Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник

[cloudking]

Зашто би, када патријарх нема апсолутно никакву надележност ван архиепископије Београдско-Карловачке. Да је којим случајем патријарх и дошао у Шабачку епархију, не би смео без благослова надлежног епископа буквално ништа да ради (баш ништа)...

ok, hvala... nisam to znao

[miki 018]

Mislim da su mnogi od vas pomesali dve razlicite vrste problema koje je doduse i sam otac Branislav izmesao.

Jedno su njegovi metodi lecenja, njega kao coveka, koji jesu bili u odredjenom procentu uspesni.

Nazalost, ti metodi su zbog njegove preke naravi ukljucivali i silu kao kaznenu meru za narusavanje reda u kampu i za unosenje droge.

Da li je to dobro, nije, da li je donosilo rezultate jeste. Nazalost, kod njega su odlazili mnogo tezi slucajevi nego recimo u zemlju zivih, gde koliko ja znam narkomani koji dolaze su vec prosli fazu detoksifikacije.

Druga stvar je on kao svestenik.

Cini mi se da je tu nastao ceo problem, jer kad je vec pozeleo ovim da se bavi na ovakav nacin odgovornost njegovog duhovnika i episkopa je trebala da bude da mu stavi do znanja da mantija i lopata ne idu zajedno i da ako zeli da se bavi ovime, neka bude laik koji je privrzen crkvi ali ne i svestenik.

Svestenik bi trebao da bude pastir zivog Boga, a ne zagrizeni strastvenik bilo koje vrste. Izmedju strasti narkomanije i recimo pusenja ili bajkerizma u svojoj sustini pravoslavnoj nema razlike, strast je i jedno i drugo. Samo sto je njegova strast prema motorima drustveno prihvatljiva a narkomanija ne.

Na njegovu zalost, ljudi u Crkvi generalno zabijaju glavu u pesak po svim pitanjima.

овај део је обрисан јер може бити сасвим погрешно схваћен код ширег црквеног аудиторијума, а то свакако није поента. Администрација

Kolektivno smo izgleda poremetili pamecu.

Neosporno je da je mnogima on pomogao, kod njega su odlazili "teski" narkomani koje niko drugi nije hteo da primi, druga stvar je sto se u zemlji zivih jako dugo ceka na red, kao i po mnogim drugim ustanovama.

Njegov posao je radio kako je najbolje znao i umeo, on za drugo nije znao. Tako je i decu vaspitavao, i ako nista drugo nije bio licemeran niti farisejski prepodoban ni u jednom segmentu svog zivota. On je ziveo to sto je pricao i i dalje zivi, a sada placa cenu. Nazalost, to je njegov put, a mozda i na srecu. Jer mi ne znamo sudove Bozije, mozda se on drugacije ne bi spasao. Sa strascu i od srca je radio, a nadamo se da ce se sa istom silinom okrenuti Bogu i shvatiti da je jedno pomagati ljudima kao covek, a drugo biti svestenik Zivog Boga.

Ne mora biti svestenik da bi pomogao, ali svestenicki cin zahteva i jos jednom zahteva odredjena odricanja i odredjena ponasanja za koje svi mi znamo.

Da Gospod spase i Nebojsinu dusu i podari utehu njegovoj porodici, a posebno njegovoj majci. Stadijum bola u kome se roditelj odrice deteta je preveliki, samo govori o tome da ona vise ne moze da podnese patnju koju joj je sin nanosio i njoj je sada uteha preko potrebna.

Sta ce sada biti sa porodicom oca Branislava?

Sa njegovom suprugom i decom?

Otac Branislav nije otkrio toplu vodu, sustinski princip svih metoda lecenja zavisnosti je u disciplini, nazalost on je otisao u drugu krajnost.

Da li ce njegova deca odoleti iskusenjima to samo Bog zna. Oni su sada obelezeni, oni su deca lopatasa i ubice, onog ludog i poremecenog popa.

Nazalost, ni pojedine vladike nisu odolele iskusenju osudjivanja, ako ni zbog cega drugog onda zbog porodice oba nesrecnika i Nebojsine i oca Branislava. Lako je posle bitke biti Napoleon.

A da se ne lazemo, kod vladika se sve vrti oko para.

[Zawisza]

http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija_spc_ministarstvo_zdravlja_lecenje_narkomana/24244739.html

Ima centara i kod nas katolika, ali je malo drugačije.

Sveštenici koji su u tim centrima ili časne, najčešće su završili medicinske škole ili fakultete.

Praksa uopšte je da osim bogoslovskog završavaju neke društvene ili prirodne nauke. To je tradicija još iz srednjeg veka.

Tu se onda ne postavlja samo etičko pitanje kao sveštenika već i recimo lekara, ekonomiste, matematičara, hemičara i slično.

Ja eto znam našu jednu sestru koja je bila vrhunski genetičar i radila je u jednoj bolnici u Švajcarskoj. Kad su neka istraživanja prekoračila prag njene savesti došla je u Srbiju i radila kao spremačica u jednoj bolnici u Beogradu gde je i penziju stekla. Nikad nije komentarisala niti je sa gorčinom govorila i nikad ja ne bih ni znao da je ona doktor, nego sam pošao na neki simpsium o hrišćanskoj etici i upotrebi matičnih ćelija i ona me pozvala i tako mi jednostavno lepo objasnila šta ću da čujem na simposiumu i o čemu da obratim pažnju.

[исидорица]

О,хвала ти што постојиш!

nobelll :D

[Nikola Knezevic]

Поента целе приче је да је дотични Перановић још 2009. године требао да буде процесуиран јер су за то докази били јасни и необориви. Поента је такође у томе да је Црква још 2009. године након изјаве САС требала да реагује и да му стави забрану на свештенодејство до окончања судског процеса. Ништа од тога се нажалост није догодило.Одговорни су и држава и Црква. Држава због немара, неефикасног и корумпираног судског система. Црква због уобичајене праксе да ствари ставља под тепих.

[Млађони]

Другари, мало ми се чини да ова тема полако прави отклон од Перановића и да се претвара у поље личних надмудривања. Тема није о томе како се наркоманија лечи, него о случају Перановић. До сада су јасне две ствари:

а) Перановићеве методе не изражавају став и учење Цркве

б) крај Перановићеве каријере - уз све вентуалне успехе које је раније имао - показао је да је нестручан.

Aмин, може да се закључа тема.

[Evgenik]

Бранилац оца Бранислава, додаје и да је поднео кривичну пријаву против владике бачког Иринеја и епископа јегарског Порфирија због кривичног дела недозвољено коментарисање кривичног поступка у трајању.

http://www.politika....anovica.sr.html

Све и да се докаже да није починио убиство, већ овај безобразлук да свештено лице диже тужбе против Епископа на световним судовима

довољан је не за рашчињење него за искључење из Цркве и анатему.

Овим је Перановић ставио тачку не све приче, све рекао и показао и ко је и шта је.

[Boba]

http://www.eparhija-...inej-o-tragedij

[Guest - . . .-]

[Zayron]

Edit. Taj moj prethodni post možete neko od admina i moderatora izbrisati, bilo mi je važno to napisati i s tim dopunama kako bi bilo što jasnije. Hvala!

Vrlo problematičan je i nivo uračunljivosti samih tih štićenika koji su svi odreda bili punoljetne odrasle osobe ali su se tamo ponašali ko da su se svi redom scvokli, ko da ne znaju ni koliko je 2+2, ko pravi cvoci. No, izgleda to možda spada u sliku te bolesti, zavisnosti, takav kompleksan duševni poremećaj. To da nisu u stanju objektivno ocijeniti, valorizovat realnost i vrednovati šta se može i smije a šta već ne može, ne smije i nije dozvoljeno. Ništa od svega toga ne bi bilo da je taj koji je bio prvi dobio lopatom preko leđa, tj. bio premlaćen otišao odmah odtamo glavom bez obzira i to prijavio na prvoj policijskoj stanici. I predao tužbu protiv tog koji ga je mlatio i protiv Peranovića kao organizatora, kao što se normalno preda protiv svakog nasilnika, nasilja ili nasilne organizacije. Izgleda da je tu bila u igri i kolektivna pshoza i svi su nekako pristali na to, na tu takvu recimo "igru" pod kolektivnim pritiskom jer su mislili da se to tako mora i treba, da je to tako ispravno i normalno. A u tom ja već vidim sektaško ponašanje koje je vrlo opasno i nerijetko dovodi ovakvog pa još goreg tragičnog ishoda i do smrtnih posljedica pa čak i kolektivnih samoubistava. O slučajevima takvih sekti koje su završile s kolektivnim samoubistvima i ubistvima se zna već dosta po svijetu, bilo je više takvih svuda poznatih slučajeva. Ti momci su bili odrasle osobe, imali djevojke, neki već i djecu, tom preminulom štićeniku je bilo 39 godina, znači prema zakonima sasvim odgovorna zrela osoba. Izgleda da im je prag te socijalne uračunljiviosti bio značajno pomjeren pod utjecajem abstinentske krize u sadejstvu s kolektivnom psihozom. Inače to su osobe u vrlo jadnom pishičkom, duševnom stanju koje trebaju razumjevanje, ogromno strpljenje i veliku dozu empatije, ljubavi i samilosti i svakako ih nije moguće liječiti a ni popravljati nikakvim batinama.

[Млађони]

Ето, то је лечње. Као што рече казне да га подсете испуњен дан, мењање размишљања ка позитивнијем и другачијем ставу ка животу и дрогирању.

[Guest - . . .-]

Порука која је на форуму Видовдан написана још 2010. године

Ja sam neuropsijhijatar, lecim narkomane i pisem o narkomaniji. Imam vise od 40 godina strucnog iskustva i poznat sam i uvazen u svojoj sredini i kao neuropsihatar i kao rodoljub Srbin. Neskromno, ali ste me povuki za jezik.

Branislava poznajem licno. Ja sam ga. kada je pobegao sa Kosova i Metohije, po dogovoru sa igumanon Manastira Sopocani Petrom Ulemekom naselio u selo Doijani pored Manastira. Kad sam otisao da ga obidjem zatekao sam grupu seljana koji su sa poklonima dosli da mu izraze postovanje. Zatekao sam ga kako sa seljanima sedi u donjem vesu, razgovara i ponasa se kao da je najnomalnije obucen! Zgrozio sam se scene i odmah napustio mesto. Tada mi je bio jasan njegov integritet

Pre toga me danima ubedjivao da mu poklonim vocnjak. jer je agronom po wegovj iyjavi, a za uzvrat on ce se moliti Bogu za mene. Kada je prevrsio meru, nisam mu dozvolio pristup, isao je oko ograde vocnjaka vodeci vucjaka na dugom kaisu i pretio mi da ce me prokleti i da cu otici u paka.

,,Lecio je " jednu ciganku u pubertetu, a kada je njen otac molio da odem njenoj kuci i da kroz prozor pogledam kako se ponasa kad je ne posecuje Branislav i kad je kod nje u poseti, odbio sam sa predlogom da je dovede kod mene na pregled. Kad je ubedio na jedvite jade da doje na pregled, video sam o kakvoj se ,,bolesti" radi i da ne bi bilo moje misljenje subjektivno dao sam mu uput za Kliniku, znajuci unapred kakava ce biti ustanovljena dijagnoza.

Sreo sam ga na Petrovdan u Crnoj Reci, gde sam bio u sluzbenoj poseeti Vladiki Artemiju. Branislav je prosao pored mene obrijane glave u mantiji, praveci se da me ne poznaje.

Kad sam ga video u specijalnoj emisiji o narkomaniji na lokalnoj televiziji sa dva mladica koji potvrdjuju njegovo ,,lecenje narkomanije", hteo sam da pozovem voditelja i da ga upozorim o kakvom se ..lecenju" radi. Drugom prilikom je bio sa hodzom na Tv, ali hodza je bio daleko umereniji i sa ogradama. Zakljucak se nametao da je narkomanija bozji greh!

O strasnim dogadjajima u Crnoj Reci zna cela Srbija. lecio sam njegove ,,pacijente"povratnike koji su mi sami pricali o dogadjajima u ,,lecilistu" u sta nisam mogao da poverujem, dok nije pisala stampa i prikazivala TV. Novinar koji je to otkrio i objavio dobio je nagradu Udruzenja novinara Srbije, zajedno sa ostalim eminenntim novinarima.

I sada, pored svega sto se desilo, opet se Branislav pojavljuje u javnosti sa istim namerama!

Meni je zao sve njegove ..pacijente", ali zar je malo bilo zrtva! To sto se desavalo u Crnoj Reci, to nema nigde na svetu.

Jedini ,,lek" koji je pomogao tim narkomanima je dugotrajna izolacija (visegodisnja) i nemogucnost kontakta sa narkodilerima. Oni koji su pokusali da pobegnu (Crna Reka je izolovana od komunikacija i tesko dostupna, bar u vreme kada sam ja odlazio u Crnu Reku), tesko su kaznjavani

Naromanija je izleciva bolest, ali zahteva uslove lecenja: stabilnu porodicu, iskrenu saradnju porodice sa neuropsihijatrom i doslednu disciplina u lecenju. Ako toga nema lecenje je bezuspesno, odnosno narkoman ne zeli sikreno da se izleci.

Apsolutni je uslov da drzva spreci unos narkotika, da narkodilere strogo kaznjava, a narkomane zakonom obaveze na lecenje. Inace lecenje narkomana nije obavezno, narkomana ne sme niko da leci ako on to ne zeli. Ceka se vreme da ucini prekrsaj (kradju) ili krivicno elo pa da bude uhapsen. Medjutim u zatvorima svaki narkoman lako dolazi do droge samo ako ima para.

Ovo pisem iskljucivo sa zeljom da ne bude NOVIH lakovernih zrtava.

DA BI SE IZLECIO NARKOMAN PORODICA MORA IMATI NEIZMERNU SNAGU I DUGOTRAJNO STRPLJENJE. HEROIN PRVENSTVENO MENjA KARAKTER NARKOMANA, JER UNISTVA DEO MOZGA GDE SE FORMIRA KARAKTER.

O NARKOMANIJI MOGU RASPRVALJATI SAMO KOMPETENTNI OBRAZOVANI MEDICINSKI KADROVI, A NIKAKO POPOVI, HODZE, VRACARE, SOCIJALNE ORGANIZACIJE, UDRUZENJA I OSTALI NEPOZVANI. SVI SE RAZUMEJU U NARKOMANIJU IAKO NEMAJU NI DANA MEDICINSKOG OBRAZOVANJA!

DRAGI NARKOMANI I VASI RODITELJI - CUVAJTE SE PREVARANATA. TRAZITE NAJBOLJE STRUCNJAKE I VOLITE SVOJE SINOVE I KCERI NARKOMANE I KAD POZELITE DA SU MRTVI. BILO KAKVI SU, ONI SU SAMO BOLESNICI I TAKO IH SHVATITE.

Vise o ovoj temi se necu javljati, a vama koji suprotno verujete neka vam je Bog upomoc.

Видовдан

[Млађони]

Полако је кренуло да испливава...

[о.Небојша]

Саопштење за јавност Епископа шабачког Господина Лаврентија

Као Епископ Српске Православне Цркве, као човек и хришћанин, који је читав свој живот посветио борби за добробит и срећу свих људи, нарочито деце и омладине у нашој Отаџбини и расејању, дубоко жалим за изгубљеним животом Небојше Зарупца, штићеника Центра за лечење болести зависности у Јадранској Лешници, и упућујем најдубље и најискреније саучешће његовој ожалошћеној породици и родбини.

Овако нешто, не само што тешко боли, већ и опомиње да смо и као Црква и као друштво на великом испиту: Како помоћи младима да победе наркоманију, ту највећу кугу нашег времена и трећег миленијума? Како помоћи њиховим породицама, а самим тим и друштву чији су они део, али, рекао бих и „продукт“? Велики број породица наркомана годинама је вапио за помоћ да се на овом простору формира центар за њихово збрињавање и лечење. Ми смо изашли у сусрет њиховом апелу и основали Центар. Да смо одбили да дамо благослов за рад овога Центра били би, вероватно, изложени критикама и оптужбама да Црква ништа не ради, да не разуме време, да не брине о своме народу, да је неактивна, да је конзервативна, да није као црква у Европи, итд.

У овом Центру се излечио велики број младих људи, који су истргнути из канџи дроге и наркоманије; којима је, првенствено, спашен живот; који су се сада успешно уклопили у друштво, имају своје породице, посао, децу… Они и њихове породице су данас Богу и Цркви неизмерно захвални.

Међутим, после ове трагедије, питам се, да ли је све то вредело једног невиног младог људског живота који је изгубљен. Велики православни мислилац Достојевски рекао је да: срећа целог света није вредна једне невино проливене дечје сузице. А овде је проливена крв и изгубљена највећа вредност под сунцем – људски живот!

Велики део живота и епископске службе провео сам на Западу, где су Центри за одвикавање зависника од дроге при црквама многобројни. Али, очито је, да код нас, после свих искушења и ломова кроз које је наше друштво прошло и пролази, тако нешто не може довољно добро да функционише. Очигледно, није довољна само добра намера, каква је била наша. Потребан је, пре свега, високи ступањ одговорности, затим, стручност, компетентност, искуство и знање, као и шира друштвена подршка. Свега тога данас, бар када је у питању овај посао, нама недостаје.

Донета је одлука да се овај Центар затвори. Затварањем Центра, ни ја ни Епархија, на чијем сам челу, не дижемо руке од борбе за помоћ младима. Напротив, све ћемо учинити, удружени са црквеним и државним властима, да се створе ваљани услови које смо навели, што ћемо свесрдно помоћи и подржати.

Управнику и духовнику Центра „Сретење“ свештенику Браниславу Перановићу, који је осумњичен за убиство, одмах по сазнању ове трагедије, изречена је најстрожија превентивна мера: Забрана свештенослужења. Црквеном Суду Епархије шабачке наложено је да будно прати развој истражног и судског процеса пред државним надлежним судом, а по добијању релевантних чињеница, да одмах предузме мере у својој надлежности. Уколико надлежни суд утврди да је именовани извршио убиство, исти ће бити лишен свештеничког чина и избрисан из списка клира шабачке Епархије Српске православне цркве.

Црквене власти наше Епархије сарађиваће са надлежним државним истражним и судским органима, да се објективно испитају сви детаљи рада у Центру „Сретење“ и све околности под којима се трагедија догодила. Сви за које се утврди да су радили мимо хришћанских, јеванђелских и људских начела, као и у супротности са државним и црквеним законима и прописима, и мимо оног што је Црква благословила у најбољој намери, чега су они били дубоко свесни, биће најстрожије санкционисани по канонима и законима наше Цркве.

Упућујемо најдубље извињење нашој јавности која је овим трагичним догађајем узнемирена. Захваљујемо средствима јавног информисања на њиховом доприносу у борби против оваквих и сличних појава у нашем друштву. Борићемо се свом снагом да се никада више нешто слично, у нашој цркви, не догоди у будућности и појачаћемо напоре цркве у нашој епархији у борби против сваке врсте насиља, у духу наше православне вере и хришћанског морала.

Епископ шабачки

Лаврентије

Шабац, 11.август, 2012.

[Рилски]

Само пар назнака из овог потресног писам из 2010. године..

Чисто да се види и по могућству схвати колико смо ми друштво које робује предрасудам, лажним убеђењима, и псеудо-религијским митовима...

А колико с'друге стране паметни, образовани, и искуствени људи у свом послу немају шансе да их неко чује и схвати озбиљно...

Јер да је бар неко одговоран ово само видео.. а било је на претек оваквих и апела и вапаја... не би смо имали ово што имамо..

.. ругло и срамоту, .. мерзост и запустеније ...

Narkomanija je izleciva bolest, ali zahteva uslove lecenja: stabilnu porodicu, iskrenu saradnju porodice sa neuropsihijatrom i doslednu disciplina u lecenju. Ako toga nema lecenje je bezuspesno, odnosno narkoman ne zeli sikreno da se izleci.

O NARKOMANIJI MOGU RASPRVALJATI SAMO KOMPETENTNI OBRAZOVANI MEDICINSKI KADROVI, A NIKAKO POPOVI, HODZE, VRACARE, SOCIJALNE ORGANIZACIJE, UDRUZENJA I OSTALI NEPOZVANI. SVI SE RAZUMEJU U NARKOMANIJU IAKO NEMAJU NI DANA MEDICINSKOG OBRAZOVANJA!

I KAD POZELITE DA SU MRTVI. BILO KAKVI SU, ONI SU SAMO BOLESNICI I TAKO IH SHVATITE.

Vise o ovoj temi se necu javljati, a vama koji suprotno verujete neka vam je Bog upomoci.