Размаженост ће упропастити људе

[Лазар]

Некада су људи јачали мишиће оруђима која су користили на свом послу.Сада нам је са оним што користимо потребна физиотерапија,  масажа. Када преврше меру, олакшице обезвређују човека, лење га, па тако и кад може да помери нешто својом руком, казаће; ”Боље да притиснем дугме, па нек се помери само!”Кад се неко научи на удобност, после стално тражи олакшице. Данас људи хоће да раде мало, а да буду плаћени много. Ако је могуће да уопште не раде, још боље! Овај дух се пренео и у духовни живот; желимо да постанемо Светитељи, али без труда.Већина људи осетљивог здравља такви су због лагодног живота. Навикли су на комфор, па када би се заратило то нико не би прегурао. Некада је народ био навикнут на тешкоће, чак су и деца таква била, па се некако дало издржати,сада су им потребни витамини Б, Ц, Д…и мерцедеси, да би живели.

Старац Пајсије

 

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_1603.html

[Баба]

А о триповима да не говоримо...

[R.Žiskar]

Са мало речи изречена суштина.

Додуше, сви то видимо али нас  је машина ухватила и само меље. Ко се спаси, спасио се.

[Биљана]

Додуше, сви то видимо али нас  је машина ухватила и само меље.

 

Istina! A posebno ljudima koji žive u gradu!

Ja, na primjer, volim da sama operem svoj automobil! Nije mi zbog 10 KM (5eura), koliko košta pranje automobila, nego zbog toga što volim to da uradim sama, pa kako bude!

[R.Žiskar]

Мислио сам генерално на физички рад али и на учење стрпљењу.

Данас сви хоће све и одмах, ако им се не да, понашају се као мала деца испред продавнице играчака.

Некада се знало кад се добијају поклони, за које празнике, па то чекање на поклон буде богатије емоцијама него сам поклон. А кад поклон добијеш после дугог чекања, он има посебну вредност. Данас деца упру прстом и пре него што науче да кажу "Баба" или "Деда" науче да кажу "Купи!". Ако не купиш, крене арлаукање. Ако не реагујеш, "види ону не уме да васпита дете да не смета другима", ако реагујеш "види ону, физички злоставља дете, треба јој га одузети".

Омладина је још гора, мисле да су са 13 година најпаметнији, од ауторитета имају турке и жандармерију, ево, беше скоро тема о девојчици са 100 партнера за опкладу...

Благо оном ко рано полуди....

[zlata]

Ja volim što je moj krevet udoban i 21 stepenčić u mojoj sobici...ali mislim i o malim etiopljanima i pomenem ih nekada...

da se ljudi makar tako trude..masa njih ne bi bila bolesna uopšte, pogotovo oni najbogatiji...

[И.стојковић]

Недавно смо расправљали о томе јер је једна рођака сва саблазнута сазнала да немамо машину за прање судова, а она (машина) квалитетније пере и свашта још нешто паметно резултира њено коришћење....И сетих се једне приче, испричах јој, а ево и вама...колико је истинита не знам, али чини ми се да је добра за размишљање...

Током релија Париз - Дакар, неке године, једна екипа потпуно залута....Тврдоглаво мислећи да ће се ишчупати без ичије помоћи забоду се у неку дину која се налазила у делу где нема могућности бежичних комуникација. Одлуче да оставе возилом јер га иначе нису могли покренути, и запуцају ка једној страни света, не би ли наишли на некога ко би им помогао. После извесног времена, већ исцрпљени наиђу на оазу у којој је удобно било смештено стотинак људи, потпуно одвојених од света. Мало цртања по песку, мало чуђења, али некако се споразумеше и сместише. Нема и не знају шта је струја, па самим тим све своје активности прилагођавају условима у којима живе. После неког времена залутали релисти, замоле их да оду до места где је остао заробљен ауто. Пронашавши ауто, успеју да га извуку из песка и оспособе. Убрзо поправе и средстава комуникације, јаве се да су живи и здрави, а заузврат одлуче да домаћинима који до тад живеше у љубави и слози, поклоне своје возило. Одвезу их до првог града удаљеног н километара, ови се одушеве оним што су видели, а релисти их напусте...Кажу да је прва фрка испала око тога ко ће возити ауто, па затим чија се роба носи у пронађени град, како би дошли до средстава за ауто, за генератор за......

Та мала насеобина одавно је напуштена. Остало је само гробље у којима су до доласка релиста сахрањивани они који су умрли природном смрћу, а у које је у међувремену сахрањено много људи, као последица расправа, којима је праузрок био поклон - возило... 

[Candy Butcher]

Ja bi samo voleo da znam da li će ovaj tekst ikome bar, bar malo nešto promeniti u životu. Ja se kladim da neće ni mikron! Lenjost je nekako u duhu ovoga vremena, na ovakav razmažen život navikavamo se od rođenja jer i čovek teži da uz minimalno rada dobije što više proizvoda. Tako je sada u svim sferama života, što manje da uložiš, da što više dobiješ. Npr ja idem u mašinsku školu i većina stručnih predmeta se svodi na: proizvesti mašinski deo, koji dugo traje, lako i brzo se pravi uz minimalnu potrošnju snage, energije i materijala.

[JESSY]

Ja bi samo voleo da znam da li će ovaj tekst ikome bar, bar malo nešto promeniti u životu. Ja se kladim da neće ni mikron! Lenjost je nekako u duhu ovoga vremena, na ovakav razmažen život navikavamo se od rođenja jer i čovek teži da uz minimalno rada dobije što više proizvoda. Tako je sada u svim sferama života, što manje da uložiš, da što više dobiješ. Npr ja idem u mašinsku školu i većina stručnih predmeta se svodi na: proizvesti mašinski deo, koji dugo traje, lako i brzo se pravi uz minimalnu potrošnju snage, energije i materijala.

потпуно се слажем с тобом....

[о.Небојша]

Одо ја да цијепам дрва, а после на усисавање !

[JESSY]

свако време има своје бреме....

[drvce]

Навикли су на комфор, па када би се заратило то нико не би прегурао.

Koji bullshit, sta da radim, da pijem tesku vodu iz nuklearnog reaktora kako bih stekao imunitet na radijaciju i pregurao nuklearku? Ili da jedem neopranu hranu dok ne postanem otporan na dizenteriju? Ili svakog dana da roknem nekog kako bi mi bilo lakse da ubijam ljude tokom eventualnog rata?

Некада је народ био навикнут на тешкоће, чак су и деца таква била, па се некако дало издржати,сада су им потребни витамини Б, Ц, Д…и мерцедеси, да би живели.

Ja bih toj razmazenoj deci zabranio unos vitamina u njihov rzamazeni organizam, makar se i razboljevali... Ali vitamini i mercedesi, OMG!

[Ljubić Nenad Šone]

Размажена деца

Љубав и очинство, без страха, води децу размажености. А чему води размаженост, то знамо из посведневних примера који нам пружају деца и родитељи на земљи. Размаженост води децу распусности, самовољи и сваком неваљалству; најзад води отпаду деце од родитеља. Зло за децу; горчина за родитеље. Такав призор ми видимо у наше време у односу људи и Бога код неких јеретичких народа на Западу.

Свештеници и проповедници у тим народима престали су одавно да говоре о страху Господњем. Јеретички богослови отишли су чак тако далеко да говоре и пишу отворено, да је страх Господњи несагласан са Хришћанством. Да хришћанин, дакле, не сме имати никаква страха од Бога! Они највише говоре о љубави, без страха, и о Богу као Оцу, али не и као Судији. То је довело многе западне народе до кобних последица.

Јер духовна љубав, о којој се говори у Јеванђељу, ако се не штити и не брани мразом страха Господњега, брзо пада и прелази у телесну страст, а ова опет у трулеж живота. А до које је мере разврат - назват љубављу - завладао у тим јеретичким народима, тешко је описати.

Кад би се свети Павле поново јавио на Западу, зачудио би се, како се морал незнабожачког Коринта распростро по њиви Господњој, и како је много данас Коринта у свету! Зачудио би се и заплакао би апостол Божји кад би видео, како се разврат под именом љубави шири, организовано и легализовано, кроз песму и причу, кроз књиге и слике, кроз позоришне представе и романе, и кроз све могуће - у његово време и непознате - начине и путове. Заиста разврат, узвикнуо би Павле опет, какав се и код незнабожаца не чује.

Још је размаженост код тих јеретика појачана проповеђу о Богу као Оцу, али не и као Судији. Отац, Отац, говоре, а не кажу: Судија! То је довело до дрскости и распусности „деце“ пред Оцем. Најзад и до одрицања Оца. До атеизма!

До атеизма у таквој мери и у таквом броју, као никад и нигде ни у једном наро-ду нити и у Једној цивилизацији света. Нажалост, оба та зла, разврат и атеизам, почели су се увлачити и у Исток, како у Православни, тако и у муслимански Исток. Но то се увлачи пропагандом и натиском Запада. Јер не може се рећи за тумаче Корана да су они одбацили страх од Бога, пошто Коран никако и не говори о љубави и о Очинству Божјем, него само и искључиво о страху од Бога. Не може се рећи ни за свештенике Православне, да су они избацили страх Господњи из својих беседа и проповеди. Али јављају се изузеци, слично нашем пријатељу кога споменусмо у почетку. То су они проповедници речи Божје који, немајући сами страха Господњега, не уче народ страху.

Такво зло надахнуће они нису могли применити ни из Светог Писма нити из душе нашег Православног народа. Примили су га од западних јеретика, од погрешних тумача Писма. Зато говоре о љубави без страха, и о Богу само као Оцу, а не и као страшном Судији. Слепи код очију они не виде оно што народ види сваки дан и сваки час: не виде чудеса Божја. Не виде руку Божју која бије злотворе и неправеднике и сада, у овом веку, и како тиме сигнализира приближење онога страшнога часа када ће се јавити вечна Правда Божја и Суд. Заиста су сами размажена деца, која као отровом дејствују да и остала деца Божја постану размажена. И заиста су проузроковачи гнева Господњега, који се јавља на сваком месту и у сваком времену испражњеном од страха Господњега.

[Двадесети]

Размажена деца

Љубав и очинство, без страха, води децу размажености. А чему води размаженост, то знамо из посведневних примера који нам пружају деца и родитељи на земљи. Размаженост води децу распусности, самовољи и сваком неваљалству; најзад води отпаду деце од родитеља. Зло за децу; горчина за родитеље. Такав призор ми видимо у наше време у односу људи и Бога код неких јеретичких народа на Западу.

Свештеници и проповедници у тим народима престали су одавно да говоре о страху Господњем. Јеретички богослови отишли су чак тако далеко да говоре и пишу отворено, да је страх Господњи несагласан са Хришћанством. Да хришћанин, дакле, не сме имати никаква страха од Бога! Они највише говоре о љубави, без страха, и о Богу као Оцу, али не и као Судији. То је довело многе западне народе до кобних последица.

Јер духовна љубав, о којој се говори у Јеванђељу, ако се не штити и не брани мразом страха Господњега, брзо пада и прелази у телесну страст, а ова опет у трулеж живота. А до које је мере разврат - назват љубављу - завладао у тим јеретичким народима, тешко је описати.

Кад би се свети Павле поново јавио на Западу, зачудио би се, како се морал незнабожачког Коринта распростро по њиви Господњој, и како је много данас Коринта у свету! Зачудио би се и заплакао би апостол Божји кад би видео, како се разврат под именом љубави шири, организовано и легализовано, кроз песму и причу, кроз књиге и слике, кроз позоришне представе и романе, и кроз све могуће - у његово време и непознате - начине и путове. Заиста разврат, узвикнуо би Павле опет, какав се и код незнабожаца не чује.

Још је размаженост код тих јеретика појачана проповеђу о Богу као Оцу, али не и као Судији. Отац, Отац, говоре, а не кажу: Судија! То је довело до дрскости и распусности „деце“ пред Оцем. Најзад и до одрицања Оца. До атеизма!

До атеизма у таквој мери и у таквом броју, као никад и нигде ни у једном наро-ду нити и у Једној цивилизацији света. Нажалост, оба та зла, разврат и атеизам, почели су се увлачити и у Исток, како у Православни, тако и у муслимански Исток. Но то се увлачи пропагандом и натиском Запада. Јер не може се рећи за тумаче Корана да су они одбацили страх од Бога, пошто Коран никако и не говори о љубави и о Очинству Божјем, него само и искључиво о страху од Бога. Не може се рећи ни за свештенике Православне, да су они избацили страх Господњи из својих беседа и проповеди. Али јављају се изузеци, слично нашем пријатељу кога споменусмо у почетку. То су они проповедници речи Божје који, немајући сами страха Господњега, не уче народ страху.

Такво зло надахнуће они нису могли применити ни из Светог Писма нити из душе нашег Православног народа. Примили су га од западних јеретика, од погрешних тумача Писма. Зато говоре о љубави без страха, и о Богу само као Оцу, а не и као страшном Судији. Слепи код очију они не виде оно што народ види сваки дан и сваки час: не виде чудеса Божја. Не виде руку Божју која бије злотворе и неправеднике и сада, у овом веку, и како тиме сигнализира приближење онога страшнога часа када ће се јавити вечна Правда Божја и Суд. Заиста су сами размажена деца, која као отровом дејствују да и остала деца Божја постану размажена. И заиста су проузроковачи гнева Господњега, који се јавља на сваком месту и у сваком времену испражњеном од страха Господњега.

 

Ја се не бих потпуно сложио са Тобом, мада ћу ти рећи да болујем од интернернета и не читам цео текст од почетка до краја кад је ду па могуће је да нисам све најбоље прочитао.

Имам дете и трудим се да ми пружим што могу. Не мислим да је то грех. Јер рече Христос "Није ли човеков отац такав, да кад му син тражи хлеба он му даје камење да једе". Па хоће ли ваш Отац ако му тражите хлеб дати вам змију". Сходно томе ако ти син тражи играчку што му дајеш домаћи да ради. Твоје дете жели да се игра и не брине за своју будућност а ти га тераш да ради да би у будућности имао. И знај да је твоје дете већи верник него ти јер оно не брине - већ како каже Господ живи безбрижно као голуб у пољу и својом безбрижношћу сведочи веру какву ти са свом мудрошћу не можеш постићи. 

[Двадесети]

Извињавам се због правописних грешака, мало сам у журби написао текст и погрешио. Извињавам се и што ми се чини да сам превише био оштар. Поготову са задњом реченицом. Нисам имао времена да објасним неке ствари. Нпр. приметио сам да моје дете прилази веома просто другом детету када хоће да се игра. Моје дете никад не процењује друго дете на основу одела које има или играчке које држи у руци. Небитно му је да ли је дете "бело" или "црно" да ли је овако или онако. Ја се не сећам када сам пришао човеку да пре самог прилаза нисам проценио човека и да током разговора непрестано процењујем особу и водим рачуна шта ћу рећи. 

Сходно томе ја сам закључио да је моје дете делом са 6 година већи верник него ја са 33 и да никада нећу моћи са свим знањем да будем као оно - не може се против речи Господа "И најмање дете у царству Божијем веће је од Јована Крститеља". (Можда ми цитати нису најпрецизнији)

И за крај. Господ рече: Дрво се познаје по плоду тако се и човек познаје по сину своме. Ко је какав показује његово дете (деца).