Највећи пропусти на људском телу

[Иван Недић]

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2013&mm=03&nav_id=691579

 

 

Najveći propusti na ljudskom telu

IZVOR: TPORTAL.HR

 

Ljudsko telo je zaista čudo prirode – naš mozak reaguje brže od kompjutera, srce kuca neprestano, bez potrebe za odmorom. Međutim, ono nije savršeno.

Zbog sitnih „propusta“ u našem telu često smo skloni obolevanju, a ovoga puta stručnjaci otkrivaju delove tela kojima bi dobro došao redizajn. 

Usta: Previša zuba 

Glavni nedostatak u ustima je način na koji su zubi usidreni u meko zubno meso. 

„To stvara slab spoj i omogućava bakterijama da se lako razmnože u džepovima mekog tkiva oko baze zuba, a upravo to dovodi do bolesti desni“, tvrdi Margaret Keler, doktorka i direktorka Dentalnog instituta u Lidsu za Daily Mail. 

„Bilo bi bolje da su zubi smešteni u tvrdo tkivo, strukturom sličnoj onoj kakvu imaju kosti u koje bakterije ne mogu tako lako da prodru“, dodaje Kelerova ističući kako uopšte nema potrebe ni za umnjacima. 

„Umnjake imamo zbog naših predaka koji su bili pećinski ljudi i koji su uglavnom jeli sirovo meso i biljke – što je zahtevalo puno žvakanja. Vremenom je naša prehrana postala mekša zbog razvijenih metoda kuvanja i pripreme hrane. Kao rezultat toga, mišići više ne moraju da se toliko naprežu, što uzrokuje njihovo smanjivanje tokom godina. Međutim, naši zubi nisu evoluirali istim tempom, pa tako danas imamo manju čeljust, ali sa istim brojem zuba“, zaključuje ona. 

Oči: Prejaka ispupčenost 

Ključni problem s očima jeste da su ponekad previše ispupčene, što ih čini ranjivim i osetljivim na povrede. 

„Evoluirali smo na ovaj način da bismo mogli da uočimo predatore i plen. Međutim, to što imamo oči na prednjoj strani glavi takođe znači da ih je lakše povrediti“, smatra profesor Dejvid Gatri, hirurg u bolnici Moorfields Eye. 

Druga greška u izgledu očiju jeste ta da su zenice izgrađene od živog tkiva koje raste tokom celog života. Ta vlakna izgrađuju se poput slojeva na luku, što dovodi do toga da nam vremenom sve teže postaje pomeranje fokusa gledanja, a upravo je to razlog zašto nakon četrdesete godine života znatno teže možemo da gledamo stvari izbliza“. 

Srce: Tajne vrećice uzrokuju krne ugruške 

Problem sa srcem predstavlja levi arterijski apendiks, mala mišićna vrećica koja se nalazi pri vrhu jedne od gornjih komora. 

„Ta vrećica je potpuno suvišna i nema funkcionalnu ulogu. Međutim, kod pojedinaca koji imaju lošu cirkulaciju, krv može da se izlije u tu vrećicu, a kada se to dogodi, vrlo lako se stvaraju ugrušci koji mogu izazvati srčani udar“, tvrdi doktorka Amanda Varnava. 

Hrskavica: Preslaba za podržavanje zglobova 

„Najčešće se može čuti kako su leđa jedan od najosetljivijih delova tela pošto nisu dizajnirana za uspravan položaj. Međutim, prema rečima hirurga Kolina Natalija, kičma je brilijantno građena, a njen oblika slova „s“ ublažava opterećenje za donji deo leđa. Međutim, zato je slaba hrskavica karika sa manom, a kao rezultat toga dolazi do bola u zglobovima i njihovog oštećenja“, tvrdi profesor Filip Konagen sa Univerziteta Lids i dodaje: 

„Hrskavica je sklona oštećenju, a nije ni dobro prokrveljan zbog čega se teško zaceljuje. To znači da su zglobovi lošije zaštićeni i skloni su degeneraciji. Da bi proces oštećenja zglobova započeo, povreda hrskavice uopšte ne mora da bude velika“. 

Nervni sistem: Uzrokuje previše bola 

Nakon povrede, živci šalju signale za bol u leđnu moždinu i u mozak kako bi se telo zaštitilo, smanjilo kretnju i sprečilo dalje povrede. Međutim, to zapravo može izazvati znatno više bola nego što je potrebno. 

„Sistem kontrole u mozgu ne može da razlikuje pojedine mišiće na nekom području, pa se prebacuje na čulo bola na većem području nego što je to potrebno. To znači da male povrede mogu dovesti do velikog bola“, objašnjava doktor Majk Plat. 

Druga mana je to da se osećaj bola može nastaviti i nakon što se povreda zaceli. 

„Razlog tome je što živci na tom području postaju preosetljivi i šalju signale za bol čak i bez podsticaja. Ćelije živaca u leđnoj moždini takođe postaju preosetljive i šalju više signala u mozak koji takođe postaje osetljiviji na signal na bol. Ta pojava se zove preosetljivost i ponekada može otežati lečenje“, zaključuje Plat.

[cloudking]

Intligentni dizajn

[Arsenija]

Da je Bog hteo da nas stvori sa zubima u koštanom tkivu ,umirali bismo od bola kad bi se taj pritisak direktno prenosio na koštano tkivo.Desni sa potpornim aparatom nam služe kao vrsta amortizera,a da je trebalo da imamo "bolje " zglobove u kičmi,ne bismo bili u stanju da se savijemo i ona bi bila kao metalna šina ....Da su nervi malo manje senzitivni informacije o opasnostima bi putovale satima i nas bi zgazio auto pre nego što ga vidimo.

Bog nas je stvorio kao savršene mašine,da je nešto bilo drugačije,ništ ne bi valjalo

Ja mu ništa ne zameram,samo se divim.

[grigorije22]

A kako su samo propustili da pomenu uvulu

[Juan Valdez]

Масони. Проклети масони!

[Александар Милојков]

Све је то релативно вредновање. Чак и да је у питању интелигентни дизајн, увек ће постојати "могло је овако", "могло је онако". Из искуства знамо да и најсавршенија људска дела имају своје критичаре.

Добро и лоше у односу на шта? На нас и нашу корист. Лоше за нас, добро, рецимо, за бактерије (кад је поменула уста и зубе). Са теолошке тачке гледишта, таман посла да овог и оваквог човека треба сматрати савршеним. То би била јерес.

[Juan Valdez]

Са теолошке тачке гледишта, таман посла да овог и оваквог човека треба сматрати савршеним. То би била јерес.

 

Није овде проблем теологија , него једна врло конкретна псеудонаучна прича.

[Ignjatije]

Није овде проблем теологија , него једна врло конкретна псеудонаучна прича.

 

Треба разликовати природу, животиње и човека пре пада, после пада; пре Потопа и после Потопа.  lqj2e2sokakote

[Avocado]

Треба разликовати природу, животиње и човека пре пада, после пада; пре Потопа и после Потопа. 

 

Pa razlikujemo ih... jedni se nalaze u fosilnom zapisu a drugi samo u pričama...

[Crveni Baron]

„Evoluirali smo na ovaj način da bismo mogli da uočimo predatore i plen. Međutim, to što imamo oči na prednjoj strani glavi takođe znači da ih je lakše povrediti“, smatra profesor Dejvid Gatri, hirurg u bolnici Moorfields Eye. 

 

 

 

Jok, trebale su da budu locirane negde oko prkna, tu bi bile stalno na toplom u gacama, a i logicnije je posto nema vise predatora koje moramo da uocimo vec nam vise sluze da ih dobro iskolacimo kada imamo tvrdu stolicu ...

 

 

.smeha.

[cloudking]

Jok, trebale su da budu locirane negde oko prkna, tu bi bile stalno na toplom u gacama, a i logicnije je posto nema vise predatora koje moramo da uocimo vec nam vise sluze da ih dobro iskolacimo kada imamo tvrdu stolicu ...

 

Majko mila, pa koji su ovo trogloditi ...

 

.smeha.

 

Bilbijanje, skolski primer...

[Душка]

Jok, trebale su da budu locirane negde oko prkna, tu bi bile stalno na toplom u gacama, a i logicnije je posto nema vise predatora koje moramo da uocimo vec nam vise sluze da ih dobro iskolacimo kada imamo tvrdu stolicu ...

 

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Odahviing]

Jok, trebale su da budu locirane negde oko prkna, tu bi bile stalno na toplom u gacama, a i logicnije je posto nema vise predatora koje moramo da uocimo vec nam vise sluze da ih dobro iskolacimo kada imamo tvrdu stolicu ...

Imaš životinje koje imaju oči sa strane, ne napred na glave nego levo i desno 

[Avocado]

Imaš životinje koje imaju oči sa strane, ne napred na glave nego levo i desno 

 

Tu i jeste greška u tekstu, naše oči nisu ovako evoluirale da lakše uoče predatora, već mi imamo predatorske oči. Predatori obično imaju oči napred jer takve oči omogućavaju bolji tj. precizniji vid, (bolje fokusiranje), a biljojedi obično imaju oči više sa strane jer takve oči omogućavaju da odjednom vidiš više prostora (bolji periferni vid).

 

Preovlađujuća hipoteza je da su se kod naših predaka razvile ovakve oči (kao i razlikovanje boja) da bi lakše primećivali zrelije, odnosno bolje plodove i lišće kojima su se hranili, a sa druge strane je život u grupi (stražarenje) omogućavao bolje osmatranje opasnosti.

[Justin Waters]

Da je Bog hteo da nas stvori sa zubima u koštanom tkivu ,umirali bismo od bola kad bi se taj pritisak direktno prenosio na koštano tkivo.Desni sa potpornim aparatom nam služe kao vrsta amortizera,a da je trebalo da imamo "bolje " zglobove u kičmi,ne bismo bili u stanju da se savijemo i ona bi bila kao metalna šina ....Da su nervi malo manje senzitivni informacije o opasnostima bi putovale satima i nas bi zgazio auto pre nego što ga vidimo.

Bog nas je stvorio kao savršene mašine,da je nešto bilo drugačije,ništ ne bi valjalo

Ja mu ništa ne zameram,samo se divim.

 

Da su zubi ukorenjeni u tvrdo tkivo to uopste ne bi stvaralo nikakve bolove, jer bolovi dolaze od zivcanih aktivnosti a ne od pritiska. 

 

Ako bi kicma bila kruta kao sina ona onda uopste ne bi imala zglobove, a to ne znaci da zglobovi nisu losiji jer stojeci jedan ili dva sata organizam vec ne moze da nosi samog sebe i dolazi do zamora i bolova. 

 

Sensitivnost nerava nema nikakve veze sa time koliko brzo impulst putuje. Nervni impulsi su elektricna aktivnost koja putuje do mozga momentalno, i ako bi ta sensitivnost bila i slabija ili jaca to nista ne bi promjenulo u brzini putovanja nervnog impulsa. Cinjenica jeste da nam toliko bola ne treba, narocito ne kada mozemo trpiti bol zbog neke povrede koja nema nikakvu zivotnu ugrozenost.

 

Ljudsko tijelo nije savrseno. Savrsenost je relativna stvar, prema tome vrednovanje tijela u tom pravacu nema smisla. Sa druge strane ne vezano za to jel si savrseno ili ne, cinjenica je da ljudsko tijelo ima mnogo nedostataka.