Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[Zdravko Vokić]

"Кроз Њега дишемо мичемо се и јесмо...",каже св. ап. Павле. Дакле не постоји апсолутно нико ко нема ништа са Богом.
Бога се негира на два начина: Разумом (атеистичка филозофија) и суштином свог бића када је оно страно Богу.
Наравно да је ова прва негација мањи проблем, јер искуство и спознаја мјењају и мишљење.
Друго негирање је суштински дубље, а могу га испољавати и декларативни вјерници.

Молитва за другог има дубоки смисао.
Пренаглашен је однос Бог - појединац (проблем код протестаната), а у суштини сви ми утичемо једни на друге, носимо муку и фрустрацију оног другог. Молитвом отварамо себе, а тако и повећавамо шансе за просвјетљење оних око нас. Молимо се за цијели створени свијет, иако се он неће спасити у цјелини.

Други смисао има правну логику. На злог ђаво полаже право, и то право жели оспоравати Господу. Кад се молимо за неког ми такође полажемо право на њега (право љубави). Тако и сами постајемо учесници глобалне борбе Између Господа ИХ и кнеза овог свијета.

[Milan Nikolic]

Mislim da Muramasa obožava ovakve komentare.

[Јанко]

Svrha molitve za gresnike je pre svega licna transformacija molitvenika ka onom stanju uma i duha u kome bi svakog gresnika mogao videti Bozijim ocima, to jest voleti ga uprkos tome sto je gresan. Da li ce se taj zaista preumiti je za nas manje vazno jer na taj faktor je nas uticaj minimalan. To sto je danas 99% verujucih ovo izokrenula pa se moli samo za neke ciljeve u spoljnom svetu to je veliki problem i Crkve i svih nas, ali sta da radimo taki nam horoskop - madjiski.

 

Може бити да се покаже да је у оваквим "специфичним" ситуацијама наш утицај на тај фактор СУШТИНСКИ, јер пројављује пред Творцем везу љубави између нас и дотичне особе. Ова веза надаље може да представља сламку спаса и "везу" дотичног са Богом ако и он има у себи љубави према нама, јер Богољубље се пре свега отварује и доживљава кроз човекољубље, а ми смо створени по Његовом обличју. Познајући љубав (међ)у нама, страдалник може да позна и саму Љубав о Другом Доласку...

[VaSa110]

Замисли да мораш читав живот да волиш девојку која те је натерала да ју волиш.

 

Ne mogu da shvatim ovo. Može li malo pojašnjenja.

[Milan Nikolic]

Tebi samo jedno fali.

[Aquilius Cratus]

Може бити да се покаже да је у оваквим "специфичним" ситуацијама наш утицај на тај фактор СУШТИНСКИ, јер пројављује пред Творцем везу љубави између нас и дотичне особе. Ова веза надаље може да представља сламку спаса и "везу" дотичног са Богом ако и он има у себи љубави према нама, јер Богољубље се пре свега отварује и доживљава кроз човекољубље, а ми смо створени по Његовом обличју. Познајући љубав (међ)у нама, страдалник може да позна и саму Љубав о Другом Доласку...

 

Moze da bude ali najcesce nije zato sto nije prisutna samo molitvenikova ljubav prema Bogu i gresniku nego i mrznja ili apatija gresniak naspram svakoga. Ovo skakanje iz istorije u eshatologiju se pre ili kasnije kod ovakvih dilema, gde se pre svega razmislja o prakticnoj duhovnosti, pokaze kao kontraproduktivno.

[DiKa]

Прво, не бих рекла да је Бог немоћан, већ бих се сложила са тим да не жели да ремети слободну вољу појединца.

Друго, питање је колико је човек који је огрезао у гресима и истрајава у непокајању, заправо слободан.

Овде се онда јавља питање божјег промисла, односно божјег допуштења.

Рекла бих да опет све упућује на љубав и силу која из ње проистиче. Да би се молио за некога, треба да га волиш. Можда Бог зарад љубави, трпљења и страдања ближњег, с једне стране спашава страдалог кроз молитву тог ближњег, а с друге стране укрепљује ближњег у вери, нади и љубави.

[Gordana .]

Čak i da postoji i da je svemoguć, Bog to ne može, jer ako to uradi, to nisam ja, to je neka druga ličnost sa prelemljenim neuronima i veštački promenjenom voljom.

 

Sa jedne strane, koliko mi je ta pomisao odbojna, toliko bi mi bilo prihvatljivo da mi neka paganka namesti da je volim.

Рејпдрагс, хипнотици и сличне ствари се увелико користе. Веруј ми, у томе нема ничег прихватљивог.

[Дијана.]

Bog nije nemoćan, već On samo bira da poštuje, istina, volju čovjeka, u smislu da se najčešće ne nameće silom, to je smisao Božjeg dopuštenja što je zapravo dopuštenje čovjeku da čini kako mu je volja – odlazi od njega milost i zaštita ako ih ne želi pa je na udaru silama oko sebe.

Ima tu i izuzetaka ako Bog ima posebni plan za nekog čovjeka, ali je krajnji izbor ipak čovjekov – npr. to je smisao preobraćenja Pavlovog – primjer kako čovjeka koji svoju žarku volju, vjeru, sposobnosti i druge kvalitete upotrebljava na štetu crkve Bog navodi da  tim darovima posluži njemu. Ali Pavle je ipak mogao da upotrijebi svoju slobodnu volju i odbije to u smislu 'idi od mene sotono, ja samo znam za Jahvea koga zna moja vjera i svete knjige'.

Ako neko drugi pokazuje svoju slobodnu volju tako što se moli Bogu da spase nekog čovjeka možda i protiv njegove volje – jer mu neke sile ne daju da pozna Boga ili bira lakši put da živi po svojoj volji za koju zna da se ne poklapa sa vjerskim etičkim kodeksom – tu se sile tih volja sučeljavaju spram Božije zamisli za tog čovjeka za kog se upućuju molitve ljubavi. Ta molitva ima itekako smisla jer po sili ljubavi i vjere koje se ne sabiraju već množe – može da se ostvari uticaj na volju tog čovjeka. Tu se odvija jedna vrsta borbe – propadajuća volja tog čovjeka, ljubavna volja molitelja, dobrih i zlih andjela sve po Božijem promislu...  Tako molitva ljubavi može da podstakne i zle sile da žešće krenu na tog čovjeka kad krene da odstupa od njih, tako da rezultati molitve ljubavi mogu da budu paradoksalni, jer ono što mi vidimo kao dobro se u molitvi Bogu za čovjeka prelama o prizmu Božije zamisli spasavanja njegove besmrtne duše.

(p.s. ovo zvuči kao fantastična priča, znam... ali mi (vjernici) sebi najviše dajemo odgovor a zabave neka onome ko je traži)

Inače pitanje slobode, promisli, kazne i dopuštenja su najzanimljivija pitanja vjere. Pitanja o kojima se prelamaju najveće ljudske patnje i borba za nalaženje smisla.

[Gordana .]

Па шта су те ствари друго него наркотици. Не може се напитком направити љубав, само може да се узме слободна воља човеку и тако присили на одређено понашање на које нема утицаја. Чисто насиље.

[Дијана.]

Po čemu se ovo razlikuje od narušavanja slobodne volje?

 

pa istina je da je naša volja (svijest, ličnost) mnogo manje slobodna nego što se priča.. determinisani smo svim i svačim. to je prirodno stanje a slobodaje natprirodna. I balansiramo izmedju determinizma i indeterminizma, ne može se reći da je i jedan princip pogrešan.

sloboda se osvaja otvaranjem za priliv moći i snage iz Izvora...

sloboda nije u nadvladavanju, već otvaranju, upodobljavanju.. naravno Dobru i Slobodi

[VaSa110]

Па шта су те ствари друго него наркотици. Не може се напитком направити љубав, само може да се узме слободна воља човеку и тако присили на одређено понашање на које нема утицаја. Чисто насиље.

 

Da li si ovo napisala svojom slobodnom voljom ili ti je neko uzeo slobodnu volju i prisilio da ovo napišeš?

Ako jesi kako to znaš?

[Gordana .]

Па имаш свест или ти је сужена. То ти је као код пушења на пример, рецимо твоја воља је да престанеш, а не можеш јер ти је никотин ом узета слободна воља и ти мораш да пушиш. И видиш ти да то нису чиста посла али немаш избор. Док када ниси одузете слободне воље имаш избор. Код неких начина ти се одузима и воља и памћење. То је степен више у злу.

Још нешто. Наши избори зависе од понуде. Молитвом можемо понудити још један избор ономе за кога се молимо.

Да илуструјем: кад ми је дете било мало, није волело јогурт. И онда ја питам: хоћеш један или два јогурта? " и дете несрећно слободном вољом изабере један јогурт. То је одузимање слободне воље манипулацијом, сужабањем избора.

У данашње време је ово и најчешћи вид комуникације.

Можемо се молити Господу да ослободи нашу или вољу оног за кога се молимо ако је под утицајем разних ограничења или превара.

И онда човек слободно бира. И сноси одговорност.

[Јанко]

Moze da bude ali najcesce nije zato sto nije prisutna samo molitvenikova ljubav prema Bogu i gresniku nego i mrznja ili apatija gresniak naspram svakoga. Ovo skakanje iz istorije u eshatologiju se pre ili kasnije kod ovakvih dilema, gde se pre svega razmislja o prakticnoj duhovnosti, pokaze kao kontraproduktivno.

Овде лежи одговор. "Најчешће" није исто што и "увек", дакле има наде.

Ако тај грешник поред те мржње осећа љубав МАКАР према оном који се моли за њега, ИМА НАДЕ да ће спознати и саму Љубав. Зато Бог чека без присиле да се ова (макар једна једина) веза љубави тог грешника пројави као спасоносна о Другом Доласку. И није ово скакање из историје у есхатологију, напротив. Ово је начин живљења у историји са разумевањем циља. И слобода испоштована и циљ постигнут.

[w.a.mozart]

Janko, je l misliš na ono što kaže jedna moja prijateljica deci u školi kad ispituje - ajde dete makar me pogledaj pametno da mogu da ti dam dvojku?