Страх Господњи - Свети Николај Српски

[BorisR]

Ја мог оца не поштујем из страха, нпр. Трудим се да га поштујем из љубави. Мени је то страхопоштовање стран појам.

 

Svi mi postujemo svoje oceve i mislimo da to radimo iz ljubavi, ali pitajmo nase oceve: koliko smo ih puta povredili? koliko puta razocarali?

 

Istinsko strahopostovanje je kad ni recima ni delima, ne povredjujes onoga koga volis, vec postujes volju istog. 

[obi-wan]

Ne bih se slozio sa ovim, nije bas tako prosto. 

 

Sta cemo sa onima koji su u crkvi, a sve cine protivno Duhu Svetom?

 

Kako to da se u ime crkve u srednjem veku ubijalo?

 

Da li je to u skladu sa Svetim Duhom?

 

Iz Duha Svetog proizilazi zivot a ne smrt.

 

Kako se to crkvi moglo desiti?

 

Crkvi se nista nije desilo, desava se samo pojedincima koji sopstvenim nedelima otpadaju od Nje. Dakle, tim nedelima se ne kvari Crkva, nego samo oni koji ih cine.

 

A Crkva je osnovana na steni koja je Hristos, i po Hristovim recima "ni vrata paklena nece je nadvladati", a kamoli nedela pojedinih ljudi. Drugim recima, ko cini dela nedolicna Hrista i Crkve, i ne kaje se za njih, taj je vec u samoj sustini otpao od Crkve, ma koliko da je formalno Njen clan. I tako je sve dok se pokajanjem/preumljenjem ne vrati nazad Crkvi...

[obi-wan]

Samo da na vreme skrenem paznju - tema je o strahu Bozijem.

Za sve drugo sto nije direktno vezano za ovu temu, otvorite novu pa tamo pricajte.

 

Tako odrzavamo minimalnu preglednost tema, bez koje prosto ne moze da se prati nijedna od njih.

[Жедни]

"Страх је одуство љубави". Како се можете плашити неког ког волите?  Ја се  не бојим да ће добити  казну  ако нешто згрешим. Бојим се  да ћу  ожалостити Бога својим делима. Не плашим се ја овде његове казне већ својих дела, које су штета за мене самог. Ја својим злоделима не могу наудити Богу него себи.  Страхујем да га не растужим. Он је тај који ме сваког јутра буди, даје храну, радости и успехе, учи смирењу и помаже да схватим себе.Овде кажњавамо сами себе. Страх Божији се јавља кад немамо љубави.

[BorisR]

Crkvi se nista nije desilo, desava se samo pojedincima koji sopstvenim nedelima otpadaju od Nje. Dakle, tim nedelima se ne kvari Crkva, nego samo oni koji ih cine.  

 

Kako se crkvi nista nije desilo?

 

"Svako carstvo koje se podeli u sebi, osudjeno je na propast"

 

Desilo se. Crkva se jos davne 1054. godine podelila, pa je nastavila i dalje da se deli i grana.

 

Kako to, sve crkve govore u ime Hrista, a podeljene? Otkad je to Hrist podeljen?

 

Ako pojedinci cine prestupe a nalaze se na celnim pozicijama crkvene hijerarhije, zar to nije udar na crkvu?

 

Zar upravo to ne tera vernike i prazni crkve? 

[BorisR]

Бојим се  да ћу  ожалостити Бога својим делима.

 

 

E to je strahopostovanje. 

[BorisR]

Obi-wan, ako sam svojim postovima izasao iz okvira teme, izvinjavam se, nije mi bila namera.

 

Izneo sam neka svoja zapazanja koja su lancano povezana sa temom- strah bozji.

 

 

[Жедни]

E to je strahopostovanje. 

 

Мени је дата сва слобода овог света. Ја не морам да радим било шта а с друге стране могу да радим све што пожелим. Могу да будем шта хоћу и кад хоћу и колико год хоћу јер сам тако у могућности . Али ипак ја бирам пут спознаје, истине. На том путу откривам пуно ствари о себи. Лоших и добри. Границе издржљивости па и то да цело своје биће преиспитам од сржи своје. Сад неке ствари које на том путу сазнам за мене неће бити пријатне. Деловаће ми да сам слабији од њих. Увек могу да се окренем и одем. Али ипак ту је Бог. Помаже. Делује, заједно самном носи мој крст. Пријатељ. Не неко ко каже мораш то или уради то да би добио то . Кад кажем "Бојим се да ћу ожалостити Бога својим делима" мислим на своју истрајност у својој намери која ће помоћи мени. А то је брате мој ништа друго до љубав. Кад се трудиш да због своје девојке оставиш цигаре да ли је то од страха или љубави када мајци помажеш око тешког посла да ли је то од страха или од љубави. Да ли када даш завет Богу да ћеш бити бољи радиш то из страха или из љубави. Ако те страх води на лошем си путу...

[Млађони]

"Страх је одуство љубави". Како се можете плашити неког ког волите?  Ја се  не бојим да ће добити  казну  ако нешто згрешим. Бојим се  да ћу  ожалостити Бога својим делима. Не плашим се ја овде његове казне већ својих дела, које су штета за мене самог. Ја својим злоделима не могу наудити Богу него себи.  Страхујем да га не растужим. Он је тај који ме сваког јутра буди, даје храну, радости и успехе, учи смирењу и помаже да схватим себе.Овде кажњавамо сами себе. Страх Божији се јавља кад немамо љубави.

 

лепо речено... 

[Дијана.]

Страх Божији се јавља кад немамо љубави.

 

netacno ili samo djelimicno tacno, i odnosi se na ono - tri stadijuma hriscanskog razvoja: 'rob-najamnik-sin', tj. 'ne moci ne gresiti, moci ne gresiti, ne moci gresiti'.

'Strah Boziji je pocetak mudrosti', 'Dodjite djeco i strahu Bozijemu naucicu vas', stoji i ostaje u SZ, a On nije dosao da ukine, nego da ispuni.

Strah Bozji je osnova svih drugih vrlina. Vjere i ljubavi, kako je umjesno napomenuto da nije slucajno poredano u prizivu ka Zivotodavnoj Casi. To nije ropski strah od kazne, ali je strah razuma i  postovanja. 

Postoje dvje krajnosti kojima nep.pobijedi covjeka. Jedno je nerazumni strah- i sledstveno ocajanje, a drugi je nerazumno uzdanje u milost, ta ljubav je dovoljna, Boc ce sve oprostiti.

'Drzi um svoj u adu i ne ocajavaj'. Ljubav je kruna vrlina, strah Boziji je postolje.

[obi-wan]

Kako se crkvi nista nije desilo?

 

"Svako carstvo koje se podeli u sebi, osudjeno je na propast"

 

Desilo se. Crkva se jos davne 1054. godine podelila, pa je nastavila i dalje da se deli i grana.

 

Kako to, sve crkve govore u ime Hrista, a podeljene? Otkad je to Hrist podeljen?

 

Ako pojedinci cine prestupe a nalaze se na celnim pozicijama crkvene hijerarhije, zar to nije udar na crkvu?

 

Zar upravo to ne tera vernike i prazni crkve? 

 

Ovako basnoslovite vi protestanti i neki vama slicni, Crkva se nije podelila nego je jedan deo otpao od nje.

A Crkva i dan-danas obitava u svoj svojoj punoci, i tako ce da ostane do kraja vremena.

 

I kaze se Hristos, a ne hrist...

[Жедни]

'Strah Boziji je pocetak mudrosti',

 

Апсолутно се слажем! facenew22222222

[obi-wan]

Strah Boziji i panicni strah (plasenje) su dve potpuno razlicite stvari, bez ijedne jedine slicnosti...

[Trifke]

Strah Boziji i panicni strah (plasenje) su dve potpuno razlicite stvari, bez ijedne jedine slicnosti...

I u grckom jeziku postoje razlicite reci za razne vrste strahova. Ovde mislim na staro grcki govoren u Hristovo vreme. Ali iako postoji jasna razlika u tim recima vrlo je tesko, makar za mene, da se razume sta strah Bozji jeste. Ono sto sam uspeo da razumem citajuci je da je strah Bozji kao i sve ostalo u Hriscanstvu nadprirodnog karaktera i da se , u zavisnosti od duhovnog rasta, taj strah dozivljava na razliciti nacin. Neko je ovde citirao Sv Maksima Ispovednika i njegovo stepenovanje odnosa coveka i Boga. Mislim da je u tome i sustina da cemo strah Bozji razumeti u meri u kojoj rastemo u nasem odnosu sa Bogom.

[BorisR]

Ovako basnoslovite vi protestanti i neki vama slicni, Crkva se nije podelila nego je jedan deo otpao od nje. A Crkva i dan-danas obitava u svoj svojoj punoci, i tako ce da ostane do kraja vremena.  

 

Vidis, potpuno pogresno si me etiketirao, jer ja nisam protestant.

 

Po veroispovesti sam Pravoslavac, ali Pravoslavac koji ne zmuri pred cinjenicnim stanjem koje je zastupljeno u crkvama.

 

Potpuno je smesno tvrditi da se crkva nije podelila.

 

Da, ona i dalje obitava, ali kakva je iznutra. Hramovi su nam skoro poluprazni.

 

Nekada  je slaba posecenost pravdana vladavinom komunizma. Nema vise tog sistema, pa je naislo doba pomodarstva, odjednom su svi pohrlili u crkve, a onda je euforija splasnula i opet su nam crkve poluprazne.

 

I kaze se Hristos, a ne hrist...

 

Da, kaze se Hristos, ali nije greska ni Hrist, ali nekome je draze natezati se kako se ispravno izgovara, a izbegava se sagledati sustina Hristove poruke:

 

"Nece svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, uci u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima."

 

Ovo je poruka za sve, a odgovornost za crkvu.