Србија - добре вести

[R.Žiskar]

закључак изведите сами.

 

Медији, по нечијем налогу, пласирају само лоше вести?

 

Квиско?

[JESSY]

јој, ја тек сад видех ову тему......

молим неког од администратора да моју споји са овом.....иста тема је у питању само други назив....https://www.pouke.org/forum/topic/30208-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%92%D1%83%D1%98%D0%B5/

[R.Žiskar]

јој, ја тек сад видех ову тему......

 

Важно је да има људи који мисле позитивно и надају се добром.

[JESSY]

Важно је да има људи који мисле позитивно и надају се добром.

 

:good2:

[obi-wan]

Spojeno. 8086.gif

[JESSY]

Више од 80 студената Православног Богословског факултета дало је данас крв у редовној, добровољној акцији ''Помози свом ближњем - дај крв'' у сарадњи са Институтом за трансфузију крви, сазанје Радио Слово љубве То је највећи одзив до сада, а богословима су се придружили и чланови Православног спортског друштва Света Србија: Александар Кристић, Дејан Томашевић, Горан Стевановић. Студенти планирају да наставе акције којима већ деценијама дају најбољи приумер хуманости на делу и бриге о ближњима.

[Ненад Р.]

Има и лепих и добрих вести, само је питање шта човек жели да види и на шта жели да се угледа.

 

Са овим се у потпуности слажем. Није све баш тако црно.

[R.Žiskar]

BEBI BUM U BEOGRADU: Za 24 časa rođeno 66 beba!

Beograd

13:40, 19.11.2013.

Autor: StudioB,Foto: Kurir

 

Beogradska porodilišta su za samo 24 časa oborili novi rekod u broju rođenih beba

Arhivska fotografija

BEOGRAD -  U protekla 24 sata u beogradskim porodilištima rođeno je 66 beba.

U GAK- u Narodni front rođeno je 25 beba - 8 dečaka i 17 devojčica, a na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije 23 bebe - 12 dеčaka i 11 devojčica.

U porodilištu „Dr Dragiša Mišović" 8 beba - 3dečaka i 5 devojčica, u KBC-u Zvezdara 7 beba - 2 dečaka i 5 devojčica, dok su u KBC-u Zemun rođena 3 dečaka.

[JESSY]

„Porodični saradnik“ pomaže više od 50 porodica u riziku Srbiji

Podrška za 53 porodice sa 118 dece obezbeđena je u četiri grada u Srbiji - Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu – u oviru projekta “Porodični saradnik”, koji podržavaju Fondacija "Novak Đoković" i UNICEF u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Usluga porodičnog saradnika ima za cilj očuvanje porodica u riziku i prevenciju odvajanja dece od njihovih porodica, odnosno obezbeđivanje povratka u porodicu za decu koja su privremeno boravila u hraniteljskim porodicama. Trenutno se sprovodi u četiri dečija doma koji razvijaju usluge u zajednici: u Zvečanskoj u Beogradu, Duško Radović u Nišu, Centru za razvoj „Kneginja Ljubica“ u Kragujevcu i SOS Dečijem selu u Novom Sadu. Pružaju je ukupno 16 porodičnih saradnika koji imaju podršku stručnih timova u okviru svojih ustanova. Porodice - korisnike usluge upućuju Centri za socijalni rad i tako se obezbeđuje da oni kojima je ova usluga najpotrebnija do nje imaju pristup.

„Novak Đoković Fondacija jako veruje u ovaj projekat koji je za nas od strateške važnosti. Uvodjenje potpuno nove usluge u sistem socijalne zaštite traži izuzetne napore i naši partneri su uradili fenomenalan posao. Sve porodice učestvuju u usluzi maksimum 6 meseci i ja sam sigurna da ćemo imati rezultate odnosno da će one izlaziti mnogo snažnije nakon naše podrške.

Jasno je da je teška ekonomska situacija oslabila i najjače porodice, ali one su stub našeg društva i mi ćemo učiniti sve da pomognemo da nam porodice ostaju na okupu, a deca uz roditelje. Cilj nam je da kroz ovaj projekat dopremo do preko 1,000 dece u periodu od dve godine“ - rekla je Jelena Ristić, direktorka Fondacije „Novak Đoković“.

Usluga „Porodični saradnik“ je fleksibilno postavljena kako bi odgovorila na različite potrebe porodica. Porodični saradnik redovno posećuje porodicu i pruža im praktičnu podršku u rešavanju svakodnevnih izazova, rešavanju porodičnih nesuglasica i problema. Osim toga, porodični saradnik je svojevrsni „most“ između porodice i zajednice i pomaže, na primer, pri upisu deteta u vrtić ili dnevni boravak, u prikupljanju administrativnih dokumenata za obezbeđivanje finansijske podrške porodici, uključivanju članova porodice u lečenje, zatim dece u kreativne ili sportske aktivnosti u zajednici.

„Usluga je zasnovana na uverenju da je izmeštanje deteta iz porodica i smeštaj u dom ili hraniteljsku porodicu stresno i bolno iskustvo, jer dovodi do kidanja odnosa sa ljudima koji su sa decom bliski i puno im znače. Princip je zato uvek jačanje prirodne porodice – kad god se smatra da porodica može da se osnaži kroz podršku i kad god je procenjeno da je to u najboljem interesu deteta”, izjavila je Katlin Brašić, rukovodilac programa dečije zaštite u UNICEF-u.

Porodični saradnici su pažljivo odabrani kako bi imali potrebne veštine, a kroz projekat su dobili dodatnu obuku od strane stručnjaka Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i njihovih saradnika.

„Zavod je preuzeo vodeću ulogu u koncipiranju same usluge Porodičnog saradnika, a sada prati primenu usluge, testira i unapređuje osmišljeni koncept. Ustanove socijalne zaštite koje pilotiraju uslugu zajedno sa nama rade na njenom daljem profilisanju, a porodice su na nju dobro odreagovale. Naravno, za jednu zaokruženu sliku o korisnosti usluge i njenom mestu u sistemu socijalne zaštite potrebno je da sačekamo da se kod jednog broja porodica završi pružanje usluge i da vidimo do kakvih promena u životima njenih članova je došlo. No, prve impresije su veoma dobre“, objašnjava Direktor zavoda za socijalnu zaštitu Božidar Dakić.

Porodični saradnici kažu da nijedna porodica nije ista i zato je jako važno tako prema njima i postupati. „ Početak našeg rada je odlazak u porodice i razgovor sa njima u što neposrednijoj atmosferi. Naš pristup je prijateljski, što njima jako prija i stvara se međusobno poverenje koje je jedna od ključnih stvari za uspeh. Porodice moraju da se trude, menjaju loše navike, razvijaju veću odgovornost, ali im treba podrška i zato smo mi tu. Takođe, veoma je važno da sagledamo da li imaju dokumenta, da li deca imaju knjižice, da li idu u škole, vrtiće i da im pomognemo da se maksimalno uključe u život zajednice, iz koje su često isključeni,” ističu saradnici.

Republika Srbija je već usvojila zabranu smeštanja dece u ustanove i Ministarstvo pažljivo prati pilotiranje ove usluge i zainteresovano je za ishode koja usluga ima za sve pojedinačne porodice. Tendencija je da, ako se ishodi pokažu kao dobri, a inicijalni rezulati idu u tom pravcu, Porodični saradnik postane integralni deo sistema socijalne zaštite.

„ Za Vladu Srbije i naše ministarstvo ovo je jako važan projekat jer podržava našu strategiju u vezi sa smanjivanjem smeštaja dece u institucije. Sa druge strane, veoma je važno da se sa porodicama što više danas radi, jer su izazovi mnogostruki i samim tim mogućnost kriza u kojima deca na kraju budu izmeštena iz porodica mnogo veći. Kada budemo imali mir, razumevanje i članove na okupu u što većem broju porodica, a plan je da u toku tri godine ovim projektom bude obuhvaćeno više od 400 porodica, znaćemo da smo uradili pravu stvar. Sada smo sigurni da smo na dobrom putu”, rekla je Brankica Janković, državni sekretar Ministrstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Korisnici usluge Porodični saradnik su porodice sa decom koje su često suočene sa ekstremnim siromaštvom, gde postoje izazovi vezani za probleme mentalnog zdravlja ili gde je dete ili roditelj osoba sa invaliditetom – drugim rečima, to su porodice suočene sa višestrukim deprivacijama i gde je procenjeno da postoji rizik od zanemarivanja određenih potreba deteta – ali rizik koji se pravom podrškom može prebroditi.

Ovaj trogodišnji projekat, koji Fondacija "Novak Đoković" finansira sa 750.000 američkih dolara, potpuno je nov i inovativan na ovim prostorima, sa višestrukim ciljevima.

 

http://novakdjokovicfoundation.org/home.1.html

[Таша]

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:465166-Uskoro-gradnja-Kraljevgrada

 

 

Uskoro gradnja Kraljevgrada

 

 

Opština Kraljevo nagrađena za projekat turističkog kompleksa Kraljevgrad, čija gradnja uskoro počinje. Replika starog srpskog srednjovekovnog grada u blizini tvrđave Maglič

 

ATRAKTIVNO Maketa budućeg grada, koji će privući veliki broj turista

 

SRODNE VESTI

Kusturica gradi i Kraljevgrad

 

 

OKOLINA Kraljeva prebogata je srednjovekovnim nasleđem. Sa fabrikama koje ne rade, zamrlom privredom i pogođen zemljotresom, ovaj grad kao da se vratio u tu epohu. Tražeći izlaz iz ovakve situacije, Kraljevčani su odlučili da sagrade novi grad - u srednjovekovnom stilu. Za projekat hotelsko-turističkog kompleksa „Kraljevgrad“ opština je upravo dobila nagradu „Novi kvalitet“ Foruma hotelijera, pri Privrednoj komori Srbije.

 

Idejni tvorac projekta za „Kraljevgrad“ je Nebojša Simović, a arhitekte Jelena Krstović Nikolić i Goran Nikolić poklonili su ga svim Kraljevčanima.

Replika starog srpskog srednjovekovnog grada trebalo bi da bude izgrađena u blizini srednjovekovne tvrđave Maglič, sa druge strane Ibra. Grad muzeja, riznica, galerija, ateljea, pozorišta, otvorenih i zatvorenih književnih i pesničkih scena, škola starih zanata i radionica, etno-restorana, podruma vina i rakije, kraljevskih poslastičarnica, pijaca, ergelom konja, ali i fitnes i velnes centara, hotela i kockarnica prostirao bi se na 40.000 kvadrata. Bio bi sagrađen od kamena iz obližnjeg kamenoloma. Kompletna investicija koštala bi oko 40 miliona evra.

 

 

TRIM I BICIKLISTIČKE STAZE- „Kraljevgrad“ bi gravitirao na potezu Magliča, sa kojim bi ga povezali sa žičarom - objašnjava Milišić. - Okružen je sa 850 hektara šuma, livada i polja, pa bi se mogao napraviti veliki ekološki park sa trim i biciklističkim stazama. Grad je oko sedam kilometara udaljen od Žiče, 14 od Studenice. U blizini su i četiri banje, Vrnjačka, Mataruška, Bogutovačka i Jošanička, kao i planine Kopaonik, Goč i Golija.

 

 

- Svesni smo da grad Kraljevo ne može da izvede ovaj projekat, ali verujemo da ćemo uspeti da zainteresujemo bogate ljude kod nas i u svetu da se u njega uključe - kaže Miloš Milišić, član Organizacionog odbora za izgradnju „Kraljevgrada“. - Očekujemo da će se i srpska vlada uključiti u realizaciju ovog profitabilnog projekta i delimično ga isfinansirati.

Milišić ističe da će kompleks biti sagrađen na veoma prometnom mestu. Tim delom Ibarske magistrale godišnje prođe oko 500.000 automobila, odnosno dva miliona ljudi.

- Prema našim grubim procenama, godišnje bi ovo mesto moglo da ima 400.000 posetilaca. To nisu naše maštarije, jer sada Žiču poseti oko 100.000 dece samo tokom ekskurzija. Ni Kraljevo, a ni sam manastir nemaju gotovo nikakve koristi od toga, kao ni od drugih turista.

„Kraljevgrad“ bi bio ušuškan među vrlo značajne srpske spomenike srednjovekovne kulture. Među njima su najpoznatiji manastiri Žiča (gde je krunisano sedam srpskih vladara iz loze Nemanjića, od Stefana Prvovenčanog do Stefana Dečanskog) i Studenica, zatim Ljubostinja, Sopoćani i Petrova crkva.

- Grad bi imao sedam kula posvećenih kraljevima krunisanim u Žiči, u kojima bi bile postavke iz tog perioda kao što su verne kopije njihovih kruna, odežde, nakit. U muzejima posvećenim dinastiji Nemanjića će biti smeštene i oružarnice u kojima bi bili izloženi mačevi, koplja, strele, štitovi, a pored bi bila i galerija, veliki otvoreni amfiteatar i zatvoreno pozorište.

Otvoreni prostor površine oko 12.000 kvadratnih metara, između ostalog, namenjen je za ergelu konja koja bi imala školu jahanja, kao i borilište sa srednjovekovnim borilačkim veštinama, strelišta i sportske terene sa natkrivenim tribinama sa oko 500 mesta za gledaoce.

U jednom delu kompleksa bi bila smeštena crkvena porta sa zvonikom, kao i monaške kelije, za one koji žele da se osame. Pored toga biće izgrađena i tradicionalna bolnica i apoteka i natkriveni bunar. Kako je kompleks namenjen turistima, osim hotelskih i ugostiteljskih objekata, tu bi bila i prodavnica suvenira, kao i info-pult. Turistički vodiči upoznavali bi posetioce sa istorijskim značajem ovog područja gde bi bile postavke sa istorijskim kartama i dokumentacijom iz tog perioda koje bi turistima predočile razvoj Srbije tog doba.

Zanimljivo je to da bi svi sadržaji bili u skladu sa načinom života karakterističnim za srednji vek. Trgovalo bi se posredstvom kovanog novca sa likom kralja Radoslava, jer je upravo za vreme njegove vladavine iskovan prvi srpski novac, a trgovina bi se odvijala u svim pratećim objektima, ali i na velikoj otvorenoj gradskoj tržnici gde bi se prodavali domaći proizvodi sa ovog podneblja, rakija, med, sokovi, divlja kupina, borovnica, ribizla, šumske pečurke.

[JESSY]

Otvorenа teretаnа – poklon Jаnkа Tipsаrevićа Novobeogrаđаnimа

Nа Dunаvskom keju, u pаrku nedаleko od hotelа Jugoslаvijа dаnаs je otvorenа teretаnа sа česmom koju je teniser Jаnko Tipsаrević u sаrаdnji sа opštinom Novi Beogrаd poklonio svojim sugrаđаnimа.

Teretаnu su svečаno otvorili Jаnko Tipsаrević i Aleksаndаr Šаpić, predsednik opštine. Ni loše vreme , sа prvim snegom nije omelo dvojicu sportskih аsevа dа presecаnjem vrpce ozvаniče postаvljаnje teretаne i pozovu sve grаđаne dа počnu češće dа se bаve sportom. 

-      Želim dа se zаhvаlim Jаnku Tipsаreviću što je pristаo dа bude deo jednog velikog projektа. Nedаvno smo nedаleko odаvde, u sаrаdnji sа mаgаzinom Men’s health, otvorili jednu teretаnu, а dаnаs još jednu sа Jаnkom, koji je inаče Novobeogrаđаnin. Nаšа nаmerа je dа u sledećih godinu dаnа, nа čitаvoj teritoriji Novog Beogrаdа,  otvorimo 25-30 ovаkvih teretаnа, koje će finаnsirаti opštinа i mislim dа će to biti dobаr primer mlаdimа – а i stаrijimа dа sportski nаčin životа postаne sаstаvni deo njihovih nаvikа. Kаo predsednik opštine, nаstojаću dа sprovedem što više ovаkvih аkcijа - rekаo je Šаpić.

Nаš poznаti teniser prvi je ispobаo nove sprаve, i pokаzаo dа je u odličnoj kondiciji uprkos ozbiljnoj povredi zbog koje u poslednje vreme nije nаstupаo.

-      Zаhvаlio bih se opštini Novi Beogrаd i Aci Šаpiću, jer ovo je jednа fenomenаlnа idejа. Odmаh sаm se zаgrejаo zа nju, jer sаm emotivno jаko vezаn i zа Ušće i zа Novi Beogrаd. Kаdа sаm jа odrаstаo, nismo imаli uslove dа trenirаmo u teretаnаmа,nа sprаvаmа i nаdаm se dа će što ovаkvih teretаnа biti što više i u Novom Beogrаdu, kаo i u celom Beogrаdu – rekаo je Tipsаrević.

[Пг]

Ово је права ствар - купити бескућницима да једу. Погледајте како су се обрадовали кока коли, тј. обрадовали су се што их се неко уопште сјетио вјероватно:

 

http://www.youtube.com/watch?v=ITQGkXm5-_c

[obi-wan]

Pomogli slepom drugu da maturira

 

Učenici niške gimnazije „Svetozar Marković“ pomogli slepom drugu da maturira. Čekali Stefana i dovodili ga do škole

 

 

UČENICI odeljenja IV/3 Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, pored uspešnog ispita zrelosti u junu ove godine, položili su i maturu iz plemenitosti, koju su iskazivali prema svom potpuno slepom drugu Stefanu Stevanoviću, iz sela Šarlinac kod Doljevca.

 

Za celo odeljenje Stefan je, bez bilo kakve razlike, bio i više od druga, pa su mu svojski pomogli da zajedno maturiraju. Četiri godine brinuli su o njemu kao o svom najrođenijem jer je on izuzetan mladić, uvek raspoložen, pozitivan i veseo.

Išao je Stefan sa njima na ekskurzije, a pored velikog hendikepa, ipak je bio vanredan gimnazijalac i postigao je odlične rezultate u redovnom školovanju. Pričao je da mu nije teško da uči, jer je radoznao. Voleo je da zabavlja društvo u odeljenju, pa je bio zadužen za šalu...

- Stefan ne voli protekciju, ne bi podneo da mu se poklanjaju ocene. Svaku peticu u dnevniku je zaslužio - ukazivala je Aleksandra Krsmanović, razredni starešina.

 

Kada je Stefan Stevanović postao gimnazijalac, voma brzo se pokazalo da su njegova strahovanja kako će biti prihvaćen u odeljenju bila bez osnova. Njegovi školski drugovi još tada su se dali „u akciju“. Kako je Stefan morao svakog dana da putuje, roditelji su ga vozili od sela do Doljevca, i smeštali u autobus za Niš. Na stanici je svog slepog druga dočekivao po jedan učenik iz odeljenja i dovodio ga do gimnazije. A kada je školsko zvono oglasilo kraj nastave, put se ponavljao.

Stefanu, sjajnom dečaku i velikom drugu, ništa nije bilo teško. U početku mu je bilo žao što je malo usporavao izradu kontrolnih zadataka i testova, jer su morala da mu se čitaju pitanja. Ipak i to se veom brzo promenilo, jer su njegovi drugovi raznim akcijama sakupili 3.500 evra i kupili mu štampač sa Brajevim pismom!

Reči hvale za slepog učenika imala je minulih godina i Olga Dragojlović, direktorka gimnazije „Svetozar Marković“, koja podseća da su za Stefana prilagodili učionicu u prizemlju, organizovali prevoz i maksimalno pripremili decu.

- Pogledajte mu samo dnevnik, sve same petice - zadovoljno kaže direktorka. - Ispalo je najbolje moguće, iako nam je to prvi slep gimnazijalac.

 

 

Dečak iz Šarlinca je osam godina bio u internatu Specijalne škole „Veljko Ramadanović“ u Zemunu. Putovao je ponedeljkom do Beograda, a vraćao se petkom, kako bi makar vikendom bio sa roditeljima.

Kada je završio školu, proglašen je za đaka generacije osnovne škole, glumio je u pozorištu „Duško Radović“, recitovao... Uspeo je Stefan da završi i nižu muzičku školu. Svira klavir. Dokazao se i u atletici, zna i esperanto!

 

ZAHVALAN

 

STEFAN Stevanović, koji je u školi stekao prijatelje za ceo život, kaže da ih doživljava kao svoju porodicu.

- Zahvaljujući njima uspešno sam završio gimnaziju - veli Stefan.

[Милан Ракић]

Музички "Оскар" за Србина

 

https://www.pouke.org/forum/topic/30887-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

[bnenad92]

Žitni Potok: studenti Bogoslovije darivali učenike

Autor Biljana Roganović Izvor Južne vesti | PROKUPLJE

Studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu posetili su Osnovnu školu "Vuk Karadžić" u Žitnom Potoku kod Prokuplja i svim đacima poklonili po paketić sa slatkišima i školskim priborom.

 

 

Darivano je ukupno 98 đaka i 15 predškolaca.

Ideja da desetak studenata sa predsednikom studenata Georgijem Jerosimovim posete baš ovu planinsku školu na jugu Srbije, potekla je od Jovane koja je takođe student fakulteta, a kojoj baba živi u ovim krajevima. 

- Ideja im je bila da decu u nekoj zabačenijoj školi na jugu Srbije obraduju u ime Božićnih praznika, pa je tako na Jovaninu inicijativu izabrana naša škola. Ovo je za sve nas bila izuzetna poseta - kazao je 

Ivan Prelić

, direktor škole.

Nakon podele paketića, zajedno sa učenicima, studenti su obišli hram Svetog velikomučenika Georgija, gde im se prigodnom besedom obratio protojerej Đukan Orović.

 

Извор: http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Zitni-Potok-studenti-Bogoslovije-darivali-ucenike.sr.html