критичари су убеђени да ја у школи наступам са присиљавајућим, индоктринишућим и присиљивачким ставом. Типа: то је тако, ако не будете веровли идете у пакао и сл. Да је тако, први бих тражио да верска настава иде напоље из школа.

Деца итекако на верској настави могу да науче о религији, као појави, да науче о њеном утицају на културу и живот у целини. Наравно, највећи део наставе, је конфесионалан - тиче се излагања хришћанског учења. Али, од ђака се не захтева да то морају обавезно да прихвате, да доживе егзистенцијално. То је на њима, на њиховој слободи.

 

 

Da, ali ti sad pričaš o tome kako ti nastupaš i radiš a verovatno nemaju svi veroučitelji takav pristup... ne znam i mogu samo da nagađam, ali cenim da su oni sa takvim pristupom u manjini.

 

Takođe, bilo bi mnogo bolje da nastava nije konfesionalna, već da je učenje o raznim veroispovestima, naravno sa većim posvećivanjem pažnje onima koje su kod nas prisutnije.

 

 

Такође, верска настава се показала као добра за рушење предрасуда, које су постојале код већ верујуће деце (нпр. квазирелигиозност, сукобљавање науке и вере, сујеверје и сл.)

 

Jel postoje neki podaci za ovo ili pretpostavljaš da je tako?

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Деца итекако на верској настави могу да науче о религији, као појави, да науче о њеном утицају на културу и живот у целини.

 

 

Što to ne može u okviru sociologije?  Nije sporno da treba da se uči o religijama...

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Što to ne može u okviru sociologije?  Nije sporno da treba da se uči o religijama...

 

 

А што не би у оквиру теологије? Зашто је тако спорно? Социолог не може појаснити веру као такву.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, ali ti sad pričaš o tome kako ti nastupaš i radiš a verovatno nemaju svi veroučitelji takav pristup... ne znam i mogu samo da nagađam, ali cenim da su oni sa takvim pristupom u manjini.

 

Тај приступ је званичан - као циљ зацртан у Плану и програму. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel postoje neki podaci za ovo ili pretpostavljaš da je tako?

 

Моје, лично искуство. Искуство колега, које дискутујемо и размењујемо. Моји ђаци, то смем да гарантујем, не мисле да је богоугодно пребити хомосексуалца или човека друге вере, нације, боје коже. Сви знају, а неки и примењују, да је суштина хришћанства Литургија, а да је вера ствар слободе. Не ратују против ТЕ (мада ту имам и неке који то још нису схватили),  не мисле да је наука "масонкса превара". Умеју да препознају секту. Презиру "магове", "беле" и "црне", итд. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И да, редовно их "изазивам" питањем "зашто су православни" (ако јесу, имам и ђаке атеисте, као и припаднике других хришћанских заједница). Оне верујуће покушавам да наведем на слободно размишљање, да не стану на оном "то је наша традиција". Јер, традиција сама по себи не мора да значи ништа. И онда крену размишљања, одговори... :) Е, то ти је онда прави доживљај. Свашта се ту чује, али је добро што су искрени. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вера је нешто што човек прихвата својом слободном вољом, не може се наметнути ма колко се неко трудио. Можеш натерати некога да поштује форму неке вере( као што имамо брдо назови хришћана који одлазе у цркву,посте, причешћују се св. тајнама а ли ако им поменеш шта је Христос говорио или морал случајно, о тое не желе ни да слушају) Али шта ће да верује не можеш га натерати. 

Такло ни дете не можеш натерати да буде верник. Можемо га натерати да поштује форму ал шта ће да верује не. Ако родитељ искрено верује у Бога, Тада такав често спомиње Бога, о Богу говори као о нечем реалном што утиче на квалитет нашег живота. Родитељ својим моралом даје пример детету које дете прихвата и следи. Никакво наметање не долази у обзир. То раде назови хришћани који не користе разум и немају појма како се васпитава дете. Смешно је кад чујем модерне психологе на тв-у како кажу да се деци мора улити самопоуздање. Како да улије детету самопоуздање родитељ који ни сам нема самопоуздања. Шта да му улије, одакле да му улије кад ни сам нема. Може ли улити веру детету онај који је ни сам нема, како, одакле, на коју шему. Можемо ли натерати некога да нас воли? Не можемо, то је искључиво акт слободне воље, тако и вера. Деца не премишљају о ауторитету својих родитеља, већ све што они чине прихватају као добар модел размишљања, доживљавања, вере,итд. Зато родитељи својим понашањем могу да утичу на то како и шта ће деца веровати, својом вером они обликују шта ће дете веровати.  Ако је родитељ формални верник и дете ће бити. Додуше дете једног дана може да се упита: да ли су моја уверења исправна па да користећи разум постане прави верник,али то је ретка појава. Онолко ретка колко често гром удари човека. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uvek nesto razmisljam zasto bi se neko opste borio protiv religije , vere?

rKakva je to poenta osim ako nie vatrena zelja da se rasiri njihova ideologija.

Potpuno je suludo da nekome smeta vera koja pri tom najvise postuje i govori da je slobodna volja najveci blagoslov od samoga Boga.

Cemu vikanje i svojatanje dece braneci roditeljima da ih od malih nogu vaspitavaju kao Hriscane?

Meni je tu to svojatanje dece najcudnija stvar na svetu.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nametanje dece religiji je gore od zlostavljanja.

 

Значи, ја сам злостављао своју децу када сам их као мале, од годину-две, водио на Литургију и причешћивао? И када су се радовале светосавским приредбама и пакетићима? Ако мислиш да то јесте злостављање, онда заиста имаш сам са собом неки проблем.

Родитељи не намећу. Родитељи брину, воле и васпитавају. А Докинс лупета глупости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

- Значи, ја сам злостављао своју децу када сам их као мале, од годину-две, водио на Литургију и причешћивао? И када су се радовале светосавским приредбама и пакетићима?

 

 

- Докинс лупета глупости.

 

 

- Naravno da ne.

 

- Naravno da da.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Skoro mi pričala sestričina mog dragog kako im je profesorka građanskog vaspitanja u jednoj VEOMA elitnoj bgd gimnaziji pričala o puštanju određenih rok-pesama unazad, o subliminalnim porukama u muzici i animeima. Deca su bila u fazonu rolleyzes. Šta da kažem, profesora svakak'ih ima :) 

"We are such stuff
As dreams are made on; and our little life
Is rounded with a sleep."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...