Страх Господњи - Свети Николај Српски

[JESSY]

Stari zavet je ispunjen gnevom Jahvea prema prestupničkom i "tvrdovratom" jevrejskom narodu, Jahvea, pri svemu tome voljenog i izabranog među svim narodima sveta, Jahvea koji se grozno sveti svome narodu šaljući mu svakojake pošasti. Knjiga proroka Jezekilja vrvi od plamenih, živopisnih, užasavajućih prizora stradanja jevrejskog naroda, koji se nikad nisu mogli verno naslikati ili muzikom izraziti – pa je davno, s pravom, upozoravan vernik (jevrejski i naročito hrišćanski) kako treba da se pripremi kada pristupa čitanju Starog zaveta.

 

Sećam se Enrika Josifa, koji je jednom rekao: "Ne postoji Božija dobrota bez Božijeg gneva. Pridodavati Tvorcu gnev nije antropološka pridodavajuća vrlina. U Božijem gnevu leži najdublja tajna mističke, prečišćene Božije ljubavi," dok je hrišćanski svetitelj Tihon Zadonski upozoravao sentimentalne hrišćane ovako: "Đavo predstavlja čoveku samo Božije milosrđe, a izbegava pravosuđe Njegovo, da bi tako lakše navodio čoveka na greh i u gresima ga održao. Jeste Bog milostiv, ali je i pravedan."

 

Poznata nam je "evolucija božanstva" kroz milenijume ljudske preistorije i istorije. Čovek je uvek verovao u onostrane i natprirodne sile; ove sile—bogovi bili su ili naklonjeni ili nenaklonjeni čoveku, ali najčešće su oni bili ambivalentni, posedovali su dvojaku vrednost (dobru i rđavu stranu svoga bića), pa su se tako, krajnje ćudljivo i nepredvidljivo, i ponašali prema čoveku; jadno, uplašeno čeljade moralo je neprestano da se dovija i smišlja nove načine kako bi se umilostivile ove natprirodne sile, ne bi li se tako ne samo ublažila njihova jarost već i bliže upoznala njihova stvarna priroda. Ovakvo ljudsko osećanje u odnosu na bogove, otkrilo je ljudima put boljeg poznavanja, a onda i laganog ovladavanja zakonima prirode.

 

I kada se Bog otkrio Mojsiju na Sinaju i prvi put u istoriji čovečanstva objavio čoveku jasne, nedvosmislene i univerzalne zakone ljudskog moralnog postupanja, uvek vredne i aktuelne za sve narode sveta i za sva vremena (prošla, sadašnja i buduća), Jahve je zadržao nešto od ambivalencije starih paganskih bogova. Njegova srditost je često nemilosrdna i neumerena, ali (od vremena Mojsija) uvek je takva, kada bi se moralna pravila, objavljena Mojsiju, kršila i izneveravala od strane jevrejskog naroda. Ovaj narod je najviše stradao onda kada bi napuštao veru u jednoga Boga (od vremena Mojsija počinje da važi strogi zakon monoteizma), i vraćao se (psiholozi bi rekli, regredirajući) na mnogoboštvo i neznaboštvo. Koliko je milenijuma ukorenjivana čovekova politeistička vera (ali uvek vera u neko natprirodno biće!), najbolje su dokazivali, nažalost, i danas dokazuju, jevrejski i hrišćanski narodi kada bi napuštali starozavetnu, ali onda i mnogo zahtevniju novozavetnu Hristovu veru i vraćali se (regredirajući) na veru u idole. Ovih paganskih i neopaganskih idola danas, na kraju XX veka, kao da ima isto toliko ili čak i više, nego što ih je bilo usred politeističkih carevina Sumerije, Vavilona i Asirije

[JESSY]

Sve što je rečeno o strahu kod ljudi, odnosi se i na njihov strah prema Bogu. Paganski čovek, prisutan i danas u nesvesnom, kolektivnom biću starozavetnog i novozavetnog čoveka, kada veruje u Boga, plaši ga se kao nemilostivog sudije koji stalno kontroliše njegove misli i postupke, kažnjavajući ga za prestup; kada, pak, ovaj paganski čovek u savremenom čoveku, koji nije stigao da se preobrazi u starozavetnog, a onda i u novozavetnog, Hristovog čoveka ne veruje u Boga, on tada, nesvesno, svoj prirodan strah od Boga gneva i pravde (tamna strana starozavetnog Jahvea) zamenjuje najrazličitijim manifestacija straha iz vidljivog i nevidljivog sveta (pre svega, nevidljivog u smislu sopstvenog, neprepoznatog, nesvesnog psihičkog života). Strah, jednom reči, kao da se ne može nikako izbeći! Pa ipak, nije sasvim tako.

 

Otkrivanjem novozavetnog Hristovog bića u sebi, njegov prastari paganski, delimično i starozavetni strah od Boga uspešno se zamenjuje – strahopoštovanjem prema Bogu.

 

 U čemu je zapravo razlika između straha i strahopoštovanja? Jednostavno rečeno: strah osećam prema O(o)nome koga se bojim, a strahopoštovanje osećam prema Bogu koga volim. Što je šira i dublja ljubav u čoveku, ne samo prema Bogu, ljudima, već i prema celom svetu i svemu živom, smanjuje se i njegov strah, a raste strahopoštovanje, da bi najzad, istina tek uz Božiju pomoć, ljubav, zbilja, isterala strah napolje – kako nam poručuje divnim rečima apostol Jovan u svojoj I

 

Poslanici – i tako nas iznutra, a onda i spolja obasjala, zagrejala i očistila, i tako očišćene, pripremila nas za onostrani život. Samo ljubav može da nas održi budnim na stražarskom mestu, na kome nas strahopoštovanje prema Bogu sprečava, ne da naljutimo Boga, već da Ga ne ožalostimo. U jutarnjoj hrišćanskoj molitvi upućujemo Bogu i ove reči: "Gospode, nauči nas da (u toku današnjeg dana) nikoga ne razgnevimo i ne ožalostimo!" pre svih, Tebe, Gospode!

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kad se plašim Boga to je u mom grehovnom stanju,kasnije pokajanju i ustvari se plašim da ne zaslužim milost Božju. (tako da nije to samo strah od Boga već naprotiv strah da ne ostanem bez Boga)

 

Sa druge strane više volim da koristim reč strahopoštovanje , jer me ona asocira samo na dobrotu Hristovu koji nam je toliko dao a ja svestan da će nam davati još i još i u beskrajo. (poštovanje= apsolutna dobrota Hristova+ strah =( ne učestvovati u toj dobroti grehova mojih radi) = strahopoštovanje!

[Дејан]

Био сам на једном његовом предавању, где је рекао да треба разликовати покорност и послушност, покран си из страха а послушан из љубави.

[Милан Ракић]

покран

,

 

покоран  

[Дејан]

хм, кажу да нема случајности, можда се може  растумачити како смо то духовно покрани из страха :)

[Дејан]

Страх те не промени, страх те ућутка .

[Number15648]

„Љубазни моји, изграђујте спасење своје са страхом и дрхтањем“ (Филиб. 2, 12)

[Arsenija]

Straha u ljubavi nema.

[Number15648]

Straha u ljubavi nema.

 

„Није могуће да је друкчије мислио и св. Јован Јеванђелист. Није могуће да је он негирао страх Господњи кад је рекао: „У љубави нема страха“.

Треба правилно разумети ове речи, па неће бити спотицања. Треба разумети, да онај ко има љубав према Богу, нема страха ни од кога и ни од чега. Исто као што смо рекли и за страх, и као што народ каже: Ко се Бога боји, тај се никога другог не боји. Љубав, дакле, не потире страх Господњи, него страх од демона и од људи. Нови закон не потире Закон и Пророке. Завет љубави узраста на Завету страха. Зато су му плодови обилни и свети.“ Св. Николај Велимировић

[Deki992]

Tu je za mene kamen spoticanja u poslednje vreme.U tom odnosu poslusnost-gordost-slobodna volja.

Nikako mi nije jasan stav religije u odnosu na njih. Kako to da je covek rodjen slobodan i da mu je to najveci dar od Boga a u isto vreme crkva kao najvecu vrlinu istice poslusnost (nekom drugom) a najveci greh je upravo neposlusnost ili SLOBODOumlje...To je za mene paradoks.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tu je za mene kamen spoticanja u poslednje vreme.U tom odnosu poslusnost-gordost-slobodna volja.

Nikako mi nije jasan stav religije u odnosu na njih. Kako to da je covek rodjen slobodan i da mu je to najveci dar od Boga a u isto vreme crkva kao najvecu vrlinu istice poslusnost (nekom drugom) a najveci greh je upravo neposlusnost ili SLOBODOumlje...To je za mene paradoks.

Pa neće ti biti paradoks kad naučiš gde sveti oci stavljaju termine poput sloboda,ljubav....Prateći taj način razmišljanja (van plotskog materijalnog i bez koristoljublja) videćeš u svoj svojoj punoti SLOBODOumlje.

[Deki992]

Pa neće ti biti paradoks kad naučiš gde sveti oci stavljaju termine poput sloboda,ljubav....Prateći taj način razmišljanja (van plotskog materijalnog i bez koristoljublja) videćeš u svoj svojoj punoti SLOBODOumlje.

Ja govorim o prakticnom zivotu.Kako moze biti slobode kada postoje obrasci ponasanja.

Koliko god mi pricali da to ne postoji itd...ja sam do sada nasao x primera raznih pouka u kojima se namece odredjen stil zivota.

Kao jedini argunent za to su obicno duhovna zaslepljenost (onih koji ne prihvataju taj stil),demonska prevara,prelest itd.

[Deki992]

Pa neće ti biti paradoks kad naučiš gde sveti oci stavljaju termine poput sloboda,ljubav....Prateći taj način razmišljanja (van plotskog materijalnog i bez koristoljublja) videćeš u svoj svojoj punoti SLOBODOumlje.

Ja govorim o prakticnom zivotu.Kako moze biti slobode kada postoje obrasci ponasanja.

Koliko god mi pricali da to ne postoji itd...ja sam do sada nasao x primera raznih pouka u kojima se namece odredjen stil zivota.

Kao jedini argunent za to su obicno duhovna zaslepljenost (onih koji ne prihvataju taj stil),demonska prevara,prelest itd.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja ne mislim da si ti još mali pa da slepo pratiš savete....budi slobodouman u potpunosti svako Hrista prvo nadje u sebi. (Hristov um imamo kao dar) svetitelji su prvo Hrista našli u sebi iako su možda imali pogrešna poslušanja nekada....(opraštali su na tome i slavili Boga jer su videli koliko je ljudska priroda pala i kroz sopstven greh)