Старац Пајсије - поуке

[JESSY]

Долази глава породице, хвата ме рукама и говори да је његова жена рђава у сваком погледу,
обраћа му се на такав и такав начин, једном речју, говори све оно што му
је шапнула његова тамна помисао. Тада почињем да правдам његову
супругу. На крају кажем да треба славити Бога, који му је дао такву жену
и да је управо он, глава породице, узрок томе што је љубав отишла од
њих. Опет и опет враћам га к љубави, убеђујући га у то да је крив он сам
и да је главно – одбацити ружне помисли. Исто то радим и кад долази
његова жена. Грдим и њу, и ево – обоје исправљају своје ружне помисли
упућене другоме и долази изнова до љубави. Схватају, наравно, и мене
који сам их кудио, зато што виде да је мој циљ био – обновити у њима
љубав.

[JESSY]

Неки младић је упознао девојку која му се необично свидела и намислио да се ожени њоме. Но,
тек што је донео такву одлуку, испречили су се тешко решиви проблеми
који су натерали младића да се замисли, да ли је брак по вољи Божијој.
Решио је да посети Старца и затражи његово мишљење. Старац, иако није
познавао девојку, описао је младићу – подробно и веома тачно – душевни
свет његове будуће жене, чак је поврх тога, нашао и стварни узрок
проблема с којим се млади човек суочио. Младић је буквално занемео. Ни
на крај памети му није било да ће проблеме, који су њему изгледали као
"планина", Старац, уз помоћ благодати Божије, решити зачас. Старац није
попуштао: "Тај брак треба да се склопи!" Чак је и нагласио: "Ако не
узмеш управо ту девојку, него узмеш неку другу, видећеш да ће та друга
једнога дана престати да буде твоја". Када је Старац рекао ово последње,
добри младић се уверио да је брак – по вољи Божијој, и оженио се
девојком коју је волео. Он и сада живи с њом срећно, сматрајући да је та
жена за њега стварно дар Божији. У ствари, мотиви његових поступака су
били чисти, јер је он хтео све да чини с благословом Христовим, и када
се уверио каква је воља Његова, пожурио је да је испуни. Зато је Христос
и деловао кроз Старца и помогао му.

[JESSY]

На питање зашто Бог не уређује да се сједине такви брачни парови који би
водили истински духовни живот, Старац је одговорио: "Још боље би било
кад не би било ђавола. Тада би духовни живот постао лак. Али, ђаво
постоји. Љубав Божија, безусловно уређује све. Да би спасао лошег мужа,
Бог му даје добру жену. И обрнуто. У овом животу све је променљиво и
ништа није сигурно. Трпљења треба, браћо, и све ће проћи".

[JESSY]

Треба да имаш у виду да проблем брачних односа није само твој проблем и да ти немаш право да
их регулишеш сам; ти то можеш само у узајамној сагласности, како
заповеда ап. Павле: "Не забрањујте се једно другоме, сем по договору
привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете,
да вас сатана не искушава вашим неуздрањем" (1. Кор. 7, 5). Када то бива
по узајамној сагласности, опет је потребна молитва. И снажни мора да се
стави у положај слабог. Често бива тако: једна половина се саглашава да
се уздржава, да не би увредила другу, али изнутра се мучи. То се
најчешће догађа са оним женама које имају мање страха Божијег, а живље
тело.

[JESSY]

Некада неки благочестиви мужеви, слушајући од својих жена речи сагласности, из
неразборитости продужавају период уздржавања, и тада жене пате: оне
постају нервозне и остало. Мужеви мисле да су им жене ојачале у врлини и
хоће да живе чистије, ступајући у односе после дужих периода, и због
тога жене улазе у искушење и покушавају да се саживе са било ким. И када
се догоди пад, мучи их грижа савести. Али, мужеви се као и раније труде
да живе чистије, иако виде да жене нису расположене за то. На тај
начин, мужеви су у заблуди када сматрају да жене духовно узрастају и да
више не желе оно што је телесно...

[pink panter]

ekstra  ekstra  ekstra

[JESSY]

Велики је значај тога колико су супружници слични по физичком саставу. Када је
један кротак и болешљив, а други веома жив, јачи треба да приноси себе
на жртву слабијем. И постепено ће слаби уз помоћ јакога оздравити, а
када су обоје здрави, могу се кретати напред.

 

 

Многи супружници веома често се жале један на другог, тј. не могу у сред
великих породичних тешкоћа разазнавати добри план Божији (о њима).

[JESSY]

Нека се свако постави на место другога. На жалост, дух који царује међу нама данас, тражи да
се силом заузме положај, а не да се улази у стање другога, да би се
показало саосећање. Када неко ставља себе на место другога, сва његова
дела се исправљају. Ево примера: ако би млада снаја ушла у стање своје
свекрве и поразмислила да ће и она данас-сутра постати свекрва и
одједном њена снаја неће да јој помаже и говори с њом грубо – зар се не
би она понашала према свекрви са свом предусретљивошћу?

[JESSY]

Старац је увек подвлачио да је неопходно имати апсолутно поверење у Промисао Божији и,
да кажемо, не планирати децу јер децу даје Бог. И Он једини зна колико
деце ће дати – Он једини, нико други. Неки се, истина, будући да је
живот постао тежак, решавају да имају само једно дете, и због тога се
чувају од зачећа детета. Ипак је то велики грех, пошто ти хришћани
показују да сами уређују своје послове, боље него Бог. Будући горди, они
не цене Промисао Божији. А Бог види и душевно стање, и економски
положај таквих хришћана види и много штошта друго, што ми не видимо и не
знамо. И акко је породица сиромашна и има једва довољно средстава за
издржавање једног детета, Онај Који све зна, побринуће се и за економско
снажење породице.

[JESSY]

Старац је говорио да Бог сам одређује број деце у породици. Само ли Он увиди да родитељи не
могу подићи још једно дете, тада прекраћује рођење деце. А онима који
теже да усиљено добију децу, Старац је саветовао да оставе ово Богу, јер
Он САм зна потребно време. Неки, чак како су духовно неизграђени,
"гњаве" Бога да им да дете тог момента када они то желе. Бог им по
Својој љубави даје дете, али они убрзо увиђају да дете, израстајући,
постаје живчано, јер је наследило страсти својих родитеља, и они сами
улазе у нови још већи немир, тј. добили су дете – без њихове кривице –
наследника њихових страсти, не побринувши се да се од њих очисте пре
него што би се с напором молили за дете од Бога. Тако Старац је сматрао
да супружници треба у потпуности да се предају у руке Божије и да не
сметају Њеоговом извољењу. Нека супружници оставе Богу да делује
сагласно Својој вољи, јер тако ће се уселити у њихове душе и покриваће
им породицу благодат Његова, благослов Његов.

[JESSY]

Бог је дао велики благослов првоствореним људима да буду саствараоци. Нашим родитељима,
дедовима, прадедовима – све до Адама и Еве, Господ је дозволио да буду
ствараоци: примају тело и дају нам тело. Од оног момента када се зачне
дете, родитељи му дају тело, Бог им даје душу. Чим се дете роди, чим
прими Крштење, Бог поставља Ангела-чувара, и дете штите: Бог,
Ангео-чувар и родитељи. По мери узрастања деце родитељи се постепено
ослобађају од (непосредне) одговорности за децу. И када родитеље узме
Бог, Ангео-чувар, природно, продужава да штити њихово дете, као што чини
и Бог. Ипак, видимо да многи родитељи све то као да не знају (или због
нечега заборављају да постоји Бог који штити, да је Ангео-чувар ту поред
нас) и стално се обеспокојавају таквим узбуђењем... с таквим немиром за
децу, да се чак разбољевају! Али, ми, верујући, тиме што се јако
узнемиравамо, испречујемо се Божијем деловању. Зато нека родитељи чине
за своју децу све што је могуће, али, када их предају у руке Божије, тј.
смире се пред Богом, нека одложе своје људско оружје (бриге), јер тада
је већ Бог "обавезан" да помогне њиховој деци.

[JESSY]

Данашња деца не схватају једноставне ствари; добро, нису схватила док су била
мала, док су их родитељи штитили, мале, штитили тим "затварањем" у
колевку (креветац). Ипак, сада када су одрасла, она свеједно не схватају
да је и сада потребно својеврсно "затварање", тј. некакво ограничавање
њихове слободе. Деца морају да схвате да је овакво ограничавање
неопходно да би она постала уредна, разумна и одрасла. Деци је потребно
"везивање", али то "везивање" није спутавање: баштован везује садницу за
притку не да би га савио, већ исправио; он покрива дрвце мрежом не да
би га ограничио, него да дрвце не би појели јарићи.

            А шта раде нека деца? Јуре као теле које се одвезало и мисли – сада је
слободно. А последице? Или се удави покиданим ужетом својим, или упадне у
провалију, или га прождере вук... Тако чине и нека тврдоглава деца:
траже ту назови "слободу", али на крају крајева сама та "слобода" коју
имају Европејци, одводи нашу децу – куда? Докле су стигли? Колико пута
су били у мојој келији младићи... несрећни, разорени наркотицима и
пићем. Сада моле за помоћ, јадни... Мени је пошло за руком да помогнем
једном-двојици – али срце страда са свима... Ишту помоћ, али како свима
њима помоћи?

            Разарају сами себе, разарају родитеље! Зато морате схватити неопходност тог
ограничавања деце... Такво ограничавање је по благослову Божијем.
Благодарите својим родитељима који вас ограничавају. И ако вас, рецимо,
"притискају" мало више него што је потребно, и то чине из љубави. Из
љубави према вама.

[JESSY]

Моли се само да дејствује благодат Христова. Ти сада, када ти је дете већ одрасло, можеш
учинити само једно: показати љубав и молити се Богу да би Он дејствовао
на корист твога детета, зато што, ако си га ти, родитељ, хранио
добротом и љубављу, оно куда год пође, с ким год се веже, у једном часу
увидеће да је ван (духовно здраве) породице клима углавном нездрава и да
је свуда – претежно корист и лицемерје. Тако ће се твоје дете вратити
кући на природан начин. Али, ако је у дому заједљивост, псовка, свађа,
тада срце његово и не помишља и не жели да се врати. О, како нам је
потребно да будемо пажљиви, јер тај узраст само љубав и молитву хоће.

[JESSY]

Када се деца ружно понашају, најпогодније је грдити их ујутро, јер је пред
њима цео дан и они ће бити под утиском грдње. Ако их грдите увече (када
су уморна), њима се тада само још више замрачује ум, што може довести до
још ружнијих поступака. Децу треба дочекивати с добром, зато што је код
данашње деце много егоизма и она уопште не реагују на грдњу. Ако
почнемо да их грдимо, душа њихова се сместа испуњава ружним мислима. Она
не могу да схвате да их ми грдимо за њихово добро, зато што их волимо.
Потребно је "привезати" децу за Бога и у њима развијати схватање да је
неопходно чинити добро.

[JESSY]

Ако усну (у Господу), мала деца одлазе право у Рај, као ангелоподобна. И када, дошавши на ред,
умру њихови родитељи, та дечица, ти анђелчићи, дочекују родитеље своје
са упаљеним кандилима. Отац и мајка имају духовну награду за ове
анђелчиће. Насупрот, дешава се да дете, чим донекле поодрасте, одабере
неправилан пут, и тада родитељима бива (духовна) штета.