У Бога верујем али у ово не...

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ateizam je odbacivanje verovanja u boga/bogove, usled nedostatka naučnih dokaza njihovog postojanja.

 

U prevodu ti verujes da bog/bogovi ne postoje usled nedostatka naucnih dokaza za njihovo postojanje. aman

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ateista ne isključuje mogućnost da neki bog postoji. Samo ne veruje u tu tvrdnju.

 

Znači ako ti dođeš sa jednom kutijom i kažeš da je u njoj milion dolara, ja mogu da se zaletim sa tvrdnjom da nemaš u njoj milion dolara i da ne budem u pravu. Ali ako kažem da ne verujem da imaš milion dolara, ali ne isključim mogućnost da imaš, ja nisam izneo nikakvu tvrdnju, pa ne mogu da pogrešim.

 

Kako god okrenes u verskom smislu ti si ateista.Ti verujes da Bog ili bogovi ne postoje ali ne iskljucujes mogucnost njihovog potojanja..u filozofskom si agnostik...uzmi citaj neke naucne radove..pa kazu naucnici veruju...imas sad za ovu najmanju planetu clanak u Blicu recimo...oni kazu mi verujemo...da je ona precnika toliko...da je temperatura ta i ta itd....tako i ti gledas..ateizam je samo materijalisticka religija i nista vise...

Ti kad kazes da si ateista da li ti iznosis tvrdnju...ili svoje verovanje?

[YOKA]

Мој свекар је ослепео са својих 20-так и нешто година. Ишао је код многих, у оно време, еминентних очних лекара али без резултата и праве дијагнозе. Сваки пут када стигне близу села на железничку станицу, он приђе рушевинама старог манастира и ту се помоли Богу миломе. Једном приликом, углавном када су се сељани окупљали уочи Св. Архангела Гаврила, срео је и  црквеног тутора С. Мараша и кроз разговор он му понуди да проба да прочита Свето писмо.

Мој Милан му је на те речи одговорио да му није невоља да се са њим слепим шали на такав начин. Три године у боловима и у мраку, почео је и разум да губи. Покушао је чак и руку на себе да дигне али му се некако у глави створила слика Бога и архангела Гаврила који му се благо обратио да се смири и да верује у њихову моћ. Тада је препустио свој живот Божијој вољи.

Мараш је био упоран и гурао му је свету књигу у руке. Узми и читај, док је ту, одговори му на његову жалосну исповест. Милан са неверицом по рефлексу спусти главу и у правцу књиге почне да тражи бар икакав траг светлости. Након пар минута као кроз маглу почео је да уочава облик књиге. Радост и страх су га наизменично испуњавали. Поглед је подигао изнад књиге али без резултата, околину није примећивао тако као Свето писмо. Вратио је Свету књигу с речима да би волео када би могао бар један редак да прочита. У себи је почео размишљати да ипак има наде.   

После извесног времена када је дошло лето и опет сабор око цркве уочи Св. Архангела, спремио се и отишао на исто место, на окупљање и свету литургију код светог места.

Овог пута је успео да назире и редове. Следеће литургије су само доносиле радост и милину његовој намученој души. 

Данас он има 84 године, свако вече пре спавања чита Житија Светих без наочара... Зове се Милан Шебек. Многи који иду пут Острога и сврате у ман. Куманица могу га срести јер је један од ретких који је увек присутан на литургији. Зарекао се да ће докле га ноге буду служиле, долазити на литургију у манастир јер му је управо ту Бог поново вратио вид.  

 

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-28-07-2009/svedoci-cuda

[Драгана Милошевић]

@@-Владимир-,

Како ми ономад стао на жуљ три дана пред рођендан и славу, рекавши да би му било недостојно да живи ако би остао инвалид, трудим се да га не бенда за ништа.Е сад извините што сам искрена и што не знам мало да умотам причу у леп целофан.

[Драгана Милошевић]

Ali trebalo bi da si svestan da tvoja ekstremnost povredjuje.Da li imas predstavu koliko ljudi dnevno dodju na forum? Nisam samo ja u pitanju,covece, ako trolujes pazi bar malo.

[Resistance is futile]

Muramasa ovde sigurno traži nešto što mu nedostaje, a to je najvjerovatnije Bog, mada je moguće da je i jako usamljen i da vodi vrlo isprazan i njemu samom vrlo nezanimljiv život, jer u suprotnom je nemam objašnjenja šta drugo on može da traži ovdje.

Ja sam se nekada nazivao ateistom, ali nisam imao ovakve porive kao on, nisam vjerovao u Boga i živio sam svoj život ispunjen društvom, zabavom, ženama..., i nije mi padalo na pamet da idem u nekakva hrišćanska društva, sajtove, pa da tamo ubjeđujem ljude da ni oni ne vjeruju, ili da ih tamo provociram zbog njihovih ubjeđenja, niti sam imao potrebu da stalno cijelom svijetu pričam kako ja ne vjerujem.

Dakle on je ovde na sajtu zbog toga:

1. Što se interesuje za pravoslavlje 

2. Po zadatku

3. Iz krajnje mržnje, ili nekulture i bezobrazluka

Zamisli Muramasa da ja kao pravoslavan odem na neki muslimanski sajt, prvo me to ni u najdubljoj posvijesti ne interesuje ni malo, jer nemaju ništa što mene interesuje.

Kada bi čak i otišao tamo, šta bi ja tamo njima mogao da napišem o njihovoj vjeri, kada znam da bi ih sve što ja mislim uvrijedilo kada bi to napisao, a pošto ja njih ne mrzim i vaspitan sam kulturno ne želim ni da ih vrijeđam, a dovoljno sam inteligentan da znam da njih sigurno ne interesuje moja želja da im na mnogim temama govorim kako ja ne vjerujem. Ne želim ni da im budem smor.

Vidiš li da si od ove lijepe teme napravio neku svoju raspravu o sebi, pa ipak ja te razumijem i predlažem ti da pokreneš neku svoju temu sa nazivom Muramasa, pa ako meni ne vjeruješ počni na toj temi da pišeš slobodno iz sveg glasa kako ne vjeruješ i slično, da ne kvariš druge teme, pa ćeš da vidiš koliko si interesantan ljudima i koliko će ih doći na tu temu da pričaju sa tobom.

Pa ako si i ateista, čovjek si, budi barem malo razuman i pristojan.

[Бојан Сарачевић]

Овде је на почетку було речи о исцељењу од иконе пресвете Мајке Богородице. Ми имамо сличне светиње и то у релативној близини Београда.

http://www.prijateljboziji.com/index.php?p=Filmovi&id=53

Богородица Бођанска

Не сме се одустајати! .Bogorodica. .1399.

[Млађони]

@@Muramasa, 

 

http://www.youtube.com/watch?v=g1BKtF1cJug

 

 nego sam samo odgovorio na temu iz ateističko-nihilističkog ugla.

 

Nego kazi mi , sta si citao od nihilisticke literature? Zanima me koliko si zapravo nihilista. 

[Wlof]

Ateista ne isključuje mogućnost da neki bog postoji. Samo ne veruje u tu tvrdnju.

 

Znači ako ti dođeš sa jednom kutijom i kažeš da je u njoj milion dolara, ja mogu da se zaletim sa tvrdnjom da nemaš u njoj milion dolara i da ne budem u pravu. Ali ako kažem da ne verujem da imaš milion dolara, ali ne isključim mogućnost da imaš, ja nisam izneo nikakvu tvrdnju, pa ne mogu da pogrešim.

 

Ovde postoji problem kako ja vidim.

Ne vidim kako mozes da ne verujes u nesto i da ne iskljucis mogucnost.

Recimo da meni dodje neki Amerikanac milioner sa jednom kutijom u kojoj kaze da ima milion dolara,ja nemam dokaza da li tu ima milion dolara ili ne.

Ja mogu da predpostavim da ima na osnovu toga sto on jeste milioner....dok mozda me troluje i u kutiji nema milion dolara.

Ja ne vidim racionalni razlog kako bi ja mogao da kazem "neverujem da tu ima milion dolara" a da ne iskljucim mogucnost da mozda ima.Koji je onda racionalni razlog za moje neverovanje?

 

 

Sto se tice Ateizma,kako ja znam Ateizam se ne zasniva na veri jer nije "Ja verujem da Bog ne postoji" nego je "Neverujem da Bog postoji" . Ako se ne zasniva na veri,na cemu se zasniva onda?

[R.Žiskar]

Најбољи тролови овде достижу тек 0,47 Му.

Мислите о томе....

[Ivana032]

Осећам потребу да и сама поделим са Вама своју породичну причу у вези са овом темом. Није лако поднети такве несреће, болести без јаке вере у Бога живога. Моја оба родитеља су се упокојила у року од три године од карцинома. Одувек сам била верник и у души својој осећала љубав према Богу, али било је момената кад сам била бесна на Њега током последње фазе мамине болести. Нећу ићи у детаље да не узнемирим оне који ово читају, али неко ко је изгубио ближњег од те болести, зна какве су то муке и кроз шта болесник пролази пре упокојења. Страшно тешко је тада било бити трезвен, уман и размишљати рационално. Недуго после њене смрти, разболео се и отац. С обзиром да сам јединица, немам браће ни сестара, све је чини ми се било теже, јер човек нема неког блиског ко пролази исто што и он, па да подели муку. Међутим, после почетне неверице и шока кад смо сазнали за његову болест, схватила сам да нам је то намењено и да се мора проћи. Много сам се молила за његово оздрављење, али увек на крају са речима Нека буде воља Твоја! И да, ако већ морамо кроз то да прођемо, да нам да снаге да будемо јаки, А воља Божја би и татино пресељење у вечни живот.Пресвета Богородица, Мајка наша, ме утешила, чула моје молитве и пројавила се на мом васкршњем јајету након татине смрти, које и данас, после 4 и по године, чува моју кућу, моју садашњу породицу и све који га целивају.

Без невоље нема богомоље и то је заиста тако. Рука Божјег промисла нас води ако јој само дозволимо. И догађаји који су уследили у мом животу су ме уверили у то. Остала сам сама у тешкој ситуацији, нисам била дипломирала и нисам имала посао, а иза тате је остао кредит од 8 хиљада евра. Упркос свим проблемима, некако сам имала смирење да ће се отворити прозор кад су већ врата затворена и све се средило. Ни дана нисам била ни гладна ни жедна, вратила сам кредит, дипломирала, удала се, добила сина. Слава Му и хвала за све. Опет је све добро и оно што сад знам је да је све морало тако и да ја не бих била оваква каква сам сад да нисам све то прошла и прегрмела. Моја вера се учврстила. Сваки дан се сетим и поменем у молитвама своје родитеље и свом детету причам о њима.

Опростите што сам одужила. Имала сам потребу да све испричам. Можда ће се неком ко је у сличној ситуацији умирити срце.

[DYNABLASTER]

u ovoj knjizi se, izmedju ostalih dobrih dela, moze citati o cudesnim isceljenjima svetog Jovana Kronstatskog

 

[Дејан]

Осећам потребу да и сама поделим са Вама своју породичну причу у вези са овом темом. Није лако поднети такве несреће, болести без јаке вере у Бога живога. Моја оба родитеља су се упокојила у року од три године од карцинома. Одувек сам била верник и у души својој осећала љубав према Богу, али било је момената кад сам била бесна на Њега током последње фазе мамине болести. Нећу ићи у детаље да не узнемирим оне који ово читају, али неко ко је изгубио ближњег од те болести, зна какве су то муке и кроз шта болесник пролази пре упокојења. Страшно тешко је тада било бити трезвен, уман и размишљати рационално. Недуго после њене смрти, разболео се и отац. С обзиром да сам јединица, немам браће ни сестара, све је чини ми се било теже, јер човек нема неког блиског ко пролази исто што и он, па да подели муку. Међутим, после почетне неверице и шока кад смо сазнали за његову болест, схватила сам да нам је то намењено и да се мора проћи. Много сам се молила за његово оздрављење, али увек на крају са речима Нека буде воља Твоја! И да, ако већ морамо кроз то да прођемо, да нам да снаге да будемо јаки, А воља Божја би и татино пресељење у вечни живот.Пресвета Богородица, Мајка наша, ме утешила, чула моје молитве и пројавила се на мом васкршњем јајету након татине смрти, које и данас, после 4 и по године, чува моју кућу, моју садашњу породицу и све који га целивају.

Без невоље нема богомоље и то је заиста тако. Рука Божјег промисла нас води ако јој само дозволимо. И догађаји који су уследили у мом животу су ме уверили у то. Остала сам сама у тешкој ситуацији, нисам била дипломирала и нисам имала посао, а иза тате је остао кредит од 8 хиљада евра. Упркос свим проблемима, некако сам имала смирење да ће се отворити прозор кад су већ врата затворена и све се средило. Ни дана нисам била ни гладна ни жедна, вратила сам кредит, дипломирала, удала се, добила сина. Слава Му и хвала за све. Опет је све добро и оно што сад знам је да је све морало тако и да ја не бих била оваква каква сам сад да нисам све то прошла и прегрмела. Моја вера се учврстила. Сваки дан се сетим и поменем у молитвама своје родитеље и свом детету причам о њима.

Опростите што сам одужила. Имала сам потребу да све испричам. Можда ће се неком ко је у сличној ситуацији умирити срце.

Заиста леп пример...хвала што си поделила ово са нама.

[Ivana032]

Заиста леп пример...хвала што си поделила ово са нама.

Хвала Богу што сте ту, па да можемо поделити овакве ствари.

[volga]

Evo i ja da napisem moj primer. "Nema velike bogomolje bez velike nevolje".

1999.GOD.sam operisala tumor dojke.Tada se nije znalo nista o tome,pa smo se moja majka i ja mnogo uplasili. Ona je plakala i mislila sve je gotovo.Tada sam imala 19 god.i tek upisala studije,mislila sam necu ih zavrsiti. Majka je iz velike ljubavi pocela da posti sve postove i da ide u manastire da se moli.Pricescivala se,a i ja sa njom. Hvala dragom Bogu te smo tada "usle" u veru.Proslo je 14 god.i hvala Bogu sve je u najboljem redu,zahvaljujuci majcinim molitvama.

Kada sam zavrsila studije udala sam se i 5 god.nismo mogli imati decu. Moj brat 6 god.je bio bez potomstva,postio je i u toj brizi pojacavao post i pri teskom fizickom radu.On i mama nisu gubili nadu dok sam ja ocajavala.Bila sam roptala,ljutila se na Boga....a oni su se sve vise molili.Posle 6 god.moj brat i snaja odu pod Ostrog i posle toga dobiju divnog sina. Isti taj mesec videvsi njih sretne i smirene zbog trudnoce odem i ja da se pomolim Sv. Vasiliju. Pripremala sam se za vestacku oplodnju posto su lekari sve probali i rekli su mi dfa necu imati decu prirodno. Ocaj je blaga rec.Toliko suza,novca,tuge,razocaranja je tada bilo.Sumnjala sam....roptala. Kada smo sve papire i preglede obavili ya vantelesnu ja odem Sv.Vasiliju da se pomolim da uspe....da i ja budem majka.

Kada sam se vratila 27 septembra saznam da sam ostala prirodno trudna i da sam u petoj nedelji.Boze,koliko radosti! Zaista cudo! Moj brat i snaja u isto vreme kad i moj muz i ja cekamo bebu yahvaljujuci Gospodu.

Moj sin se rodio kao najveca beba i najduza,zdrava,lepa. Sada ima osam meseci i ja svaki dan gledam oko sebe milost Boziju i radost.

Slava i hvala Bogonosnom arhijereju sto mi je svojim molitvama ostvario i uslisio molitvu.

Nadam se da ce ova moja prica biti na radost i duhovnu korist mnogima.

Negde sam procitala da pravom verniku nije potrebno cudo da bi poverovao u Gospoda.Eto moj put je bio ovakav.Ne treba ocajavati, treba prepustiti se Gospodu i njegovom promislu. Pevati i radovati se zivotu,tako terba ,to i Gospod voli i raduje se takvim ljudima.

Moja majka i brat su postili,pricescivali se ,hvala Bogu i sada,ali i kada je bilo najteze.Ja sam roptala i ocajavala.Trebalo je odmah da se ugledam na njih i da ne gubim nadu.