Искреност

[obi-wan]

prepodobni muskarci oprostite ,zao mi je sta vas nisam upoznala u zivotu ,verujem da ste vi jako iskreni

oprostite mi molim vas ako sam vas uvredila

ali ja nisam mislila samo na musko zenski odnos 1319_womens

mozda niste dobro procitali napislala sam i

da li smo mi uopste iskreni

ako ste pogresno shvatili ,zao mi je ,mada bi mogla da dodam jos neku obi-wanovu recenicu 1408_love

A ko kaze da smo prepodobni?

Vidis kako ti u stvari razmisljas u zatvorenom sablonu, i sve sto se ne uklapa u tvoj kalup odbacujes sa cinizmom (ocekujem novu rekaciju po istom tom sablonu 0102_laugh )...

[Grizzly Adams]

Приметио сам да, рецимо, у неким "вишекритеријумским прорачунима" или расуђивању које захтева израженију интуицију жене лакше долазе до исправнијег закључка. Чак имам утисак и да су ту супериорније од мушкараца.

О да, жене имају екстремно развијену интуицију. Ми смо за то тоталне незналице. Зато и ови момци са почетка теме неће имати пуно успеха...

[obi-wan]

Ja nisam momak... 0102_laugh

[Grizzly Adams]

Ето видиш...

[зеленизуб]

Зато и ови момци са почетка теме неће имати пуно успеха...

Ја бих сад требао да питам: "У чему?", пошто је прича поприлично уопштена, и нејасна је природа мотивације и хтења.

Као и ово твоје претходно.

Право питање је колико смо зрели. Зрела особа не дозвољава себи да дође у ситуацију да буде присиљена на неискреност (друго је када свесно не желиш да нешто откријеш). И ту године нису претерано битне.

Мислим да зрелост, ако си под тим подразумевао искуство, стечена знања итсл. нема нарочит утицај на то у какву ћеш ситуацију доспети. Као што не мо'ш ући два пут у исту реку. Све тече све се мења, а зрелост је ту ирелевантна.

Остајеш богатији за искуство... у сваком случају.

Питање "Колико смо зрели?" важи, рекао бих, само за ситуације у којима имамо контролу. А те су јако ретке. Или у нашој моћи.

[Grizzly Adams]

То је мала шала, нема љутиш...

Под "зрелост" нисам мислио на искуство, него на уравнотеженост, одговорност и слично.

[зеленизуб]

То је мала шала, нема љутиш...

Хех, свашта...

Под "зрелост" нисам мислио на искуство, него на уравнотеженост, одговорност и слично.

Опет и то... кад мало боље размислиш, ал' ајде.

[Grizzly Adams]

Ма ја то брате све уопштено, неизлечиви теоретичар.

[Mironosica]

Kakvo katastrofalno rezonovanje... najiskrenije sam zgranut ovako jednostranim razmisljanjem...

Ali opet, zensko je to, trebalo je da ocekujem... greengrin

veruj mi i ja sam zgranuta tvojim jednostranim razmisljanjem

ali koga je jos briga za to

mogao si bar pazljivije da procitas sta sam napisala i sta sam pitala

vi ste samo bili primer koji me je poveo na razmisljanje da li smo iskreni

i ne samo u musko zenskim odnosima

bas mi je zao ....

mozda bi ja trebala da budem malo manje iskrena

i bez ikakvog cinizma ti kazem

oprosti mi ako sam te povredila

a da si dovoljno rekao o sebi -jesi ,kao i ja o sebi

oprosti

[Mironosica]

Он са својих 23 је још увек на тестостеронском шоку. А при том нити има искуства да говори у име свих мушкараца нити има памети макар да сагледа своју мисао из више углова пре него што је испали.

То што ти његову мисао сматраш најистинитијом доста говори о теби.

Пођи само од тога да су мушкарци између осталог и очеви...

ja znam da su muskarci izmedju ostalog i ocevi

bas si to lepo rekao

izmedju ostalog su i ocevi

to dosta govori o tebi

[Драшко]

Шта је то по Вама?

 

Често се нечега бојим, највише онога што мислим и осећам, али када то себи признам или још боље искажем, осетим мир или  стабилност

 

Док год се нешто на силу "осећа" и "мисли" човек је некако угушен

 

Кад се ствари изнесу вербално или некако другачије, чак и најгоре да су,  некако се човек ослободи

 

Да ли има нешто што се себи признали па Вам је лакнуло?

[Драгана Милошевић]

Познат ми осећај.Наметнута мржња према некоме ме гушила, просто ме изједала.Кад сватих дато није "моје" баш ми је лакнуло. Али,та истина ће повредити ближње; држим језик унутра. Лицемер? За тепање?

[Биљана]

Да ли има нешто што се себи признали па Вам је лакнуло?

 

 

Da, obično su to životne situacije, tj. životne (ne)prilike! Koliko god da od njih bježim ili ih pokušavam, na neki način, skriti, uvijek bude lakše kad ih shvatim i prihvatim takve kakve jesu i nastavim dalje! 

[Драшко]

Познат ми осећај.Наметнута мржња према некоме ме гушила, просто ме изједала.Кад сватих дато није "моје" баш ми је лакнуло. Али,та истина ће повредити ближње; држим језик унутра. Лицемер? За тепање?

зашто за тепање ?

 

себи кад човек призна било мржњу или страх, љубомору, бес......некако се отчепи

 

људи који живе у складу са собом и искрено иду за оним што желе су углавном смирени и стабилни

 

некако сам покренуо ову тему јер сам приметио да сам склон да себе лажем, тачније гушим да не признам неке ствари које ме муче, и још више да не признам себи шта волим! и шта ми се свиђа

 

а то што ми се свиђа је пре свега однос према себи, однос љубави и поштовања према себи.... однос звани "себи желим све најлепше" 

 

а и оне наведене гадости које ме муче понекад, и то кад себи признам опет ми је лакше и тек онда могу да вежбам исправку и промену

[JESSY]

..ја сам увек за искреност...и према себи и према другима...не знам зашто људи избегавају искреност?...ако Господ зна твоје мисли, па зар је важно шта ће мислити један човек...углавном наступам искрено према сваком....једино могу нешто да прећутим....али ако говорим, онда нема фолирања...мислим да својом искреношћу брже и лакше откриваш какви су људи....сами се покажу....што пре, тим боље....

...такође и себе стално анализирам, преиспитујем, тражим одговоре...све лакше сама себи признајем своје недостатке....