Друштвена подршка и помоћ деци и мајкама

[Marjanovic]

У Центру за маме, првом те врсте у Србији, мамама се пружа бесплатна правна помоћ, организују радионице, пружа психолошка подршка када остану без посла.

Соња Дакић (35), графички дизајнер, прави еколошке пелене од бамбуса. Мајка је девојчице од четири и по године и сина од 16 месеци. Каже да је бити мама данас у Србији већ довољан изазов сам по себи, без обзира на то да ли сте запослени или не, тако да свака помоћ добро дође. А њој је та помоћ стигла прошлог лета, у облику Центра за маме, прве организације те врсте у Србији.

– Волела бих да је центар постојао пре пет година када сам остала у другом стању, ако ништа друго, барем би се читава прича финансијски другачије завршила. Тада сам радила код приватника, плата се добијала у два дела – преко рачуна и на руке. Са трудноћом је „нестао” онај део на руке, а када сам се вратила на посао, објаснили су ми да је светска криза и да не могу да ме врате на првобитну плату – прича нам Соња Дакић.

Соња је пресавила табак, дала отказ и почела свој бизнис, а помоћ јој у томе пружају и маме које је и сама довела у центар.

Она, каже, није стигла да искористи и бесплатну Правну клинику Универзитета „Унион”, са којим се центар повезао како би мамама била пружена бесплатна правна помоћ, али јесу многе друге кориснице центра.

Др Марио Рељановић, професор на Униону и секретар Правне клинике, објашњава да се овде већ трећу годину студенти обучавају да пружају помоћ у присуству адвоката. На наше питање са којим проблемима су им се обраћале маме, он одговара да су углавном у питању две врсте случајева – давање информација у смислу како да се оствари неко право (углавном се ради о породиљском одсуству, одсуству ради неге детета, боловање у току трудноће…), а друга група се односи на кршење закона и ту се углавном ради о случајевима дискриминације.

– Најчешће је било речи о дискриминацији при запошљавању или у односу на прекид радног односа према женама које су остале у другом стању или планирају да остану у другом стању, почевши од недозвољених питања на разговорима за посао – да ли су удате, да ли планирају породицу, па до случајева када су жене дискриминисане када остану у другом стању. Имамо доста случајева да послодавац не жели да закључи нови уговор о раду када истекне стари уколико је жена постала мајка – објашњава професор Рељановић. Било је и случајева да су труднице добијале незаконит отказ без образложења или са образложењем које није у складу са фактичком ситуацијом.

– Ми још немамо свој простор, сналазимо се уз помоћ волонтера, самих мама, људи жељних да помогну, попут Правне клинике и све је бесплатно. Наш рад прати око 700 мама на друштвеним мрежама и интернету и сваког дана их је све више, јер је центар основан тек летос – прича Јована Ружичић (32), девојка која није мама, али има довољно воље, енергије и идеја да мења Србију и слику о женама.

Она је по повратку из Америке, где је завршила гимназију и стекла две факултетске и магистарску диплому, осим овог Центра за маме покренула и групу „Повратници”, која окупља више од 600 младих магистара и доктора наука који су
се вратили из белог света. И она је радила за плату у рангу средњошколског образовања, јер факултетске дипломе још није успела да нострификује.

– Маме које долазе имају сличне проблеме, неке долазе због правног савета, неке због фитнеса, неке због радионица и психолошке подршке. Маме у Србији су усамљене и невидљиве, често дискриминисане, а наш циљ је да их укључимо у друштво и пружимо подршку – каже Јована и набраја теме о којима се расправља на радионицама: дојење, правилна исхрана, како да заволите себе, предузетништво, превазилажење конфликта, породична комуникација…

Милена Кикић, по професији дефектолог, има ћерку од 15 месеци и каже да је одлична идеја да се организује окупљање (углавном „свежих”) мама и да се неко бави њиховим свакодневним активностима и проблемима, али и темама о којима се не говори много, а које су прави изазов за новопечене родитеље.

– Мислим да се маме у Србији суочавају са сличним проблемима са којима се сусрећу маме у већини европских земаља– мањак слободног времена, дугачак радни дан, финансијска криза... Међутим, положај самохраних мајки је заиста тежак и стресан и ту би друштво требало много више да се ангажује и пружи им сву могућу подршку – каже Милена.

На наше питање којих су година мајке које долазе у центар, Јована Ружичић одговара да је примера ради, прва корисница имала 60 година и да су све маме добродошле, јер „и мама од 60 година треба да буде јака”.

 

Сандра Гуцијан

 

објављено: 25.02.2013.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nevidljive-i-diskriminisane.sr.html

[Иван Ивковић]

 

Браво Црногорци! Мајке троје деце ће имати доживотна примања

Мајке троје и више деце, које имају 25, односно 15 година радног стажа, моћи ће од почетка наредне године да поднесу захтев за примање доживотне месечне накнаде, саопштила је црногорски министар рада и социјалног старања Зорица Ковачевић.

Мајке са троје и више деце примаће по 333, односно 193 евра: Зорица Ковачевић

 

 

Накнаду ће примати и незапослене мајке које су на евиденцији Завода за запошљавање најмање 15 година, као и родитељи и његоватељи лица са посебним потребама.

Ковачевићева је на конференцији за новинаре рекла да су Законом о допунама Закона о дечјој и социјалној заштити прописана два нова права.

- То су право на накнаду родитељу или старатељу лица које је корисник личне инвалиднине, као и право на накнаду по основу рођења троје или више деце - рекла је Ковачевићева.

Запослене мајке са троје и више деце, које имају 25 или 15 година радног стажа примаће доживотну месечну накнаду у износу 70 одсто просечне нето зараде у Црној Гори у години која претходи оној када је остварено то право.

Жене које имају 15 година кумулативног радног стажа и троје и више деце примаће накнаду 40 одсто просечне нето зараде.

Просечна нето зарада у Црној Гори износи 477 евра, што значи да ће мајке са троје и више деце примати по 333, односно 193 евра.

 

Извор

[Иван Ивковић]

Сродна тема:

Godišnje 16.000 devojčica zatrudni u Srbiji, od toga 90 odsto abortusi

[александар живаљев]

Радна група за израду Грађанског законика предложила је стварање Демографског фонда којим би се у Србији исплаћивала новчана помоћ за треће дијете до пунољетства. Процјењује се да би за ову намјену требало издвојити 5,5 милијарди динара годишње.

 

У Србији се годишње роди око 65.000 деце, што није довољно ни за просту репродукцију. Како би се повећао наталитет, преднацрт Грађанског законика предвиђа формирање Демографског фонда из којег би се до 18. године финансирало треће дете.

Софија, Александар, Сара, троје деце Петровића. Иако су оба родитеља запослена, родитељски додатак који добијају од државе, кажу, добро им дође.
 

"Лично мислим да би финансијска подршка државе добро дошла многим родитељима да се одлуче да имају више деце, лично код мене тај мотив није био одлучујући свакако да је при рођењу првог детета помоћ најпотребнија. Касније деца могу да наследе ствари од претходног детета, а за прво мора све да се купи", каже мајка Драгана Петровић.

Док држава популационом политиком подстиче рађање првог односно другог детета, из демографског фонда, који предвиђа Грађански законик, новац би се исплаћивао за рођење трећег детета.

"Ово је мера усмерена на пожељан наталитет. Зато је баш изабрано троје деце јер је оцењено да је то тај пожељан оптималан наталитет, јер троје деце представља проширену репородукцију, што је врло важно да промени континуитет демографског дефицита", каже секретар комисије за израду Грађанског законика Ратомир Слијепчевић.

Део јавности сматра да би формирање фонда било у супротности са политиком економског оснаживања жена, њиховом већом заступљеношћу на тржишту рада и изједначавањем с мушкарцима.

"Осамнаест година је јако дуг период да би наша држава у овом сада стању могла нешто тако да обећа. Шта ако се деси да се за пет година тај фонд укине", пита Драгана Соћанин из удружења "Родитељ".

"Ако тај износ буде такав да цела породица може да се издржава од тог износа онда постоји опасност да ће те жене трпети насиље да роде, да не буде њихова одлука да имају више деце него да буду присиљене, како би се породица издржавала од тог новца и то је свакако један озбиљан проблем који би држава требало да размотри", сматра правник Аутономног женског центра Вања Мацановић.

На ове дилеме креатори идеје одговарају да права жена никако нису угрожена нити их спречава да се остваре на пословном плану.

"Прво на накнаду би имала свака мајка која роди треће дете. Ако је држављанин Србије и ако има пребивалиште у Србији без обзира да ли ради или не ради. Србија је за последњих сто година доживела један велики демографски губитак. И ово је најрационалнија и најхуманија инвестиција у будућност Србије", каже Слијепчевић.

Жеља за самопотврђивањем, тешко проналажење партнера, усклађивање рада и родитељства, само су неки фактори који утичу на то да се рађа мање деце.

"Оно што је само битно је да друштво то препозна, они који доносе законе и да омогуће мере које ће бити у складу с таквим нормама живота. А овакви законски предлози су практично немање свести о тој промени која се дешава коју ми зовемо друга демографска транзиција која је код нас на сцени али очигледно то није препознато ни код оних који доносе законе ни у самој пракси", каже демограф Владимир Никитовић.

Уколико Демографски фонд буде формиран, финансирао би се делом из буџета а делом од донација и фондација. Стручњаци социјалне политике направили су оквирну калкулацију, у најбољем случају, тај фонд коштао би државу пет и по милијарди динара годишње.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2260578/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B+%D0%B7%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5+%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5+%D0%B4%D0%BE+%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%3F.html

[LogosAgape]

Добро је то само ми није јасно како Палма у Јагодини то има већ годинама

[-Владимир-]

Дајте људима да живе и раде па им неће требати никаква стимулација за 3. дете. Бацање пара, по мом мишљењу .

[JESSY]

Dobra vest za roditelje!

Autor: Tanjug

UNICEF je danas prikupio 900.000 dinara za podršku radu Roditeljske telefonske linije (0800 007 000).

 

Foto: YouTube

 

Linija je osnovana u cilju pomoći roditeljima u prevazilaženju svakodnevnih problema s kojima se suočavaju tokom perioda odrastanja dece.

Donacija koja će pomoći da Roditeljska telefonska linija, koja trenutno svakodnevno radi od 17 do 20 časova, proradi punim kapacitetom, prikupljena je na tradicionalnom turniru na Kalemegdanu na kome su se nadmetale 24 ekipe - predstavnici kompanija.

 

UNICEF je u Srbiji uspostavio roditeljsku liniju u saradnji s Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centrom za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd, kako bi roditeljima obezbedio besplatnu i stručnu pomoć savetnika.

Na turniru su, kako se dodaje u saopštenju, učestvovali predstavnici Telekoma Srbije, VIP mobajla, Nordeusa, kompanija Endava, Actavis Zdravlje, Atlantic Grup, Coca-Cola HBC, Color Preš Grup, Eurobank, Gorenje, L’Oreal, Manpower, NLB banka, Roda, Saga, Siemens, TeleGroup, UniCredit Bank, Wiener Staedtisće.

 

http://mondo.rs/a938183/Info/Drustvo/Roditeljska-linija-ce-raditi-punim-kapacitetom.html