Старац Пајсије - поуке

[Срђан Ранђеловић]

 

Подвижник старац Пајсије поделио је свих 24 часа на по један сат и молио ce свакога сата за једну категорију људи: за оне који раде, за слабе, за таксисте, за свештенике и монахе, за омладину итд.

 

Ево једног чуда проистеклог из његове молитве: Један отац је са својим малим сином путовао аутобусом из Атине у Солун. У Лариси, као што је уобичајено, аутобус је стао и дао путницима неколико минута одмора. Отац и син изиђоше из аутобуса и кренуше да пређу на другу страну пута. Дете се истргну од оца и у следећем тренутку већ се нађе под точковима огромног камиона. Отац завапи: "Пресвета Богородице, моје дете!" Али детету се ништа није догодило. Чим је дошао себи, дечак рече оцу:

- Оче, када је камион прелазио преко мене, један калуђер се бацио преко мене, тако ме покрио својим телом и спасао ме.

Отац рече:

- Који калуђер, сине мој? Нисам овде видео никаквог калуђера.

- Али, оче, ја сам видео калуђера, лице му је било сјајно. - Рече дечак. .

И отац и син су почели заједно да обилазе разне мушке манастире, покушавајући да пронађу дечаковог спасиоца. Једном оду на бдење у манастир Ставроникиту на Светој Гори. На том бдењу затекао се и старац Пајсије. Чим је дечак угледао старца Пајсија, гласно викну:

- Оче, ово је онај калуђер који ме је својим телом заштитио, па нисам погинуо.

Отац одмах упита старца Пајсија ко је и како се обрео оне вечери у Лариси.

Старац Пајсије му рече своје име и упита га само колико је сати било када је могла да се догоди несрећа.

Он рече да је било око један сат по поноћи. Старац Пајсије рече:

 

- У то време се молим за све путнике.

http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?4815-Чудо-старца-Пајсија&p=10081#post10081

[drvce]

Подвижник старац Пајсије поделио је свих 24 часа на по један сат и молио ce свакога сата за једну категорију људи...

Jok, podelio je 24 casa na 49 sati i molio se za svih 185 kategorija ljudi.

Autor teksta je sigurno vukao dvojku na pismenim zadacima iz srpskog jezika.

[Ignjatije]

 

Поводом десет година од упокојења Архимандрита Пајсија, у манастиру Прохора Пчињског одржан је разговор на тему „Сећања на Архимандрита Пајсија“, где се први обратио Епископ Пахомије, а након тога учешћа су узели: Архимандрит Методије Хиландарац, Архимандрит Јован (Радосављевић), археограф Владан Тријић и проф. др Сунчица Денић. Емитујемо ову духовну трибину, уз захвалност радију Искон Православне Епархије врањске на снимљеном тонском запису.

 

Сећања на Архимандрита Пајсија

[Guest]

ПОУКЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА
Онај који се оправдава не може духовно да напредује

 

 

- Приметио сам да се данас «мали и велики» оправдавају на један сатански начин. Њима ђаво све тумачи на свој оправдавајући начин и тако се налазе изван реалности.

 

- И како то бива Старче? Они на сваку реч (поуку) налазе антиреч тј. оправдање?

- О... страшно је разговарати са неким човеком који је навикао да се оправдава. То је као да разговараш са демонизованим. Они који се оправдавају, Бог да прости, имају за «старца» сатану. Такви људи су страдалници, јер немају у себи мира. Они су оправдање претворили у читаву науку.

 

Наиме, као што лопов не спава читаву ноћ, размишљајући како да нешто украде, исто тако ови људи размишљају како да оправдају своје погрешке. Насупрот добрим људима, који размишљају како да нађу прилику да учине добро и да се смире, ови размишљају како да оправдају и оно што се не да оправдати. Они постају сопствени адвокати. С њима се не може изаћи на крај. Као да разговараш са самим ђаволом.

 

Колико сам само пострадао разговарајући са једним таквим. Кажем му: «То што радиш није добро. Криво чиниш. Треба да пазиш и чиниш тако и тако.» Али, он је за све пронашао оправдање. И на крају ми рече: «Не рече ми ништа шта да радим.» Бре, човече Божији, читаво време ти говорим о твојим грешкама, да не радиш добро, а ти се непрестано правдаш. Три сата си ме истјазавао и мучио! Како ти нисам рекао!?

 

Наводио сам му примере да схвати да робује сатанском егоизму и да прихвата демонска оправдања, те да ће пропасти ако се не излечи. А он ми још каже како му не рекох шта да ради. Заиста, да пукнеш од муке. Лакше је разговарати са равнодушним човеком, него са оним који се непрестано правда.

 

- Старче, у којим случајевима треба бити равнодушан?

- Дете моје, на крају крајева, равнодушан бар неће полудети (пући) без разлога. Има смисла потрудити се око болесног и онога који страда. Али, мучити се са оним који се оправдава... оправдавати и неоправдиво... Тако човек постаје демон. Страшно. Када би бар уважавао разлог зашто му говориш, да цени труд и муку и жељу да му помогнеш, мало би се променио и обрео корист. Али, он не прихвата ни слова.

 

- Старче, када се неко правда, па му се каже да то није добро и да греши, да ли је могуће да се ипак поправи?

- Како да се поправи? Он разуме да је то погрешно, али због егоизма не може ништа да призна, да прихвати. То је веома опасно стање. Такав је склон да каже: «Не помажеш ми. Не зовеш ме да разговарамо. Презиреш ме.» То опет говори из егоизма. То је као да каже: «Ја нисам крив што ми не иде добро. Ти си крив што ја нисам добро.» Ту се све завршава.

Таквога треба оставити, јер се њиме не вреди бавити. Не помаже. Ни Старац, ни Старица не треба да се труде око њега, јер је то сатански, а не људски егоизам.

 

Људски егоизам има онај који неће да се смири и каже: «Нека је благословено.» Али, неће се ни правдати. Онај који се правда, претвара своје срце у станиште демона. Када видиш да се неко правда, боље је ништа му не говори, јер ће он правдајући се, почети да говори и веће лажи и хуле. Боље је оставити га и молити се за њега да га Бог просветли.

 

 

 

превод са грчког: Епископ далматински Фотије

 

 

 

 

Извор: Епархија далматинска

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

БЛАГОСИЉАЈТЕ, А НЕ КУНИТЕ...

• 
• 

   

 

 

 

Родитељска клетва је веома моћна

    Знајте да је клетва, па чак и само негодовање родитеља веома моћно. Све и да родитељи не проклињу децу, само огорчење на њих довољно је да деца „не виде белога дана"; њихов живот биће само муке. Таква деца много страдају у овом животу. Разуме се, у другом животу добијају олакшање, јер овде већ нешто отплаћују.

 

Дешава се оно што говори ава Исаак: Једу пакао, односно - трпећи муке у овом животу, смањују пакао. Јер мука овог живота - ,једе пакао". Односно када делују духовни закони, одузима се мало од пакла, од муке.

    Али, и родитељи који шаљу своју децу „до ђавола", обећавају их ђаволу, па после ђаво има право на њих. Рећи ће: „Па, сам си ми их обећао." У Фараси је био један брачни пар. Имали су мало дете које је често плакало, и отац га је стално слао „до ђавола". И ево шта се збило. Бог је тако допустио, да када би га он послао „до ђавола" - дете би ишчезавало из колевке. Сирота мајка би после одлазила код Хаџиефендије. „Хаџиефендија, твоје молитве нека би биле са мном, дете су узели демони." Хафендија би одлазио, читао молитву крај колевке, и дете се враћало. Ово се стално понављало. Сирота жена је говорила: „Хаџиефендија, твоје молитве нека би биле са мном, докле овако?" „Ја се не умарам долазећи, а ти ли се умараш долазећи да ме позовеш? Ђаволу ће додијати и оставиће дете." Од тада дете више није ишчезавало. Када је дете одрасло звали су га „ђавољи род". Узбуркавао је цело село; никоме није давао мира. Шта је све због њега трпео мој отац! Одлазио би до неког човека и говорио му: „Онај је рекао то и то за тебе." Одлазио је другоме, говорећи исто. Потом би се ова двојица завадила и потукла. Када би то схватили, пошли би да ухвате клеветника и да расправе са њим. Али, он би их тако преварио да су још они од њега тражили опроштај! Толико је био ђаволик! Ђавољи род! Бог је тако устројио да би се људи, видевши све то, уразумили, затегли и били много пажљивији. Друга је ствар како ће Бог судити овом човеку. Разуме се, имаће многе олакшице.

    Највеће богатство света јесте родитељски благослов, баш као што је у монаштву највећи благослов - имати благослов свог Старца. Зато и кажу: „Тражи благослов од родитеља." Сећам се, једна мајка имала је четворо деце; и плакала је, сиротица. Говорила ми је: „Умрећу тужна, ниједно од деце се није оженило. Моли се." Састрадавао сам са овом удовицом, и са оном сирочади. Молим се, молим се - и ништа. Велим: „Нешто се овде дешава." „Бацили су враџбине на нас", говорила су деца. „Није враџбина, да је од враџбине то би се видело. Да вас није, можда, мајка клела?", упитах их. „Јесте, Оче", рекоше ми. „Наша мајка нам је, пошто смо били много несташни као деца, стално говорила, од јутра до вечери: 'Да останете пањеви, да останете пањеви.'" „Пођите да мало продрмате своју мајку", рекох им, „и кажите јој да се покаје, исповеди и да вам од сада па надаље увек даје само благослове." За годину и по оженило се сво четворо деце. Ова сирота жена била је удовица, изгледа и малодушна, а деца су била несташна, превршила су меру, и она их је клела.

            -    Ако родитељи куну децу и после умру, како да се деца ослободе проклетства?

            -    Ако деца траже /кривицу/ у себи, наћи ће да су, ако су их родитељи клели, били непослушни и да су мучили своје родитеље. Тада, ако осете своју кривицу, искрено се покају и исповеде, сређују се. А ако деца уз то и узнапредују духовно, помоћи ће тиме и родитељима.

            -    Старче, и мене су родитељи клели када сам отишла у манастир.

            -    У том случају клетве постају благослов.

    „ Учтива " клетва

            -    Старче, да ли је исправно говорити за оног ко нам чини неправду: „Нека би му Бог вратио за то."

            -    Онај ко тако говори преварен је од ђавола, јер не схвата да на тај начин „учтиво" проклиње. Има људи који говоре за себе да су осетљиви, да су пуни љубави и такта, да трпе неправде које им наносе људи, али говоре: „Нека би им Бог узвратио." Сви ми овде полажемо испите како бисмо прешли у онај други, вечни живот, у Рај. Помисао ми говори да је ово „учтиво" проклињање испод сваког духовног нивоа, и да је недопустиво за хришћанина. Јер, Христос нас није учио таквој врсти љубави, већ - Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Исто тако, већи од свих благослова је када нас неправедно куну, а ми то примамо ћутке, благодушно.

              Када смо оклеветани, или када трпимо неправду, било од површних, било од злобних људи који су покварени и искривљују истину, ако је могуће - не тражимо правду, када се неправда тиче само нас. Нити говоримо: „Нека би им Бог узвратио", јер је и то клетва. Добро је да им опростимо од свег срца, и да се молимо Богу да нас укрепи да можемо да изнесемо терет клевете, и да наставимо духовни живот (у тајности, ако је могуће). Нека људи којима је у типику да суде и осуђују наставе да нам наносе неправде, јер нам тиме припремају златне венце за онај истинити живот. Наравно, они који су близу Бога никада не проклињу, јер у себи немају злобу, већ само доброту. Свако зло које се баци на ове освећене људе, освећује се. Тако они осећају велику, за друге, невидљиву радост.

                       Преузето из књиге: ''С БОЛОМ И ЉУБАВЉУ САВРЕМЕНОМ ЧОВЕКУ''

 

 

Манастир Клисина

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Ljubičasta]

Ne znam kakav treba biti roditelj da tako nesto pozelis svom djetetu.

[Дејан]

i starac Tadej je govorio nešto slično

[Александар Милојков]

Родитељ који куне своје дете није нормалан. А да треба поштовати родитеље и то по сваку цену - треба.

[JESSY]

Родитељ који куне своје дете није нормалан. А да треба поштовати родитеље и то по сваку цену - треба.

да ли то значи да треба поштовати и ненормалне родитеље....? :.mislise. 

[Александар Милојков]

да ли то значи да треба поштовати и ненормалне родитеље....? :.mislise.

 

Да. Поштовати не значи да радиш све што ти кажу. Треба да их поштујеш као бића, а о саветима да промишљаш.

[JESSY]

19. Pismo

Sinu koji je pao pod roditeljsku kletvu

 

Pišeš, da si se zavadio sa ocem, da si se odelio od njega, i da te je on pri deobi prokleo. Pa pitaš, da li ta kletva ima nekog značaja.

Ima, nesumnjivo. Kako ne bi imala značaj roditeljska kletva? I od manjih stvari, čak i od običnim pomisli, potresa se duhovni svet, a kamo li od roditeljske kletve na pravdi izrečene. Pravedni Noje prokleo je Hamovo potomstvo zbog toga što se Ham narugao ocu svome Noju. I to prokletstvo povlači se i očituje se do dana današnjega na crnačkim plemenima, Hamitima.

U našoj zemlji nedavno se ostvarila jedna strašna materinska kletva. Nekoga razbludnoga sina korela majka. Sin u gnevu naruži majku. Majka ga i za to ukori. Onda on udari svoju roditeljku motkom. Zaplače se majka i zakuka, pa u bolu svome izrekne ovakvu kletvu na sina svoga; sine nesine, kako ja kukala danas tako ti kukao na tvoj najveseliji dan! Posle izvesnog vremena majka umre, a sin ostane nepokajan i neoprošten. Ali se majčina kletva ispuni. Na dan svadbe sinove - na najveseliji dan njegov - pucali svatovi iz pušaka. Jedno "zalutalo" zrno pogodi mladoženju, i on počne kukati. No smrt učini kraj njegovom kukanju i - njegovom životu.

Prastaru zapovest Božiju o poštovanju roditelja potvrdio je Hristos izrekavši Svojim prečistim ustima: Poštuj oca i mater. Da niko, dakle, i ne pomisli, da je to Mojsejeva zapovest a ne Hristova.

No kad bi neki roditelj, neznabožac ili bezbožnik izrekao kletvu na sina svoga zbog toga što je sin hrišćanin, takva kletva pala bi na glavu roditelja, a ne sina. Ali, u tvome slučaju ti si kriv, i kletva ostaje na tebi. Zato požuri i umoli oca za života, da skine kletvu sa tebe i da te blagoslovi. Da bi živ bio i mnogoletan na zemlji.

Gospod neka ti je na pomoći.

 

VLADIKA NIKOLAJ
MISIONARSKA PISMA

[Grizzly Adams]

Ту се многи збуне. Поштовање не значи "покорност", тј. "безусловну послушност".

[JESSY]

Поштовање не значи "покорност", тј. "безусловну послушност".

 

како би ти објаснио то поштовање....?

[Grizzly Adams]

Па да будеш пристојан, да се не расправљаш без потребе, помажеш кад им нешто треба, посебно кад буду стари...

 

А одлуке у животу доносиш сам за себе. То је твој бизнис и не тиче се никога другог.

[JESSY]

Па да будеш пристојан, да се не расправљаш без потребе, помажеш кад им нешто треба, посебно кад буду стари...

 

А одлуке у животу доносиш сам за себе. То је твој бизнис и не тиче се никога другог.

 

а у овом случају:

 

``Родитељ који куне своје дете није нормалан. А да треба поштовати родитеље и то по сваку цену - треба.``