О васпитању деце

[JESSY]

Научити децу да буду срећна и успешна? Без сопственог примера тешко ћете успети.

 

Карактер човека, његов однос према самом себи, према људима и труду формира се пре свега под утицајем блиских људи. Па и гени су у наше деце од тате и маме. А оца и матер свом детету ми бирамо. Зато ја свагда говорим пацијентима: «Ако хоћете да видите разлоге својих несрећа – станите испред огледала».

Но часно погледати на себе и оценити себе није лако. На пример, једна мајка ми говори: «Ја васпитавам сина како би одрастао срећан, успешан, трудољубив, самоуверен – и уопште, прави мушкарац!» «А Ви сами сте срећни?» – «Не». – «Успешни? Самоуверени?» – «Не». На крају се испоставило да она живи с мужем алкохоличарем. Жена се као теглеће магаре, упрега у породична «кола», на којима седи незапослен, вечно пијан муж и деца која од њега узимају пример, она сама вуче, с маштом о прекрасном будућем.
Жена не схвата да се ни до каквог светлог «раја» она неће добрати. Ако се она разболи, чланови породице ће јој уместо саосећања, образно говорећи, дати бичем по леђима, вуци даље! А најстрашније у тој ситуацији је то што она несрећница и не жели другог живота – јер тада ће нестати осећања своје битности (незамењивости). Можете замислити, она се у души горди својим херојским страдањима, њој саосећају исто тако загнане животом другарице. И ето таква жена, делимично страдајућа од депресије, скандала, па и од мужевих песница, уверена је да ће научити децу да буди срећни и успешни.
Но речи уче само у том случају када пред очима имају достојан прмер. Вечно нервозна матер у улози куварице и перачице судова, и отац који се с пивом ваља на каучу или посипа жену грдњама, не могу да буду ауторитети за децу. Где таква деца налазе себи ауторитете? На улици. А то нису баш увек најдостојнији људи.
Карактер се формира од 5 до 7 године, даље происходи његово брушење, оштрење једних особина и тупљење других. После 5-7 године могуће је променити само једног човека на свету. Погодите кога? Себе. Но наша деца не журе мењати себе, нотације (придике) родитеља, учитеља улазе на једно ухо, а излазе на друго. Јер због њиховог слабог учења код њих на тањиру не бива мање хране, џинси, компјутер, нови телефон, златни накит, купљени од родитеља не нестају.
Човек се, као правило, почиње замишљати о свом понашању тек тада када га кажњава живот, а не мама и тата. Ми се старамо да чувамо децу од свих тешкоћа, пишући испочетка уместо њих школске задатке, потом – «ослобађајући» их од армије или их добро женећи, тражимо за њих престижан посао. Но све то их не чини срећнима.
Учи не реч, него пример. Смешно је говорити ћерки или сину о штетности пушења с цигаретом у зубима или о користи бављења спортом, када је ваш најбољи пријатељ – телевизор. Почнито од себе. Престаните бити за децу тиранин или слуга. Тиране мрзе – слуге презиру. Престаните цмиздрити, клети судбу и људе око себе. И ваше ће дете да израсте радујући се живту. Ако је вама занимљивије сатима брбљати с другарицама, него проводити време с децом, онда се немојте чудити што је вашој деци занимљивије бити у виртуалном свету интернета него с вама. Деца треба да виде како родитељи грле једно друго, а не како се гађају тањирима проклињући дан када су се упознали. Уопште, ако желиш да твоје дете буд срећно, постани сама срећна, а оно ће тебе да скопира.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/11/19/poceti-od-sebe/

[Драган άσημος :)]

Породица која је успјела да уђе у стваралачко васпитање, која је утемељила свој живот на љубави и доброти постала је оригинална, нова, увјек свјежа, непоновљива, слободна, увјек у складу са божанским принципима. Стваралачка породица је права слободна породица која никад не злоупотребљава слободу, јер је стваралачка слобода увјек контролисана љубављу и добротом.

 

Породични буквар, Милица Новковић

[Кратос]

" 100% odraslih stanovnika zna kako se prave deca, ali 99,9% ne zna kako se stvaraju ljudi. "

[JESSY]

Професор Академије Св. Кирила и Методија у Солуну, декан Факултета хеленских студија Универзитета Св. Григорија Васељенске Патријаршије, предавач на Универзитету Унион у Београду, бивши ректор Атонијаде у Кареји, писац преко 50 књига, уочи гостовања на трибини Вазнесењске цркве, на српском језику говори о васпитању кроз дух Св. Јована Златоустог, вези са СПЦ, односу грчког и српског народа, значају познавања односа религије и државе за савременог богослова. Чућете и какве је поуке добио од Св. старца Пајсија кога је познавао, као и старца Арсенија, духовног чеда о. Филотеја и Св. Нектарија.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3003/15/12/09.12.15_srpski_most_64kbps.mp3

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/srpski-most-prof-dr-aleksios-panagopulos-o-vaspitanju-u-duhu-zlatoustog-i-pouke-staraca-pajs

[JESSY]

Ђакон Вук Матијашевић: Хришћанско васпитање деце

 

Шта је хришћанско васпитање деце, колико дух овог времена одмаже родитељима на том задатку, како избећи индивидуализам који води у себичност? Како децу увести у хришћански и литургијски начин живота, где је граница искључивости, како деца да посте, исповедају се? О овим питањима данас је беседио ђакон Вук Матијашевић из храма св. Јована Претече на Централном гробљу и вероучитељ у ОШ "Лазар Саватић". Указујући да деца прате лични пример родитеља, ђакон је рекао да је "суштина имати дубоку заједницу у својој породици" и поучио да "деци треба допустити да изграде лични однос са Христом".

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3003/15/12/16.12.15_-_rec_pastira_-_o.vuk_matijasevic_64kbps.mp3

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/rec-pastira-djakon-vuk-matijasevic-hriscansko-vaspitanje-dece

[Драган άσημος :)]

Колико Христа будемо имали у себи, толико ће нашу дјецу да васпитава Христос кроз нас.

[Јелена011]

Ljudi, da li vasa deca psuju?

Kako izlazite na kraj s tim?

Nase "milo" je tip deteta koje sve prima od drugara i pocinje opasno da me nerviraju pesmice ostalih decaka, to cak nisu psovke, nego izmisljene recenicne konstrukcije sa nekim fuj recima kao to im je zanimljivo. Nije sad to ne znam koliko rasprostranjeno niti ne znam koliko strasno, ali meni jeste. I to sve kao kroz smeh i salu, jaoj da cujes sta taj i taj peva...

Men to isteruje iz pameti.

 

[Лидија Миленковић]

51 minutes ago, Јелена011 рече

Nije sad to ne znam koliko rasprostranjeno niti ne znam koliko strasno

Ma kakvi nije ! Posebno su popularne psovke na engleskom. Na zurkama  ratujem sa klincima zbog pesama poput : " Ramdagadam ",    " Čke beogradske " i sl. Klinci su klinci, često se "nalože" na neku pesmu, zbog ritma, upadljivih spotova, popularnih izvođača. Men iz pameti isteruju ( kako ti ono reče ) isteruju roditelji koji traže da te pesme puštam klincima i ponašaju se gore od dece.

[Караконџула]

2 minutes ago, Лидија Миленковић рече

" Čke beogradske

Каква је ово глупост од "пјесме", (нај)боље бећарце да пјевају. 

[Јелена011]

13 minutes ago, Лидија Миленковић рече

Ma kakvi nije ! Posebno su popularne psovke na engleskom. Na zurkama  ratujem sa klincima zbog pesama poput : " Ramdagadam ",    " Čke beogradske " i sl. Klinci su klinci, često se "nalože" na neku pesmu, zbog ritma, upadljivih spotova, popularnih izvođača. Men iz pameti isteruju ( kako ti ono reče ) isteruju roditelji koji traže da te pesme puštam klincima i ponašaju se gore od dece.

Lidija, ma mislila sam na nase dete, on je jos i mali za tako sta, tek puni pet. Ne kazem ima sjajne dece i nisu to zla deca, samo im je jezik kuku i lele, a dete ko dete povodljivo. Bas sam pricala sa mamom na zadatu temu, ona je bila u stilu pa dovro kao mala i ti si psovala, al repertoar je bio u p.m i jbg. Mislim to mi je i sad repertoar psovki

ovo su fekalije na sto nacina, nisu cak ni psovke.

Edit ramsta god ne znam, mi smo krenuli na engleski u vrtic i nama je jos uvek hit tockovi autobusa, imaju onu uzckoju igraju na plesu aramzamzam kakp vec, uz to ide koreografija al se men cini da ono nibe ni engleski jer je besmislen tekst

[Dijasporka]

Moje ponekad isprobavaju to sa psovkama, ali nista zabrinjavajuce. To sto im je zanimljivo da govore "pika, pisa, guza, sise" u sto razlicitih situacija i da ih opevaju u najrazlicitijim pesmicama me uopste ne zabrinjava niti im to branim. Cak nam je i vaspitacica rekla da ne pravimo dramu kad spominju delove tela, mada je ja ne bih pravila ni da mi nije rekla. Smesno deci, pa smesno je i nama cesto, sve dok ostane na tom decjem recniku. Probale su par puta i da opsuju onako svojski, par puta nisam odreagovala, jednom sam odreagovala burno, kad mi je prekipelo, i otad ih nesto ne cujem...bas danas je starija (6 g.) nesto izmislila...nije bila psovka, vec nesto u svojstvu psovke, ruzno ali ne i vulgarno, i nisam je grdila...nek se igra malo jezikom...samo da ne pretera.

[Лидија Миленковић]

6 minutes ago, Јелена011 рече

Lidija, ma mislila sam na nase dete

Aaaaaa.... Ma u tom uzrastu deca kopiraju drugare, a posebno ih raduje kad odrasli smehom reaguju na njihove psovke i bezobrazne pesmice. Moj stariji sin nikad nije hteo da psuje, samo je jednom imitirao babu kad je dreknula na dedu zato što je odvrnuo muziku do daske i rekao : " Itku matunu, šanji majo, boji gaja "   . Mladji je pevao one pesmice o poštaru i slične, ali samo kod tetke i komšinice koji su ga tome naučile, mada mu je brzo dosadilo. U suštini, mislim da je dete najčešće odraz onoga što vidi, čuje i doživljava u porodici.

[Natasa.]

Kad me bratanac čuje da sam opsovala kaže mi da je to ružno. I jeste, umesto ja da opominjem dete, ono opominje mene .

[Ћириличар]

Sestricina od moje bivse jednom u vrticu pridje vaspitacici dok je kuvala, pa joj iz vedra neba postavi pitanje:"Eta, ta ujac?". Zena se pogubila, dok nije kasnije shvatila da ju je pitala:"Teta, sta kuvas?"

[Лапис Лазули]